Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Poštovani ministre Mali sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, jedino što licemeri željni vlasti mogu da zamere je da se Srbija zadužuje, ne pominjući da posle silnih grejs perioda i prolongiranja vraćanja upravo vraćamo skupe kredite koji su bili po 7,25%, koliko je bila obveznica 2011. godine. Danas se refinansira ista sa 1%. Sve to zapravo je posledica kredibiliteta zemlje koju upravo grade oni koji je vode.

U stvari, pozadina je da kritizeri i politikanti vide da sve funkcioniše i pored ove pošasti koja je zadesila svet. Nije lako kada se pogledate u ogledalo i kada vidite gubitnike i zaista treba da im je žao, jer imali su priliku da se pokažu, a nisu i narod ih je kaznio na izborima.

Ja volim narodne umotvorine, jer one su došle iskustvom i u njih ne treba sumnjati. Tako jedna od najgorih kletvi je upravo – Dabogda imao, pa nemao. Đilas je imao vreću bez dna gde je uzimao koliko je hteo i kad je hteo, ali sada više nema i naši građani mogu da uporede na sopstvenoj koži kako žive sada, a kako su živeli nekada.

Za razliku od nekada, sada Srbija ima budućnost.

Pred nama je dosta finansijskih zakona, jer uređenje finansija je ključno za ispunjenje svih obaveza i za nabavku svega potrebnog državi i njenim građanima. Kao i u svakoj kući, ništa drugačije, ova Vlada radi domaćinski i rezultati se vide. Do sada je važio Zakon o fiskalnim kasama od 2005. godine i s obzirom da je proteklo 15 godina i da je tehnologija značajno napredovala i da se promenila.

Borba protiv sive ekonomije je jedan od strateških ciljeva Vlade u cilju suzbijanja sive ekonomije i u cilju punjena budžeta.

Ovim zakonom stvaraju se uslovi za efikasniju kontrolu. Imamo široku podršku građana. Upravo i nagradna igra koju su inicirali Vlada i NALED je da probudi svest kod građana da svaki ne otkucan račun je u stvari umanjen budžet Republike Srbije, a zrno po zrno je pogača.

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji je predložen u cilju sprečavanja nelegalnog rada fizičkih lica i rasterećenja privrednih subjekata, kao i povećavanje neoporezovanog dela iznosa zarada sa 16.300 na 18.300 mesečno. Cilj je smanjivanje broja zaposlenih u sivoj zoni. Radni vek brzo prođe. Treba misliti šta će biti sa tim ljudima kada ostare. Rad na crno nikome ne donosi penziju, samo ekstra profit vlasnicima preduzeća. To država želi da spreči.

U ovom zakonu se precizira i prenos digitalne imovine, koja je inače precizirana u posebnom zakonu koji je takođe danas na dnevnom redu i o čemu je ovde bilo reči, a predviđeno je i oslobađanje poreza za obveznike koji od prodaje digitalne imovine ulože u osnovni kapital privrednih društava.

Pošto se u ovoj oblasti vrti ogroman novac, ovo je jedan od načina da se povećaju investicije.

Šta privlači još investicije? Svakako privlači predsednik Srbije njegovim ugledom u svetu i poverenje koje je stekao, jer data reč neće biti pogažena, kao i stabilan kurs dinara.

Kada smo makro ekonomski stabilni, onda su nam na raspolaganju i niže kamatne stope i prosto se finansijeri utrkuju ko će da da bolji plasman.

Samo par godina pre su se smejali našem predsedniku kada je pominjao četvrtu industrijsku revoluciju. Sada vidimo da je to stvarnost. Mi imamo pametne mlade ljude, puno stručnjaka iz IT oblasti i sve više investicija. Ovo je jedan od načina i da ih pridobijemo.

Naš geostrateški položaj je mnogima interesantan, jer smo na granici istoka i zapada, na Balkanskom poluostrvu i glavna kopnena transverzala sa Bliskim istokom.

Srbija razvija privatan sektor i po prvi put u našoj zemlji zarade zaposlenih u privatnom sektoru premašuju zarade iz državnog budžeta.

Naši radnici su među najboljim radnicima na zapadu. Oni, naravno, hoće i da zarade i to je potpuno prirodno.

Mnogo vremena je uzalud bačeno. Bili smo prepušteni lošim kormilarima i nije im bilo važno da plovimo mirnim vodama, da radimo na imidžu zemlje, da radimo na našim brendovima, ali im je bilo važno da se što brže i što više obogate, a onda sa tim bogatstvom da potplaćuju i podmićuju.

Nije samo Đilas, ima mnogo onih koje niko ne pominje i koji su kao eksperti ekspertski maznuli lovu i sada uživaju u nekim institucijama, upravnim odborima, nadzornim odborima, bankama.

Na dobrom smo putu, ali mora još puno da se radi, posebno kod jačanja nezavisnih institucija, naročito pravosuđa, jer na šta ličimo kao država ako policija hapsi, a sudstvo pušta kriminalce? Za to je potrebna politička volja, ali i hrabrost, jer se često ima posla sa vrlo opasnim ljudima.

Završiću svoje izlaganje citirajući Ivu Andrića: „Samo se radom ili hrabrošću može postići ugled među ljudima. Ne prisilite ih da vas vole i nagrade, ali svakako da vas cene i poštuju. Naravno da je rad bolje i sigurnije sredstvo, jer hrabrost nije od prirode svakog dana, a osim toga za nju se pruža i ređe prilika. Govorim ovde o unutrašnjem zadovoljstvu koje čovek ima od dobro svršenog posla, koje svakako vredi i više od svih nagrada i priznanja ljudskih.“

Ja bih dodala apropo ovome – naše zadovoljstvo je da smo na putu uspeha i da našim očima vidimo kako Srbija napreduje, kako Srbija jača i to je nemerljivo zadovoljstvo koje se ne može kupiti nikakvim novcem. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Joksimović.

Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, želim ovom prilikom da se osvrnem na Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“. Predloženim izmenama omogućiće se realizacija ovog projekta zbog čega ću ja, naravno, glasati za ovaj zakon.

Što se tiče samog projekta, on je trenutno jedan od najvećih građevinskih projekata u Evropi, vredan 3,5 milijarde evra. Ovaj projekat je veoma važan jer omogućava otvaranje novih radnih mesta, angažovanje srpske građevinske industrije, rast privrede, jačanje ekonomije i povećanje turističkih potencijala Beograda i Srbije.

Takođe, ogroman posao je već napravljen time što je taj prostor raščišćen i što su ljudi koji su tamo živeli u nehumanim uslovima dobili adekvatan smeštaj. Prostor koji je godinama predstavljao ruglo Beograda danas izgleda veličanstveno, a tek će izgledati veličanstveno kada se ceo projekat završi.

"Beograd na vodi" svakim danom raste sve više i više, a kao što znate u toku je izgradnja kule "Beograd" koja će biti još jedan od simbola našeg glavnog grada.

Sa druge strane, moram da napomenem da je najgorem gradonačelniku u istoriji Beograda, Draganu Đilasu, smetao i smeta projekat "Beograd na vodi", ali mu nije smetao Miškovićev projekat "Grad na vodi", koji je 12. marta 2009. godine u Kanu promovisao kao tadašnji gradonačelnik.

Kada smo kod projekta "Beograd na vodi", želim da podsetim građane Beograda i Srbije da smo zahvaljujući odgovornoj politici i viziji Aleksandra Vučića u prethodnom periodu u Beogradu izgradili 20.000 metara kvadratnih najlepše pešačke zone u centru Beograda, asfaltirali 1.220 ulica, izgradili i rekonstruisali 436 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže, izgradili pasarelu koja spaja Kalemegdan sa Savskim šetalištem, obnovili stotine fasada, rekonstruisali trg Slavija, trg Republike, Narodni muzej koji, podsetiću vas, je 15 godina bio zatvoren, Muzej savremene umetnosti koji je 10 godina bio zatvoren. Rekonstruisali smo i Cvetni trg, Kosančićev venac i Topličin venac.

Takođe, moram da napomenem da je ovo samo mali deo onoga što smo u prethodnom periodu uradili u Beogradu i da ćemo u narednom periodu nastaviti istim tempom. Isto tako, u toku je izgradnja nove autobuske stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu, a krajem sledeće godine krećemo sa izgradnjom metroa.

Podsetiću vas da je Dragan Đilas od 2008. godine pa sve do 2013. godine obećavao početak izgradnje metroa koji naravno nikada nije ni počeo da gradi. Za razliku od njega, mi naša obećanja ispunjavamo i sledeće godine krećemo sa realizacijom ovog projekta.

Kada već pominjem najgoreg gradonačelnika u istoriji Beograda Dragana Đilasa, želim da podsetim građane Beograda i Srbije samo na neke njegove projekte. Recimo, projekat „Kuća Velikog brata“, gde je oteo parcelu od 2.000 kvadrata za potrebe uvođenja rijaliti programa u Srbiji na zemljištu koje je predviđeno da bude objekat za smeštaj dece, kulturnu zabavu i sportsko-rekreativnu namenu.

Takođe, projekat - podzemni kontejneri gde je na nameštenom tenderu bez bilo kakve studije i plana nabavio 1.800 podzemni kontejnera od firme „Blagojevica“, koja se bavila izradom kablova. Kontejneri su, kao što znate, ubrzo propali jer nisu bili vodonepropusni, niti su bili otporni na rđu, dok je firma koja je dobila ovaj posao ubrzo posle toga otišla u stečaj. Iako se firma koja je napravila kontejnere obavezala da iste i postavi, to se nije desilo, već je grad Beograd o svom trošku angažovao komunalna preduzeće „Gradsku čistoću“ i „Beograd put“ da ovaj posao završi.

Što se tiče kupovine španskih tramvaja, potpuno isti „Kaf tramvaji“ su u mađarskom Debrecinu koštali 1,8 miliona evra, dok ih je Beograd kupio za 2,2 miliona evra po komadu. Time je grad Beograd iste tramvaje platio 12 miliona evra više od realne cene i to bez ugovorenog servisiranja i rezervnih delova, zbog čega su morali jedan potpuno novi tramvaj da rastave i koriste ga za rezervne delove. Takođe, po nabavci tih tramvaja morali su i vanredno da seku stajalište javnog prevoza da bi ti tramvaji uopšte mogli i da se koriste.

Što se tiče replike „Terazija“ na Novom Beogradu, ova kula od karata nas je koštala 114 miliona dinara i za koju je dodatno plaćeno četiri miliona dinara godišnje za obezbeđenje, gde nije bilo žive duše. Replika nikada zvanično nije otvorena, niti je završena, a pored svega ovaj montažni objekat je nelegalno priključen na električnu mrežu.

Podsetiću vas i na Pazl grad na Voždovcu, koji je podignut bez lokacijske i građevinske dozvole na zemljištu Ministarstva odbrane, a vrlo brzo je izgubio svoju funkciju, jer su sve sprave predviđene za igranje dece delimično ili potpuno uništene, dok su zidovi išarani.

Što se tiče mosta na Adi, izgradnja mosta koštala je preko 400 miliona evra, iako je prvobitna projektovana cena iznosila 118 miliona evra. Samo u prvoj fazi izgradnje Đilasovim saradnicima isplaćeno je oko osam miliona evra na ime fiktivnih konsultantskih usluga. Novac se izvlačio preko grčke kompanije čiji je pravni zastupnik bio srpski državljanin Rajan Rajačić, blizak prijatelj gle čuda Đilasovog kuma, Dragana Ješića.

Takođe, grad Beograd je krajem 2011. godine platio dodatno devet miliona evara da bi most na Adi bio završen pre roka i svečano otvoren za doček 2012. godine kako bi ga Dragan Đilas koristio za novogodišnju promociju, odnosno u svrhu predizborne kampanje 2012. godine.

Da ne dužim dalje, mogao bih do sutra da pričam o uspešnim projektima Dragana Đilasa, kojima je građane Beograda zavio u crno, ali ću iskoristiti priliku da ga pozovem da prestane da se krije iza svojih medija, da se vrati u gradski parlament od kojeg beži ko đavo od krsta i objasni građanima Beograda i Srbije kako je moguće da od 2007. godine, kada je postao ministar i kada je prijavio da od imovine ima samo ženinu kuću, automobil iz 2003. godine i 74 hiljade evra ušteđevine, dođe do toga da 2016. godine samo u nekretninama ima 25 miliona evra, dok njegov brat Gojko Đilas ima 35 nekretnina vrednih preko pet miliona evra, mada sam siguran da je građanima, kako Beograda, tako i Srbije apsolutno sve jasno.

Zahvaljujem.

Narodni poslanik Nikola Radosavljević.

Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ekonomske mere i razni podsticaji Vlade Republike Srbije od važnog su značaja za sve privredne subjekte, a posebno za privatni sektor.

Vlada Republike Srbije počela je sa isplatom minimalne zarade u granama privrede koje su najteže pogođene usled ove pandemije – turizam, ugostiteljastvo i hotelijerstvo. Odvojeno je oko dve milijarde dinara za oko 72.500 zaposlenih radnika upravo u ovim sektorima.

Najbitnije je da se sačuvaju radna mesta i da se sačuva likvidnost. Dokaz da Vlada Republike Srbije brine o privatnom sektoru je i ove pred nama, pred narodnim poslanicima, u vidu Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. On se upravo odnosi na podsticaj privatnom sektoru u vidu olakšica i povraćaja sredstava koja se izdvajaju za obavezno socijalno osiguranje i za doprinose.

Podsećam građane Republike Srbije da su svim zaposlenima u malim i srednjim firmama, u preduzetničkim radnjama ove godine isplaćene po tri minimalne zarade i po dve minimalne zarade u procentu od 60% minimalne zarade.

U toku je realizacija programa „Moja prva plata“ koji je pokrenula Vlada Republike Srbije radi podsticaja zapošljavanja i osposobljavanja mladih kadrova kojima će to biti prvi posao nakon završenih škola. Ovim programom će mnogi poslodavci lakše doći do neophodnih kadrova, a priliku da steknu radno iskustvo i da se kasnije i zaposle imaće oko 10 hiljada mladih i za ovo je izdvojeno oko dve milijarde dinara.

Ako se na ovakav program nadovežu izmene i dopune Zakona o doprinosimaza obavezno socijalno osiguranje trasirali smo odličan put pomoći privatnom sektoru. Razlog za donošenje ovakvog zakona je novo zapošljavanje, privredni rast, povoljnije privređivanje i smanjenje troškova privrednih subjekata.

Suštinski, i ovim zakonima izmenama i dopunama produžavamo period postojećih olakšica do kraja 2021. godine kada se očekuje i povećanje broja poslodavaca koji će koristiti ove olakšice koje se odnose na povraćaj plaćenih doprinosa i plaćeno socijalno osiguranje i to od 65% do 75% za poslodavce u privatnom sektoru koji zaposle novog radnika.

Očekuje se da će ovim zakonom na osnovu povraćaja sredstava finansirati u privatni sektor oko šest milijardi dinara. Poslodavac ima pravo na povraćaj sredstava od 65% u slučaju kada zaposli jednog radnika najmanje, a najviše devet radnika, od 70% kada zaposli najmanje 10 radnika, a najviše 99 i 75% procenata kada zasnuje radni odnos sa više od 100 radnika.

Svi oni koji imaju ili su imali do sada dodirnih tačaka sa privatnim sektorom znaju od kolikog je značaja za poslodavce ovakva mera čime će se lakše doći do odluke da se angažuje nova radna snaga kako bi napredovali i ostvarili svoj rast. Ova mera se odnosi i na one koji tek kreću sa radom, nove poslodavce, odnosno novonastala privredna društva.

Gospodine ministre, mislim i smatram da u nekom budućem vremenu, i zbog današnje novonastale situacije, ove olakšice mogu da budu i liberalnije, što se tiče određenih uslova, a koja imaju za cilj da spreče zloupotrebu. To se odnosi u delu da li je poslodavac u određenom vremenskom periodu, predviđenim ovim zakonom, a do dana kada aplicira za olakšice, imao smanjenje broja radnika. Predložio bih da se ovaj period smanji na 12 meseci, tj. da se gleda od dana apliciranja unazad godinu dana.

Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo vodi dobru fiskalnu politiku. Želim da pohvalim sve dosadašnje ekonomske mere i pomoć našoj privredi.

Osvrnuo bih se na Fiskalni savet, koji sve vreme kritikuje mere Vlade Republike Srbije u vidu pomoći našim građanima i našoj privredi i želeo bih da znam da li su tako bili kritični i u vreme Borisa Tadića, kada je Srbija bila pred bankrotstvom.

Danas imamo najmanji pad BDP u Evropi, po projekciji MMF i Evropske komisije i kada očekujemo rast. Možemo samo da zahvalimo Vladi Republike Srbije na vrednom radu, na štednji i sprovođenju teških reformi.

Zato danas imamo i mogućnost da pomažemo građanima Republike Srbije, i dalje ćemo pomagati, i našu privredu i naše građane. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Olivera Ognjanović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo poslanici, analizom predloženih zakona vidimo da Vlada Srbije nastavlja smerom razvoja, širenja i rasta privrede i životnog standarda građana. Zato ću odmah na početku izlaganja reći da ću podržati sve predloge zakona.

Akcenat stavljam na izmene i dopune Zakona o tržištu kapitala, zato što je najvažniji po pitanju ostvarenja statusa, rejtinga naše zemlje i ambijenta povoljnog za strane investitore.

Prošle godine se nakon dugo vremena Srbija ponovo vratila na međunarodno tržište kapitala. Ove godine Srbija je izašla na međunarodno finansijsko tržište i emitovala obveznicu od milijardu i 200 miliona dolara kako bi refinansirala najskuplju obveznicu, koja je emitovana 2011. godine i skupi dug zamenila mnogo jeftinijim. Ovo je najmanja kamatna stopa koju je naša zemlja ikada dobila na tržištu kapitala, čime su ostvarene dodatne uštede od oko 11 milijardi i 600 miliona dinara. I što je još važnije, učešće javnog duga ostaje ispod 60% BDP-a.

Zašto možemo reći da se ispunjavaju svi standardi razvijenog tržišta kapitala? Upravo zato što je izgubljeno poverenje stranih i domaćih investitora predstavljalo ključni problem na srpskom tržištu. Danas ne povećavamo javni dug, vraćamo kredite i vraćamo obveznice koje je neko drugi uzimao pre nas. Danas preduzeća dobijaju povoljnije kredite po mnogo nižim kamatnim stopama. Novac koji investiramo jesu konkretni projekti, projekti koji vode povećanju konkurentnosti, rastu ekonomije i privrede, doprinose finansijskoj stabilnosti. Danas smo ponosni na činjenicu da od svetskih finansijskih institucija dobijamo potvrde o ispravnoj ekonomskoj politici.

Strane direktne investicije u Srbiji nisu smanjene ni za vreme krize koju je izazvala pandemija korona virusom. To govori o poverenju koje strani investitori imaju u Srbiju i ekonomsku politiku koju vodimo. Zaključno sa septembrom, uložili su u našu zemlju milijardu i 800 miliona evra, a projekcija je da će do kraja godine to biti planiranih dve milijarde i 300 miliona evra.

Dakle, stabilnost dinara više nikoga ne brine. A pre samo nekoliko godina živeli smo u zemlji koja je bila na finansijskom dnu u svakom smislu ovih reči. Do sada je Vlada Srbije, na čelu sa predsednikom Vučićem, zaista pokazala veliku ozbiljnost i odgovornost. Svako obećanje je ispunjeno, od rasta plata i penzija do smanjenja nezaposlenosti na ispod 8% i povećanja životnog standarda.

Da podsetim da je 2013. godine nezaposlenost bila veća od 25%.

Pomoć države privredi i građanima od početka krize izazvane pandemijom iznosiće čak 700 milijardi dinara, odnosno šest milijardi evra. Narodna banka Srbije juče je na vanrednoj sednici usvojila odluke kojima se omogućuje lakša otplata kredita dužnicima pogođenim pandemijom korona virusa.

Sve to pokazuje da Vlada vodi brigu o građanima i privredi, da vodi brigu o Srbiji, jer, svi smo mi deo Srbije.

Međutim, uprkos svim naporima i rezultatima koje ostvaruje ova Vlada, mi imamo one kojima smeta što nećemo dozvoliti da ovaj narod zaboravi nedela i pljačke, nedela tajkuna. Mi imamo opozicione ostatke upravo tih kriminalaca koji su oko sebe okupili lakoverne i pohlepne, koji pokušavaju da prikažu sebe žrtvom. Da, baš oni su se našli pogođeni istinom. Takvi pokušavaju da prikažu nas kao agresore, kao one koji napadaju. E, pa, gospodo, mogli ste da podignete Srbiju, mogli ste da gradite, a ne da kradete. Mogli ste da otvarate fabrike, nova radna mesta, da dižete plate i penzije, da jačate vojsku, policiju, zdravstvo, privredu. Ali niste. Imali ste šansu ali ste je propustili. Niko vam više ne veruje, pa ni vi sami između sebe ne verujete jedni drugima.

Zato prekinite da napadate jedinu ličnost koja je u proteklih 30-40 godina uradila toliko mnogo za Srbiju, predsednika Aleksandra Vučića.

Normalno je da postoje oni koji uspeh ne praštaju. Uvek je bilo tako. Ali, jedno su uvrede, a drugo je poziv na linč. Dovoljno je da se setimo 90-ih i kako smo živeli, pa kriminala 2000-ih, dok nije došlo do promene 2012. godine. U poslednjih nekoliko godina zaista osećamo da se život menja na bolje. Pokušali ste da izlazite na ulice, da pravite nered. Trudili ste se iz sve snage da razbijate, palite i uništavate, ali džaba vam je bilo, opet ste izgubili.

Stvarno je previše očekivati od nas da ćutimo, jer nećemo da ćutimo ni na uvrede ni na pretnje. Dosta je prozivanja svakoga ko se suprotstavi vama koji ste protiv Srbije i na prefinjen način glumite nezadovoljstvo. Naprotiv, vi radite samo za svoj džep, sa ciljem da uništite sve što se sa mukom stvorilo.

I nije tačno da se u parlamentu širi govor mržnje. Zar je mržnja govoriti istinu i tražiti pravdu? Zar je to nasilje? Da li je neko iz opozicionih medija kažnjen za poziv na linč za vešanje, na klanje, na silovanje? Mi se upravo borimo da ovaj narod čuje istinu, da je dobro zapamti. Zato mi smeta što, ponavljamo dokazane činjenice i baš me briga šta će reći Đilasovi i Šolakovi mediji. Ponoviću, normalno je da postoje oni koji uspeh ne praštaju, a mi idemo dalje i borićemo se za bolju Srbiju u kojoj se nećemo bojati budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milica Dačić, ali nismo u srodstvu.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministre, a pre svih, uvaženi građani Srbije, Predlogom zakona o digitalnoj imovini, mi uređujemo oblast koja do sada nije bila predmet pravnog regulisanja i kojim digitalna imovina postaje zakonska kategorija.

Time stajemo u red ne tako velikog broja država koje su shvatile važnost pravne sigurnosti u ovoj oblasti i prvi smo u regionu koji smo pristupili i mirenju i usvajanju ovakvog jednog akta u Narodnoj skupštini.

Mnogo toga je urađeno na unapređenju poslovnog okruženja i stvaranju povoljnog privrednog ambijenta u prethodnih osam godina. Iz tog razloga danas imamo investitore koji ne odustaju od investicionog ulaganja u Srbiju uprkos pandemiji.

Situacija sa korona virusom je samo ubrzala proces digitalizacije društva i poslovanja, a digitalna imovina zauzima važno mesto u tom procesu. Mi ovim zakonom koji treba da bude temelj investicione sigurnosti i poverenja unapređujemo naše poslovno okruženje, unapređujemo tržište kapitala, pospešujemo razvoj privredne grane. Stvaramo i mogućnost za olakšano finansiranje inovativnih start-ap kompanija i malih i srednjih preduzeća.

Ono što je takođe veoma značajno sa gledišta pravnog sistema je da je ovo prvi korak ka usklađivanju faktičkog sa pravnim stanjem. Investicioni tokeni ili kripto-valute već dugi niz godina predstavljaju finansijski instrumente koji su pogodni za investicije. Iz tog razloga poseban institut, Predlogom ovog zakona, koji je unet u zakon, je institut belog papira koji svoju funkciju ostvaruje kroz postupak izdavanja imovine i ima karakteristike tačnosti, sveobuhvatnosti i istinitosti podataka o koji će se nalaziti u njemu.

Upravo te karakteristike mogu da ukažu da će u budućnosti ovaj institut zapravo predstavljati jednu formalnu ispravu. Mi na ovaj način blagovremeno povezujemo nove tehnologije i finansijske usluge. Posebno kada govorimo o sektoru informaciono komunikacionih tehnologija, tehnološkom razvoju stvorena je, pogotovo prethodnih godina, određena infrastruktura koja može da pomogne pre svega mladim firmama tzv. start-apovima u njihovim prvim početnim koracima. Pri tom mislim na one projekte koji su završeni i u ovoj godini uprkos pandemiji, kao što je otvaranje Naučno tehnološkog parka u Nišu, kao što je otvaranje Naučno tehnološkog parka u Novom Sadu.

Ono što želim posebno da istaknem i da se zahvalim, a to je poštovani ministre, odluka iz decembra meseca prošle godine, dakle 2019. godine o kupovini zgrade za potrebe Naučno tehnološkog parka u Čačku koji im je, dakle i moj grad, dobio jedan prostor kakav zaslužuje jedna ovakva investicija. Taj prostor smo otvorili u junu mesecu, u prisustvu Aleksandra Vučića i Ane Brnabić i moram da kažem da sam se osećala ponosno na činjenicu da su se prvi put u istoriji moga grada na istom mestu u isto vreme pojavili i predsednik moje zemlje i premijer moje zemlje.

Posebno je bitno što smo na prethodnoj sednici videli da je budžetom za 2021. godinu, da su opredeljena sredstva za finansiranje ovih institucija. Razvoj ovih institucija je izuzetno bitan za privredu, za nauku, za tehnološki razvoj, ali i po mom mišljenju za jednu jako bitnu i značajnu temu, a to je zadržavanje mladih i visokoobrazovanih kadrova u našoj zemlji koji je upravo ovakvim ulaganjima i omogućen.

To je tema koja je bila aktuelna i nekih prethodnih nedelja s obzirom da imamo i onu stranu koja taj odlazak podstiče. Smatram da je mnogo toga urađeno za mlade ljude u Srbiji odgovornom i državničkom politikom Aleksandra Vučića, što se vidi i po procentu zastupljenosti mlađe populacije u parlamentu.

Krug ovakvih velikih ulaganja završavamo u ovoj godini, 18. decembra otvaranjem Data centra u Kragujevcu i pokazatelj koliko je ta ustanova takođe značajna je dolazak američke tehnološke kompanije u Kragujevac „ABM“ koja će ovim postati, dakle prvi komercijalni korisnik ovog centra.

Slažem se da je ponekad nemoguće objasniti o ljudima koji u 21. veku imaju probleme i sa kanalizacijom i sa vodosnabdevanjem, potrebu da se uloži u društvo zasnovano na znanju, inovacijama i tehnološkom razvoju, ali isto tako sam mišljenja da treba na vreme krenuti sa ovim ulaganjima kako ne bismo jednog dana došli u situaciju da nas naša deca pominju po tome da nismo na vreme započeli ovakve stvari.

Sa druge strane investicionim planom „Srbija 2020-2025“ predviđena su sredstva i za rešavanje ovih problema. Osvrnula bih se još na izmene i dopune Zakona o javnoj svojini. Prva izmena u ovom zakonu tiče se ograničenja važenja procene tržišne vrednosti nepokretnosti na dve godine, zato što je inače uočeno da se poslednjih godina ubrzano menjaju tržišne vrednosti nepokretnosti. Primećeno je dakle, da cene kvadrata posebno u velikim gradovima rastu.

To je još jedan pokazatelj ekonomskog napretka Srbije. Druga izmena tiče se produženja roka kako bi autonomne pokrajine lokalne samouprave i javna preduzeća mogle produžiti rok za upis prava javne svojine na nepokretnostima do 2021. godine.

Nemam informaciju za celu državu, ali ako je pokazatelj primer moje lokalne samouprave, dakle grada Čačka, ovaj posao je završen otprilike u nekom procentu od 90% i vrlo brzo će, sigurna sam, biti završen i u svim lokalnim samoupravama s obzirom da trpi usled posledica pandemije.

Za kraj, drago mi je i što sam i kroz ove dve teme dobila priliku da još jednom ukažem na stvaralačku i odgovornu politiku Aleksandra Vučića. Naime, lokacija na kojoj se nalazi, sada nalazi Naučno tehnološki park Čačak je lokacije bivše fabrike "CER", čuvene čačanske firme koja je privatizovana 2009. godine. Dakle, koliko se situacija u zemlji promenila, vidi se po tome što je država deset godina kasnije pronašla sredstva i opravdani interes da deo ove lokacije vrati u državnu, odnosno javnu svojinu o kojoj upravo sada i govorim i da oživi ovu staru industrijsku zonu, baš kao što se to čini u svim krajevima Srbije.

Iz svih ovih razloga pozivam sve da u danu za glasanje glasaju za ovaj set zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.