Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici.
Pre nego što počnem sa svojim izlaganjem, gospodine Orliću, želim da vam se zahvalim što ste imali uvid za ozbiljnost situacije i odgovora koji smo dobili od Tužilaštva i što ste napomenuli da stvar o kojoj sam ja juče pričao i govorio, nažalost, nije išla uživo u prenos RTS.
Smatram da tako ozbiljne stvari moraju da se čuju, ne samo u ovoj sali, već moraju da čuju i svi građani i da taj trag ostane, jer neke stvari koje se dešavaju u poslednjih nekoliko meseci, a posebno izraženo poslednjih dva meseca ili tri, moraju da dođu do svakog građana Srbije, jer to predstavlja situaciju koju su iskreirali ljudi koji danas po svaku cenu, pa po cenu i ljudskih života žele da se vrate na vlast.
Atmosferu u kojoj se danas nalazimo, gde se gotovo smatra normalnim da na svakodnevnom nivou se preti Aleksandru Vučiću, iskreirali su i Dragan Đilas, i Vuk Jeremić, i Boško Obradović i cela ta klika koja je do juče bila u nekakvom Savezu za Srbiju. Posle toga su se pretvorili, čini mi se, u ujedinjenu opoziciju Srbije, a kako ne mogu da se dogovore oko već imaginarnih fotelja koje dele između sebe, vidim da su se i danas ponovo posvađali, pa tako Vuk Jeremić naslućuje kraj stranke Slobode i pravde Dragana i Đilasa, sad zahteva nekakvo izvinjenje, a čini mi se da je, Demokratsku stranku njegovu, do skoro stranku nazvao i političkim lešom, mislim da je takav termin upotrebljen.
To oslikava, dragi građani, koliko je bolesna njihova želja da se dočepaju vlasti, ali atmosfera koju su iskreirali gde se preti i sinu Aleksandra Vučića, pokazuje samo kolika je bolesna mržnja prema svim ljudima koji ne misle kao oni i koji su uspeli da Srbiju izvuku iz najmračnije ekonomske krize koja nas je zahvatila u periodu dok su oni bili na vlasti.
Što se tiče svih amandmana, i onoga o čemu smo juče diskutovali, finansije su nešto što je najosnovnije, ali finansije jasno pokazuju da nije bilo odgovorne politike Srpske napredne stranke i da nije bilo bolnih reformi koje smo preuzeli pre sedam godina, pitanje je danas kako bi dočekali ovu korona krizu, ali pitanje je i da li bi imali odakle da isplatimo plate i penzije.
Za to su, direktno, odgovorni ljudi koje sam malo pre pomenuo, za to je direktno odgovoran Dragan Đilas, koji je to vreme iskoristio da sebi i svojim firmama obezbedi 619 miliona evra prihoda, da od sebe napravi najbogatijeg čoveka u ovom delu Evrope, koji je u politiku uneo 74.000 evra, ženinu kuću i stari auto, a kada je 2016. godine, prijavljivao svoju imovinu samo u nekretninama je prijavio 25 miliona evra.
Ako uzmete u obzir da je plata na njegovim funkcijama koje su bile mnogobrojne u tom periodu i režimu Demokratske stranke bila negde oko 100 hiljada dinara na mesečnom nivou, postavlja se pitanje i svaki građanin u Srbiji se pita – kako i na koji način je mogao da stekne to bogatstvo? Da ne ulazimo u to da smo sada poslednjih nedelja svedoci da i njegov brat ima više od 35 nekretnina koje se procenjuju na pet i po miliona evra, da ne ulazimo u to koliko su se najbliži njihovi saradnici obogatili, i od nekih neuspelih političara, propalih preduzetnika postali sve i svja u našoj zemlji.
Ono na šta moramo da obratimo pažnju, ono o čemu moramo da pričamo kada govorimo o svim ovim stvarima, jeste činjenica da ljudi koji imaju toliko novca, koji imaju toliku moć, kreiraju atmosferu u društvu gde se više niko ni ne zapita, ne začudi ili se osvrne na to kada se po društvenim mrežama ili u pojedinim emisijama sasvim normalno komentariše da Aleksandar Vučić treba da doživi tragičan kraj, da će to sačekati ne samo njega, već njegovu porodicu, njegove roditelje, pa i sina Vukana koji, čini mi se, ima tri i po godine. E, to su stvari protiv kojih moramo da se borimo.
Nema veze da li je to Aleksandar Vučić, takve stvari ne smemo da dozvolimo da postanu normalne i da se upute bilo kom građaninu Srbije. Nije normalno da se takve stvari izgovaraju, upućuju i takve pretnje da doživljavaju ljudi samo zato što ne misle kao najbogatiji ljudi u našoj zemlji.
U skladu sa tim, moram priznati, kao što sam i juče rekao, iznenađen sam, prijatno sam iznenađen brzom reakcijom tužilaštva koje je na moje pitanje koje sam uputio 8. decembra odreagovalo i poslalo odgovor koji želim da čuju svi narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije.
Dakle: „U vezi zahteva za obaveštenje i objašnjenje na koje je narodni poslanik Aleksandar Mirković izneo na sednici Narodne skupštine 8. decembra 2020. godine, obaveštavamo vas da Tužilaštvo za organizovani kriminal preduzima određene radnje u cilju dobijanja informacija o iskazu koji je dao Čaba Der.“
Poštovani građani Srbije, nije Aleksandar Mirković, Aleksandar Martinović ili bilo ko drugi od mojih kolega, nije izmislio, nije ništa slagao, kada smo iz ove sale apelovali na nadležne institucije da nam daju odgovor da li su ispitali navode Čaba Dera koji je sam priznao mađarskim istražnim organima da je od čak dve mafijaške organizacije dobio ponudu da ubije Aleksandra Vučića. Dakle, niko ove stvari nije izmislio. Danima su pokušavali od toga da naprave neku šalu, da naprave komiku. Dve televizije pod direktnom komandom Dragana Đilasa su na svaki mogući način pokušale da diskredituju pitanje bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića. Postavlja se pitanje zašto su to želeli da urade? I ako ne dobijemo odgovor na pitanje, građani Srbije to znaju.
Ali, sada se postavlja pitanje svima nama kao društvu, ne samo kao narodnim poslanicima – do kada ćemo ćutati na ovakve pojave u našoj zemlji? Do kada ćemo ćutati na to što ljudi smatraju da je normalno da nekome treba oduzeti život samo zato što pripada jednoj ili drugoj političkoj stranci? I vidite, moj odgovor, tj. odgovor koji sam ja dobio, a moje pitanje koje sam postavio, ni jedan od ta dva medija pod direktnim uticajem Dragana Đilasa nisu preneli. Ni njegov portal nije to preneo, već je iskoristio to za svoju nekakvu tiradu i pokušaj diskreditovanja svakog pitanja bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića.
Evo, sada, sa ovog mesta, drago mi je da smo uživo u prenosu, što će ovo pitanje i odgovor doći do velikog broja građana Srbije, postavljam pitanje i tim medijima – da li ćete preneti na svojim medijima ovo što je tužilaštvo dalo kao svoj odgovor? Da li ćete sada, ako ne verujete nama, poverovati nadležnim organima i tužilaštvu koje je ovo prepoznalo kao ozbiljnu pretnju i ozbiljan problem?
Ako neko ima kritike i zamerke na rad tužilaštva, to sam pre svega ja, pa i moje kolege iz poslaničke grupe SNS, zato što smatramo da imaju još mnogo posla da obave kada je u pitanju Dragan Đilas i njegovo enormno bogaćenje. Ali, ovde vidite da iako ih često kritikujem, shvatajući ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo i u kojoj se nalazi bezbednost predsednika Aleksandra Vučića kao glavno pitanje, oni reaguju.
Ja se nadam da u narednom periodu više nikada neću biti u prilici da sa ovog mesta ili bilo kog drugog nadležnim institucijama postavljam pitanje da li se bave pretnjama koje stižu na račun predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, ali se isto tako nadam da nikada neću biti u prilici da postavljam pitanje da li će se neko okrenuti i osvrnuti na pretnje koje dobija bilo ko od građana Srbije samo zato što radi, misli ili politički deluje suprotno od onoga što samoproklamovana elita ili najbogatiji ljudi u Srbiji smatraju normalnim ili ispravnim.
Ovo pitanje je pitanje svih pitanja. Jer, u Srbiji su prava svima zagarantovana i svi građani su jednaki. Ali, izgleda da jedino ko nije jednak i čija se prava kao građanina nemilosrdno krše iz dana u dan jeste Aleksandar Vučić. Tako nešto je apsolutno nedopustivo i takve stvari u našoj zemlji su nezamislive.
Ako neko misli da će na ovaj način zastrašiti ili Aleksandra Vučića ili nas koji predstavljamo Srpsku naprednu stranku, grdno se varaju. Istina, pravda i borba za bolje sutra naše dece, generacija koje dolaze i za bolje sutra Srbije, nemaju cenu i naš su glavni prioritet.
Zato pozivam sve ljude u našoj zemlji, pre svega ovaj deo opozicije koji pretenduje da dođe na vlast bez podrške građana, da se okrenu argumentima, da se okrenu rezultatima, planu i programu, ako bilo kakav plan i program imaju. Kad kažem – rezultate, nemaju čime da se pohvale, ali makar neka sada svoje nastupe svedu na to da ponude nešto bolje građanima, pa neka građani sami odluče da li su za propast, uništavanje Srbije, što su im oni pružili do 2012. godine, ili su za program napretka, konstantnog poboljšanja životnog standarda i boljih uslova života u Srbiji i kompletnog razvoja naše zemlje, što nudi Srpska napredna stranka. Pa neka na izborima koji će biti za dve godine, neka građani sami odluče kakvu budućnost žele.
Još jednom apelujem na sve da poštuju jedni druge, da uvažavamo jedni druge i da se okrenemo zajedničkom cilju, a to je bolji život naše dece i generacija koje dolaze. A to iz mog ugla, a iz ugla građana koji su na proteklim izborima dali nedvosmislenu podršku SNS, jeste politika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije. Hvala vam i živela Srbija!