Uvaženi poslanici, najpre hvala puno na vašem izlaganju.
Hoće li ili neće, to zavisi od uredbe koja prati ovaj zakon. Dakle, ja ne mogu unapred da vam kažem kakvo će biti rešenje u toj uredbi.
Ono što mogu da vam kažem jeste da nakon donošenja ovog zakona mi ćemo da krenemo odmah i da pripremamo sve neophodne podzakonske akte. Ja sam rekao da ćemo sve neophodne podzakonske akte usvojiti do kraja marta naredne godine. Dakle, imaćemo par meseci da porazgovaramo sa svima i da vidimo ko će i šta će.
Na kraju krajeva, prethodno rešenje, odnosno postojeći zakon je takav da ima pojedine kategorije privrednika koji su izuzeti iz primene Zakona o fiskalizaciji. U ovom trenutku, jednostavno, ne mogu da vam kažem da li će to biti slučaj ili ne sa advokatima, ali ne isključujem i da hoće.

Zahvaljujem.

Pretpostavljam da poslanica Kralj želi pravo na repliku. Izvolite.

Samo da zamolim ministra da prilikom donošenja takve uredbe ima u vidu specifičnosti advokature kao profesije i da se svakako zalaže da iz obaveze fiskalizacije advokati budu izuzeti, kao što je to i do sada bilo.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar.

Mi smo već u komunikaciji sa Advokatskom komorom. Jasan je meni taj lobi advokata, uvek je da su advokati posebni, da treba da budu izuzeti iz svega. Vidim da ste vi na toj strani. U redu je to. Samo ćemo razgovarati o tome tokom naredne godine. Hvala puno.

Svi su svesni problema, svima je jasno i ministru. Nadam se da je odgovorio u skladu sa mogućnostima.
Reč ima narodna poslanica Nevena Đurić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas kada je pred nama ovako ozbiljan i obiman set zakona, javila sam se da govorim o nekima od njih, a svakako da ću u danu za glasanje podržati predloženi set zakona.

Na samom početku osvrnula bih se na Zakon o fiskalizaciji koji je u primeni već skoro punih 15 godina, tačnije od 1. januara 2005. godine, ali je zbog razvoja tehnologija neophodno izvršiti određena unapređenja i praktično omogućiti savremeniji pristup koji ide u korak sa razvojem tehnoloških procesa, a sve sa ciljem suzbijanja sive ekonomije, bržeg i efikasnijeg rada poreske uprave i efikasnijeg praćenja priliva poreskih prihoda u budžet Republike Srbije.

Novi sistem fiskalizacije obezbeđuje efikasnije praćenje i kontrolu onih poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza, ali obezbeđuje uslove poreskoj upravi za efikasniju kontrolu i veći broj kontrola u samom sedištu poreskog sistema bez veće potrebe za terenskim kontrolama, a što je najznačajnije neće predstavljati dodatno opterećenje za privredu.

Iskoristila bih ovu priliku i da pohvalim Ministarstvo finansija koje se bavi izradom ovakvih sistemskih zakona koji doprinose sistemskom unapređenju naše zemlje. Kao što je ministar finansija i najavio, do 2022. godine se očekuje primena elektronskih faktora. Dakle, papirne fakture će biti prošlost, E fakture se uvode na zahtev privrede. To je pokazatelj da Srbija ide u korak sa savremenim svetom.

Kada je reč o borbi protiv sive ekonomije, a u tom cilju se organizuje i ova nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“, ja mislim da je suština da svi kod ljudi razvijamo svest o značaju tražnje i uzimanja fiskalnog računa prilikom svake kupovine. Na svakom tom fiskalnom računu nalazi se deo novca koji ide direktno u budžet Republike Srbije. I upravo to je novac od koga mi gradimo i bolnice, i domove zdravlja, i škole, i vrtiće, i puteve, i podižemo plate i penzije, i praktično svaki dinar koji ne uzmemo kroz jedan fiskalni račun je na našu štetu, na štetu građana Republike Srbije.

Postoje i oni koji bez stida i srama, jer za stid i sram ne znaju i koji su praktično mrzitelji ove vlasti, a predvođeni su Draganom Đilasom, pokušavaju da u Srbiji stvore takvu političku klimu kako bi se samo dodatno bogatili na uštrb građana Republike Srbije.

Pitam se - kome Đilasovi mediji plaćaju porez? Svaku situaciju, da li je reč o poslovanju neke firme, da li je reč o korona virusu, da li je reč o migrantskoj, o zdravstvenoj ili ekonomskoj krizi, oni koriste za plasiranje nekih lažnih vesti ili afera. Nisu se libili ni da zađu u prostorije „Prve Petoletke“ u Trsteniku. Plasirali su vest čija je sadržina potpuno izmišljena, a to je da se u prostorijama te fabrike po nalogu prethodnog gradonačelnika Kruševca, gospodina Bratislava Gašića, smeštaju migranti. To je vest čija je sadržina apsolutno izmišljena, a plasirana sa ciljem da se unese nemir među građane Trstenika. Moram da priznam da se Đilasovim sledbenicima u najmanju ruku čudne stvari priviđaju – droga u Moroviću i migranti u Trsteniku.

Ti ljudi kroz svoje medije konstantno plasiraju arsenal laži, pre svega, na račun predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, a potom i na račun svih nas koji svakodnevno ovde iznosimo relevantne i objektivne činjenice, a koje svakako njima ne idu u prilog i svakako da je na njihovu štetu to što mi svakog dana saznajemo po neku novu vest o trgovini, o bogaćenju i o transakcijama braće Đilas.

Ono što je najzanimljivije jeste da je Dragan Đilas sada čovek o kome se ne govori. Pošto je odlukom suda doneto rešenje kojim se pojedinim medijima zabranjuje da pišu o Draganu Đilasu i da pominju njegovo ime, mi dolazimo u situaciju da se ljudima zabranjuje da rade svoj posao. To su ljudi koji se bave istraživačkim novinarstvom. Dakle, pokušava da u Srbiju uvede verbalni delikt kao krivično delo i šta bi to bilo – krivično delo napada na lik i delo poštenog Dragana Đilasa? Sve i da se ne pomene njegovo ime, verujem da postoji toliko opisa koji bi direktno asocirali građane Srbije na lik i delo tog čoveka - srpski političar zvani 619 miliona ili srpski političar koji glumi da plače pred kamerama ili čovek koji je u Srbiju uveo rijaliti program ili čovek čiji mediji prikazuju teritoriju Republike Srbije bez Kosova i Metohije, vođa saveza za propast Srbije, čovek koji je najveći broj tužbi podneo protiv medija i političara, čovek koji svakome od nas sme da kaže šta želi, može na dnevnom nivou da nas vređa i ponižava u svojim medijima, a mi valjda treba da ćutimo i da klimamo glavom na sve to.

Svaki put kada se neko zapita zašto se ime Dragana Đilasa toliko puta pomene u Domu Narodne skupštine, iako on ovde nije fizički prisutan, neka baci pogled na njegove novine, na njegove portale i portale njegovih ortaka, a građani Srbije odlično znaju o kojim portalima se radi, i neka vide koliko je samo uvreda na dnevnom nivou izneseno, pre svega, na račun predsednika i na račun njegove porodice, a potom i na račun svih nas.

Osvrnula bih se i na Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, koji je praktično usklađen sa Zakon o digitalnoj imovini, ali bih iskoristila priliku da podsetim građane Republike Srbije da je, kada je u julu ove godine Uprava za sprečavanje pranja novca najavila finansijsku kontrolu poslovanja pojedinaca i institucija, u tom trenutku je nastala čitava buka i histerija od strane onih koji, poput čoveka o kome se ne govori, ne žele da iko kontroliše njihovo poslovanje, ne žele da iko ima uvid u to čime se oni bave, kako posluju, da li poštuju propise i da li plaćaju porez. To su ljudi koji misle da su nedodirljivi i koji, ono što je najzanimljivije, kritikuju i državu i vlast zato što sprovodi zakon.

Da svoje današnje izlaganje završim sa jednom lepšom temom, a to je projekat Beograd na vodi. O samom značaju tog projekta govori činjenica koliku podršku danas taj projekat ima od strane građana Republike Srbije. Na samom početku su ljudi bili skeptični i sam projekat je podržavalo svega 29% ljudi, a danas taj projekat podržava 70% građana Republike Srbije. To je najveće gradilište u Srbiji, i to je ono kako SNS radi i nastavljamo da radimo u tom smeru, da se borimo za zdravlje ljudi, za očuvanje ekonomije, za svako radno mesto i da radimo i gradimo Srbiju za našu decu. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Sledeća reč ima narodna poslanica Misala Pramenković.
Izvolite.

Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da na dnevnom redu danas imamo set jako značajnih zakona i oni se uglavnom tiču imovine, odnosno imovinskih prava sa različitih aspekata, da kažemo, tako da ću se ja osvrnuti na neke od zakona, iako smo danas mnogo toga čuli.

Neka od ovih zakonskih akata zapravo predstavljaju, kao što smo čuli, usklađivanje sa već postojećim zakonima, kod nekih je to donošenje iznova zakonske regulative budući da nije postojala do sada, kao što je slučaj digitalne imovine, odnosno tzv. virtuelne imovine.

Ovo je jako značajno, dakle da se kroz institucije sistema, prvo kroz sam zakonski okvir zauzme stav, ovo pitanje reguliše i na taj način će se svakako doprineti smanjenju zloupotreba po bilo kom osnovu.

Ovo je, kako smo i čuli, bukvalno grana koja je u usponu u svetu, tako i kod nas i jako je značajno da ona ima svoje zakonske tokove.

S druge strane, pitanje fiskalizacije kroz jednu novu, moderniju formu je jako važno i ukoliko bismo u jednoj reči hteli da ukažemo na, da kažemo, važnost ovog zakona, onda bismo svako mogli reći da je efikasnost u pitanju.

Naime, donošenjem ovog zakona zapravo će efikasnije i ažurnije, da kažemo, se i definisati sami prihodi prema budžetu, sa druge strane i drugi obveznici u ovom smislu. Jako je važno ovde biti potpuno principijelan, kao što smo čuli da je ovaj zakon, zapravo i sama fiskalizacija jaka potpora ekonomije zemlje i na pravom planu borba protiv sive ekonomije. To je jako važno, dakle, da tu prosto niko ne bude izuzet od samo slova zakona, niti krupni biznismeni, da kažemo, ili kompanije koje posluju enormnim kapitalom, niti neki zanatlija ili neko ko možda drži neku manju radnju.

U pogledu, inače, zakona koji se tiču samih poreza, stranka Pravde i pomirenja više puta je isticala da je u tom smislu jako značajno i negde imati obzira prema samim poreskim obveznicima kroz različite vidove subvencija, pomoći, negde smanjenjem poreza, negde oslobađanjem potpuno od poreza, ukoliko je to moguće, kao što su seoska domaćinstva, posebno sela koja su iznad 600 metara nadmorske visine, itd. Tako da, u tom smeru treba svakako nastojati iskoristiti sve mogućnosti i potencijale.

Zakon na koji bih se posebno želela osvrnuti jeste pitanje zakona o restituciji i obeštećenju. Naime, ovaj zakon je jako, jako važan. Značajan je sa aspekta same države, ali i fizičkih, odnosno pravnih lica koja nešto potražuju.

Dakle, za državu je jako značajno pitanje svojinskih prava, jer je to negde preduslov vladavine prava i generalno pravne države. Na taj način država zapravo pokazuje brigu o svojim građanima, o njihovoj imovini. Sa druge strane, pitanja potraživanja u ovom domenu su jako, jako velika. Konkretno, ja ću se osvrnuti na pitanje potraživanja ili restitucije imovine koja ide prema verskim zajednicama.

Činjenica je da verske zajednice u Republici Srbiji potražuju jako puno imovine. Kod nekih verskih zajednica je to uspešnije rešeno, kao što je slučaj sa SPC gde je negde oko 90%, možda i preko toga vraćeno, što je svakako za pohvalu. To pozdravljamo, ali smatramo da i prema ostalim verskim zajednicama treba ići u sličnom smeru. Doduše, to je prethodna Vlada i pokazala kao dobru volju, budući da se i krenulo sa rešavanjem pitanja restitucije, tzv. naturalne restitucije Islamskoj zajednici koja takođe potražuje dosta, dosta imovine.

Zapravo, kako sam i sam rekla, u poslednjem mandatu je vlast pokazala dobru volju. Mi se nadamo da će se zapravo u tom smeru nastaviti, jer je i samo razbijanje, odnosno cepanje Islamske zajednice 2007. godine imalo za cilj da taj proces na neki način onemogući ili d ga uspori.

Evo, upravo ovo je pokazatelj, dakle, kako se može biti konstruktivan i na tom polju. Zato očekujemo još konkretnije rezultate. Hvala vam puno.

Zahvaljujem, prof. dr Misali Pramenković.
Zamoliću vas, pošto je meni jako neprijatno, mi u sistemu ne vidimo ako neko ima neku titulu, zamoliću vas da kad vas sledeći put prijavljuju ili tražite reč naglasite, ukoliko želite da naglasimo, da ste profesor doktor.
(Misala Pramenković: Hvala.)
Naredna je narodna poslanica Justina Pupin Košćal.
Izvolite.