Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/198-20

1. dan rada

15.12.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:20 do 19:00

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Hvala vama, narodni poslaniče.
Svesna sam da ste formirali poslaničku grupu, ali to vreme će se odnositi od sledeće sednice. Sada ste još uvek govorili kao neko van poslaničke grupe. Hvala vam na razumevanju.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Nataša Mihailović Vacić

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedavajuća.

Koleginice i kolege, govoriću o Predlogu zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis kojim se predlaže povećanje pretplate za 44 dinara, odnosno sa 255 na 299 dinara.

Ovim predlogom Vlada ispunjava svoju zakonsku obavezu po Zakonu o medijskim javnim servisima da obezbedi stabilno finansiranje osnovne delatnosti medijskih javnih servisa, njihovu uređivačku nezavisnost i institucionalnu autonomiju, istovremeno vodeći računa o ekonomskom ambijentu i ekonomskoj snazi obveznika.

Povećanje pretplate, sa jedne strane, i smanjenje direktnih davanja iz budžeta je prema mom mišljenju još jedan korak ka potpunoj nezavisnosti medijskog javnog servisa.

Nikad nije dovoljno ukazivati na značaj medijskog javnog servisa, i ja ću to i ovog puta učiniti. Javni medijski servisi imaju bitnu ulogu u informisanju i obrazovanju i predstavljaju bitan element svakog demokratskog društva, zbog čega ne treba dovoditi u pitanje njegov opstanak. To je čak ne samo neprihvatljivo, već može biti i izuzetno opasno.

Radi funkcionisanje RTS sa druge strane nije savršeno. Radio televizija Srbije mora mnogo bolje, naročito njegov informativni program. Međutim, treba imati na umu sledeće. Radio televizija Srbije je najkvalitetnija, najprofesionalnija, i najuravnoteženija televizijska stanica u zemlji, i koliko god imao, šta god, opravdano ili neopravdano da mu stavi na teret, treba objektivno da sagleda njegovu ulogu, kvalitet RTS i njegov ukupni doprinos društvu i da to sve uporedi sa komercijalnim televizijskim stanicama.

Značajno je i korisno da javni medijski servisi budu u službi građana. Oni ih plaćaju i kontroliši njihov rad u tom smislu. Novac koji javni servis dobija nije i ne sme da bude vezan ni za kakav uslov. S druge strane, on mora imati jasan i transparentan protočni put. Građani moraju znati kako se taj novac troši. S druge strane, neophodno je i razumevanje političara i njihova podrška u funkcionisanju javnog medijskog servisa.

Nezavisnost je preduslov funkcionisanja, i u rukovođenju, i u finansiranju, i u uređivačkoj politici. Ovaj Dom i Vlada Republike Srbije, uspostavili su okvir za nezavisno funkcionisanje javnog medijskog servisa donošenjem dobrog zakona 2014. godine. Kada kažem dobar, on nije dobar samo prema mom ličnom mišljenju i mišljenju mojih kolega, već je to ocena EU.

Izazovi, međutim, u sprovođenju tih okvira su brojni. Upravo je razumevanje uloge javnog medijskog servisa u jednom društvu jedan od njih. Potom, još jedan izazov je politička volja i posvećenost opstanku medijskog javnog servisa. Implementacija zakonskih rešenja je treći izazov u sprovođenju tih okvira koje smo mi doneli, kao i izbor članova nadzornih tela i organa medijskog javnog servisa i finansiranje.

Dakle, uloga parlamenta je ispunjena, uspostavljen je pravni okvir koji obezbeđuje nesmetan rad i nezavisnost javnog medijskog servisa. Ta uloga parlamenta ogleda se, naravno, i u razvoju i očuvanju medijskog pluralizma.

Zakon o javnom medijskom servisu obezbeđuje nezavisnost javnog medijskog servisa, i u pogledu finansiranja, a naročito u pogledu uređivačke politike i definiše ciljeve i zadatke javnog medijskog servisa, u smislu objektivnog i nepristrasnog izveštavanja.

Država je stvorila uslove da javni medijski servis funkcioniše i ima stabilno finansiranje i garantuje njegovu nezavisnu uređivačku politiku.

Niti stručnost, niti način izbora, ni količina novca ne garantuju sprovođenje zakona i funkcionisanje javnog medijskog servisa. Ključne reči u tom smislu su lična odgovornost i profesionalni integritet.

U tom smislu treba unaprediti i kontinuirano raditi na profesionalizaciji samih medijskih radnika i novinara javnog servisa. Dakle, samo regulacija i poštovanje etičkih i profesionalnih standarda.

Rad i unapređivanje medijske pismenosti je takođe važno, naročito uzimajući u obzir činjenicu da živimo u eri dezinformacija i lažnih vesti.

Za nas, kao zemlju koja teži ka punopravnom članstvu u EU korisno je, dakle, razumeti ovu ulogu medijskih javnih servisa u procesu demokratizacije društva. Medijski servisi moraju da se razvijaju u skladu sa socijalnim, ekonomskim i tehnološkim trendovima i da se njima prilagodi kako bi stekao ključnu ulogu u društvu.

Medijski javni servis, s druge strane, mora da proizvodi visoko kvalitetan medijski sadržaj, jer je to, zapravo, alat u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti.

Ulaganje u javni medijski servis posebno u proizvodnju vesti, kao što rekoh, ključ je i odgovor svakog društva koji želi napred. Stabilno, nezavisno, adekvatno i održivo finansiranje omogućava javnom medijskom servisu da ispuni svoju javnu funkciju i zato je, drage kolege, neprihvatljivo propagiranje teze o ukidanju televizijske pretplate i istovremeno priča o kvalitetu programa javnog servisa.

Zalaganje za ukidanje pretplate je prevaziđeno i kao instrument političke borbe. To je direktno zalaganje za ukidanje javnog servisa ili vraćanje javnog servisa u državno vlasništvo.

Mislim da bi to bio jedinstven slučaj u Evropi da u XXI veku neka skupština na taj način ukida javni servis.

Slušajući ovih dana o povećanju televizijske pretplate, zaključujem da se viškom demokratskih parola često zamagljuje manjak građanske odgovornosti onih koji svoje mišljenje pretvaraju u propovedničko verovanje.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Izvinite, koleginice, moraćete sumirati. Nemate više vremena.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Nataša Mihailović Vacić

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Samo još jednu rečenicu za kraj.
To je možda i najbolji pokazatelj kako pojedinci vide medijske slobode i nezavisnost medijskog javnog servisa.
S druge strane, stičem utisak da i oni koji drugačije misle uvažavaju status i značaj RTS-a. Privatno svi mi to govore, službeno neki rade ono što moraju.
Dakle, predlogom da se poveća pretplata za 44 dinara, Vlada ispunjava svoju zakonsku obavezu da omogući nesmetano funkcionisanje i stabilno finansiranje RTS-a, a povećanje pretplate nadomestiće smanjenje, odnosno izostanak direktnih plaćanja iz budžeta RTS-u. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Hvala vama.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Kralj.

Izvolite.

...
Socijalistička partija Srbije

Dubravka Kralj

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno mi je drago da danas kao najmlađi poslanik Socijalističke partije Srbije imam priliku da diskutujem o jednom ovako modernom i progresivnom zakonskom rešenju kakav je Predlog zakona o digitalnoj imovini.

Iako je koleginica Paunović rekla da je ovim zakonom već skoro sve rečeno, nisam čula da je iko čestitao svim onim talentovanim, mahom mladim ljudima, koji su se do sada bavili kripto valutama, a za koje niko nije znao šta oni to zapravo rade i šta su uopšte to kripto valute, na tome što će njihov rad, nakon usvajanja ovog zakona, biti zakonski prepoznat, definisan, objašnjen i transparentan svima nama kroz nadzor koji će vršiti Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.

Jasno mi je da ima i onih koji su prema svojim znanjima, pa i prihodima koja su od tih znanja imali pomalo sebični, pa im se ova predložena regulativa nešto i ne dopada, ali svi moramo da budemo svesni da jedna ozbiljna država, kakva je naša, ne može da dozvoli postojanje bilo kakvog neregulisanog tržišta, pre svega u cilju sprečavanja poreske evazije, pranja novca i finansiranja različitih nelegalnih aktivnosti.

Čula sam i komentar da Zakon o digitalnoj imovini neće imati direktan značaj za obične građane, sa čim ne mogu da se složim zato što znam za primer jedne advokatske kancelarije iz Novog Sada kojoj su hakeri zaplenili svu dokumentaciju i sve podneske koje je ta kancelarija čuvala na svojim međusobno povezanim računarima, a hakeri su ponovno omogućavanje pristupa tim dokumentima uslovili uplatom određenog iznosa upravo u kripto valuti, odnosno u bitkoinu. Nakon što je ta uplata izvršena i pristup podacima ponovo omogućen, nikada nije otkriveno kome je ta uplata otišla, odnosno ko je to uradio zato što tada transakcije kriptovalute nisu bile pod nadzorom države i bilo je gotovo nemoguće ući im u trag. Zbog toga je ovakvom regulativom neophodno zaštiti upravo obične građane.

Takođe, javna je tajna da se gotovo celokupno crno tržište i Evrope i sveta finansira upravo preko bitkoina. Zbog toga smatram da su i predložene izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma izuzetno važno, o čemu će moja koleginica Justina Pupin podrobnije govoriti.

Da sumiram. Ovim zakonom će se uvesti red u tržište digitalne imovine, znaće se ko poseduje digitalnu imovinu, ko može da pruža sa njom povezane usluge, kome i na koji način.

Takođe, pomenula bih još tri stvari koje smatram da zaslužuju posebnu pažnju. Prva je ta što se prilikom izrade zakonskog teksta računalo sa rizicima koje digitalna imovina ili, konkretnije, virtuelna valuta sa sobom nose, pa su iz tog razloga iz mogućnosti da poseduju i posluju sa digitalnom imovinom isključene banke i slične institucije, čime smatram da je u velikoj meri predupređena mogućnost pojave određenih anomalija u našem finansijskom sistemu.

Druga važna stvar jeste to što zakon ne sadrži restriktivne odredbe, odnosno nema taksativnog nabrajanja šta se to smatra digitalnom imovinom, već, naprotiv, zakon proklamuje načelo tehnološke neutralnosti, što zapravo znači da je moguće da sutra neki naš mlad čovek izume novu tehnologiju koja će biti priznata kao digitalna imovina, bez potrebe da se zakon menja ili da pak emituje našu domaću, srpsku virtuelnu valutu. Ja to nisam čula da je neko pomenuo.

Treća stvar jeste, naravno, naše domaće tržište, odnosno domaća platforma za trgovinu digitalnom imovinom.

Generalno, svakome ko ima neku novu, inovativnu ideju, država mora da je omogući da je realizuje, a smatram da ovaj zakon otvara niz mogućnosti za prosperitet mladih preduzetnika.

Ministar je pomenuo mogućnost da mladi preduzetnici putem digitalnih tokena prikupe novac za realizaciju svojih projekata, a postoji i mogućnost da se vrednost njihovih projekata uveća kroz trgovinu tim tokenima na našoj berzi.

Kada je predsednik Narodne skupštine i predsednik SPS uvodio mlade kadrova SPS-a u skupštinske klupe, rekao je – menjajmo da nas ne promene. Rukovođena takvim stavom, SPS je uz Ivicu Dačića partija koja uvodi i podržava pozitivne promene, pa će u tom kontekstu i naša poslanička grupa podržati Predlog zakona o digitalnoj imovini i prateće zakone kojima se uvode promene i unapređuje naš finansijski sistem, a sprečavaju zloupotrebe i štite građani Srbije.

Na kraju, advokat Toma Fila, inače takođe poslanik Socijalističke partije Srbije, me je zamolio da iznesem komentare Zakona o fiskalizaciji, koji su izuzetno važni za položaj advokata.

Naime, u članu 4. Predloga zakona o fiskalizaciji određeno je da je obveznik fiskalizacije svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti, što bi zapravo značilo da se ova odredba odnosi i na advokate, uz mogućnost da Vlada odluči da ne moraju da evidentiraju promet.

Advokat Fila ističe, sa čime se u potpunosti slažem, da bi predlagač trebalo već samim zakonom da predvidi da advokati nisu obveznici fiskalizacije. Naime, pridružujem se njegovom stavu da se ovo pitanje ne može rešavati posebnom odlukom Vlade, jer, naime, ta odluka može i ne mora da bude doneta, a i ako bude, ne postoji garancija da će naredna Vlada tu odluku zadržati. Naprotiv, može u jednostavnoj proceduri da je promeni ili ukine. Stoga molim ovlašćenog predlagača da se izjasni da li će Vlada iz obaveze fiskalizacije izuzeti advokaturu. Hvala vam.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem svojoj sugrađanki.
Reč ima gospodin ministar Siniša Mali. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Uvaženi poslanici, najpre hvala puno na vašem izlaganju.
Hoće li ili neće, to zavisi od uredbe koja prati ovaj zakon. Dakle, ja ne mogu unapred da vam kažem kakvo će biti rešenje u toj uredbi.
Ono što mogu da vam kažem jeste da nakon donošenja ovog zakona mi ćemo da krenemo odmah i da pripremamo sve neophodne podzakonske akte. Ja sam rekao da ćemo sve neophodne podzakonske akte usvojiti do kraja marta naredne godine. Dakle, imaćemo par meseci da porazgovaramo sa svima i da vidimo ko će i šta će.
Na kraju krajeva, prethodno rešenje, odnosno postojeći zakon je takav da ima pojedine kategorije privrednika koji su izuzeti iz primene Zakona o fiskalizaciji. U ovom trenutku, jednostavno, ne mogu da vam kažem da li će to biti slučaj ili ne sa advokatima, ali ne isključujem i da hoće.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Pretpostavljam da poslanica Kralj želi pravo na repliku. Izvolite.

...
Socijalistička partija Srbije

Dubravka Kralj

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Samo da zamolim ministra da prilikom donošenja takve uredbe ima u vidu specifičnosti advokature kao profesije i da se svakako zalaže da iz obaveze fiskalizacije advokati budu izuzeti, kao što je to i do sada bilo.