Zahvaljujem.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pa relativno kratko vremena da bi razgovarali o jednoj izuzetno važnoj i značajnoj temi.
Na samom početku bih napravio jednu digresiju, obzirom da razgovaramo o Svetskom antidoping kodeksu. Ja mislim da jedan takav antidoping kodeks treba smisliti kada je reč i o ovim kvazi političarima u Srbiji. Vi, gospodine ministre, znate, vrhunski sportista ste bili, kada ste fizički nespremni, a još dobijete, odnosno koristite nedozvoljena sredstva, pa izgubite utakmicu, onda imate nekako specifično ponašanje. Tako vam je isto u politici. Kada imate manjak političke moći, manjak političkog uticaja, a imate mogućnost da koristite i koristite nekakva antidoping sredstva, e onda se javlja nervoza, onda se javljaju pretnje, onda se javljaju tužbe, onda se javlja nekakva teatralnost. Za sve to verovatno postoji jedan ozbiljan razlog.
Zato smatram da i u politici isto treba razmišljati u pravcu da napravimo jedan antidoping kodeks.
Šalu na stranu, drago mi je, maločas je kolega govorio, verujte da mi u Skupštini, bar mi iz poslaničke grupe SPS nismo znali da je formiran pododbor za omladinu i sport, iako sam neko ko se, vi jako dobro znate, zapravo, nadam se da se sećate, neko ko je od 2011. godine, kada je izmenjen Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije neprestano predlagao izmene i dopune samo sa jednom tačkom, a to je da, između ostalog, od svih resornih odbora koji su nabrojani, imamo i odbor za omladinu i sport, jer do 2011. godine imali smo odbor za omladinu i sport. Tada smo usvojili krovni zakon i kada je reč o mladima, tada smo usvojili i krovni zakon kada je reč o sportu. Pregazilo ih je vreme, naravno, dosta vremena je prošlo. Treba ponovo razgovarati o svemu, pokrenuti mnoga pitanja, mnoge značajne teme. Samo neke teme je kolega pomenuo koje su od velikog značaja, ali je kratak vremenski period, ali je apsolutno nelogično. Nadam se da ćemo to uspeti u narednom mandatu da učinimo.
Nelogično je, ministre, morate priznati, da imamo Ministarstvo za omladinu i sport, a nemamo resorni odbor u Narodnoj skupštini koji se konkretno bavi pitanjem omladine i sporta, jer kome vi podnosite tromesečni izveštaj o radu, uz dužno poštovanje, kolegama iz obrazovanja, nauke, tehnologije i tehnološkog razvoja? Opet kažem, uz dužno poštovanje, ali prosto ne ide.
Znate da smo se zalagali kao poslanički klub i ja lično kao poslanik. Nismo uspeli u prethodnom vremenskom periodu. Nadam se da ćemo u mandatu, možda ne vi, možda neki drugi saziv, ali uspeti da konačno uvrsti u te izmene i dopune Poslovnika ili neki novi Poslovnik o radu Narodne skupštine i odbor za omladinu i sport.
Pomenuli ste mlade. Mladi su ključ sporta u Srbiji. Treba ulagati u mlade, jer ulagati u mlade kroz sport je zapravo ulaganje u budućnost. Pomenuta je ključna tema kada je reč o mladima, a govorim, pre svega, o bazičnom sportu, pošto, kolega, vidim da dosta dobro razumete. Govorim, pre svega, o bazičnom sportu.
Mladi da bi se bavili sportom moraju da imaju infrastrukturu i moraju da imaju podjednake uslove u svakom delu Srbije, kako ste vi rekli, u svakoj opštini, u svakom gradu, jer, dozvolite, mnogo talenata, vi ste bili u jednoj vrsti sporta, ja sam bio u drugoj vrsti sporta, ali mnogo talenata nije došlo iz Beograda, nego je došlo upravo iz unutrašnjosti i iz moje zapadne Srbije, iz istočne Srbije, iz južne Srbije i zato smatram da je veoma važno poseban akcenat staviti… Znam da je teško i da smo pred velikim zdravstvenim izazovom i da je ušteda prioritet i da su opredeljeni neki stubovi razvoja koje svi moramo da pratimo, ali verujem da ćemo nakon ovog perioda pandemije zauzeti dobru startnu poziciju i da ćemo imati mogućnosti da ulažemo u sportsku infrastrukturu, da decu sklonimo sa ulice i da im omogućimo uslove da mogu da se bave sportom.
Maločas je pomenut Zakon o sportu. On jeste anohron, mnogo je vremena proteklo, mnogo toga treba promeniti, ali znate kako uvek je kamen saplitanja, vi to jako dobro znate, privatizacija. Govorim o imovinsko-pravnim odnosima, sve je u redu, ali privatizacija je nekako ključno pitanje i još uvek nismo dobili odgovor na pitanje šta sa klubovima gde je konkretno državno vlasništvo 51%, recimo. Dobro je da smo do 2011. godine, kada smo usvajali Zakon o sportu, uspeli bar da usvojimo amandmane, da stadioni poput Marakane i stadion JNA budu stadioni nacionalnog značaja, da ne dozvolimo da se taj prostor proda i da se pretvori u stambeni prostor. Zamislite na šta bi to ličilo? To bi bilo strašno i za mlade i za sport u celini.
Da se vratim na današnju temu. Dakle, mi smo ovaj postojeći zakon, ministre koliko se ja sećam, prvo 2005. godine, je li tako, usvajali, pa je onda došlo do brojnih promena, pa 2014. godine i jedan od razloga za upravo pristupanje izmena i dopuna ovog zakona jeste njegovo usaglašavanje sa osnovnim principima novog Svetskog antidoping kodeksa, što je i obaveza Srbije kao jedne od zemalja koja je potpisnica Međunarodne konvencije o sprečavanju dopinga u sportu. Shodno toj Konvenciji Srbija, kao potpisnik jeste i preuzela jednu vrstu obaveze, a to je da ojača, osnaži borbu protiv sprečavanja dopinga u sportu.
Usvajanjem izmena o kojima danas govorimo zapravo ispunjavamo našu međunarodnu obavezu, ali usaglašavamo našu pravnu regulativu sa Svetskim antidoping kodeksom i sa međunarodnim standardima.
Antidoping predstavlja set koordinisanih aktivnosti. Nije to samo jedna aktivnost. To je set kordinisanih aktivnosti usmerenih ka zaštiti i očuvanju sportskog duha i kao očuvanju i unapređenju zdravlja sportista, bez obzira da li su u pitanju profesionalci ili su u pitanju amateri. Zakon o sportu jasno kaže - sportisti su i oni koji se sastanu nedeljom, pa odigraju jednu partiju fudbala, svi su oni sportisti.
Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će naravno podržati ovaj zakonski predlog. To se ne dovodi u pitanje, to apsolutno nije sporno. Podržavajući ovaj predlog, mi zapravo želimo da podržimo dva suštinska cilja koja se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga.
Prvi je da se unapredi, kao što sam rekao, ojača, osnaži borba u sprečavanju dopinga u sportu i drugi veoma važan da se ova oblast uskladi sa svim ovim promenama koje su se u međuvremenu desile kada je reč o međunarodnim dokumentima.
Tačno je da je važno usvojiti ovaj zakonski predlog kako bi našu pravnu regulativu uskladili sa Svetskim antidoping kodeksom koji sam maločas spomenuo i sa međunarodnim standardima. Tačno je i to, važno je da dobijemo tu potvrdu usaglašenosti naših pravila sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa, ali neke stvari, a naročito kada je reč o sportu, mi treba da činimo i radimo pre svega zbog nas samih, zbog mladih generacija, zbog onih mladih koji se u ovom trenutku na teritoriji Republike bave sportom, a na našu veliku sreću njih je zaista puno. Oni, želimo da verujemo, će biti predstavnici vrhunskog sporta, učestvovati na međunarodnim takmičenjima, ubeđeni smo i kao i vi što ste to činili, ostvarivati dobre rezultate za svoju državu i za svoj narod.
Doping je, pored ostalih, problem koji danas postoji u sportu, jedan od najvećih problema u sportu i što se tiče poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije borba za sprečavanje dopinga u sportu je zapravo, rekao bih, naš strateški cilj i naš strateški interes. Da bi taj strateški cilj u celosti bio realizovan na teritoriji Republike Srbije, svako ko je učesnik u sportu mora da preuzme i jedan deo odgovornosti, mora da preuzme i jedan deo obaveze. Kada kažem svako, mislim i na nacionalne sportske saveze i na sportske radnike i na sportske organizacije i mislim, ponavljam, na sve sportiste.
Podsetiću vas ponovo, Zakon o sportu je vrlo jasan i kaže da sportisti jesu svi oni koji se bave organizovanom fizičkom aktivnošću bez obzira da li se takmiče ili ne. Dakle, sportisti jesu i oni rekreativci koji se na organizovan način bave sportom u prostoru koji je za to predviđen.
Mislim da je takođe važno pitanje i vrlo važna definicija kada govorimo o sprečavanju dopinga u sportu. Propisi koji zabranjuju korišćenje dopinga vrhunskim sportistima neće zaštiti zdravlje svih sportista i neće u celosti rešiti problem i pitanje o kojem danas govorimo. Izuzetno važno i značajno pitanje o kojem danas govorimo, jer čini mi se da postoje indicije da su i oni neprofesionalni sportisti, nažalost, kažem, i oni koji se rekreativno bave sportom podložni, da možda koriste nedozvoljene supstance koje se mogu definisati kao doping.
Gospodine ministre, da se ne lažemo, da budemo potpuno otvoreni, danas doping sredstva možete pronaći u svakoj teretani. Nažalost, mladi, posrnuli, želeći da izgledaju fizički što bolje, pokušavajući i misleći da je bodibilding sport koji je adekvatan i prihvatljiv za realizaciju tog cilja, uglavnom idu ka korišćenju tih doping sredstava.
Šta je važno? Važna je preventiva i važna je kontrola. Važna je naročito kontrola svih onih institucija, svih onih, kako bih rekao, prostora i teretana i fitnes centara koje mladi ljudi koriste za sport, za sportsku rekreaciju.
Čini mi se da i želja za pobedom i želja za dominacijom jesu jedan od razloga zašto sportisti koriste nedozvoljena sredstva, ali i jedan od ključnih razloga jeste upravo i neinformisanost i ne znanje sportista, ali nažalost i brojnih sportskih radnika.
Ono što želim da kažem na samom kraju, obzirom da vreme ističe i da je već glasanje zakazano, poznat nam je slučaj, a i vi ste govorili o tome u danu kada smo imali raspravu u načelu, jedne velike države koja nije uskladila svoje propise i koja je imala jedan ozbiljan problem i nije mogla da učestvuje na važnim međunarodnim takmičenjima. Dakle, mi ovo činimo zbog sportista, zbog naših sportista da bi mogli da učestvuju na veoma značajnim međunarodnim takmičenjima, a naši sportisti su najbolji ambasadori i upravo sve ovo što činimo, činimo zbog njih, kao što sam ubeđen da ćemo činiti i onog trenutka kada budemo razgovarali o izmenama i dopunama Zakona o sportu. Zahvaljujem, gospodine ministre.