Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2020.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/198-20

3. dan rada

17.12.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 17:30

  • ZAKONI

  • Zakon o izmenama i dopuni Zakona o tržištu kapitala
  • Odluka o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije
  • Zakon o izmenama i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost
  • Zakon o izmenama i dopuni Zakona o javnoj svojini
  • Zakon o izmeni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije Projekta "Beograd na vodi"
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana
  • Zakon o fiskalizaciji
  • Zakon o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS CoV-2
  • Zakon o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis
  • Odluka o izboru člana Saveta za Regulatorno telo za elektronske medije
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana
  • Zakon o digitalnoj imovini
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajedničkim nabavkama medicinskih sredstava
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Povezane škole u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Odluka o izboru člana Fiskalnog saveta
  • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Ivica Dačić

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.

    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 92 narodnih poslanika.

    Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

    Ako me niste čuli, molim poslanike da zauzmu svoja mesta i da krenemo sa radom. Hvala.

    Ubacite kartice u svoje poslaničke jedinice.

    Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 133 narodnih poslanika u ovom trenutku, što znači da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

    Kao i uvek, utorkom i četvrtkom, na osnovu člana 287. Poslovnika, da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287?

    Zamolio bih službu da utvrdi o čemu je reč, pošto se ne čuje na ovoj strani.

    Za reč se javio Mirsad Hodžić.

    Izvolite.

    ...
    Stranka demokratske akcije Sandžaka

    Mirsad Hodžić

    Poslanička grupa Ujedinjena dolina-SDA Sandžaka
    Juče oko sedam i trideset grupa ljudi bliskih Muameru Zukorliću upala je na gradilište Islamskog centra. Islamski centar se radi na parceli gospodina Dževada Aljovića koji je poklonio, uvakufio šest ari zemljišta Islamskoj zajednici Srbije. Na toj parceli se gradi Islamsi centar „Džamija“. Pomenuta grupa je oterala radnike sa gradilišta pod pretnjom oružjem, kako tvrde radnici na gradilištu. Zatim su blokirali put koji postoji više od 50 godina. Tim putem se služi celo jedno naselje.

    Sličnu situaciju smo imali prošle godine kada su isti ljudi upali u centralnu džamiju u Prijepolju, srušili berbernicu u centru Novog Pazara, uzurpirali trg Isa bega Isakovića u centru Novog Pazara. Takođe su isključili grejanje u sultan Validinoj džamiji u Sjenici.

    Kod nas u Sandžaku uvek je postojao jedan dobar običaj, ako neko gradi kuću komšije mu dođu na mobu, priteknu u pomoć, a naročito ako bi se gradila džamija i crkva svi bi donosili priloge. Ovako nikada nije bilo, da se dođe sa oružjem i zabrani gradnja džamije.

    Zato, svoje pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova i ministarki pravde. Kako je moguće da u sred bela dana dođu na tuđi posed i pregrade put, a da policija i Tužilaštvo daju saopštenje da nema elemenata krivičnog dela, niti prekršaja? Na osnovu čega je Policijska uprava u Novom Pazaru izdala jučerašnje saopštenje? Da li su legitimisani ljudi koji su bespravno upali na gradilište? Da li su ih pretresli i tako utvrdili da nisu bili naoružani, kako tvrde u saopštenju? Da li su uzeli izjave od radnika i svedoka kojima je prećeno?

    Na osnovu ovog saopštenja, može se zaključiti da policija pokušava da zataška ovo bezakonje i ostavi otvoreni sukob među građanima u Novom Pazaru. Dokle će policija da pruža zaštitu i omogućava siledžijsko uzurpiranje tuđe imovine od jedne te iste grupe nasilnika? Da li je to cena koju građani moraju da plaćaju zarad političkih pozicija pojedinaca iz ove političke grupe? Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Ivica Dačić

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Dajem pauzu od pet minuta, da bi službe videle o čemu je reč.
    (Posle pauze)
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Ivica Dačić

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zamolio bih vas, dame i gospodo, ako je sada sve u redu, da ponovo utvrdimo kvorum. Molim vas da ponovo ubacite kartice u poslaničke jedinice. Zahvaljujem.
    Trenutno je 129 narodnih poslanika.
    Mora ponovo da se prijavite za reč, po članu 287. Ko želi reč?
    Reč ima Jelena Mihajlović.
    Izvolite.

    Jelena Mihailović

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
    Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, u kontekstu dnevnog reda tekuće sednice na kojoj ćemo izabrati i članove REM-a, danas bih upravo postavila pitanje u vezi sprovođenja Zakona o elektronskim medijima, koji se odnosi na ulogu REM kao nezavisnog regulatora u sektoru elektronskih medija.

    Uloga REM je definisana zakonom a tiče se sprovođenja utvrđene medijske politike u oblasti informisanja. Značajna uloga poverena mu je i novom medijskom strategijom. Značaj REM daleko prevazilazi ulogu kontrolora i tela koje sankcioniše sadržaje, već REM ima ulogu i katalaizatora, jednog od važnih kreatora zdrave kulturne sredine i objektivnog informisanja javnosti, na koju građani Republike Srbije imaju svako pravo.

    Sva javna ovlašćenja su od izuzetnog značaja za naše društvo koje REM ima, jer smo zasigurno svesni koju moć i snagu svi elektronski mediji imaju, kada govorimo uopšte o kolektivnoj društvenoj svesti, tačnije određivanju kulturnog nivo cele nacije.

    Imajući u vidu da je REM funkcionalno nezavisna organizacija, tako smatram da i mediji treba i moraju biti slobodni i nezavisni, ali da svoje programe organizuju u skladu sa poštovanjem ljudskih prava i sloboda i da zaštite, kako korisnike medijskih usluga, tako i interes javnosti.

    Moramo obogatiti našu svakodnevnicu, tako što bismo naše operatere, produkcije i kreatore sadržaja, kroz dijaloge i konkretne mere podrške podstakli i pomogli da kreiraju više edukativnih programa za decu i mlade, više sportskih programa koji bi isticali značaj bavljenja sportom, ali i umetničko-obrazovnih sadržaja koji bi obogatili i usmerili u pravom smeru klince koji su naša budućnost.

    Imamo sjajne primere, kao što su recimo, format koji se emitovao, „Pinkove zvezdice“, koji je promovisao talenat dece, i bio jedan od najgledanijih programa, ili recimo, program „Virtuozi“, koji se trenutno emituje na javnom medijskom servisu i takođe, jedan sjajan način približava klasičnu muziku i decu klasičnoj muzici.

    Takve i slične vrste programa bi sami trebali ponovo da proizvodimo i da istovremeno pomognemo operaterima da opstanu na izuzetno surovom tržištu, ali tako što će biti slobodni kada se radi o uređivačkoj politici, ali podržani i podsticani da stvaraju kreativnije i kvalitetnije sadržaje.

    Kao primer kvalitetnog medijskog sadržaja pohvalila bih i „Kulturni dnevnik“, koji se emituje na RTS, ali bih recimo, što se tog programa tiče, sugerisala možda drugi udarniji termin koji bi dao veću pristupačnost sadržaja auditorijumu i proširivanje tema i sadržaja iz oblasti kulture.

    Ovakve sadržaje bismo sigurno svi voleli više da gledamo na svim emiterima sa nacionalnom frekvencijom. Smatram da bi kreiranje više takvih sadržaja bilo na zadovoljstvo svih i države i građana koji bi ponovo krenuli u veću konzumaciju kulturnih sadržaja. Operateri bi pokrili vreme za kulturu i sport koji na osnovu dobijenih licenci i moraju da imaju dnevno na svojim programima, kulturni poslanici, sportski i naučno-obrazovni pregaoci bi napokon mogli da prorade i počnu da vrše svoje misije i možda u jednom momentu počnu i bolje da žive od svog rada.

    Ovom prilikom želim da pohvalim opredeljena budžetska sredstva za sektor kulture u celini, ali i povećana sredstva za određene grane koje se tiču stvaralaštva. To je sjajan pomak ka napred, ka razumevanju značaja kulture i umetnosti i ako opet verujem da budžetska sredstva za sektor kulture koja u ovom trenutku iznose 15 evra po glavi stanovnika, možemo i moramo da podignemo i približimo se našim evropskim partnerima po odvajanjima za kulturu, ali i susedskim zemljama, kao što su recimo, Hrvatska i Mađarska, koje odvajaju 43, odnosno 35 evra.

    Samo ilustracije radi, samo jedna prečica od pet ili šest kilometara u izgradnji planiranih auto-puteva, ako bi se tako ušteđena sredstva usmerila ka kulturi kvalitetnim medijskim sadržajima dovela Srbiju na čelo regiona po pomoći kulturi i vraćanja iste na pijedestal koji bi ona trebala da uživa kod naših građana. Svaki korak ka promovisanju znanja, obrazovanja, kulture, sporta, socijalne pravde, jednakosti dobijenim šansama je neopisivo važan jer na taj način ćemo u nekom budućem periodu ako budemo skoncentrisani upravo na te vrednosti, kao što smo ojačali u ekonomskom domenu, biti identifikovani kao društvo koje neguje i izuzetno ulaže u svoj identitet, nasleđe i stvaralaštvo.

    Postavila bih, u vezi sa svim navedenim, pitanje ministarki kulture i informisanja, gospođi Maji Gojković, u poslednje vreme govori se o potrebi i izmeni Zakona o elektronskim medijima, i to u delu koji se odnosi na REM, kako bi se otklonile nejasnoće, posebno u primeni odredbi ovog zakona, koje se tiču izricanja mera pružaocima medijskih usluga za nepoštovanje zakona. Tu mislim na izricanje opomena, usluga, upozorenja i privremene zabrane objavljivanja programskog sadržaja.

    Ovde bih posebno istakla potrebu preciznijeg regulisanja kaznenih odredbi kojima bi se obezbedilo odgovorno poštovanje opštih obaveza, emitera iz člana 47. Zakona o elektronskim medijima, a koji se odnose na programske sadržaje kojih emiteri moraju da se pridržavaju. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu" | Predsedava
    Zahvaljujem.

    Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Marković

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu"
    Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.

    Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana, tačnije u ponedeljak, 14. decembra 2020. godine, navršilo se 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Pregovori su vršeni tokom novembra meseca 1995. godine, u vazduhoplovnoj bazi kod Dejtona u Ohaju, ali su zvanično potpisani, odnosno Sporazum je zvanično potpisan 14. decembra u Parizu, čim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.

    Izgleda da je baš ta godišnjica bila povod da otpočne jedan opšti, vrlo sinhronizovani napad i na Srbiju, i na Republiku Srpsku, i na predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, kako iz inostranstva, tako iz regiona, ali iz same Srbije. Mi iz iskustva već znamo da svaka značajna godišnjica iz naše novije istorije teško da može da prođe bez napada iz regiona, dakle, Tirane, Zagreba, Sarajeva, Podgorice, do skoro, videćemo kako će od sada situacija biti, neretko i Skoplja i na to smo već navikli.

    Ali ono što je poražavajuće, to je da su se mnogi iz Srbije pridružili toj kampanji i hajci protiv Srbije i Aleksandra Vučića, koji im je inače svakodnevna meta, a samo zato što žestoko brani sprske nacionalne interese.

    Decenijama slušamo optužbe i napade da je Srbija jedina kriva za sve što se dešavalo u prošlosti, da su Srbi jedini krivci za sve ratove devedesetih, kako je Srbija jedina odgovorna i čitav niz monstruoznih optužbi koje dolaze iz regiona, ali ne mogu da razumem potrebu da se toj orkestriranoj kampanji priključe i mnogi iz Srbije.

    Jedan od portala, i gle čuda, po Đilasovom kontrolom, objavio je niz, najblaže rečeno, problematičnih naslova, i to u jednom danu. U jednom tekstu kaže – veoma opasno svojatanje Republike Srpske od Srbije. Ko svojata? Na koji način se vrši to svojatanje? Zašto lažete, zašto lansirate tako opasne teze? Kad ste čuli od bilo kog predstavnika države Srbije da ne poštuje Dejtonski sporazum, da negira Dejtonski sporazum, principe i tekovine Dejtonskog sporazuma?

    Kad je neko iz Srbije dao izjavu kojom se negira Dejtonski sporazum? Dajte samo jedan primer, navedite jednu izjavu. Srbija je garant Dejtonskog sporazuma. I, sada mi koji smo garant Dejtonskog sporazuma, mi narušavamo, odnosno destabilizujemo Dejtonski sporazum, a oni koji otvoreno prete da će Republiku Srpsku preseći na dva dela kod Brčkog, šta su oni? Mirotvorci. Oni su demokrate.

    Pa, ima neki Visković, koji kaže da se u Srbiji među intelektualnom elitom stvara osećaj koji je veoma opasan, a to je da Srbija zaslužuje kompenzaciju za Kosovo kroz pripajanje Republike Srpske. Zašto lažete? Zašto izmišljate? Zašto lansirate tako opasne teze?

    Pa, ima onaj Milan Antonijević, koji kaže – Srbija da se ne meša u zbivanja u BiH. Kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju, izjavio je danas da Srbija treba da prestane da se meša na destruktivan način u zbivanja u BiH. Sram ga bilo! Kako ga nije sramota? Kako te nije sramota, Milane Antonijeviću da ovako nešto izjaviš? Ako ti i tvoji sponzori koji ti daju novac da govoriš ovakve gadosti, ako vi ne volite Srbiju i Republiku Srpsku, pa to je vaš problem. Nećete nas sprečiti da volimo svoj narod i da pomažemo na svakom mestu, da radimo na dobrobiti Srbije i Republike Srpske i da pomažemo svom narodu gde god da živi.

    Kad Srbija da novac za konkretne projekte u opštinama, i u Republici Srpskoj i u Federaciji Bosne i Hercegovine, to je onda destruktivno mešanje u unutrašnje stvari BiH. Kako ga nije sramota?

    I dokle više sa autošovinizmom? Dokle više taj mazohizam kod tih ljudi? Ima li granice? Istog dana su izvukli iz naftalina onog Sašu Jankovića, koji je u nekom autorskom tekstu, opet za jedan dnevni list pod kontrolom Dragana Đilasa, rekao: „Vučić Srbiju gurnuo na pogrešnu stranu istorije“. Da ne pominjem razne albanske lobiste, Violu fon Kramon, Danijela Servera, pa najavu da će Medlin Olbrajt aktivno se uključiti u proces pregovora Beograda i Prištine i sve ostale pritiske koji će se pojačavati u narednom periodu.

    Isto tako, imamo onog hrvatskog pisca i novinara Dežulovića, koji nam poručuje da je Beograd prestao da bude grad a postao prljava kasaba, blatnjava kasaba, pa napada i spomenik Stefanu Nemanji i „Beograd na vodi“ itd. Nije problem taj nesrećni Dežulović, problem je u domaćim autošovinistima i drugosrbijancima koji su brže-bolje preuzeli i podržali taj narativ. E, sa takvima mi imamo posla.

    Sasvim je jasno da će se u narednim danima pojačavati pritisak, i na Srbiju i na Aleksandra Vučića kao žestokog i najsnažnijeg zaštitnika srpskih nacionalnih interesa. Ne odgovara im da Srbija bude jaka, snažna, svoja i samostalna i zato će nastaviti sa pokušajima da se sruši Aleksandar Vučić. Zahvaljujem, predsedavajući.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu" | Predsedava
    Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
    Pošto se više niko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
    Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dragan M. Marković i Vesna Ivković.
    Nastavljamo sa radom i prelazimo na pretres u pojedinostima o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
    Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju predstavnici Vlade.
    Pozdravljam ministra finansija, Sinišu Malog, sa saradnicima.
    Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
    Prelazimo na pretres u pojedinostima.
    Primili ste amandman koji je na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma podnela narodni poslanik dr Aleksandra Tomić, kao i Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
    Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, započinjemo pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na član 20. amandman narodnog poslanika dr Aleksandre Tomić, Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, prihvatili su amandman.
    Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Reč ima predlagač, dr Aleksandra Tomić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandra Tomić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu"
    Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, prvo da se zahvalim na prihvaćenom amandmanu.

    Amandman se odnosi na produženje roka kada je u pitanju primena zakona o digitalnoj imovini, a u vezi sa izmenama i dopunama Zakona koji govore o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

    Odlaganje tog roka od šest meseci u stvari daje šansu da puna primena zakona o digitalnoj imovini započne za godinu dana i da mi kao društvo treba da se pripremimo na tako nešto. Ali, evo, danas, rekla sam mojim kolegama, Gardijan je objavio da na današnji dan bitkoin kao kriptovaluta ima istorijski najveću vrednost – 21.380 evra, što je za gotovo 30 puta više nego što je imala u martu mesecu, kad je iznosila oko tri i po hiljade evra.

    Znači, država je kod nas prepoznala rastuće privredne aktivnosti koje se odnose uopšte na digitalnu imovinu i na sve transakcije koje se obavljaju kada je u pitanju kriptovaluta. Nije samo bitkoin, ona zauzima 66% od ostalih, a ima preko 2.000 valuta. To vam je kao neka trgovina hartijama od vrednosti, samo što ovde imamo virtuelne valute, s tim što ona do sada nije imala posrednika i nije imala ime i prezime.

    Mi smo ovim zakonom ukinuli anonimnost, uveli učesnike na tom tržištu i jednostavno država se pozabavila time da nađe način koji najviše odgovara i onima koji trguju da jednostavno investiraju kroz određenu trgovinu kriptovalutama, da se prijave na portal države, da jednostavno prijave svoje aktivnosti i samim tim ulaze u legalne tokove investiranja u malu privredu.

    Još nešto ću da kažem, što se tiče uopšte ovog zakona, ako mi dozvolite, predsedavajući, možda koji minut produžim.

    Kada pričamo uopšte o IT sektoru, imamo danas 116 hiljada malih i srednjih preduzeća, ukupno kad govorimo o paušalcima. Vi ste kao ministar predložili, a prošle godine smo usvojili, podršku IT kompanijama koje otvaraju upravo po sistemu paušalnih poreskih obveznika i vi ste tada dali predlog koji smo mi ovde prihvatili, a to je da subvencionišete plaćanje poreza i doprinosa u 2020. godini 70% za novozaposlene, u sledećoj godini 65% i 2022. godine 60%.

    Zašto ovo govorim? Zato što je ovo brzo rastuća industrija i zato što kad pogledate te blokčejn tehnologije koje u stvari predstavljaju jednu veliku skalameriju, koju radi relativno mali broj ljudi, u stvari predstavljaju jednu industriju, kao jedne proizvodne aktivnosti koje se dešavaju sa određenim mašinama. Taj mali broj ljudi upravo plaća poreze i doprinose. Mi time u stvari otvaramo mogućnost mladim ljudima da rade i da otvaraju ovde kompanije, da ne moraju to da rade u inostranstvu, niti da rade na potpuno nekontrolisan način, već, jednostavno, ovde na poznatom tržištu i da plaćaju te poreze.

    S druge strane, mi smo ušli sada u jedan period pandemije korona, koji zaista pogađa malu privredu. Kada govorimo o maloj privredi, govorimo upravo o paušalcima, o poreskim obveznicima, kojima ste na predlog ovde omogućili da porez u 2020. godini plaćaju u sledećoj godini na 24 rate.

    Ono što je dobro, to je da će taj porez biti odložen na više rata. Ali, ono gde se oni osećaju, mislim u odnosu na ovaj IT sektor, koji neće imati problema da plaća poreze i doprinose, je negde da je njima onemogućeno pravo na rad, s obzirom da imamo zatvaranje u pet časova popodne i nemaju prava da rade ni za vikend.

    Sad treba naći načina, ne samo vi kao Ministarstvo finansija, nego i Ministarstvo privrede i, naravno, sa Kriznim štabom, da se omogući tim ljudima da zaista mogu da zarade onoliko koliko su u mogućnosti da plate paušalni porez od sledeće godine. I to je negde vapaj svih tih malih i kozmetičara i frizera i prevoznika i krojača i obućara. Kada upoređujete njihovu malu privredu usluga i odnos IT sektora, koji mi privlačimo ovim dobrim merama, onda negde imamo jednu neravnotežu i s jedne strane, ljude koji se zaista razvijaju u tom delu i mi kao država se radujemo zbog toga, kada je u pitanju digitalna imovina, a s druge strane, imamo stvarno veliku muku malih privrednika, paušalaca, kojima treba da izađemo u susret.

    Tako da, u sledećoj godini, ja se nadam, da ćemo mi naći rešenje da podržimo i ovaj deo privrede. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu" | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec, po amandmanu.