Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana, tačnije u ponedeljak, 14. decembra 2020. godine, navršilo se 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Pregovori su vršeni tokom novembra meseca 1995. godine, u vazduhoplovnoj bazi kod Dejtona u Ohaju, ali su zvanično potpisani, odnosno Sporazum je zvanično potpisan 14. decembra u Parizu, čim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.
Izgleda da je baš ta godišnjica bila povod da otpočne jedan opšti, vrlo sinhronizovani napad i na Srbiju, i na Republiku Srpsku, i na predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, kako iz inostranstva, tako iz regiona, ali iz same Srbije. Mi iz iskustva već znamo da svaka značajna godišnjica iz naše novije istorije teško da može da prođe bez napada iz regiona, dakle, Tirane, Zagreba, Sarajeva, Podgorice, do skoro, videćemo kako će od sada situacija biti, neretko i Skoplja i na to smo već navikli.
Ali ono što je poražavajuće, to je da su se mnogi iz Srbije pridružili toj kampanji i hajci protiv Srbije i Aleksandra Vučića, koji im je inače svakodnevna meta, a samo zato što žestoko brani sprske nacionalne interese.
Decenijama slušamo optužbe i napade da je Srbija jedina kriva za sve što se dešavalo u prošlosti, da su Srbi jedini krivci za sve ratove devedesetih, kako je Srbija jedina odgovorna i čitav niz monstruoznih optužbi koje dolaze iz regiona, ali ne mogu da razumem potrebu da se toj orkestriranoj kampanji priključe i mnogi iz Srbije.
Jedan od portala, i gle čuda, po Đilasovom kontrolom, objavio je niz, najblaže rečeno, problematičnih naslova, i to u jednom danu. U jednom tekstu kaže – veoma opasno svojatanje Republike Srpske od Srbije. Ko svojata? Na koji način se vrši to svojatanje? Zašto lažete, zašto lansirate tako opasne teze? Kad ste čuli od bilo kog predstavnika države Srbije da ne poštuje Dejtonski sporazum, da negira Dejtonski sporazum, principe i tekovine Dejtonskog sporazuma?
Kad je neko iz Srbije dao izjavu kojom se negira Dejtonski sporazum? Dajte samo jedan primer, navedite jednu izjavu. Srbija je garant Dejtonskog sporazuma. I, sada mi koji smo garant Dejtonskog sporazuma, mi narušavamo, odnosno destabilizujemo Dejtonski sporazum, a oni koji otvoreno prete da će Republiku Srpsku preseći na dva dela kod Brčkog, šta su oni? Mirotvorci. Oni su demokrate.
Pa, ima neki Visković, koji kaže da se u Srbiji među intelektualnom elitom stvara osećaj koji je veoma opasan, a to je da Srbija zaslužuje kompenzaciju za Kosovo kroz pripajanje Republike Srpske. Zašto lažete? Zašto izmišljate? Zašto lansirate tako opasne teze?
Pa, ima onaj Milan Antonijević, koji kaže – Srbija da se ne meša u zbivanja u BiH. Kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju, izjavio je danas da Srbija treba da prestane da se meša na destruktivan način u zbivanja u BiH. Sram ga bilo! Kako ga nije sramota? Kako te nije sramota, Milane Antonijeviću da ovako nešto izjaviš? Ako ti i tvoji sponzori koji ti daju novac da govoriš ovakve gadosti, ako vi ne volite Srbiju i Republiku Srpsku, pa to je vaš problem. Nećete nas sprečiti da volimo svoj narod i da pomažemo na svakom mestu, da radimo na dobrobiti Srbije i Republike Srpske i da pomažemo svom narodu gde god da živi.
Kad Srbija da novac za konkretne projekte u opštinama, i u Republici Srpskoj i u Federaciji Bosne i Hercegovine, to je onda destruktivno mešanje u unutrašnje stvari BiH. Kako ga nije sramota?
I dokle više sa autošovinizmom? Dokle više taj mazohizam kod tih ljudi? Ima li granice? Istog dana su izvukli iz naftalina onog Sašu Jankovića, koji je u nekom autorskom tekstu, opet za jedan dnevni list pod kontrolom Dragana Đilasa, rekao: „Vučić Srbiju gurnuo na pogrešnu stranu istorije“. Da ne pominjem razne albanske lobiste, Violu fon Kramon, Danijela Servera, pa najavu da će Medlin Olbrajt aktivno se uključiti u proces pregovora Beograda i Prištine i sve ostale pritiske koji će se pojačavati u narednom periodu.
Isto tako, imamo onog hrvatskog pisca i novinara Dežulovića, koji nam poručuje da je Beograd prestao da bude grad a postao prljava kasaba, blatnjava kasaba, pa napada i spomenik Stefanu Nemanji i „Beograd na vodi“ itd. Nije problem taj nesrećni Dežulović, problem je u domaćim autošovinistima i drugosrbijancima koji su brže-bolje preuzeli i podržali taj narativ. E, sa takvima mi imamo posla.
Sasvim je jasno da će se u narednim danima pojačavati pritisak, i na Srbiju i na Aleksandra Vučića kao žestokog i najsnažnijeg zaštitnika srpskih nacionalnih interesa. Ne odgovara im da Srbija bude jaka, snažna, svoja i samostalna i zato će nastaviti sa pokušajima da se sruši Aleksandar Vučić. Zahvaljujem, predsedavajući.
