Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87, st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Pošto nema više prijavljenih ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodna poslanica Misala Pramenković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani prisutni, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas rasprava o predlogu odluka o izboru sudija koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju. Ovo smo imali priliku kao poslanici nekoliko puta da raspravljamo i razmatramo u ovom sazivu, što znači da je učestali izbor sudija zapravo nešto što je potreba celokupnog pravosudnog sistema i što svakako kao narodni poslanici trebamo podržati.

Sa druge strane, nadam se da smo dovoljno svesni odgovornosti koju upravo Narodna skupština ima u procesu izbora sudija i to onih koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, gde uz Visoki savet sudstva zajedno učestvujemo u samom procesu izbora i predlogu i izboru kandidata.

Istina, čini mi se da malo veću odgovornost ipak snosi Visoki savet sudstva, budući da imaju ingerencije da ocene stručne kompetencije kandidata i ono što smo imali prilike čuti u izlaganju samog izvestioca, predstavnika Visokog saveta sudstva i na šta bih se želela osvrnuti, to su tri parametra koje ste spomenuli kod ocene kandidata, a to su – stručnost, osposobljenost i dostojnost. Dakle, tri jako važna parametra koji zapravo definišu ili bi barem trebali definirati buduće sudije, a koji svakako imaju obavezu raditi u skladu sa ova tri kvaliteta koja ističemo.

Dakle, stručnost i osposobljenost je nešto što svakako vi kao struka procenjujete i gde su ocene koje dobiju kandidati jako značajne, ali dostojnost je nešto što uključuje i same moralne kvalitete sudije. Zapravo, kada kažemo sudija, sama funkcija je jako, jako odgovorna i važna i ona ima direktne implikacije na život samih građana. To je jako važno i to bih volela da kandidati koji se izaberu na ove odgovorne funkcije imaju na umu pred sobom. Jer, zapravo, najvažnije u svemu jeste da sve zakone, sve odluke koje ovde donesemo, najvažniji je taj odnos ili implikacija prema običnom građaninu, a sudstvo je jedan od važnih segmenata svake osobe koja na bilo koji način dođe u priliku da bude ili neko ko traži pravdu ili neko ko je zapravo tužen po određenom osnovu.

Prema tome, građani će pravi efekat pravednih, stručnih, osposobljenih i, nadam se, moralnih sudija upravo videti ukoliko u njihovim suđenjima i kod donošenja odluke budu pravedni, ukoliko budu poštovali zakonsku regulativu.

Sa druge strane, sama vladavina prava, borba protiv korupcije, kriminala i svega ostalog zavisi umnogome od efikasnog i nezavisnog sudstva. Korupcija, mito, su zapravo prekršaji prava i zlodela koja se ne bi smela nikako povezati sa sudijama i sa sudstvom, a nisam sigurna da baš tako stojimo po svim osnovama i u svim sudovima, jer vrlo često se može videti i čuti nekada izraženo nezadovoljstvo od strane građana po pitanju samog rada sudstva.

Nezavisno sudstvo jeste nešto što je ideal kome treba težiti, ali ni razvijenija društva i možda mnogo naprednija društva od našeg nisu uspela u potpunosti dovesti do kraja, ali od tog ideala ne treba odustati. Upravo od nezavisnosti sudstva će zavisiti i sam kvalitet presuda i samih konačnih rezultata koji imaju, kako sam već rekla, implikacije na život običnih građana.

Sa druge strane, pitanje efikasnosti sudstva je nešto što je jako značajno za same građane, jer upravo zastarelost određenog predmeta je problem sa kojim se građani vrlo često susretnu, pa nekada znamo reći „pravda, iako je spora, dostižna je“. Ali, činjenica je da kada veliki vremenski period prođe u odnosu na određeno da li krivično delo, da li presudu koja se čeka, to nekada zna biti jako otežavajuća okolnost i nekada čak i narušiti tuđe pravo.

U svakom slučaju, već smo spomenuli da pitanje izbora sudija ćemo svakako podržati iako, kažem, nismo u prilici da poznajemo sve kandidate lično i da znamo informacije o njima, ali ostaje nam da na osnovu biografija koje ste nam dostavili zapravo formiramo neko svoje mišljenje. Sa druge strane, da imamo nade u to da će zaista svoj poziv i ovu nadasve odgovornu funkciju shvatiti na jedan, da kažem, najozbiljniji način. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, gospodine Pantiću, uvažene koleginice i kolege, u novije vreme pitanje vladavine prava, naročito je aktuelizovano kao jedan od osnovnih političkih kriterijuma u procesima evropskih integracija ili pristupanje EU. To automatsko povezivanje reforme pravosuđa sa evropskim integracijama, po meni je sasvim pogrešno jer se radi o suštinskom interesu svih naših građana da budu zaštićeni pred sudom.

Naravno da uvažavam i poglede sa strane i sugestije koje imaju naši evropski partneri, ali mislim da je jako značajno i za mene i od odsudnog značaja to što o našem pravosuđu i o putu, načinu i smeru u kojem treba da se reformiše naše pravosuđe misle naši građani. Mislim da naše pravosuđe praktično treba da bude okrenuto njima.

Kakav je stav naših građana, uopšte u pravosuđu, šta oni misle o našem pravosuđu, koje su slabosti i koje su vrline našeg pravosuđa prikazano je u polaznom Izveštaju o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu. Prošle nedelje je bilo prikazivanje ovog Izveštaja, koji je rezultat rada 12 organizacije civilnog društva i strukovnih udruženja u Srbiji u poslednjih godinu dana i sagledava ključna pitanja i probleme sa kojima se suočavaju naši građani u pristupu pravdi. Veliki doprinos ovog Izveštaja je to što je, čini mi se, po prvi put stanje u našem pravosuđu posmatrano iz ugla građana, ne sa ptičije perspektive, nego iz ugla korisnika i koji su to pojedinačni problemi sa kojima se naši građani susreću danas.

To je, još jednom kažem, prvi Izveštaj koji polazi iz percepcije građana u pogledu rezultata reformi i pravosuđa, koliko je zapravo pravna pomoć dostupna, koliko su sudovi efikasni i koliko je kaznena politika pravična i to je ono o čemu su odgovarali građani naše države. Zapravo, reč je o sedam osnovnih stavki na koje su oni odgovarali, a to su pravna pomoć, odnosno njena dostupnosti, kako rekoh, pristup podacima i transparentnost sudova i tužilaštva, pristup sudovima, sudska efikasnost, etika u sudstvu, pristup pravdi i krivici i pristup pravosudnim organima.

Kako bi se izgradio odnos poverenja građana i pravosuđa u celini, potrebno je otklanjanje osećaja pravne nesigurnosti, jačanje uverenja da sud sprovodi zaštitu prava i slobodu građana, da nije izložen uticajima i da svojim postupanjem i odlukama učvrsti princip vladavine prava u svakoj pojedinačnoj situaciji. Ovakav će pristup dati vidljive i opipljive rezultate.

Moram da kažem da su rezultati ovog Izveštaja jako zanimljivi i ukupan rad našeg pravosuđa građani naše države vide i ocenjuju na skali od 1 – 5, ocenom broj 3. Znači da postoji jedno poverenje i da postoji pozitivno mišljenje o radu sudova. Kada kažem tri to znači dobar. Naravno, može da bude mnogo bolji. Ali, različito su ocenjene neke stvari. Građani su najmanje zadovoljni krivičnim procesima i najlošije ocenjena kaznena politika u oblasti pristupa pravdi i krivici, dok se mnogo bolje ocenjuje rad notara, npr. sa ocenom 4.

To meni ukazuje da rasterećenje naših sudova i oslobađanje pravosuđa od nekih tema, od nekih aktivnosti koje dodatno opterećuju rad sudija i stvaraju dodatan pritisak na sudove, treba učiniti nekom drugom vrstom postupka ukoliko za to postoji pravna mogućnost.

Smatram da ovaj polazni Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu treba da posluži kao iskrena smernica Vladi Republike Srbije i Ministarstvu pravde, koji mogu da osete puls naših građana, odnosno kako vide dosadašnje rezultate reforme pravosuđa. Jako bitno i podvlačim značaj ovog mišljenja, jer vi znate, pravnici, iako ja nisam pravnik, da i pravni sistem treba da ima odlike i pokupi odlike i tradicije i realnih problema koje imamo na našem terenu. Znači, treba da je mera terena na kome donosi presude i da se odlikuje prema terenu i prema tradiciji, i prama stanovništvu kojima sudi.

Još jednom moram da kažem da vladavina prava predstavlja centralnu temu više ciklusa reformi pravosuđa u Srbiji, proces koji teče gotovo u kontinuitetu protekle dve decenije, u nekoliko etapa koje su obeležile značajne zakonodavne, personalne i institucionalne promene.

Danas razmatramo Predlog odluke o izboru sudija koji se biraju prvi put na sudijsku funkciju i drago mi je kako znamo da sudovi duži vremenski period se suočavaju sa nedostatkom kadrova i da ima oko 400 upražnjenih sudijskih mesta godišnje, tako da su učestali i predlozi koje imamo ovde u Skupštini jako dobar način da se ova mesta popune.

Danas razmatramo izbor 89 sudija osnovnih sudova i 27 sudija za prekršajne sudove. Povećan broj postupajućih sudija neće otkloniti sve nedostatke, ali svakako će postići ubrzano rešavanje starih predmeta suđenja u razumnom roku, odnosno efikasnijem radu sudova uopšte.

Lično sam zaista stava da ne postoji demokratija i u onom svom najrazvijenijem obliku tamo gde ne postoji razvijeno pravosuđe.

Znate kada je formirana demokratija nije je formirao samo Perikle, znamo njegove stavove. Među osnivačima demokratije je bio i Eshil koji je insistirao da je demokratija stalna i konstantna borba protiv nečega što on zove preterivanje. Mislim da glavna karakteristika u moralu ovih ljudi koje danas biramo treba da bude da to budu ljudi koji su uravnoteženi, ljudi koji imaju svoj lični integritet i naravno jednu vrhunsku profesionalnost koju su dokazali kroz svoj praktičan rad, ali i svoje studije.

Stoga želim da kažem da smo mi radosni da ćemo moći da izaberemo kao socijaldemokrate još jedan broj sudija i da uposlimo praktično te ljude u uspostavljanju pravde u našoj državi. Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku dr Muameru Bačevcu.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, gospodine Pantiću, danas je na dnevnom redu izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i to sudija u prekršajnim sudovima iz 17 opština i gradova Republike Srbije i danas biramo njih 26, kao i u osnovnim sudovima iz 21 opštine tj. grada i danas biramo njih 90.

Podsetio bih vas da smo prošlog meseca takođe izabrali tj. doneli odluku o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju osnovnih sudova i to njih tridesetak.

Postavlja se logično pitanja – da li je potreban zaista ovoliki broj sudija? Ako znamo da je bila višegodišnja zabrana zapošljavanja, a da je bilo prirodnog odliva sudija tj. odlaska u penziju i slično, a sve je to povećalo broj nerešenih slučajeva tj. predmeta, kao i to da je došlo do velikog priliva novih slučajeva, govorim o osnovnim sudovima, nameće se zaključak neminovnosti primanja novih sudija kako bi se suđenje vodilo u razumnom roku tj. bilo što pravičnije, kao i kvalitet presuda bio veći i bolji.

Naime, dovođenjem novih sudija imamo efekat dokazivanja, kao i velike ažurnosti i efikasnosti koja se očekuje od svih novoizabranih sudija naročito ako znamo da će nakon tri godine njihovog rada opet biti na određenim proverama da se vidi da li su zadovoljili kriterijume i kvalitete rada.

Što se tiče prekršajnih sudova situacija je slična. Broj predmeta je bio čak i dve hiljade predmeta po sudiji u pojedinim gradovima, a uvođenjem prekršajnih naloga broj se drastično smanjio pa je danas oko 500 predmeta po sudiji, što je takođe veliki broj koji se na ovaj način uvođenjem novih sudija i preraspodelom predmeta može svesti na optimalan broj predmeta koji će i samim tim biti kvalitetnije rešavani.

Naravno, pošto je danas na dnevnom redu odluka o izboru više od 100 kandidata mi iz Poslaničke grupe JS verujemo da je VSS pribavio podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti svih kandidata da mogu da obavljaju sudijsku funkciju, kao i da je sproveo sve procedure koje su definisane zakonima i pravilnicima i da su predloženi kandidati oni pravi i mi ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge. Naravno, očekujemo od svih novoizabranih sudija da imaju sopstvenu personalu nezavisnost u svom radu koja se ogleda u slobodi da donose nepristrasne odluke, bez ikakvih ograničenja, bilo čijeg ili bilo kakvog uticaja ili podsticaja direktnih ili indirektnih intervencija, instrukcija ili pritisaka ma od koga ili iz bilo kojih razloga.

To što će vas ova Skupština izabrati ne znači da imate bilo kakvu zavisnost. Naša očekivanja od vas koje ćemo danas izabrati postoje, a to su da se strogo držite zakona, da svojim aktivnim radom doprinesete da se povrati poverenje građana u sudstvo.

Sudija mora da bude čovek od integriteta koji će svoju stručnost neprestano nadograđivati sticanjem novih znanja i veština potrebnih za obavljanje sudijske dužnosti, ali i stručnost koja će mu najviše koristiti u odbrani personalne nezavisnosti i opšte nezavisnosti sudstva.

Pored ličnog integriteta i neupitne stručnosti sudija da bi bio dobar sudija mora biti pošten, odlučan i hrabar, otporan na stres, a pre svega karakteran. Sudija mora biti opšteobrazovan, naročito da poseduje i neguje, tj. nadograđuje znanja iz oblasti društvenog značaja samo takav sudija će povratiti poverenje građana u pravosudni sistem. Ja lično želim da uspete da budete dobre sudije.

Mi ćemo vas u danu za glasanje izabrati na sudijske funkcije u ime naroda, a vi svoju dužnost i obavezu takođe radite časno, dostojno i pošteno u ime tog istog naroda. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Nenadu Filipoviću.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Kralj.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, uvaženi sudija Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je trenutno najaktuelnije političko pitanje u našoj zemlji dijalog vlasti i opozicije kojim organizuje i kojim predsedava predsednik SPS i predsednik Narodne skupštine gospodin Ivica Dačić.

Reč je o veoma važnom pitanju za politički život u našoj zemlji i negde svi verujemo da ukoliko je Ivica Dačić uspeo da rukovodstvo 19 država ubedi da povuku priznanje nezavisnosti tzv. Kosova da će uspeti da ubedi rukovodstvo političkih partija da učestvuju na izborima, da ih ubedi u neophodnost dijaloga, pa i mogućnost konsenzusa o najvažnijim državnim pitanjima. Zašto sada ovo govorim kada je na dnevnom redu izbor sudija? Pa, zato da bih napravila paralelu između oblasti u kojima su dijalog, pregovori i kompromis važni s jedne strane i s druge strane oblasti pravosuđa u kojoj za dijalog nema mesta.

Kada sud sudi, kada sudije vrše svoju funkciju, nema mesta ni za razgovore, ni za pregovore, ni za kompromis, ima mesta samo za strogu i doslednu primenu zakona. Za časne sudije jedini autoritet i jedini sagovornik jeste Ustav Republike Srbije, kao i zakoni naše zemlje i nadam se da su kandidati koje će danas biti izabrani upravo takvi, da će strogo poštovati propise koji su na snazi u Republici Srbiji, da će čuvati svoju nezavisnost i nepristrasnost, da će čuvati ugled svoje profesije, da neće pristajati ni na kakve kompromise i da će ostati otporni na pritiske kojih će neminovno biti i da neće voditi dijalog ni sa vlašću, ni sa opozicijom, ni sa okrivljenim, ni sa oštećenim, ni dužnikom, ni poveriocem, već da će razgovarati, odnosno slušati samo Ustav i zakon.

Iskoristiću priliku da podsetim građane Srbije da su policija, tužilaštvo i sudovi nadležni da istražuju, da optužuju i na kraju i presuđuju da li je neko izvršio određeno krivično delo ili nije. To je njihova nadležnost i to je njihova odgovornost i na svojevrsan način na te poslove imaju i monopol, a svi mi ostali treba da se uzdržimo od optužbi i od osuda.

I, hoću da podsetim sve građane da svaki put kada onako u društvu i uz kaficu optužujemo i osuđujemo, kada pretpostavljamo da je neko nešto uradio, da svaki taj put mi kršimo Ustav Republike Srbije, jer kršimo pretpostavku nevinosti koja je svakom građaninu naše zemlje Ustavom zagarantovana. Treba da pustimo nadležne organe da rade svoj posao, a oni svoj posao moraju da rade efikasno, kvalitetno i da posvete punu pažnju otkrivanju svih krivičnih dela i njihovih izvršilaca, a naročito onih najtežih, jer tako postupanje nadležnih organa jeste neophodno da bi im građani Srbije verovali, a sudijama veruje i Ustav Republike Srbije, garantovana im je nezavisnost, a i poslanička grupa SPS veruje da će sudije koje će nakon današnje sednice pristupiti polaganju zakletve, poštovati, pre svega pravo građana na pravično suđenje, između ostalog i pravo na suđenje u razumnom roku, da će se truditi da ne nagomilavaju fascikle sa predmetima, da će poštovati procesne rokove, da neće ignorisati pokušaje učesnika u postupku da odugovlače ili da neopravdano odlažu ročišta, odnosno pretrese iako je sada u vreme pandemije to možda i teži zadatak nego inače.

Važno je da pravda i sudska zaštita stignu u pravom momentu bez zakašnjenja u razumnom roku dakle, zato ću na ovoj sednici apostrofirati razuman rok za trajanje sudskog postupka, kao jedan od prioriteta, jer zapravo svi znamo da mnogi građani kada čuju koliko sudski postupci prosečno traju i koliko onako žargonski rečeno moraju da se mlate po sudovima, mnogi i odustaju od obraćanja sudu.

Zato mislim da je to problem na čijem rešenju užurbano mora da se radi. Još jedno veoma značajno pitanje od koga zavisi ostvarenje prava na pristup sudu jeste pitanje troškova sudskog postupka, pre svega najveće opterećenje jesu troškovi stručne pravne pomoći.

Baš smo juče uvaženi narodni poslanik Zvonimir Stević i ja razgovarali o tome kako veoma mali broj građana zna da je na snazi i u primeni Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Drago mi je što je taj zakon danas pomenula i koleginica Žarić Kovačević iz razloga što su mogućnosti koje socijalno ugroženim kategorijama građana taj zakon pruža, izuzetno važne. Zato želim da građanima koji gledaju ovu sednicu apostrofiram da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć. To se pre svega odnosi na socijalno ugrožene kategorije, dakle građane čija je egzistencija ugrožena ili bi bila ugrožena ukoliko bi smo snosili troškove punomoćnika, odnosno branioca.

Poučiću ih ukoliko im je besplatan pravna pomoć potrebna, da mogu da podnesu zahtev opštinskoj, odnosno gradskoj upravi. Taj zahtev mogu i na licu mesta da popune, pri čemu je potrebno da podnesu i dokaze o teškom materijalnom stanju u kome se nalaze i zbog koga tu besplatnu pravnu pomoć i traže. To recimo može da bude izvod iz banke iz kog se vidi iznos plate ili penzije, može da bude rešenje centra za socijalni rad, ali u svakom slučaju, ja od službenika koji rade u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi očekujem da budu ljubazni prema građanima i da im ljubazno daju sva uputstva i da pomognu svakom tražiocu, jer SPS je izuzetno važno da naša država bude socijalno odgovorna i da svakom građaninu bude omogućeno jednako pravo na pristup sudu, a time i pristup pravdi.

Htela bih par rečenica da posvetim posebno kandidatima za prekršajne sudove, jer smatram da njihov zadatak nije nimalo lak, niti da je njihova odgovornost mala iz više razloga. Pre svega, jer su prekršaji najčešća kaznena dela, najveći broj građana se susreće sa prekršajnim sudom i najvećem broju građana sudije prekršajnog suda nisu baš omiljene.

Ono što je mnogo važnije jeste da se od sudija Prekršajnog suda očekuje da poznaju više od 300 propisa, budući da se prekršaji ne propisuju samo zakonima, već i uredbama, već i pokrajinskim i lokalnim odlukama, dakle, zavisno od lokalne samouprave. Dakle, reč je o izuzetno dinamičnim propisima koji se često menjaju i pripadaju najrazličitijim oblastima.

Takođe, napomenuću da u prekršajnom postupku, naravno, postoji i mogućnost izricanja kazne zatvora do 90 dana, kao i mogućnost da se izrečena novčana kazna u slučaju neplaćanja zameni kaznom zatvora, a najvažnije, svako lice kome je izrečena prekršajna sankcija postaje prekršajno kažnjeno lice, što povlači određene pravne posledice.

Recimo prema Zakonu o policiji, uslov je da lice koje želi da se u organu unutrašnjih poslova zaposli nije čak ni prekršajno kažnjeno, tj. da nije kažnjavano u prošlosti. To nije jedini propis koji takav uslov postavlja i zbog toga je važno da sudije Prekršajnog suda znaju da očekivanja od njih nisu ništa manja u odnosu na očekivanja od sudija koja će svoju funkciju vršiti u osnovnim sudovima već, naprotiv, očekuje se veoma visok nivo stručnosti, nezavisnosti i naravno ažurnosti u radu.

Uvaženi gospodin Fila je pomenuo ustavne promene. Ta procedura je već pokrenuta. Cilj je da se odredbe našeg Ustava o pravosuđu usklade sa standardima EU u toj oblasti. Ja bih dodala da ne treba sa pravom EU usklađivati samo propise i samo ustavne odredbe o pravosuđu, već bih sa evropskim nivoom i evropskim standardom trebalo uskladiti i plate sudija i tužilaca.

Poslednjih godina je svakako mnogo ulagano u pravosuđe, rađeno je dosta na razvoju pravosudne infrastrukture. U Beogradu je renovirana Palata pravde. Videla sam da su sada u toku radovi na rekonstrukciji fasade Privrednog suda u Beogradu. Čini mi se da je renoviran i Privredni sud. Takođe, nove zgrade dobili su i sudovi u Leskovcu, Zaječaru, Pirotu, Pančevu. Grade se palate pravde i u Nišu, Kragujevcu, a planirana je i izgradnja objekata za potrebe sudova i tužilaštava i u drugim gradovima. Zaista, važno je da se radi na unapređenju prostornih uslova u kojima će sudije obavljati svoju funkciju i to je svakako segment koji nadalje treba unapređivati.

Međutim, posebno bih želela da istaknem da će samo nekoliko danas predloženih kandidata ukoliko budu izabrani imati privilegiju da rade u zrenjaninskom sudu koji sada, u kontekstu ove priče o pravosudnoj infrastrukturi, bih istakla da ima najlepšu zgradu. Naime, reč je o građevini koja je proglašena za spomenik kulture od velikog značaja, koja je građena još u periodu od 1906. do 1908. godine.

Zaista, ovo govorim kao kuriozitet, jer su retki gradovi koji za zgradu suda imaju toliko monumentalnu građevinu. Moja privilegija je bila da još kao dete u Zrenjaninu posmatram tu tako velelepnu zgradu i maštam da jednog dana i ja u nju uđem sa nekom pravosudnom titulom. No, nekad nije baš sve kako smo maštali a, doduše, ima za to i vremena.

Ovo namerno govorim da bi kandidatima koji se danas biraju i neki će sigurno biti i izabrani podvukla da će nakon polaganja zakletve ovde u Narodnoj skupštini dobiti titulu. Sudija jeste titula i ja verujem da će biti njeni ne samo dostojni nosioci, već da će je nositi dostojanstveno čuvajući pravni poredak naše zemlje ali i ugled svoje profesije i celokupnog pravosuđa.

Na kraju, samo bih još želela da građanima koji danas slave Đurđevdan, pa i svojoj porodici čestitam slavu i poželim sreću i zdravlje. Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Dubravki Kralj.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, danas je pred nama Predlog Vrhovnog saveta sudstva za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. U pitanju je izbor sudija u osnovnim sudovima i prekršajnim sudovima širom Srbije.

Ono što najpre želim da istaknem, to je da je Vrhovni savet sudstva u skladu sa zakonom, sa pravilnikom, sa kriterijumima, u skladu sa procedurom ispoštovao svu predviđenu proceduru i danas Narodnoj skupštini predložio kandidate koje smatra da ispunjavaju uslove za izbor na sudijsku funkciju prvi put.

Ono što želim da istaknem to je da u danu za glasanje kandidatima koji će biti izabrani za sudije, želim da srećno, uspešno, dostojno obavljaju svoju funkciju koja je inače jako važna i jako odgovorna, da se trude, da efikasnost suđenja bude što veća, da suđenje u razumnom roku takođe bude jedno od osnovnih njihovih načela, jer suđenje u razumnom roku i efikasnost suda je nešto što je za građane, za privredu, za sve one koji se nalaze u sudskim postupcima i procesima i te kako bitno, a za poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu, pitanje građana, pitanje zadovoljenja pravde građana pred sudovima jeste svakako jedno od prioriteta.

Pričati o sudijama, a ne prisetiti se perioda do 2012. godine nikako ne bi bilo dobro. Ne, zato što je taj period lep pa ga treba ponavljati, nego zato što je taj period upravo toliko negativnosti pokazao da mora da se govori građanima kako se nikada više ne bi ponovio.

Moram da napomenem da je do 2012. godine žuto tajkunsko preduzeće, predvođeno Draganom Đilasom, Jeremićem, Tadićem i ostalim žutim tajkunima, izvršilo pravu seču u pravosuđu. Samo za jedan dan hiljadu sudija i tužilaca ostalo je bez posla samo zato što nisu bili dovoljno privrženi politici stranke žutog tajkunskog preduzeća, odnosno politici onoj koju je predvodio Boris Tadić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić. Hiljadu sudija i tužilaca sa rešenjem koje praktično imalo isto obrazloženje, svih hiljadu rešenja imali su isto obrazloženje i ono što je posebno vređalo i sudije i tužioce, to je ono što je u obrazloženju stajalo, da nisu dostojni svoje funkcije.

Nažalost, neki od sudija koji su na takav način prestali da obavljaju sudijsku funkciju nisu dočekali odluku Ustavnog suda koji ovakav način reizbora, odnosno ne izbora sudova proglasio neustavnim, nisu dočekali, neki su zbog bolesti i preminuli.

Ono što želim takođe da istaknem, da sem što su izvršili seču u pravosuđu, oni su napravili, žuto tajkunsko preduzeće predvođeno Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Tadićem, napravili su i štetu, a ta šteta iznosila je, procenjuje se u stvari, na 45 miliona evra. Ali, ni to nije zanimalo, niti interesovalo žuto tajkunsko preduzeće, jer tih 45 miliona evra nisu platili oni iz svojih džepova, nego su platili građani Republike Srbije, odnosno plaćeno je iz budžeta.

S obzirom da ih građani nisu zanimali i s obzirom da ih je budžet zanimao samo za sopstveno bogaćenje, ni na to nisu obratili pažnju, ali su građani Republike Srbije prepoznali pljačke, lopovluk i nepravdu žutog tajkunskog preduzeća, pa su ih 2012. godine već poslali u političku istoriju.

Sem što su izvršili seču sudija i tužilaca, žuto tajkunsku preduzeće je do te mere ponizilo građane Republike Srbije, a naravno i sudije i tužioce, da je od 138 osnovnih sudova svelo na samo 34. Na taj način građanima je i te kako bila daleko dostupna pravda, jer su građani iz pojedinih delova naše zemlje morali da putuju po 100 i više kilometara da bi došli do suda i da bi pravdu koju traže i za koju se bore bila na neki način zadovoljena.

Takođe, moram da istaknem i akciju „Sablja“, u kojoj je DOS-ovska vlast privela, zadržala i pohapsila blizu 12.000 ljudi. Na najgori mogući način, u akciji „Sablja“ kršena su osnovna ljudska prava, sprovođena tortura nad privedenim, zadržavana su lica i do 30 dana, pritvarana bez ikakve odluke suda, nisu imali pravo na branioca. Naravno, Ustavni sud se i ovde oglasio, oglasio se da su postupci neustavni i po tom osnovu, takođe, veliki broj lica koji je tada u toj akciji priveden, a inače moram da napomenem da su samo protiv malog broja lica podignute krivične prijave, ponovo su tužili državu, ponovo su dobili milionske odštete. Čini mi se da je negde najveća po jednom licu koje je privedeno i zadržano šest miliona dinara. Naravno, to su ponovo plaćali građani Republike Srbije. Svu njihovu bahatost, sve njihove laži, sav njihov javašluk, naravno da su plaćali samo građani Republike Srbije preko budžeta.

Naravno, od 2012. godine do danas, vlast čija je okosnica i koju predvodi SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem učinila je dosta kada je u pitanju, pre svega, jačanje pravosudne infrastrukture. Zašto je to važno sa aspekta građana? Zato što će jačanje, obnavljanje, rekonstrukcija i izgradnja novih pravosudnih institucija značiti da građani mnogo pre dolaze do zadovoljenja pravde, odnosno sudovi na mnogo brži način rade, jer sudije imaju mogućnost da zakazuju mnogo češće sudeće dane, koji su bili i jedan od razloga zašto suđenje nije ranije bilo u razumnom roku i zašto su čak neki naši građani potražili zaštitu u vreme žutog pljačkaškog preduzeća i pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Naravno da smo jačali kapacitete pravosudnih institucija. Moram da napomenem da je jedna od najvećih pravosudnih institucija, sinonim za pravdu, Palata pravde potpuno rekonstruisana, potpuno opremljena savremenim nameštajem, savremenom tehnikom. Izgrađena je 70-tih godina prošlog veka, ali niko do Aleksandra Vučića u obnavljanje, u rekonstrukciju, u prilagođavanje uslovima rada i sudijama, ali i klijentima i advokatima koji dolaze u te sudnice, niko pre ništa nije uradio.

Takođe, moram da istaknem da se gradi i palata pravde u Kragujevcu, koja će objediniti 11 pravosudnih institucija i sve će one biti pod jednim krovom. To je i u interesu sudija, u interesu zaposlenih u pravosudnim institucijama, ali i u interesu građana.

Moram da istaknem da je i prekršajni sud ranije u Beogradu bio na 14 različitih lokacija rasut, da je izgrađen novi Prekršajni sud u Beogradu sa 105 sudnica, takođe moderno opremljen i prilagođen apsolutno potrebama efikasnog pravosuđa.

Takođe, ono što želim da istaknem, želim u stvari da pozovem da nadležni organi, svi nadležni organi preduzmu sve mere u skladu sa Ustavom i zakonom i da utvrde poreklo imovine svih onih za koje se posumnja da su se nezakonito obogatili, bez obzira kome pripadaju, a posebno da razmotre kako je moguće da neko u vreme vršenja političke vlasti, obavljajući samo političku funkciju, stekne profit od 619 miliona evra i 68 miliona dolara, rasutih po raznim destinacijama, po raznim svetskim destinacijama? Nadležne institucije moraju da se izjasne da li možda tu ne postoji neki recept za uspešnost ili je u pitanju čista pljačka narodnih para, jer to građani moraju da znaju.

Srbija je demokratski uređena zemlja, Srbija je zemlja koja se zalaže za vladavinu prava, Srbija je zemlja koja želi da jača sudske kapacitete i kroz izbore sudija koji se prvi put biraju na sudijski funkciju, jer Srbija krupnim koracima korača napred. Srbija korača koracima pobednika. Srbija više nikada neće biti poražavana i unižavana, kao što je to bilo u vreme tajkunskog preduzeća, jer danas na čelu Republike Srbije je pre svega državnik, ali i patriota Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.