Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/198-20

1. dan rada

15.12.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:20 do 19:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, dosta toga smo danas čuli i mislim da je pre svega kao donosilac dobrih vesti danas ministar finansija, ono što je najvažnije u ovom trenutku za nas, to je da je taj kreditni rejting ostao što se tiče Republike Srbije, da ljudi iz sektora turizma ne treba da brinu što se tiče podrške države, kao i penzioneri, tako da će do kraja ove nedelje biti podrške po dva osnova.

Ono treće koje sada u ovom trenutku možemo da kažemo, to je da naš javni dug je ostao u granicama mastrikta i da ima prostora novim budžetom za 2021. godinu da te granice ne prelazimo, ali ono što moram da kažem, to je da u ova teška vremena, u ovako teškoj godini, zaista ste smogli snage i to je ono što moje kolege hoće da vam zaista odaju podršku, da ste u ova teška vremena uspeli da napravite taj iskorak da pripremite, dobro pripremite ova dva potpuno nova zakona. Znači, to su Zakon o digitalnoj imovini i Zakon o fiskalizaciji i uspeli da održite i dve javne rasprave u Privrednoj komori što s tiče fiskalizacije, da održite sa svima na određeni način, pa i sa nama poslanicima kroz javno slušanje, Zakon o digitalnoj imovini. Znači, da kažete koji su to noviteti, pojedinosti koje zaista mi sada glasamo, koje će biti u primeni za godinu dana, a koji će dati jako dobre rezultate za građane Srbije.

Ja ću malo da se okrenem sada više prema Zakonu o digitalnoj imovini, jer mislim da naši građani koji nemaju veze sa ovom temom i nisu baš najbolje razumeli šta to nama dobro donosi. Znači, primena uopšte te tehnologije „blok čejn“ i kako kažu mladi „kopanje tog bitkoina“ u stvari predstavlja jednu vrstu razmene, odnosno kao što se radi na tržištima hartije od vrednosti, ovo se radi sa određenim virtuelnim valutama i za to potrebni su oprema, procesori, jako velika količina električne energije i ona do sada od 2009. godine se odvija u svetu.

Naši mladi mozgovi, očito oni koji najviše su mladi i koji imaju veze sa IT tehnologijama, jako aktivno učestvuju na tom tržištu i negde ste vi prepoznali tu potrebu da taj promet, znači virtuelnih valuta, koji inače od 2017. godine NBS negde je ušla kroz svoje i mi smo glasali za određene zakone koje smo uveli, mogućnost da se kontrolišu tzv. „virtuelne menjačnice“, odnosno kripto-menjačnice, sada idete i korak dalje.

Znači, zajedno sa NBS i Komisijom za hartije od vrednosti ste pripremili ovakav zakon kojim vi jednostavno i dalje ostajete da posmatrate kako se vrši određena razmena tih virtuelnih valuta i nije samo bitkoin, ona predstavlja 66% u odnosu na sve ostale valute. Ali, poenta je onog trenutka kada određeni vlasnici, koji do sada nisu bili poznati, žele da to pretvore u svoja realna dobra, onda se javljaju državi, tom portalu koji je u vlasništvu NBS i Komisije za hartije od vrednosti, koji prate, sa svojim imenom i prezimenom, Petar Petrović, i sa svojom adresom se jednostavno prijavljuju na krajnje legalan način, plaćaju porez ovoj državi i mogu jednostavno ta sredstva da koriste u finansiranje realnih dobara.

Da li će da otvaraju svoje star ap nove kompanije, da se bave IT, da li će da kupuju određenu opremu ili da kupuju određena dobra, oni sada jednostavno to rade na krajnje legalan način. Plaćaju porez ovoj državi, država ima koristi zato što ima prihode kroz porez i samim tim onaj rast o kome mi pričamo, 6% u sledećoj godini, suštinski se pripremamo za te visoke stope rasta, zato što ćemo imati veće prihode u budžetu.

Prema tome, mladi ljudi o kojima govorimo, koji rade kroz naučne tehnološke parkove, koji su inače u Beogradu otvoreni 2015. godine, a inače su pravljeni od 1990. godine, oni koji nama spočitavaju kako mi ne znamo šta radimo, kako smo neobrazovani, imali su prilike skoro 20 godina da otvore jedan naučno tehnološki park u Beogradu, pa ga nisu otvorili, nego je morao da dođe i Vučić i Ana Brnabić da se zaista ozbiljno pozabave i naučno tehnološkim parkovima i mladima iz oblasti IT sektora i da jednostavno onda sad tek uhvatimo taj zamajac u ovoj IT industriji i da sve ono što bio izvoz za nas predstavlja zaista realan izvoz.

Kada pričamo pre svega o našim kompanijama, o našim start ap preduzećima da mladi potpuno na jedan legalan način mogu da izvoze svoju pamet na krajnje odgovoran način i da ne moraju da putuju u inostranstvo i da žive tamo, već odavde iz Srbije da rade, da budu zadovoljni svojim primanjima, odnosno prometima koje će te start ap kompanije da prave i samim tim da imaju jednu odgovornost pre svega prema sebi, prema svojoj porodici, a ne da žive u dijaspori.

Prema tome, ovim zakonom ste vi u toj jednoj digitalnoj agendi napravili jedan veliki iskorak, pre svega što ste prepoznali i zajednički sa NBS i Komisijom za hartije od vrednosti da vam je to jedan od načina da pokrenete tržište kapitala na potpuno jedan savremen, nov način. Time, u stvari, ste pokazali da se ne treba obazirati na one koji do 2012. godine nisu znali jednostavno da vode državu na jedan odgovoran način. Zbog toga ova digitalna agenda kojom se jednostavno vodi i ova Vlada Srbije, ali i Ministarstvo finansija prepoznaje potrebu da unapredi taj investicioni ambijent.

Šta to znači? Ovaj zakon znači mogućnost investiranja u preduzetništvo, u mogućnost da jednostavno ne morate da podižete određeni kredite, nego da na ovaj način možete da finansirate kompanije koje žele da se bave određenim poslom. Znači, nije isključivo IT sektor, ali on je jedan pokretač privrednog investicionog ambijenta u Srbiji koji treba da da visoke stope rasta, da sve ovo što smo u ovoj godini uspeli da zadržimo, i to dobrim ekonomskim merama, i da ne povećavamo rapidno javni dug, jednostavno ćemo moći da ostvarimo po planu i budžetu za 2021. godinu, koji smo usvojili prošle nedelje.

Znači, mi smo ovim Predlogom zakona imali jedan progresivan pristup, imamo jednu pravu sigurnost za sve učesnike na tržištu kada pričamo uopšte o digitalnoj imovini, poštujemo međunarodne standarde, ali je jako važno da se borimo protiv kriminala kada je u pitanju terorizam zato što znamo svi da ta digitalna imovina kroz te virtuelne valute uglavnom je bila data kroz jednu IP adresu čiji vlasnik se nikada nije znao i da taj prljavi novac u svetu uvek ide kroz te transakcije. Sada mi želimo da znamo i ukidamo anonimnost u ovom poslu.

Znači, postoji ta bela lista na kojoj će tačno stajati ime i prezime vlasnika digitalne imovine, vodiće se registar i biće potpuno dat na jedan transparentan način. Portal koji država obezbeđuje takođe će moći da bude dostupan svim zainteresovanim stranama. Ovaj zakon je obuhvaćen u devet poglavlja sa 146 članova. To znači da se jako dobro razmišljalo o svakom detalju uspostavljanja ovog tržišta kapitala.

Na kraju želim da kažem da mislim da mladi imaju veliku šansu da sada jednostavno pokažu da sve one želje u smislu svog napredovanja iz ovih oblasti mogu da materijalizuju kroz ovaj zakon, Zakon o digitalnoj imovini. Samo ću dati jedan podatak, mislim da je jako značajan, vi ste dali u obrazloženju zakona, to je da ukupno tržište kapitala kriptovaluta je 2013. godine iznosilo milijardu dolara, 2018. godine 128 milijardi, 2019. godine 237, a za prvih devet meseci preko 300 milijardi dolara, što znači da je velika ekspanzija u ovoj oblasti i zbog tako velike ekspanzije smatra se da će u ovoj godini preći 450 milijardi dolara.

Znači da jedan deo samo, promil kompletnog obrta kapitala Srbija uhvati i naplati kroz te poreze i uvuče kao svoj investicioni zamajac pa pogledajte koliko će Srbija napredovati kada je u pitanju privredna aktivnost.

Prema tome, mislim da ste zaista prepoznali trenutak kada treba doneti ovaj zakon, činjenično stanje i to uobličili u najtežem trenutku kada se Srbija bavi velikim problemima i pandemijom kao što je korona virus koja je uhvatila ceo svet. Ni Evropa čak nije donela ovakav zakon. Donela je isključivo ono što se odnosi samo na virtuelnu, odnosno kriptovalutu. Nije donela digitalnu imovinu kao definisan zakon. Srbija izlazi sa tim zakonom kao zemlja Jugoistočne Evrope i mislim da bi trebali prvi da damo rezultate. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati ceo set zakona. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa, pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Ako ne, ministar Mali u ime predlagača, izvolite.

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno.
Uvaženi narodni poslanici, želim da vam zahvalim na još jednoj veoma konstruktivnoj sednici, na dobrim pitanjima, dobrim sugestijama, na kvalitetnoj razmeni mišljenja. Moja impresija, moj utisak generalno ovih zakona koji su danas pred nama su sledeći – kada smo govorili o rebalansu budžeta, o budžetu za narednu godinu govorili smo o stvarima koje su nekako uobičajene, prihodi, rashodi, stopa rasta itd.
Danas smo govorili o zakonima koji idu uz budžet, o zakonima koji dodatno modernizuju našu zemlju. Idemo korak dalje. Dakle, ne razmišljamo o danu sutra, razmišljamo o 2022, 2023. godini, zakon o digitalnoj imovini je nešto što dugoročno menja perspektivu onih koji žele da započnu svoj biznis ovde. Žele da započnu svoje ideje, žele da ostvare svoje ideje u našoj zemlji. Dakle, to dugoročno menja njihovu perspektivu i ostanka u Srbiji, a to je naša velika želja da mladi ovde ostanu, da svoje ideje i svoje snove ovde ostvare.
Kada je Zakon o fiskalizaciji u pitanju, još jedan veliki korak napred. Dakle, posle 15 godina postojanja jednog zakona neke stvari su se promenile, tehnologija se promenila, rešenja su se promenila, okruženje u kome se privređuje se promenilo.
Dakle, želimo da idemo u korak sa tim, i naravno, sa zakonom o e-fakturama, da još dodatno smanjimo uticaj sive ekonomije na našu ekonomiju, i time naravno, podstaknemo i veće prihode u budžet, ali više novca za veće plate, veće penzije, nove auto-puteve, nove vrtiće, nove bolnice.
Svi ostali zakonu, pogotovo, Zakon o razvoju tržišta kapitala, su veoma važni, širi se mogućnost, odnosno lepeza raznih izvora finansiranja, skraćuju se rokovi, podstiče se da domaće kompanije svoje izvore finansiranja ne traže samo kod poslovnih banaka, nego osim digitalne imovine, i na tržištu kapitala. Sve to uvaženi poslanici, podstiče rast, a rast je ono što je nama najvažnije. Imamo veoma ambiciozan cilj za 2021. godinu, 6% stope rasta našeg BDP sa ogromnim javnim investicijama, nikada većim. Dakle, 330 milijardi dinara, 5,5% našeg BDP sa ogromnim ulaganjima koje imamo u rast životnog standarda i sa povećanjem plata i sa povećanjem penzija.
Ovi zakoni trebaju dodatno da ojačaju te naše napore da ostvarimo taj cilj od 6% stope rasta, kako bismo i dalje zadržali to prvo mesto da po stopama rasta za 2020, 2021. i 2022. godinu, da li gledali kumulativno ili gledali u proseku, Republika Srbija bude i ostane broj jedan u Evropi. Hvala puno na vašim sugestijama.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem gospodine ministre.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 14. dnevnog reda.
Nastavljamo sutra, kao što sam rekao, načelni pretres o preostalim tačkama dnevnog reda, a prekosutra pretres u pojedinostima i dan za glasanje. Hvala.
(Sednica je prekinuta u 19,00 sati.)