Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/146-21

3. dan rada

06.05.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:25

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Miloš Banđur

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovano radno predsedništvo, uvaženi ministri, koleginice i kolege, zaista mi je zadovoljstvo da podržim izmene i dopune Zakona o kulturi, ali i amandmane koji su danas na dnevnom redu, kojima se tekst izmena zakona poboljšava i popravlja.

Potpuno je logično ono što stoji u amandmanima, da tamo gde nacionalne manjine imaju interes, odnosno u onim ustanovama u kojima postoji interes nacionalnih manjina da budu zastupljeni, da u upravnim odborima budu zastupljeni i predstavnici tih nacionalnih manjina, tako da se broj članova upravnog odbora povećava pet plus, pa koliko ima nacionalnih manjina koje su zainteresovane za učešće u radu ili koje ostvaruju svoje kulturne interese u okviru tih kulturnih ustanova.

Znači, taj amandman je zaista dobar i predstavlja jedno bitno poboljšanje u odnosu na tekst koji je bio ponuđen, gde se broj članova upravnog odbora fiksira na pet, a broj članova nadzornog odbora fiksira na tri. Naravno da je ovo predloženo rešenje pet i tri bilo mnogo bolje od onoga što smo imali ranije, gde je minimalan broj članova definisan kao tri, a onda može da ih bude i više, pa to više je moglo da iznosi i mnogo više i u praksi su postojale velike varijacije u broju članova upravnih i nadzornih odbora. Mislim da je ovim rešenjem da upravni odbor ima pet članova a nadzorni tri, osim u slučajevima koje sam naveo, kada su za to zainteresovane nacionalne manjine, jedno vrlo dobro rešenje koje ćemo imati nadalje u praksi.

Što se Saveta tiče, mi smo bili spremni da podržimo i rešenje da Savet predlaže ministar, bira Vlada, ali je zaista dobro i korektno od strane Vlade da je ta ingerencija ostavljena u nadležnost Narodne skupštine, da Savet za kulturu bira Narodna skupština.

Naravno, prihvatam i potpuno su mi logična sama objašnjenja da je broj 19 članova Saveta bio isuviše glomazan, da je te ljude teško bilo sastaviti, da se u praksi samo šest do sedam ljudi odazivalo i funkcionisalo, tako da je Savet radio bez kvoruma.

Kao što je rekla ministarka, ništa nije zakovano za sva vremena. Ovo rešenje od 11 članova Saveta se čini veoma dobrim, veoma efikasnim i pogodnim za praktično funkcionisanje. Vreme će brzo pokazati kakva ćemo iskustva imati sa tim rešenjem, pa ako bude bilo potrebe da se nešto popravi, popraviće se, ali mislim da je rešenje od 11 članova Saveta jako dobro. Tu su precizno navedeni subjekti koji daju članove Saveta, što nije bio slučaj u prethodnom zakonskom rešenju, gde ste imali veliki broj reprezentativnih udruženja i drugih koji su se takmičili, svi su isticali neke svoje kandidate i onda je teško bilo njih usaglasiti da se dogovore i predlože zajedničkog kandidata za člana Saveta.

Ovde se lepo zna za pet ustanova koje su zadužene za zaštitu kulturnog dobra, a to su Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, državni Arhiv Srbije, Narodna biblioteka Srbije, Narodni muzej Srbije i Jugoslovenska kinoteka, imaju po jednog predstavnika, zatim ustanova Savremene umetnosti, kao što je Narodno pozorište u Beogradu, ima svog predstavnika, Matica srpska, dva predstavnika su iz akademije nauka, jedan iz oblasti umetnosti, drugi iz oblasti jezika i književnosti i, naravno, dva predstavnika Saveta nacionalnih manjina.

Što se tiče strategije, potpuno je razumljivo da strategiju predlaže ministar a donosi Vlada, jer je tako i u drugim oblastima gde se donose strategije. Nema potrebe da strategiju u oblasti kulture donosi Narodna skupština. Jednostavno, tu praksu treba ujednačiti i to rešenje u izmenama i dopunama Zakona je potpuno logično i korektno.

Uopšte, čitajući izmene i dopune zakona, sve ono što se predlaže je vrlo jasno, vrlo precizno i ima za cilj efikasniji rad i funkcionisanje procesa u kulturi i samih ustanova kulture. Stvari su precizirane, stvari su bolje definisane, stvari su jasnije nego što su to bile u prethodnom zakonu.

Recimo, izbor direktora. Izbor direktora je jedna u praksi vrlo rastegljiva stvar. Vi ste imali lokalne samouprave gde su upravni odbori potpuno svesni da treba da obaveste osnivača pre nego što raspišu konkurs za izbor direktora. Ali, imali ste i lokalne samouprave ili one ustanove kulture gde su se upravni odbori po malo zaneli pa su raspisivali konkurse za izbor direktora u dogovoru sa direktorom, a ne u dogovoru sa lokalnom samoupravom. Tako da obaveza koja postoji po ovim izmenama i dopunama zakona, da ustanove kulture odnosno upravni odbori ne mogu da raspišu konkurs pre nego što obaveste osnivača i to je nešto što je sasvim logično i za raspisivanje konkursa je potrebna saglasnost osnivača. Ja kao neko ko je radio na lokalu, u lokalnoj samoupravi sam stalno insistirao na tome. Mada smo imali slučajeve koji su bili suprotni ovome kako je sada propisano i zato smatram da je ovo rešenje jako dobro.

Naravno, sve kolege su pohvalile rešenje oko samostalnih umetnika tj. obaveza lokalnih samouprava da sredstva za njihove PIO doprinose, zdravstveno osiguranje i ostalo uplaćuju reprezentativnim udruženjima, a da kasnije ta udruženja ta sredstva prebacuju PIO fondu i RFZO.

Čitali smo u materijalu, mnogi slobodni umetnici su se zato što je ta praksa bila neujednačena u Republici Srbiji prijavljivali u one opštine, u one lokalne samouprave gde su imali veće povlastice i na taj način su se na Beograd i neke druge veće gradove vršili pritisci ili bili su pod pritiskom da plaćaju i za one ljude koji faktički tu ne žive ili faktički nemaju prebivalište na njihovoj teritoriji, a neki drugi su te obaveze izbegavali. Ova obaveza da sve lokalne samouprave su dužne da za slobodne umetnike sa svoje teritorije izmiruju ove poreske obaveze, odnosno doprinose PIO i RFZO je potpuno logična i ona će popraviti ja se nadam status tih ljudi.

Naravno, hoću da komentarišem i rok na koji se birao Savet po prethodnom i sadašnjem rešenju. Tamo je stajalo pet godina. Savet se bira na pet godina. Vlada se bira na četiri godine, Skupština se bira na četiri godine i nije logično da se Savet bira na pet godina. Logično je ovo rešenje da se Savet bira na četiri godine jer ministar 30 dana posle izbora raspisuje konkurs za izbor članova Saveta. Znači, svaka Vlada, svaki ministar u svom mandatu treba da radi sa odgovarajućim savetom i mislim da je ta sinhronizacija vremenska, odnosno mandatna nešto što je jako dobro i efikasno u praksi.

Naravno, u ovom slučaju pošto zakon stupa na snagu nešto posle par meseci, posle izbora Vlade ili određen period posle izbora Vlade, ministar će imati rok od 60 dana da raspiše konkurs za članove Saveta.

Ja bih uz ove komentare na sam tekst zakona, želeo da istaknem, da smo mi u prethodnim godinama imali velika infrastrukturna ulaganja u oblasti kulture i da su rekonstrukcija i obnova Narodnog muzeja u Beogradu i muzeja Savremene umetnosti u Beogradu kapitalne stvari koje su ostvarene u periodu ove vlasti i da se sa infrastrukturnim projektima u oblasti kulture nastavlja.

Mi smo nedavno imali na dnevnom redu, mislim da je bio zajam vezan za infrastrukturne projekte u oblasti kulture, ali ne samo u Beogradu i ne samo za centralne objekte kulture nego i za objekte kulture, odnosno ustanove koje se nalaze u unutrašnjosti zemlje, mislim da se neka sredstva izdvajaju za Pirot, Mala scena Narodnog pozorišta u Nišu je takođe nešto što je ušlo u to.

Sećam se da je u pitanju bio i Paviljon Cvijeta Zuzorić, muzej Jugoslavije, Narodno pozorište u Beogradu i još čitav niz objekata kulture. Za kulturu se izdvaja danas više, zato što država može da izdvoji. Znate, kada je budžet stabilan, kada imate fiskalnu konsolidaciju možete više i da uzajmite, možete više iz budžeta da izdvojite, možete više da uložite u socijalu, potrošnju, pa i kulturu.

To ranije nije bilo moguće i mi smo zatekli jedno stanje gde su maltene svi objekti, oni veliki, kapitalni bili potpuno oronuli ili ugašeni.

Ja želim ovde samo da skrenem pažnju na jednu situaciju u Nišu koja nas muči i nadam se da će nadležni ministar imati razumevanja za tu situaciju. Mi smo ustanove kulture imali u objektima koji su vraćeni restitucijom. Znači, galerija iseljena zato što je taj prostor bio pod restitucijom, galerija Savremene umetnosti u Nišu.

Narodni muzej u Nišu već dve godine plaća kiriju pravom vlasniku, odnosno onome kome je to restitucijom vraćeno i mi nemamo rešenje za prostor Narodnog muzeja, ali imamo idejno rešenje koje je pobedilo na konkursu među 32 idejna rešenja. Predsednik Komisije je bila gospođa, direktor Narodnog muzeja u Beogradu i zaista i ja kao laik gledajući sva ta 32 rešenja, prosto vidim da je to rešenje najbolje.

Ono se savršeno uklapa u trg i ambijent koji se nalazi tamo i mislim da je izgradnja Narodnog muzeja u Nišu, koja podrazumeva i rekonstrukciju kuće vladike Jeronima koji je to ostavio gradu 1894. godine, nešto što je našem gradu potrebno. Zato što i depoi muzeja, jednostavno mi nemamo gde da smestimo sve te arte-fakte koje imamo. Jednostavno u javnom preduzeću „Vodovod“ se nalazi jedan broj eksponata. Tamo je deponovan.

Samo jedan procenat onog što poseduje arheološka zbirka je izloženo u maloj sali arheološke zbirke koja se nalazi u centru grada. Znači, želim da ukažem na tu veliku potrebu grada Niša za prostorom koja je nastala zato što decenijama neko nije vodio računa o tome prethodnih decenija, ali i zato što je restitucijom nastala obaveza da se vlasnicima vrati neki prostor.

Mi smo u prethodnoj, kao prethodna garnitura imali jednu ideju da od kompanije „Filip Moris“ zatražimo da gradu uz određenu nadoknadu ili možda i bez nadoknade vrati prostor koji njima uopšte ne treba, a predstavlja istorijski deo Duvanske industrije u Nišu.

To je zgrada monopola koja je podignuta 1928. godine sa prelepom zelenom površinom, parkom i ona je jako zgodna za ustanove kulture, ne jednu nego više njih, međutim to je sada pripalo strancima i to sada više niko neće da vam vrati, čak iako mu nudite novčanu, odnosno finansijsko zadovoljenje.

Oni koji su 2003. godine pokušali da se što pre otarase Duvanske industrije u Nišu, oni su uz tele prodali i uže, dali su sve. Verovatno je bila bitna samo provizija, nešto što će njima da pripadne i njima da ostane, a državni interes i interes grada je bio na drugom mestu, ali je činjenica da to što su oni dali uz fabriku vlasnicima uopšte nije potrebno. I to je sada prostor koji niti koristi Duvanska industrija, odnosno „Filip Moris“, a ne može da koristi ni grad Niš. Jednostavno uže je otišlo uz tele i to je sada tako.

Dakle, puna podrška izmenama i dopunama zakona, puna podrška amandmanima koji zaista popravljaju tekst zakona i zahvaljujem vam se na prilici da govorim.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala gospodine Banđur.
Reč ima narodna poslanica Samira Ćosović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Samira Ćosović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovani prisutni, pozdravljam i smatram važnim prihvatanje amandmana koji će Zakon o kulturi učiniti konkretnijim i uređenijim. Tome će doprineti i amandman koji se odnosi na član kojim se reguliše broj članova upravnih odbora kutlurnih ustanova.

Upravni odbor ustanove zahvaljujući amandmanu, osim pet članova u buduće će imati i po jednog člana Saveta nacionalnih manjina, za ustanove koje su za određenu nacionalnu manjinu od posebnog značaja.

Inače, novi zakon bitno uređuje sastave upravnih odbora i to će doprineti da nema više šarolikosti koja je bila prisutna, posebno u manjim sredinama kada se starim zakonom ostavljala mogućnost da upravi odbor ima najmanje tri člana, pa su neki upravni odbori imali tri, neki pet, a neki i više članova. Sada se precizira da to mora biti pet članova i to smatram veoma važnim.

Međutim, volela bih da skrenem pažnju i na jednu pojavu koja se takođe može u manjim sredinama primetiti, a reč je o članovima upravnih odbora koji bi trebalo da dolaze iz redova istaknutih stručnjaka i poznavalaca kulturne delatnosti. To nije uvek slučaj u manjim sredinama. Nekada se lokalne samouprave ogluše o ovu odredbu pa bih volela da neki budući zakon o kulturi vodi više računa o tim malim sredinama, da se razmisli kako da se zakonom precizira ko može biti član upravnog odbora, ne samo istaknuti kulturni radnik, da može biti makar fakultetski obrazovan član, jer do sada imamo situacije da u upravnim odborima ponekad mogu da se nađu i oni koji nisu ni konzumenti kulturnih sadržaja, a ponajmanje su istaknuti kulturni radnici.

Iskoristću ovu priliku da pohvalim odluku Ministarstva kulture da značajnim finansijskim sredstvima podrži tradicionalne manifestacije i programe, tj. projekte kojima se neguje kultura i tradicija Bošnjaka u opštini Prijepolje.

Tu su i značajna sredstva za digitalizaciju bioskopa Doma kulture, gde se Prijepolje našlo među 10 opština za koje su izdvojena ova sredstva. Značajna su i sredstva dobijena na konkursu „Gradovi u fokusu“ i to je ono što treba pohvaliti. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Jugović.
...
Srpska napredna stranka

Milan Jugović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, najpre bih želeo da kao pravoslavni hrišćanin iskoristim priliku i čestitam krsnu slavu svim vernicima, svim našim sugrađanima, sunarodnicima koji danas slave Đurđevdan.

Dva su razloga zbog kojih sam se odlučio da uzmem učešće u današnjoj diskusiji.

Prvo, zato što mislim da je kultura izuzetno važna tema, tema koja je decenijama unazad bila nepravedno zapostavljena, nepravedno gurana u drugi, pa i treći plan i mislim da je konačno poslednjih godina polako počela da zauzima ono mesto koje joj pripada u našem društvu.

Drugi razlog zbog koga sam se odlučio da učestvujem u današnjoj diskusiji jeste i taj što dolazim iz kraja iz kojeg potiče reformator srpskog jezika, što dolazim iz kraja gde se održava najstarija kulturna manifestacija srpskog naroda i prosto osećam moralnu obavezu, moralnu dužnost da kažem nekoliko rečenica o ovoj raspravi u pojedinostima o Zakonu o kulturi.

Naravno, kao i sve moje kolege podržaću sve predložene amandmane, kao i generalno Zakon o kulturi, ali na samom početku želeo bih da istaknem jednu važnu činjenicu, a to je da pohvalim postupak pripreme za donošenje ovog zakona gde uprkos svim otežavajućim okolnostima, dakle uz poštovanje svih epidemioloških mera, sama priprema za donošenje zakona doneta, odnosno organizovana na jedan vrlo transparentan način u skladu sa svim demokratskim standardima i načelima da je u mesecu februaru održana javna rasprava kroz pet okruglih stolova u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Subotici i Čačku.

Mnogo toga smo već čuli u prethodnom delu diskusije, međutim ja ću se ponoviti sa nekim činjenicama koje su kolege iznele, jer mislim da su tri veoma važne novine koje donosi ovaj zakon. Dakle, tri novine koje će otkloniti nejasnoće koje je omogućavao, odnosno dozvoljavao postojeći Zakon o kulturi.

Dakle, prvo, rekli smo da će usvajanjem ovog zakona biti omogućeno, odnosno jasno definisano da svaka ustanova kulture, odnosno njen upravni odbor ima pet članova, što ranije nije bila obaveza. Zatim, precizno će se definisati status samostalnih umetnika i ono što je vrlo važno unaprediće se način funkcionisanja Nacionalnog saveta za kulturu.

Nacionalni savet za kulturu kada je formiran, to je zapravo bila jedna veoma dobra ideja, ali u postojećem zakonu njegov status je bio prilično nedefinisan. On je ostao negde između izvršne i zakonodavne vlasti što je bio vrlo ozbiljan nedostatak.

Takođe, ono što je ozbiljan nedostatak Nacionalnog saveta za kulturu bila je i njegova preglomaznost. Dakle, 19 članova što je veoma, veoma ograničavalo njegovu efikasnost u radu.

Novim Predlogom zakona umesto da Nacionalni savet bira Skupština, koji je veoma važno telo za kreiranje naše kulturne politike, on će biti formiran kao telo pri Vladi gde će biti bliže povezan funkcionalno sa Vladom Republike Srbije i ono što je još važnije Ministarstvom kulture.

Predloženi zakon otkloniće i ozbiljan nedostatak sa kojim su se suočavali samostalni umetnici. Prethodnih godina državno rukovodstvo predvođeno SNS, predvođeno predsednikom Vučićem, nakon što je stabilizovalo privredu, nakon što je smanjilo nezaposlenost i rešilo veliki broj egzistencionalnih problema sa kojim su se u ranijim vremenima suočavali građani Srbije.

Sve više pažnje, sve više sredstava posvećuje kulturi i kulturnim radnicima. Tako da će samostalni umetnici u buduće imati mogućnost, odnosno lokalnim samoupravama biće data obaveza da samostalnim umetnicima uplaćuju penzijsko i zdravstveno osiguranje što je vrlo važna stvar za ovu vrstu ove kulturne radnike.

Danas mi u Srbiji imamo svake godine hiljade radnih mesta, hiljade novih autoputeva, hiljade puteva. Međutim, za kvalitetan život svakog čoveka, svakog pojedinca to nije dovoljno. Radna mesta jesu preduslov, ali potrebna je i bogatija kulturna ponuda, bogatiji kulturni život.

Poslednjih godina mnogo toga država menja u pozitivnom smislu. Dobar podatak je i činjenica da je u budžetu za 2021. godinu obezbeđeno 12,7 milijardi dinara za kulturu, što je suma čak za 10% veća u odnosu na 2020. godinu, odnosno značajno veća u odnosu na ranije godine. Na taj način mi ćemo imati sredstva za stabilno funkcionisanje svih ustanova kulture, za stabilno finansiranje svih projekata, gde bih ja posebno izdvojio projekat – „Gradovi u fokusu“ za koji je u ovoj godini predviđeno blizu 350 miliona dinara. Dakle, čak 200 miliona više u odnosu na prethodnu godinu.

Dakle, godinama unazad Vlada izdvaja značajna sredstva za modernizaciju za osavremenjavanje naših najznačajnijih ustanova kulture.

Ovde bih se osvrnuo posebno na Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, koji zbog nesposobnosti nekih drugih, prethodnog režima, bio je više od jedne decenije zatvoren za posetioce, da bi tek ovo državno rukovodstvo, predvođeno SNS, završilo ovu rekonstrukciju i muzej otvorilo, odnosno ova dva muzeja otvorilo za posetioce.

Kako se vodi odgovorna kulturna politika, ja imam i u gradu iz koga dolazim, u Loznici, navešću samo nekoliko primera. Dakle, prethodnih godina lokalna samouprava je u Loznici rekonstruisala biblioteku Vukovog zavičaja u Tršiću na saborištu, dakle mestu odražavanja najstarije kulturne manifestacije kod Srba, otvoren je Muzej jezika i pisma, a zajedničkim sredstvima lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije 2017. godine otvorena je jedna veoma važna institucija, jedna veoma važna kulturna ustanova Naučno-obrazovno kulturni centar „Vuk Karadžić“, koji će biti i koji je već sada stecište mladih naučnika iz oblasti društvenih nauka, pre svega slavista čiji je zadatak da neguju naš nacionalni identitet, naše nematerijalno kulturno nasleđe, pre svega srpski jezik i ćirilično pismo.

Međutim, ono što je još važnije od ovih sve većih finansijskih ulaganja u kulturu, je odnos koji država neguje prema kulturi poslednjih godina, prema kulturnim institucijama, prema važnim ličnostima iz naše bliže i dalje prošlosti koji su zadužili ovu zemlju. Dakle, na tom planu načinjen je veliki zaokret, veliki napredak u odnosu na neka ranija vremena.

Danas je Đurđevdan i čuli smo od nekih prethodnih govornika kako je nastala čuvena pesma koju sigurno svi znamo – Đurđevdan. Dakle, Srbija je danas dovoljno ekonomski jaka, dovoljno ugledna da stvari nazove pravim imenom. Zašto sam pomenuo ovu pesmu koja je vezana za Drugi svetski rad i stradanje Srba? Danas Srbija može i sme da kaže da je u Drugom svetskom ratu NDH izvršen genocid, da je „Oluja“ zločin, da je bombardovanje 1999. godine agresija. Za razliku od bivšeg režima Borisa Tadića i Dragana Đilasa koji su, pored toga što je počinjen genocid u NDH nad Srbima, počinili kulturni genocid nad svojim narodom izručujući Haškom tribunalu sve one patriote, sve one junake koji su branili ovaj narod i ovu zemlju. Dakle, širom naše zemlje od Košara, Morine, Paštrika itd, za razliku od njih mi danas odajemo počast našim herojima, podižemo im spomenike od Stefana Nemanje pa sve do pilota Milenka Pavlovića i Zorana Radosavljevića, koji su dali svoje živote za svoju zemlju.

Za sam kraj, u samo jednoj rečenici, mada smo u nekoliko navrata to čuli, a kada smo se već dotakli ovog kulturnog genocida koji je počinio bivši režim, juče smo po ko zna koji put imali priliku da vidimo prave namere dela opozicije, a u stvari pripadnika bivšeg režima koji su mnogo puta do sada otvoreno pokazivali građanima Srbije da je njihovo poimanje bavljenja politikom lično bogaćenje.

Ono što je mene zaprepastilo je to što su evroparlamentarcima, dakle, predstavnicima Evropskog parlamenta, otvoreno rekli, dakle, Dragan Đilas otvoreno traži nacionalnu frekvenciju za svoju televiziju sa ciljem, naravno, da na onih 619 miliona evra, uvećavanjem vrednosti svoje televizije, stekne još koju desetinu ili stotinu miliona evra.

Naravno, da se on pita, to bi bilo tako. Na svu sreću, Srbija je demokratska država u kojoj se vlast osvaja izborima, u kojoj građani odlučuju kome će dati poverenje, a građani Srbije su mnogo puta do sada, a uveren sam i u budućnosti da će tako biti davati poverenje Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću, jer samo politika koju vodi Aleksandar Vučić je garancija i ekonomskog i privrednog, ali i kulturnog prosperiteta našeg društva i naše države. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem i gospodinu Jugoviću.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.
Prelazimo na naredni pretres.
Četvrta tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SPREČAVANjU DOPINGA U SPORTU
Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Goran Spasojević.
Primili ste izveštaje Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, kao i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Goran Spasojević.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li predlagač Goran Spasojević želi reč? Da.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Goran Spasojević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem se, predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, umalo pomislih da nećemo imati vremena da razgovaramo o sportu, iako je samo amandman koji je podnet formalni i tehnička greška je u pitanju, zato što umesto člana treba da stoji stav 11, bitno je da možemo da kažemo nekoliko stvari vezanih za sport.

Pre nego što kažem bilo šta, iskoristio bih priliku da poslanicima kažem da je formiran Pododbor za sport koji se intenzivno bavio, zajedno sa Ministarstvom i sa saradnicima iz Ministarstva na izradi i svih ovih zakona i na javnim slušanjima i na raspravi i da pozovem poslanike, znam da je veliki broj poslanika zainteresovan da učestvuje u radu vezano za sport u ovom parlamentu, pre svega, želja nam je da temu sporta vratimo. Ostalo je malo vremena, nemamo puno prilike, verovatno neće stići svi da govore koji su želeli i koji su učestvovali u radu Pododbora.

Znači, pododbor je ograničen brojem članova, Poslovnikom o radu Narodne skupštine, ali to ne sprečava sve poslanike koji su zainteresovani da dođu, da se jave da se dogovorimo o načinu komunikacije kako ćemo da dostavljamo materijale, da pozivamo na razna okupljanja, javna slušanja, javne rasprave i sve ono što je potrebno kako bismo temu sporta zaista na pravi i kvalitetan način vratili ovde u parlament.

Ono što se tiče samog ovog zakona i izmena i dopuna Zakona o dopingu, treba reći posebno da nije važno što je to bilo uslov da se uskladi sa međunarodnim antidoping kodeksom i što je bilo uslov da ga harmonizujemo sa našim propisima, najvažnija stvar u ovom zakonu je što Ministarstvo i ovaj parlament, mogu slobodno da kažem, ima nultu toleranciju prema dopingu u sportu. To je nešto što je pošast svakog sportiste i to je nešto što treba da bude Sveto pismo, da sportisti prave prave rezultate bez bilo kakvih dodatnih supstanci i nedozvoljenih sredstava.

Ono što moramo da kažemo i vezano je za ovaj Zakon o antidopingu je posebno bitno da sportisti mogu da koriste priliku da u slučaju neodazivanja na pozive Antidoping agencije naše imamo priliku da budemo kažnjeni na velikim međunarodnim takmičenjima, a svi znamo šta bi to značilo za nas, za našu zemlju, za situaciju u kojoj se nalazimo, gde možemo da kažemo da smo u prethodnih sedam godina ostvarili mnogo više medalja na međunarodnim takmičenjima nego prethodnih 15 godina. To je razlog zašto treba ovaj zakon usvojiti, zato što je dobro i kvalitetno urađen.

Moram iskreno da kažem da smo zajedno pratili sve ovo što se dešavalo i Ministarstvo je fantastično radilo i kompletan tim i Antidoping agencija naša je uradila dobre stvari za naše sportiste i mogu da kažem da smo na tom nivou da mnoge zemlje koriste usluge naše Antidoping agencije. To je velika čast za sve nas, to je velika stvar za sport u Srbiji, jer znamo da je sport izuzetno važna grana.

Jako je bitno da svi zajedno učestvujemo u ovome jer nas čeka mnogo posla i nadam se da ćemo u nekim narednim sednicama imati mnogo više vremena da čujemo. U pripremi je izrada izmene i dopune Zakona o sportu, to je već počelo u februaru ove godine. Priprema se strategija razvoja sporta koja se donosi na deset godina prvi put. To je izuzetno važno za sportiste, važno je da se koristi jedan veliki vremenski period u kome želimo da predvidimo sve stvari koje smo imali i u ovoj pandemiji. Kažem, sport je preživeo mnogo toga, mnoge su izmene uočene u toku pandemije i sve to treba implementirati i predvideti.

Posebno treba da vidimo u tom Zakonu o sportu, najveće izmene i dopune Zakona o sportu se odnose na finansiranje klubova i organizacija, transparentnije. Da tu temu vratimo, kažem, ovde u parlament, a građani Srbije imaju prilike da slušaju i da prate sve ono što se dešava i siguran sam da tema sporta ne bi bila samo tabloidna ili kriminogena kao što je to u poslednje vreme kod nas. Nema mesta ne samo neželjenim pojavama u sportu, što se tiče dopinga, nema, nulta je tolerancija i što se tiče svih drugih stvari koje narušavaju ugled sporta. Znamo šta znači sport za našu zemlju. To je jedna od najvažnijih privrednih grana.

Danas sport nije siva zona, mnogo imamo prihoda i poreza i od odlazaka igrača i od organizovanja velikih svetskih takmičenja i svega onoga što dolazi kod nas u zemlju. Evo, videli ste da nije samo da smo pobedili što se tiče pandemije. Siguran sam da ćemo i u sportu brže izaći iz ovih problema nego druge zemlje u okruženju, posebno u okruženju, a mnoge i u Evropi, da budemo potpuno iskreni. Želja nam je da na velikim svetskim takmičenjima koja će se evidentno posle svih ovih mera koje smo preduzeli vratiti ponovo. Imamo mnogo velikih svetskih takmičenja, imali smo i organizaciju svetskog takmičenja, o tome sam govorio i prošlog puta, u rvanju, gde smo položili sa najvećom ocenom. Naši ljudi koji su se bavili organizacijom tog svetskog takmičenja su pozvani da organizuju i u Evropi i u svetu širom. To su velike stvari za Srbiju, ja sam siguran da će sve to doprineti da ponovo sport bude jedna od najvažnijih stvari.

Ono što bih ja, ministre, vezano za izmene i dopune Zakona, posebno u razgovoru sa ljudima, jer teren je ono odakle dobijamo najveći broj informacija, vezano je za infrastrukturu. Sećate se da smo prošlu strategiju bazirali na četiri stuba, to je školski sport, amaterski ili rekreativni sport, profesionalni i infrastruktura. Vi ste zaista mnogo stvari promenili u tim oblastima i nikada više nije urađeno. Ali ono što je sputavalo, to su imovinski odnosi.

Mnogi klubovi na teritoriji naše zemlje, da kažem, i iz moje opštine Mladenovac, imaju problem sa imovinskopravnim odnosima. Mnogi su zatekli nasleđeno stanje da su se klubovi, ta imovina se vodila i na mesne zajednice i na privatna lica i na donatore kojih sada nema i najčešće i na zadruge je bilo, pa sad te ne postoje uopšte, ne možemo da pronađemo. Tu moramo da pronađemo nekakav metod kako bismo infrastrukturu uredili posebno jer je to osnov da se deca bave sportom i to je osnov da omladinu sačuvamo.

Sad ono malopre što smo govorili, pomenuo je i kolega Miletić, da pododbor treba da bude i odbor jednog dana, što se slažemo potpuno, zbog lakšeg funkcionisanja i ovih stvari na terenu. Ali ono što je bitno za sve nas je da rešavanjem te infrastrukture, posebno u tim ruralnim delovima, ne zaboravite da u tim mnogim mestima, posebno seoskim, osim okupljanja oko sportskih klubova ne postoji okupljanje mladih, nemamo nešto što bi ih organizovalo ili sačuvalo gde jesu i gde žive.

Mislim da bi tu trebalo da povedemo računa oko toga i da svi zajedno poradimo na tome da te probleme rešimo na neki drugačiji način, jer evo, kako bih rekao, ima mnogo problema, čak i sportskih objekata koji se nalaze u restituciji i ne možete da uredite taj prostor, nemate drugo mesto i mogućnost na kojem bi mogao da bude sportski teren i to dovodi do toga da se i gase mnogi klubovi, da mladi odlaze, napuštaju i da se to sve koncentriše prema Beogradu. Znači, da taj zakon, nije isti sport u Beogradu, nije isti sport na jugu Srbije, nisu iste okolnosti i nisu iste stvari.

Voleo bih danas da čujemo, da imamo malo više vremena, evo, vidimo, ograničeni smo i zbog današnjeg glasanja i zbog svega, voleo bih da čujem veći broj svojih kolega poslanika i zbog toga ću još jednom pozovem da ne samo da se podrži ovaj amandman i da se podrže ove izmene i dopune Zakona o dopingu, jer one su zaista jako bitne.

Nekoliko stvari ću samo da izdvojim, vrlo kratko, a to je da je u ovim izmenama i dopunama predviđeno da se taj mehanizam, jedanaesti mehanizam koji prepoznaje da možete da prijavite zastrašivanje, da ne smete da prijavite nekoga, jako važan u ovom zakonu, da se formira upravni odbor od krovnih institucija, to je od Olimpijskog saveza, Paraolimpijskog saveza i Sportskog saveza Srbije i da to telo bude apsolutno nezavisno.

Ta neizvesnost u otkrivanju antidopinga, ona je jako važna, jer do sada su se samo merila takmičenja polufinalna i finalna. Sada možete da ne znate uopšte od kog nivoa takmičenje počinje i da na taj način ne da bude represivan zakon, nego da budu motivisani sportisti da se ne bave dopingom, a ne da ih kažnjavamo, ili ako već neko dođe u situaciju da prekrši zakon, da bude rigorozno kažnjen.

Zbog toga, ne samo ovaj amandman, već i ovaj zakon, pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo i da svi zajedno uzmemo učešće da bismo sport uredili. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima ministar Udovičić.

Vanja Udovičić

| Ministar omladine i sporta
Hvala, predsedavajući.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Spasojeviću, želim lično da vam se zahvalim na vašem zalaganju i trudu, prvo, da se oformi, uz puno razumevanje svih članova Odbora za obrazovanje, da se oformi pododbor za sport. Želim da napomenem i sa ovog mesta da nam je mnogo značila vaša podrška u prethodnom periodu i imate ogromnu zahvalnost od celokupnog mog tima i mene što ste učestvovali u svim aktivnostima i u svim delovanjima Ministarstva omladine i sporta u prethodnom periodu.

Na tome vam hvala, jer smatramo da samo timski možemo da napravimo velike rezultate. Koliko god da je snažan pojedinac, a složićemo se da to nije samo situacija u sistemu sporta, već u celokupnom društvu, koliko god da je on snažan, mislimo da bez jake potpore tima i bez jake potpore ljudi oko njega ne mogu da se naprave velika dela. Zato sam vrlo ponosan što imamo punu vašu podršku. Iskreno, hvala vam na tome.

Mi ćemo se kao Ministarstvo i dalje truditi da ispunimo sva očekivanja kako Narodne skupštine, tako i svih građana Republike Srbije. Ovo što ste napomenuli, trudićemo se da u narednom periodu imamo još veća ulaganja u sportsku infrastrukturu. Moram da napomenem da su ulaganja u sport u prethodnom periodu nikada veća.

U sportu su jasna pravila. Na kraju utakmice imate rezultat i naš rezultat na semaforu govori da apsolutno obaramo sve rekorde kada je reč o svim segmentima sistema sporta, ne samo u odnosu na četiri stuba koja ste vi spomenuli, već u svakom segmentu. Mislim da zajednički možemo da napravimo još veće rezultate koji su istorijski, ali i da motivišemo još veći broj dece da uđu u sistem sporta, da svi građani Republike Srbije se više bave sportom, da shvatimo da je rekreacija, pogotovo u ovim izazovnim vremenima, preduslov zdravlja i da svi zajedno oplemenimo naše društvo i naš sistem, da sport, rekreacija bude način življenja i kultura svakog od nas pojedinaca.

U narednom periodu očekuju nas, kao što ste i sami rekli, uvaženi narodni poslaniče, izmene i dopune Zakona o sportu i izrada nove strategije.

Moram da kažem, izmene i dopune Zakona o mladima koje se direktno tiču i segmenta, koji ste rekli, da mladi možda i u manjim sredinama kvalitetnije provode slobodno vreme, da ih motivišemo, ujedinjujemo i da napravimo ogledni primer celokupnog društva.

Hvala vam na vašoj spremnosti da pomognete u procesu izrade svih tih strateških i normativnih akata. Mislim da nas u narednom periodu čeka vrlo izazovan posao, upravo da nastavimo istorijske rezultate, da pomognemo sistem sporta i da zajednički učinimo bolju budućnost za celokupan sistem sporta.

Što se tiče imovinsko-pravnih odnosa, da, saglasan sam. Uradili smo dosta stvari. Nikada po prirodi, pa i svog posla, ali i po svom ličnom nahođenju, nisam zadovoljan učinjenim. Smatram da uvek postoji prostor i za jačim i za boljim i za kvalitetnijim. U tom segmentu ćemo se potruditi da zajednički učinimo još bolje rezultate i da učinimo veću i dostupniju mogućnost za kvalitetnijom i boljom infrastrukturom na terenu, iako je sada ona, moram reći, daleko bolja nego što je bila, iako se možemo pohvaliti sa nacionalnim trening centrima, iako se možemo pohvaliti sa velikim brojem infrastrukturnih projekata koje u ovom trenutku radimo.

Sa ponosom možemo da kažemo da na isti način gledamo sever i jug, istok i zapad naše zemlje, da ne pravimo razliku i da vrlo ravnopravno i ravnomerno posmatramo celokupno našu zemlju. Hvala vam još jednom na podršci.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Đorđe Milićević.