Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/198-20

1. dan rada

15.12.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:20 do 19:00

OBRAĆANJA

Justina Pupin Košćal

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicom, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, iz današnje rasprave izdvojila bih Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Obimne izmene ovog zakona koje su pred nama odnose se na veoma važnu oblast, a to j digitalna imovina koja se ovim zakonom tretira kao mogući izvor pranja novca, nezakonitog sticanja novca ili zloupotrebe digitalnih finansijskih sredstava za finansiranje terorizma.

Ono što je važno istaći je da naš zakonopisac prepoznaje opasnost od mogućih zloupotreba virtuelnog novca u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma, a što je već prepoznalo evropsko zakonodavstvo. Koliko je svet u 20. i 21. veku suočen sa terorizmom, kao izuzetno složenim društvenim problemom globalnih razmera, potvrđuju i međunarodni pokušaji, planovi i akcije za organizovano suprotstavljanje terorizmu kao najvećem i najgrubljem obliku političkog nasilja, koje nažalost ne poznaje granice.

Terorizam je uvek inspirisan političkim ciljevima, odnosno uvek nastaje sa političkim namerama i egzistira u polju politike, bez obzira na to u kakvom se obliku i vidu pojavljuje.

Danas se za svet, pored ratnih sukoba koji ostavljaju fatalne posledice po čovečanstvo, terorizam može smatrati najvećom bezbedonosnom pretnjom i kako teoretičari terorizma navode, cilj terorizma je izazivanje straha, koristeći pri tome nasilje kao metod, a građane i Vladu kao mete.

Da bi opstale, grupe koje se radi terorizma organizuju veoma im je važna materijalna osnova, odnosno finansije. Oni koriste sve dostupne finansijske modele kako bi obezbedili ekonomsku stranu terorizma. Zato je, ponovila bih to, veoma važno da svaka pravna država, osim bezbedonosne zaštite od terorizma, mora uvek imati na umu i finansijske modele koji se mogu koristiti, pored ostalog i za finansiranje terorizma.

Kako digitalizacija u svim sferama društvenog života donosi novine, tako se kao novi pojam od pre nekoliko godina javlja i pojam digitalne imovine, odnosno digitalnog novca u različitim oblicima, kojim se trguje preko različitih digitalnih platformi.

Nama je pojam digitalne imovine poznat kroz kriptovalutu ili virtuelni novac, a u Srbiji se već duže vreme pojavljuju i oni koji organizuju transakcije digitalnom imovinom. Zato je bilo potrebno da i Srbija ovaj pojam i sadržaj koji se odnosi na digitalnu imovinu unese u svoj pravni sistem.

Na taj način se popunjava pravna praznina i regulišu odnosi koji su bili van zakonskih tokova, ali se istovremeno vrši i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa već uspostavljenim međunarodnim standardima i pravnim poretkom EU.

Glavni razlog za normiranje ove oblasti za ceo svet svakako jeste sprečavanje finansiranja terorizma ovim oblikom finansijskih transakcija. Ugrađivanje digitalne imovine, odnosno virtuelnog novca u Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je od izuzetnog značaja upravo zbog toga što se način sticanja i kretanje digitalnog novca može na taj način pratiti.

Ovaj Predlog zakona unosi neophodne pojmove i reguliše procese koje prenosi i iz krovnog Zakona o digitalnoj imovini. Zakon veoma precizno reguliše sve postupke i procedure u vezi sa digitalnom imovinom i uvodi mere restrikcije kojima se onemogućuje zloupotreba digitalnih moneta u svrhu pranja nezakonito stečenog novca ili finansiranja terorizma. To se čini najpre odredbama zakona kojima se propisuje da je pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom dužan da pribavi sve zakonom predviđene podatke o svim licima koja učestvuju u transakcijama sa digitalnom imovinom.

Tako se sprečava mogućnost da u transakcijama učestvuju nepoznata lica, odnosno lica sa nepoznatim ili lažnim identitetom koje bi taj virtuelni novac mogle zloupotrebiti za finansiranje terorizma ili bilo koji drugi vid nezakonitog korišćenja digitalne imovine.

Zakon je restriktivan za sve organizatore transakcija sa digitalnom imovinom, ali i za lica koja učestvuju u transakcijama, što predstavlja pravnu branu od zloupotrebe i protivzakonitog poslovanja u ovoj oblasti.

Smatram da su predložena zakonska rešenja dobra i da otvaraju novi pravni prostor za takođe nove, organizovane oblike protiv pranja novca i protiv terorizma. Sada ostaje da se obezbede kadrovski i materijalni resursi koji će stručno i posvećeno sprovoditi ovaj zakon.

Želim na kraju da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Hvala vama.
Sledeća po prijavama za reč je narodna poslanica Rajka Matović.
Izvolite.

Rajka Matović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu"
Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi set zakona, a među njima se nalazi i Zakon o produžetku roka za eksproprijaciju zemljišta vezano za „Beograd na vodi“, što je negde i logično usled pandemije izazvane korona virusom.

Kako dolazim iz glavnog grada nadam se da mi građani Srbije a ni kolege narodni poslanici neće zameriti što ću današnje izlaganje posvetiti upravo Beogradu. Pre dva dana je u jednom štampanom mediju osvanuo skandalozni intervju Borisa Dežulovića, koji naš glavni grad, naš Beograd, nazvao blatnjavom kasabom, Stefana Nemanju baronom Stefanom Minhauzenom i uz još mnogo ružnih reči i uvredljivih reči vređao našu prestonicu, a sve to pod promocijom njegovog novog romana čije ne mogu ni da izgovorim, jer mi kućno vaspitanje to ne dozvoljava.

Ništa ne bi bilo čudno da je pomenuti intervju izašao u nekoj drugoj državi i da je naišao na osudu celokupne srpske javnosti, ali ovaj intervju i ovaj tekst su izašli u srpskom „Nedeljniku“, i izostala je reakcija opozicionih lidera.

Dragan Đilas je bio gradonačelnik Beograda šest godina, i ne samo da nije osudio ovaj pomenuti tekst, nego u svim medijima koji su pod njegovom kontrolom promovisao je ovaj intervju.

Dok je bio gradonačelnik ponašao se prema Beogradu kao da je blatnjava, tužna selendara, što bi rekao njegov Dežulović. Tužno je kako se Dragan Đilas ophodio i prema Beogradu, ali i prema Beograđanima. Budžet grada je bio prilagođen njemu, a ne potrebama građana.

Most na Adi, delo kojim se Dragan Đilas najviše diči, koštao je neverovatnih 400 miliona evra i to mu je verovatno najveći ponos, zato jer ćemo tek u budućnosti saznati koliko se zapravo, budžetskih sredstava slilo u privatne džepove preko ovog projekta.

Ako uzmemo poređenja radi, most na svetu, najviši, koji se nalazi u Francuskoj je 2,5 puta duži od mosta na Adi i dugačak je 2.460 metara, a most na Adi 929 metara, most u Francuskoj visine 343 metra, most na Adi 200 metara i most u Francuskoj ima sedam pilona, a naš most ima samo jedan i koštao je 390 miliona, a most na Adi 400, onda vam je jasno koliko je nerealno veliki bio budžet za ovaj projekat.

Pravobranilaštvo grada Beograda je podnelo pre par dana prijavu protiv NN lica Tužilaštvu za organizovani kriminal, a u vezi projekta mosta na Adi. U ugovorima o radovima na mostu jasno stoji da je na ime provizije za dobijanje tog posla isplaćeno 2,5 miliona evra. U prevodu, oni su stavili mito za dobijanje ovog posla od 2,5 miliona evra. Nekoj grčkoj kompaniji je otišlo 2,5 miliona evra, a to je mogao biti novi vrtić u našem gradu.

Beograđani se vrlo dobro sećaju višemilionskih korupcionaških afera Dragana Đilasa oko nabavke podzemnih kontejnera, španskih tramvaja, otimanja Pionirskog parka deci, ali i onog rugla od Pazl grada.

Kada je SNS preuzela vlast u Beogradu, javni dug glavnog grada iznosio je preko 1,1 milijarda evra. Dugovanja u oblasti socijalne zaštite su bila preko pet miliona dinara i to dugovanja onima kojima je pomoć bila najpotrebnija. To su korisnici socijalne pomoći kojima su kasnila davanja i preko godinu dana, korisnici narodnih kuhinja, trudnice i porodilje, osetljive kategorije našeg društva.

Danas su sva ta dugovanja izmirena, a grad ove obaveze redovno izmiruje. Ovo je samo par primera kakav je Dragan Đilasa bio kao gradonačelnik. Danas on i njegova bratija nas vređaju na najgori mogući način i na sve lične uvrede upućene i predsedniku države, ali i svima nama koji sedimo ovde, većini normalne i pristojne Srbije odgovaramo radom i trudimo koje građani veoma dobro prepoznaju, ali da nam Dežulović, Đilas i njemu slični vređaju i grad i istoriju to ne smemo da dozvolimo. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeća je Nina Pavićević. Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je šest minuta i 52 sekunde.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Nina Pavićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre sa saradnicom, uvažene kolege narodni poslanici, danas ću u ime SPS govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnoj svojini.

Da podsetimo, javnu svojinu čine tri oblika. To su pravo svojine Republike Srbije tj. državna svojina, pravo svojine AP tj. pokrajinska svojina i pravo svojine lokalne samouprave, opštinska i gradska svojina.

Upis prava javne svojine i pravo korišćenja se upisuje u javnim knjigama koje određuje zakon, a vodi ih Služba za katastar.

Postojeći Zakon o javnoj svojini, koji je donet 2011. godine, često puta je menjan. Ovoga puta su u pitanju izmene koje predstavljaju pre svega otklanjanje nedostataka uočenih u dosadašnjoj primeni zakona u delu koji se odnosi na pribavljanje ili otuđenje nepokretnosti u javnom vlasništvu i potrebe usklađivanja zakonske regulative sa kretanjima na tržištu nepokretnosti.

Naime, uočeno je da se poslednjih godina brzo, pa i često menjaju tržišne vrednosti nepokretnosti, što je posledica odnosa ponude i tražnje nekretnina, te je stoga potrebno zaštiti vrednost nepokretnosti koji je u javnoj svojini, a time i imovinu države, pokrajine, gradskih i lokalnih samouprava. Važeći zakon je predviđao da vrednost nepokretnosti u javnoj svojini procenjena, bilo od strane poreskog organa ili licencirano procenitelja, nema vremensko ograničenje. Tako se dešavalo da nepokretnosti bilo da se otuđuju ili kupuju imaju jednom utvrđenu vrednosti koja nakon proteka vremena postajala tržišno i vrednosno nerealna, često mnogo niža. Zato je ova izmena neophodna kako državne nepokretnosti ne bi gubile na vrednosti i bile otiđivane po neprimerenim cenama. Na taj način se neće gubiti vrednost državnih nekretnina i neće biti otuđivanja po netržišnim cenama.

Ova izmena zakona predviđa da ograničenje važenja procene tržišne vrednosti nepokretnosti bude na dve godine. Dakle, po novom zakonskom rešenju posle svake dve godine vršiće se nova procena vrednosti nepokretnosti. Takođe će se pratiti i tržišna kretanja, ali će se realnije vrednovati i drugi parametri koji mogu uticati na cenu kao što su stanje nepokretnosti, vrednosti ulaganja i drugo.

Na ovaj način se obezbeđuje fleksibilniji tržišni model kojim se mnogo odgovornije štiti javna svojina. Ova izmena je rezultat odgovornog odnosa države prema svojoj imovini koja u krajnjoj liniji je stečena novcem naših poreskih obveznika.

Nepokretne stvari se mogu pribavljati u javnu svojinu besteretnim pravnim poslom, nasleđem, poklonom ili jednostranom izjavom volje, eksproprijacijom kao i u poreskom, stečajnom i drugim postupcima regulisanim posebnim zakonom. Pribavljanjem nepokretne stvari smatra se i razmena nepokretnosti, izgradnja objekata, a nepokretne stvari se takođe mogu pribaviti ili otuđivati i neposrednom pogodbom. Zato je važno da ta vrednost u svim ovim slučajevima bude tržišno realna, što će se postići predloženim zakonskim rešenjem po kojem će ovako utvrđena tržišna vrednost važiti dve godine. Druga izmena zakona odnosi se na način upisa u javnu svojinu nepokretnosti koje su bile predmet restitucije, ali za koje u skladu sa zakonom je ustanovljeno da ne mogu biti vraćene vlasnicima u naturalnom obliku, već putem novčanog obeštećenja. Drugi slučaj je kada na osnovu zakonskih kriterijuma je odbijen zahtev za restituciju.

Po sadašnjem zakonskom rešenju u ova dva slučaja, imovina se može knjižiti kao javna, ukoliko se katastru dostavi rešenje o odbijanju zahteva za restituciju ili rešenje o obeštećenju starog vlasnika novčanim putem.

Sada se radi efikasnijeg postupanja sa ovom imovinom zakon predviđa da se upis ovih nepokretnosti kao javne svojine može izvršiti i ako nisu katastru dostavljena navedena rešenja, ali ako se uz zahtev za upis vlasništva na nepokretnosti dostavi potvrda agenciji za restituciju da vraćanje predmeta nepokretnosti ranijem vlasniku nije bilo moguće u naturalnom obliku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje vraćanje oduzete imovine.

Sada će Agencija za restituciju kao nadležna za vođenje ovog postupka restitucije pružati dokaz da nije moguće vratiti nepokretnost u naturalnom obliku, a ne katastar, odnosno Republički geodetski zavod koji je do sada to morao da radi, iako to nije bilo u njegovoj nadležnosti. Na ovaj način se razrešava pitanje nadležnosti, a time i zakonitosti postupka.

Ovde su u pitanju i slučajevi kada u zakonskom roku nije podnet zahtev za vraćanje nepokretnosti, odnosno za restituciju, u skladu sa zakonom.

Treća izmena zakona odnosi se na produženje roka za podnošenje zakona za upis prava svojine na nepokretnostima. Naime, po važećem zakonu, rok da jedinica lokalnih samouprava, pokrajine, javna preduzeća, društva kapitala i njihova zavisna društva podnesu zahtev za upis prava javne svojine ističe 31. decembra 2020. godine, dakle za dve nedelje. Kako do ovog broja veliki broj subjekata neće stići da podnese zahtev za upis, pored ostalog i zbog otežanih uslova pandemije Kovid 19, rok se produžava za još godinu dana, dakle do 31. decembra 2021. godine. U protivnom, oni koji nisu podneli zahtev, izgubili bi svojinsko pravo, čime bi bila naneta ogromna šteta državnoj svojini.

Sve ove navedene izmene Zakona o javnoj svojini doprineće efikasnijem i odgovornijem gazdovanju državom, odnosno javnom svojinom, koja ima ogromnu vrednost u zgradama i zemljištu, bilo da je u pitanju državni, pokrajinski ili lokalni nivo.

Iz tih razloga, Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće ovaj, kao i ostale zakone sa dnevnog reda. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Hvala puno i posebno se zahvaljujem što ste se pridržavali predviđenog vremena za vašu poslaničku grupu.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Kostadinova.
...
Srpska napredna stranka

Nevenka Kostadinova

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu"
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicom, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, većina zakona koje imamo danas na dnevnom redu tiču se poreske politike i od značaja su za privredu i ekonomiju zemlje.

Moja će se diskusija danas odnositi na poreske olakšice koje su bile aktuelne unazad nekoliko godina, a evo vidimo da se sada produžuju i važiće i tokom 2021. godine.

Poreske olakšice i smanjenje poreskog opterećenja su od izuzetnog značaja za osnaživanje privrede jedne zemlje. Država je tokom 2020. godine svojom odgovornom politikom pokazala brigu prema privredu. Dakle, po prvi put u istoriji država je pokazala podjednaku brigu kako za zaposlene u javnom i državnom sektoru, tako i za zaposlene u privatnom sektoru.

Koliko je važno stanje privrede za jednu sredinu, to moji sugrađani, građani opštine Bosilegrad, odakle ja dolazim, najbolje znaju. Dakle, gašenjem privrede i zatvaranjem fabrika pre 20-ak godina moju opštinu Bosilegrad su snašle katastrofalne posledice sa kojima se moji sugrađani i dan danas bore.

Kao posledice imamo nezaposlenost, siromaštvo, bedu, ekonomsku migraciju, pusta sela i prazne škole.

Ljudi bez posla, zdravi i pravi, radno sposobni, prinuđeni su da se sele iz naših krajeva, i to najčešće rade mladi. Oni koji su u srednjim godinama, kada nije lako seliti se, i pored toga što su radno sposobni, a nemaju posla, nalaze se u socijalnim potrebama i na teret su budžeta države Srbije. Oni primaju određenu nadoknadu, tek koliko da prežive, bez radnog staža, bez poreza i doprinosa.

Bosilegrad je zbog toga izgubio skoro polovinu svog stanovništva tokom poslednjih 20 godina, a taj trend se i dalje nastavlja. Sve to preti odumiranju moje opštine.

Šta valja činiti? Šta treba uraditi kako bi spasili ovakva mala mesta, kako bi zadržali ljude tamo i smanjili pritisak iseljenja ka velikim gradovima?

Položaj moje opštine je na krajnjem jugoistoku Srbije. Dakle, i pored toga što se nalazi na izuzetno lepim predelima, udaljena je od glavnih saobraćajnica, dislocirana, udaljena je od železnice i od velikih centara, te kao takva nije primamljiva za investitore. Investitori ne pokazuju zainteresovanost zbog povećanih troškova poslova u sredinama kao što je naša.

Šta valja činiti? Prvo, izgraditi putnu i ostalu infrastrukturu, koja je glavni preduslov za dolazak investitora. Drugo, povećane poreske olakšice za investitore koji ulažu novac i otvaraju radna mesta u sredinama kao što je naša. Treće, povećane subvencije za nova zapošljavanja, za manji prag broja novozaposlenih i za niži prag iznosa investicija. Četvrto, bespovratna sredstva za izgradnju i za nabavku opreme.

Primera radi, tokom 2020. godine iznos bespovratnih sredstava za nabavku opreme u nerazvijenim opštinama u odnosu na iznos povratnih bio je 30 – 70, a taj bi odnos trebalo da bude 50 – 50, ili još bolje 70 – 30 u korist iznosa bespovratnih sredstava. Na taj način bi se stvorili uslovi da nerazvijene opštine, kao što je naša, budu konkurentne i primamljive za investitore, s jedne strane, a s druge strane da budu atraktivne za život svojih sugrađana.

Migracije je bilo i biće ih. Međutim, hajde da učinimo da migriraju i odlaze oni koji žele, a da pomognemo onima koji ne žele da se sele da ostanu u svojim krajevima, da ostanu pod svojim krovom nad glavom, da ne idu u svet gde će biti večiti podstanari, da ostanu u svojim kućama, među svojim ljudima, sa svojom porodicom, da ostanu tamo gde će ih buditi cvrkut ptica a ne gradska vreva, sirene i buka od pražnjenja kontejnera.

Ako pogledamo nekoliko generacija unazad na mojim prostorima u proteklih 50-60 godina, kakvu sliku imamo? Prvo, ljudi na selima koji su žrtvovali sebe i svoje živote, očevi koji su gradili, pravili, stvarali bazu za svoja buduća pokoljenja, onda su njihovi sinovi zbog teških uslova za život u selima sišli u gradove kada su se otvarale fabrike, gde su se oni zapošljavali i opet su počinjali od nule i opet su gradili, radili, stvarali, opet za svoju decu. Na kraju, kad su njihova deca, tj. unuci stigli, oni su opet prinuđeni da odlaze iz svojih krajeva, da se sele.

Ruku na srce, država Srbija izdvaja za našu opštinu solidnu sumu novca, samo što taj novac umesto da ide na investicije, većim delom ide na socijalu i na ostale prioritete koje sama lokalna samouprava opredeli.

Na taj način mi spuštamo temperaturu, a uzrok problema se ne rešava. Tako mi godinama imamo ljude u socijalnim potrebama. Znači na ovaj način mi trebamo da pomognemo tim ljudima da umesto da žive od socijale, da žive od svog rada, da imaju plaćene poreze i doprinose, da imaju radni staž i da jednog dana mogu mirno da odu u penziju.

Dakle, ako samo deo tih sredstava koje država Srbija izdvaja za nerazvijene opštine bude preusmeren u ovakve namene, to će za kratko vreme dati efekta. Dakle, oživeće privredu u tim krajevima, pružiti šansu ljudima da ostanu da žive i rade u svojim krajevima i da žive od rada i rezultata svog rada.

Zato vas ministre ja, u svoje ime, i u ime građana opštine Bosilegrad, koji su skoro 99% pripadnici bugarske nacionalne manjine, a lojalni su građani svojoj državi Republici Srbiji, molim da sve ovo što sam iznela imate u vidu i da pomognete opštinama kao što je naša, a mislim da ih ima još u Srbiji, da spasemo takva mesta i da zadržimo ljude na tim prostorima.

Na kraju da naglasim da ću u danu za glasanje podržati set zakona koje imamo na dnevnom redu. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, gospođo Kostadinova.
Sledeći prijavljeni je Nenad Filipović.
Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Nenad Filipović

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ceo set ovih zakona koje danas usvajamo je proizvod ili iskustva korišćenja već postojećih zakona pa dolazi do njihovog unapređenja ili usaglašavanja sa propisima Evropske unije.

Ovaj set zakona će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati, a ja bih da pojasnim zbog čega na dva zakona.

Pre svega krenuću od Predloga zakona o digitalnoj imovini. S obzirom da su moji prethodnici dosta o ovome govorili, pokušaću da kažem nešto što nije rečeno. Dakle, kada govorimo o nečemu što je digitalno mi u stvari mislimo i govorimo o nečemu što je virtuelno, tako da se ova digitalna imovina često naziva i virtuelnom imovinom i to je u stvari jedan digitalni zapis koji ima određenu vrednost sa kojom se, dakle može digitalno ili elektronski kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi, odnosno jednom rečju trgovati.

Jedna vrsta digitalne imovine je i virtuelna valuta. Obično se zove još i kripto-valuta i tu valutu niti je izdala, niti za njenu vrednost može da garantuje Centralna banka. Dakle, ova valuta nema pravni status, ni novca, niti valute, ali je fizička i prana lica prihvataju kao sredstvo razmene i njome se dakle može trgovati.

U svetu tržište digitalne imovine vrtoglavo raste i to su u stvari i razlozi za donošenje ovog zakona, jer je naš cilj da se ide u korak sa savremenim tendencijama globalnog digitalnog i elektronskog poslovanja.

Prva virtuelna valuta koja se zove bitkoin nastaje početkom 2009. godine u jeku svetske ekonomske krize. Danas se ona često zove i digitalno zlato, čija je sadašnja vrednost, na današnji dan oko 19.400 dolara, a pored nje postoje još desetine virtuelnih valuta koje imaju mnogo manji udeo u svetskom tržištu.

Pošto ovde govorimo o valuti, moram reći da ovde nije reč ni o kakvom zakonskom sredstvu plaćanja, jer je dinar i dalje jedino sredstvo plaćanja u Republici Srbiji, a pored toga ovim zakonom postoji i zabrana da se digitalna imovina prenosi direktno sa potrošača na trgovca, tj. da se robe i usluge u trgovini na malo plaćaju u digitalnoj imovini, ali ovde je reč o indirektnom sredstvu plaćanja, jer je ovim zakonom uvedena usluga prihvatanja tj. prenosa digitalne imovine sa potrošača na trgovca, preko specijalizovanih pružaoca usluga koji ima dozvolu nadzornog organa za pružanje ove usluge koja će trgovcu da prenosi isključivo dinare na tekući račun, a ne digitalnu imovinu.

Dakle, ovde kada pogledamo ovo korisničko iskustvo, biće potpuno identično kao kada robu plaćamo direktno digitalnom imovinom. Sve se to danas radi putem interneta, putem mobilnih telefona u realnom vremenu. Pored ovoga, predloženim zakonskim rešenjima se stvara i pravna sigurnost i kod nas trenutno postoji nekoliko kompanija koje posluju na našem tržištu i ove kompanije su većim delom neregulisane, što stvara i određene praktične probleme o kojima smo govorili, pa da ih ne spominjem. A, i oni koji žele da investiraju i da trguju na ovom tržištu sada ovim zakonom dobijaju onaj vid sigurnosti koji im je potreban da kako bi rekao, mnogo sigurnije plove ovim vodama.

Dakle, ovaj zakon na sveobuhvatan i detaljan način uređuje izdavanje i trgovanje digitalnom trgovinom i mi ćemo ga u danu za glasanje podržati.

Drugi zakon koji se nadovezuje na prethodni jeste Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Morao bih tu da spomenem da među obveznica ovog zakona se od 2017. godine nalaze lica koja se bave pružanjem usluga u vezi sa virtuelnom valutom i to na predlog NBS koja je zajedno sa Upravom za sprečavanje pranja novca prepoznala značaj novih neregulisanih entiteta na našem tržištu još pre usvajanja tzv. Pete direktive EU koja je usvojena 30. maja 2018. godine

Izmenom i dopunom zakona iz 2019. godine ovaj krug je proširen i time su ove delatnosti predmet intenzivnog zanimanja regulatora. Dakle, vrši se određene kontrola i nadzor pružanja ovih usluga koji moraju da ispune sve obaveze koje se tiču sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, kao i svi drugi obveznici, uključujući identifikaciju stranke na propisan način. Ovde se planira čak i uvođenje tzv. video identifikacije.

Razlozi za donošenje ovog zakona leže u usklađivanju sa prethodnim zakonom kojim se uređuje digitalna imovina, jer pored virtuelnih valuta koje su još 2017. godine uvedene u sistem, sada se uređuju digitalni tokeni kao vrsta digitalne imovine, uređuje se licenciranje, poslovanje i nadzor nad poslovanjem pružalaca usluga, naročito u vezi sa izdavanjem investicionih tokena koji nisu bili obuhvaćeni prethodnim zakonom i koji u našem zakonodavstvu prestavljaju novinu.

Pored toga, ovim zakonom se obezbeđuje usklađenost sa međunarodnim standardima, a pravna sigurnost u ovoj oblasti doprineće i privlačenju stranih investicija.

Upravo zbog ovoga svega i ovaj drugi zakon će poslanička grupa JS podržati u danu za glasanje. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.