Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani građani Republike Srbije, u svom obraćanju govoriću o Predlogu zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije kojima će biti uplaćena novčana pomoć kao mera za ublažavanje posledica pandemije kovid 19, izazvana virusom korona.

Kako se i u obrazloženju predloga ovog zakona navodi, neophodno je da država nastavi sa merama kako bi se ublažile, pre svega ekonomske posledice izazvane pandemijom, a koje su najviše pogodile privrednu aktivnost i znatno je ugrozile.

Srbija je danas zemlja koja zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Vučića odlično se snalazi u ovoj borbi koja ni malo nije laka.

Kada uzmemo u obzir svu medicinsku opremu koju danas imamo, bolnice, kada uzmemo u obzir veliki broj testiranja, koji je čak 80% veći nego u zemljama EU, veliku hospitalizaciju, vakcinaciju, najnižu stopu smrtnosti, a sve to uz najblaže meri u Evropi, jasno je potpuno da je Srbija danas dala primer ne samo zemljama Balkana, nego i Evrope, kako se vodi odgovorna politika i kako se brine o životima svojih građana.

Srbija je vakcinisala više od tri miliona građana sa prvom dozom vakcine, a više od milion sa obe doze, od četiri različita proizvođača.

Paralelno sa ovom brigom o životima građana, sa nabavkom lekova, vakcina, Srbija danas više nego ikad ulaže u zdravstvenu infrastrukturu. Ali je jako važno da pomenemo da je 2012. godine Srbija bila na dnu svih lestvica kada je zdravstvena zaštita u pitanju. Danas se gradi deset opštih bolnica, ulaganjem u Torlak Srbija će početi da proizvodi četvorovalentnu vakcinu protiv sezonskog gripa, vakcinu protiv korona virusa. Treba napomenuti da je 2019. godine, pre samo dve godine, iako i tada velika ulaganja u zdravstvo, taj iznos je bio 289 milijardi dinara, a sada, samo dve godine, skoro duplo.

Za samo četiri meseca izgrađene su dve kovid bolnice u Batajnici, sa oko 900 kreveta, i Kruševcu, a evo sada i zvanično gradimo i treću kovid bolnicu u Novom Sadu.

Pored ove borbe za zdravstvo, Srbija danas preduzima mere podrške kako bi se ublažile posledice pandemije.

Treći paket mera se odnosi na davanje dva puta po 30 evra svim punoletnim građanima, a način isplate je regulisan upravo ovim predlogom zakona. Ovaj paket mera obuhvata i 60 evra svim nezaposlenim, kao i 50 evra za naše penzionere.

Veoma je važno napomenuti da će građani na KiM primiti 100 evra, uključujući i decu, a nezaposleni 200 evra.

Ja zaista danas ne smem da zamislim šta bi se dogodilo da kada treba da se borimo sa korona virusom, da nabavljamo vakcine, da je danas na vlasti onaj koji jedan most plaća kao 30 km auto-puta, onaj koji u skoro 50 zemalja sveta ima 70 miliona evra i ko zna još koliko. E, baš taj, Dragan Đilas, koji je, kada je počela vakcinacija, poslao poruku građanima da Srbija neće imati vakcine. Ali, kako laže, tako krade.

Srbija danas ima vakcine za sve svoje građane koji žele da se vakcinišu. Srbija je vakcinisala i region.

Pored najvećeg do sada ulaganja u zdravstvo, Srbija ulaže i u putnu i u železničku infrastrukturu, ulaže u ekologiju.

Jedan od četiri auto-puta koji se sada grade, deonica Preljina-Požega na auto-putu „Miloš Veliki“, građani Požege su čekali ovaj auto-put oko 70 godina, put koji će zameniti Ibarsku magistralu, koja je toliko života odnela. Jedna od tri obilaznice koje se grade u ovom kraju biće obilaznica oko Požege, a građani Požege su skoro pola veka čekali na obilaznicu koja će izmestiti teretni saobraćaj iz grada.

Da bi se svi ovi projekti realizovali, osim znanja, marljivog rada, borbenosti, neophodna je i zdrava ekonomija i javne finansije kakve Srbija danas ima. Mi ćemo nastaviti hrabro da se borimo za našu Srbiju, za budućnost i našu decu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali.

Hvala puno.
Uvaženi narodni poslanici, poštovana Milice, dali ste mi samo uvod da odgovorim na jedno saopštenje Dragana Đilasa i njegovih pulena Dušana Nikezića, jer dok vi pričate o auto-putevima, dok pričate o novim projektima, oni s vremena na vreme tako izađu sa nekim saopštenjem. Evo, malo pre su izašli sa još jednim saopštenjem oko zaduživanja Republike Srbije.
Ono što je moje pitanje za vas, gospodine Nikeziću – a koliko ste vi zadužili i uništili Republiku Srbiju? Najskuplja ikada obveznica koju je Republika Srbija izdala bila je u vaše vreme, vaše i vašeg poslodavca Dragana Đilasa. Godine 2011. izdali ste obveznicu sa kamatnom stopom od 7,25%. Ali, dobro, da zanemarimo i to da je najskuplja ikada obveznica u našoj zemlji izdata kada ste vi vodili Ministarstvo finansija i kada je Vladu vodio Dragan Đilas, nego je pitanje da li ste nešto za te novce izgradili? Jel ima neki auto-put kojim možete da se ponosite a koji ste napravili tim parama? Pri tome, ne mislim na auto-put na Mauricijusu, mislim na auto-put ovde u Srbiji. Ima li nešto da ste uradili za građane Srbije da je ostalo iza vas, osim što ste napunili svoje i džepove Dragana Đilasa? Pa, nema.
Zato nemojte da govorite ništa o politici zaduživanja. Od tih para koje ste vi zadužili Srbiju, mi u septembru treba da vratimo još 700 miliona dolara. Dakle, građani Srbije i dalje trpe posledice vaše neodgovorne i bezobrazne ekonomske politike i mi se tako ponašati nećemo.
Ovde danas govorimo o prvom, o drugom, o trećem paketu pomoći, govorimo o odgovornoj ekonomskoj politici, govorimo o borbi za našu ekonomiju, govorimo o borbi protiv korona virusa, za zdravlje našeg naroda. Ne govorimo i neću da govorim o vama, vašim džepovima i vašem poslodavcu Draganu Đilasu, pogotovo što se rezultati vaše katastrofalne ekonomske politike, na žalost svih nas i svih građana Srbije osećaju i danas. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Sada reč ima Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, poštovani ministre Mali, poštovane koleginice narodni poslanici i kolege narodni poslanici, mislim da ova kratka diskusija ministra Malog je i nešto čemu sam ja hteo da posvetim najveće vreme mog izlaganja, iz prostog razloga zato što ako uzmemo u obzir i jučerašnji dan i evo danas, mnogo sati smo proveli razgovarajući i diskutujući ovde o merama, o svim benefitima koje donosi i rebalans, ali i ovi današnji zakoni. Mislim da je mnogo toga rečeno.

Dozvoliću sebi da kažem da nakon svih ovih diskusija gotovo da ne postoji tema, da ne postoji segment ni ovih zakona, a pogotovo juče rebalanas, da kroz to nismo prošli i egzaktno, pokazali šta je to što donosi i rebalans i ovi zakoni danas. Međutim, ono što želim posebno da istaknem jeste činjenica da je ovo samo kontinuitet razvoja Srbije, da svi zakoni o kojima ćemo se danas izjašnjavati su pokazatelj da je ekonomski stabilna Srbija odgovorna politika Vlade Srbije, koja sledi politiku predsednika Aleksandra Vučića, nešto što je svima osnovni cilj, primeni nešto na čemu svi mi želimo da radimo iz dana u dan, jer samo tako možemo da obezbedimo svetliju budućnost za sve naše građane i generacije koje dolaze.

Za razliku od prethodnih kolega govornika, ja neću želeti da svoju diskusiju vodim u tom smeru, već ću taksativno nabrajati šta je sve predviđeno i koji su to benefiti, jer ne želim da se ponavljam. Mislim da su građani imali prilike do sada da se uvere šta je to što Vlada čini za njih. Međutim, ono što želim da istaknem jeste činjenica, a to je gospodin Siniša Mali juče istakao, da smo mi planirali deficit na 80,9 milijardi dinara, a ostvaren je, verovali ili ne, poštovani građani Srbije, u visini od tek 23,5 milijardi dinara.

Takođe, ako pričamo o padu BDP-a koji je zahvatio celu Evropu, moramo istaći da smo tu među najboljima iz prostog razloga što je kod nas taj pad svega -1% i ovde možete videti po svim relevantnim faktorima koliko je naša ekonomija jaka i stabilna.

Takođe, ono što je posebno interesantno i podatak koji dodatno uliva optimizam jeste i činjenica da je nezaposlenost 2019. godine bila 10,4%, a 2020. godine je nezaposlenost bila 9%.

Zašto sve ovo govorim? Iz prostog razloga što cela Evropa, pa i svet imaju velikih problema da održe svoju ekonomiju, da zadrže radna mesta, da ostave ljude na poslu, da ne dođu u situaciju da imaju katastrofe gde im stotine hiljada ljudi ostaju bez posla zbog korona krize.

Međutim, u Srbiji je situacija sasvim drugačija i totalno suprotna. I pored korona krize mi imamo nova radna mesta, imamo nove investicije i imamo sve veći broj zaposlenih.

Kada govorimo o tome egzaktni su podaci, a ono što mene posebno raduje jeste i činjenica da smo pre neki dan imali priliku da vidimo i da će još jedna japanska firma „Nidek“ investirati, konkretno, u Novi Sad, da se planira da oni imaju više od 480 zaposlenih. Za ljude koji ne znaju, oni se bave proizvodnjom elektromotora, zapošljavaju u celom svetu preko 120.000 ljudi. Ako neko se bavi biznisom ili ga to interesuje, investicijama, svako zna da se strani investitor dobro priprema i odlučuje i vaga gde će svoju investiciju uputiti. Razmišlja dobro, premerava sve moguće faktore koji su za njega interesantni. Svako će vam isto tako reći da su Japanci i japanski investitori posebno obazrivi kada je u pitanju investiranje.

I ako imate samo u razmaku od šest meseci dve velike investicije koje dolaze iz Japana, to vam samo govori koliko je naša zemlja ekonomski stabilna, ali i koliko je naša zemlja poželjna za strane investicije i strane investitore.

Međutim, ono što želim sada da podelim sa svima vama u plenumu, a pre svega sa građanima Srbije jeste i činjenica da smo danas ovde govorili o putevima, govorili smo o domovima zdravlja, govorili smo o bolnicama, govorili smo o vakcinama, a složićete se svi, pa pre svega vi i vaši ukućani, onda i kada zamislite situaciju od pre nekoliko godina, da budemo precizniji, do neke 2012, 2013. ili 2014. godine, kakvu bi situaciju u našoj zemlji imali da nam se tada desio korona virus.

Ako uzmete u obzir da smo imali domove zdravlja i ambulante koje nisu ni okrečene viš od 20 godina, činjenica da smo samo za četiri meseca izgradili dve nove kovid bolnice, evo da ćemo uskoro početi sa izgradnjom treće u Novom Sadu, jasno govori koliko smo kao zemlja uznapredovali.

Sve ovo govorim samo zato što svako od građana Srbije danas ne mora da gleda daleko u budućnost ili previše da se osvrće u prošlost, jer u prošlosti nećete naći ništa lepo čemu možete da se radujete, a da se tiče politike i investicija i investiranja države Srbije. Nećete naći ništa iz prostog razloga što do 2012. ili 2013. godine ništa, ama baš ništa se nije radilo. Kada uzmemo u obzir autoputeve, škole, domove zdravlja, bolnice, kliničke centre, setićete se i sami da niste mogli da uđete u neku zgradu, a da se ne zapitate, zdravstvenu ustanovu – da li je moguće da ona tako izgleda i da li je moguće da se ovde pruža zdravstvena nega?

Ta slika se danas drastično promenila i prevashodno za to je zaslužna politika SNS i pre svega predsednika Aleksandra Vučića. Poštovani građani Srbije, vi kao neko ko odlučuje o tome ko će biti na vlasti, ko bira i sve nas ovde koji sedimo, ali isto tako svojim glasom se odlučuje možda i za neke ljude koji nisu prešli cenzus, ili pak podržava one ljude koji su bojkotovali izbore, svesni ste i sami da rezultat i ono što vidite golim okom ne može niko da vam sakrije, niti može da vas ubedi da nije tako.

Ovih dana smo svedoci da u nedostatku bilo kakve politike argumenata i rezultata kojima bi se pohvalili, a da su ostvareni u prošlosti dok su bili na vlasti, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić koriste svaku priliku da napadnu sadašnju vlast, da omalovaže svakog ko predstavlja vlast ili da napadaju bilo koga, a da se taj neko nalazi kao blizak saradnik predsedniku Aleksandru Vučiću.

Sada su odlučili da idu u tom smeru, a to je kada ne možemo više da izmislimo nešto za Aleksandra Vučića, kada smo pokušali sve što nam je bilo u našim rukama i sve što je bilo do nas nije dalo nikakvog efekta, ajde sada da napadamo njegove najbliže saradnike. Pa je tako na meti bio i gospodin Bata Gašić, pa je bio gospodin Selaković i sada ide ta mantra, čuvena kada se zavrti i završi ceo taj krug, bez bilo kakvih dokaza čeka se nešto novo.

Ne znam više dokle ćemo svi kao društvo ostati nemi na konstantne i prozivke i laži i neistine ljudi kojima je jedini posao da se probude ujutru, idu u firmu Dragana Đilasa, tamo pokupe svoju naknadu, a onda na nekakvim konferencijama optužuju sve i svakoga za kojekakve budalaštine i neistine.

Kada pričamo i kada govorimo o vređanju inteligencije građana Srbije, nešto što se desilo juče, posebno je iziritiralo sve. Naime, juče je taj isti Dragan Đilas sve nas obavestio na društvenoj mreži „Tviter“, ne znam šta mu to znači ili koga je želeo time da fascinira, kaže – na jedan dan do Švajcarske da podnesem prijavu zbog laži da „Multikom open“ ima račun u Hong Kongu i učestvuje u nelegalnim aktivnostima, verujem da je tamo kazna veća od hiljadu evra.

Da bi pojasnili građanima Srbije o čemu se ovde radi, državljanin Republike Srbije odlazi u Švajcarsku i u Švajcarskoj tuži, ne znam sad već ni koga, zato što njegova firma ima račun u Hong Kongu. Ja ne znam ko je ovo mogao da smisli i ko je njega posavetovao zaista, ali ozbiljno nešto nije u redu u tim redovima, jer ovo ne bi smislio ni neko ko se prvi put bavi javnim poslom ili se bavi politikom.

Da još pojasnimo ako nekome nije jasno, a verujem da je svima jasno. Dragan Đilas kao državljanin Republike Srbije ne može nikoga da tuži u Švajcarskoj, niti je rezident, niti je njihov državljanin. Takođe, on nije ni ovlašćeno lice ove firme za koju je, samo da vas podsetim, do pre nekoliko meseci tvrdio da nema i da ne postoji. Dakle, što bi narod rekao, upleo se u svoje laži kao pile u kučine.

Dakle, Dragan Đilas nas je obavestio juče i slagao da ide da tuži, ne znam koga, za istu onu firmu za koju je tvrdio da ne postoji, a isto tako taj čovek nas je do skora ubeđivao da on nema nikakve privatne račune u Švajcarskoj, ali kada se ispostavilo da ima preko 600.000 evra računa u ovoj firmi, onda je rekao – dobro, to nije privatno, to je firma.

Podsetiću vas, u toj firmi je vlasnik, tj. naveden je Gojko Đilas, a potpisnici, pravo potpisa imaju on, dakle, Dragan Đilas i čuveni Paskal Šmit.

Šta je ovde još zabrinjavajuće, poštovani građani Srbije? Sve ovo što je izlagao u ovom jednom tvitu, eto, njemu je potrebno četiri reda da sve slaže, izvređa inteligenciju svih ljudi u Srbiji… Ništa od ovoga nije morao da radi iz Švajcarske, jer ništa tehnički ni ne može da uradi. Ovo je sve mogao da uradi iz Beograda.

Postavlja se i nameće pitanje – da li on možda u Švajcarsku ide iz prostog razloga da bi opet promenio vlasničku strukturu? Da li će opet da menja ime firme kao što je uradio pre nekoliko meseci? Da li ide da obavi još nekakvu transakciju finansijsku i da li možda ide da prikrije tragove svega onoga o čemu smo mi pričali već mesecima, pa i godinama unazad?

Poštovani ministre Mali, sa ovim ću završiti, vi me ispravite ako grešim, ali presedan je, ali hajde što ste vi predmet krivične prijave koju je podneo Dragan Đilas, predmet je i predsednik Aleksandar Vučić, predmet je i Vladanka Malović, predmet je i Andrijana Nešić, čini mi se, novinarka Novosti koja je učestvovala u istraživačkom novinarstvu i svi ljudi koji su ukazivali da, 53 računa u 17 različitih zemalja, Dragan Đilas ima više od 68 miliona evra. Svi vi ste predmet te istrage, ali ono što je paradoks i nije viđeno, ne u Evropi, nego u celom svetu, jeste činjenica da je on tu krivičnu prijavu proširio i da je tom prijavom obuhvatio i direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Željka Radovanović.

Poštovani ministre, ja bih voleo samo da u ime građana pokušate nekako da objasnite da li je moguće da jedan političar koji pretenduje da se vrati na vlast u svoj toj panici i histeriji krivično goni čoveka samo zato što radi svoj posao. Dakle, Željko Radovanović je kriv zato što je na čelu Uprave za sprečavanje pranja novca. Mislim da se tako nešto još nije desilo ni u Evropi, ni u svetu i mislim da će ovo ostati zapamćeno kao potez očajnog čoveka koji na svaki mogući način pokušava da skrene pažnju sa afere koja potresa našu zemlju i sa činjenice da je svoju poziciju gradonačelnika, direktora nekakve izmišljene kancelarije i ministra u vreme režima DS iskoristio jedino i isključivo da se obogati i da od propalog preduzetnika sa 75 hiljada evra ušteđevine dođe do bogatstva od 25 miliona evra, i to u nekretninama.

Onih 619 miliona evra koje je obezbedio svojim firmama ne želim ni da govorim, mislim da je tu sve jasno, ali građani Srbije zaslužuju odgovore na ova pitanja i presrećan sam što se konačno nadležne institucije ozbiljno bave ovim problemom i što sam uveren da će Zakon o poreklu imovine, koji je stupio na snagu 12. marta, konačno dati neke rezultate.

Vama ministre, kao i celoj Vladi Srbije želim mnogo uspeha, želim još ovako dobrih zakona, jer svi ovi zakoni pokazuju da je Vladi i samoj politici SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, jedino isključivo stalo do interesa građana Srbije i boljeg života svih građana Srbije, naše dece i generacija koje dolaze. Hvala i živela Srbija.

Zahvaljujem, gospodine Mirkoviću.
Preostalo vreme poslaničke grupe nešto ispod 40 minuta.
Reč ima Milica Dačić.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministre i poštovani građani Srbije, juče se u ovom visokom domu diskutovalo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, čiji se razlog izmena može podeliti u tri krucijalna segmenta, a to su donošenje novog paketa mera podrške privredi i građanima, ulaganja u kapitalne projekte koji znače sprovođenje plana „Srbija 2025“ i potreba za daljim snažnim odgovorom na posledice pandemije.

Ova tri segmenta u ovim turbulentnim vremenima predstavljaju okosnicu politike SNS u čijem je centru interesovanja uvek bio i ostaće bolji život svih građana Srbije.

Danas govorimo o izuzetno važnom setu zakonskih akata koji se svi zajedno imaju za cilj sprovođenje trećeg paketa mera podrške privredi i stanovništvu. Pandemija korona virusa postavila je pred ekonomsku politiku zemlje ogromne izazove u cilju očuvanja ekonomske aktivnosti, očuvanja radnih mesta i standarda stanovništva.

Država je zapravo preuzimajući na sebe najviši teret pandemije, odlučila je da produži postojeću garantnu šemu, kao i da uspostavi novu garantnu šemu za podršku najugroženijim preduzećima.

Što se tiče prve postojeće šeme, izmenama zakona je obezbeđeno dodatnih 500 miliona evra za privrednike i produžen je period raspoloživosti za godinu dana, a kroz drugu garantnu šemu obezbeđeno je dodatnih 500 miliona evra za najugroženije sektore i kompaniju u zemlji i tu sve, pre svega, mislim na delatnosti poput ugostiteljstva, putničkog transporta, hotelijerstva i turističkih agencija kao najugroženijih kompanija koje su zabeležile pad poslovnih prihoda iznad 20% u 2020. godini.

Međutim, moram podsetiti da je osnov i za prvi i za drugi i za ovaj treći paket mera postavila odgovorna ekonomska politika i mere fiskalne konsolidacije koje su preduzete posle 2014. godine. Recimo, kada govorimo o Čačku i čačanskoj privredi, čačanski privrednici uprkos pandemiji i dalje planiraju proširenje svojih proizvoljnih kapaciteta i otvaranje novih radnih mesta, jer im je to omogućila odgovorna politika svih državnih organa, baš kao što je tome doprinela izgradnja deonice auto-puta „Miloš Veliki“ od Beograda do Preljine.

Moram da pomenem i otvaranje Aerodroma „Morava“. Mi stalno zaboravljamo da je ovaj aerodrom otvoren, jer njegovo oživljavanje je u određenoj meri zaustavila korona, ali ja sam uverena da će jednog dana turisti iz sveta upravo sletati na ovaj aerodrom da bi posetili i Ovčarsko-kablarsku klisuru i Kopaonik i Vrnjačku Banju i druge prirodne lepote moravičkog, rasinskog, raškog i šumadijskog okruga, a da će proizvodi i roba iz njih putovati u svet isplaniranog kargo-centra upravo sa Aerodroma u Lađevcima.

Sa druge strane, u Čačku imamo prvog velikog nemačkog investitora „Forverk autotek“ i „Aldizi“, koji je u Preljini otvorio svoje proizvodno postrojenje na 45 hiljada metara kvadratnih. Taj nemački investitor je prema ugovornoj obavezi u 2021. godini imao obavezu da zaposli 545 radnika. U ovom trenutku, dakle u aprilu mesecu 2021. godine on ima zaposlenih 575 radnika. Do kraja 2021. godine planira da zaposli još 100 novih zaposlenih.

Ovakvog investitora u Čačak nije doveo ni Boško Obradović, ni Vuk Jeremić koji se naprasno setio Čačka nakon svog stolovanja u UN u Njujorku, a ni Dragan Đilas, on otvara, čujemo, neke druge firme po poreskim rajevima, već upravo predsednik Aleksandar Vučić koji je širom Srbije dovodio upravo ovakve sigurne investitore, koji će zapošljavati veliki broj radnika koji će plaćati porez ovog zemlji, kao što su to „Leoni“ u Kraljevu, „Nidek“ u Novom Sadu, CF u Pančevu i drugi širom naše zemlje.

Upravo je ovakva odgovorna politika doprinela da mi u prošloj godini imamo istorijski minimum kada pričamo o stopi nezaposlenosti o 7,3%. Zašto je bitno da smo se približili stopi od 7% nezaposlenosti? Zato što ukoliko je ova stopa niža od 7% dolazimo u onu situaciju da radnici više ne traže poslodavce, nego poslodavci traže radnike i to je, priznaćemo svi, ogroman napredak za Srbiju.

Dakle, govorimo o jednoj zakonomernosti sa tržišta radne snage. To pogotovo ako imamo u vidu da je Srbija 2012. godine imala miliona i 850 hiljada radnih mesta, a da danas imamo blizu dva miliona i 200 hiljada radnih mesta. Nema sumnje da je jedan od najvećih zajedničkih uspeha Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije u periodu ovako velike neizvesnosti izazvane pandemijom upravo očuvanje radnih mesta.

Očekivano je da će stopa nezaposlenosti ostati na približnom isto nivou i ove godine, uz povećanje stope aktivnosti stanovništva sa poboljšanjem epidemiološke situacije, a do povećanja tih aktivnosti može doći samo sa dobrom epidemiološkom situacijom.

Mi možemo biti ponosni na činjenicu da je Srbija na vreme nabavila neophodnu medicinsku opremu, izgradila Kovid bolnice kao što je i ova koju smo danas spomenuli, a koja će biti izgrađena u Novom Sadu, ali pre svega shvatila da je pitanje nabavke vakcine pitanje privrednog opstanka. Uz sve ove mere i ubrzanu vakcinaciju, nastavljamo borbu za bolju, lepšu i napredniju Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Milimir Vujadinović.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Uzevši u obzir informaciju koju ste nam izneli, a vezano za vreme koju ima poslanička grupa, imaćemo sasvim dovoljno vremena da se ispričamo, ali ću pokušati da budem što kraći kako bi još neko od naših kolega učestvovao u raspravi.

Šta je to što obeležava današnji dan u srpskoj politici? Pre svega, ono što se danas dešava i dešavalo se u Banjaluci i rasprava o ova dva zakona u srpskom parlamentu.

Oba procesa veoma direktno su usmerena na posao pomoći građanima, bilo da oni žive sa leve ili sa desne strane Drine i to na veoma direktan način pomoć koja ide ka svakom čoveku, bilo da on živi u Republici Srpskoj ili Republici Srbiji.

U Banjaluci istorijski događaj. Moram vam reći da u našem narodnu postoji jedna popularna pesmica koja kaže: „Ima nešto što se razdvojiti ne da, Banjaluka u Beograd gleda“. Svi ovi događaji su me nekako asocirali na stihove te pesme, a u koga će Banjaluka uostalom i gledati ako ne u onoga ko joj je oduvek bio najbliži, bio na usluzi, bio u pomoći? U koga osim u predsednika Republike Srbije, a ja bih danas dodao iako on to ne naglašava, predsednika svakog našeg čoveka bilo gde da on živi.

Predsednik Republike Aleksandar Vučić od danas je počasni građanin Banjaluke. To je simbolika i mislim da je samo kruna svega onoga što je rađeno u prethodnim godinama kada je u pitanju Republika Srpska. Puno toga je u prethodnih godina urađeno u Republici Srpskoj, ali puno toga je danas najavljeno u Banjaluci.

Mnogo poziva sam danas dobio od građana iz Republike Srpske naročito iz četiri opštine - Kostajnice, Dubice, Drvara i sa juga Republike Srpske iz Nevesinja gde su najavljena milionska ulaganja koja definitivno menjaju kompletnu sliku života u tim opštinama.

Ono što se danas desilo u Banjaluci definitivno je ispisivanje nekih novih istorijskih stranica.

Drugi politički proces i događaj koji se dešava u srpskoj politici danas je vezan za parlament i ova dva zakona i veoma je slična situacija, dva zakona koja u ovim teškim okolnostima regulišu pomoć i građanima i najugroženijem delu privrede u Srbiji.

U formalnom smislu budžet danas nije tema, bio je juče, ali ovo je svakako posledica planiranja i svega onoga što je u budžetu. Mislim da je ovo i posledica onoga o čemu smo juče govorili, što ste vi, ministre Mali, izneli kao verovatno, bar po meni, najznačajniju informaciju juče, a to je da nam je deficit u prvom kvartalu skoro četiri puta manji od planiranog, pa su ovi i zakoni donekle posledica toga. U suštini to znači da je bez obzira na sve ono što smo imali kao teške okolnosti zbog pandemije privreda je i dalje na nogama, da smo nivo privrednih aktivnosti u Srbiji uspeli da održimo. Možda je to i posledica nekih ranijih mera gde smo kroz povećanje potrošnje uspeli da održimo nivo privredne aktivnosti i da se te posledice povećanja potrošnje i ranije pomoći države danas vide kroz smanjenje deficita, kroz manji deficit od planiranog kada je u pitanju prvi kvartal.

Sad, iskustveno. Nama kao narodnim predstavnicima ne preostaje ništa drugo nego da čvrsto verujemo da Vlada i ovaj put donosi pravu odluku, jer se to pokazalo u nekim prethodnim momentima i da ono što stoji u ova dva zakona, a tiče se pomoći građanima i privredi će davati rezultate negde na kraju godine.

Prema tome, mi narodni poslanici SNS, uvaženi ministre ćemo svakako podržati ove predloge koji su danas pred nama. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Zoran Tomić.