Zahvaljujem.
Reč ima Adam Šukalo.

Zahvaljujem.
Na samom početku želim da još jednom istaknem da ova pozitivna praksa i da kažem zakonska kategorija u proceduri novoizabranih ili sudija koji se prvi put biraju je itekako važna i dobra i nadam se da će ta praksa i nakon najavljenih ustavnih amandmana da se nastavi.
Obrazložiću svoj predlog iz prostog razloga zato što smatram da upravo danas kada razmatramo sva ova imena i predloge, mi smo u završnici ove procedure, jer svi ovi kandidati su već učestvovali u određenoj proceduri i ovo je neka konačna verifikacija, gde sede narodni poslanici koji dolaze iz određenih lokalnih samouprava, u stalnoj su komunikaciji sa građanima i znaju otprilike percepciju da kažem i javnosti i o određenim kandidatima, a sutra i o određenim sudijama koji obnašaju svoju itekako važnu funkciju.
Lično bih da postoji mogućnost i da je takva procedura voleo kada ovu tačku dnevnog reda imamo ovde na zasedanju, da svi kandidati za ove izbore sede u ovoj sali i da možemo te ljude da vidimo na neki način, jer smatram da je vrhunska odgovornost ne samo novoizabranih sudija, odnosno sudija koje se prvi put biraju, da je velika odgovornost i svih narodnih poslanika u smislu percepcije svakog kandidata koji je u ovom slučaju već prošao određenu proceduru.
Takođe bih u ovoj diskusiji rekao nešto što je sada postalo na određen način jedna opšta diskusija u svim medijima. Dosta se ovih dana diskutuje o načinu efikasnosti rada sudova, pa bih istakao ono što je već rečeno na samom početku, a to je da je godišnji izveštaj o radu sudova za 2020. godinu definisao da se rešilo preko dva miliona, odnosno dva miliona 13.829 predmeta u uslovima koji su potpuno bili vanredni, da je Evropska komisija za efikasnost u pravosuđu Saveta Evrope takođe konstatovala povećanu efikasnost sudova i to su svakako slučajevi, dobre stvari koje treba istaknuti, jer ne možemo samo biti krivični prema radu pravosuđa, bilo da je reč kada govorimo o tužilaštvima, bilo da je reč u sudovima, bilo da je reč pojedinačno i o sudovima.
Ono što u svakom slučaju nije bila praksa ovde do sada u radu ovog parlamenta je da mi komentarišemo bilo kakve presude. Niko se ovde nije usudio da o tome govori, međutim puno pravo kolega Arsić ima da govori danas o jednom sudiji Kasacionog suda koji je izašao u javnost i izneo svoje stavove na određen način koji da li su lični, stručni, kako god, to je javna debata i o tome se može debatovati. To nije bilo kakav pritisak. Takođe i podsećati na određena pravila koja postoje u smislu ne samo kako se trebaju zakonski ponašati sudije koje se izaberu, već i kakav je njihov odnos u smislu toga šta će govoriti u medijima, na koji način će se ponašati, jer njihovo dostojanstvo je praktično nešto što predstavlja jedan deo, jednu od najvažnijih grana u podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
U tom smislu reči, takođe bih ovih dana apelovao na poruke koje dolaze od određenih opozicionih političkih predstavnika koji izjavljuju ovako, ja to zaista ne razumem, kaže – ako ne reaguju tužioci i sudije, moraćemo mi sami da reagujemo. Ne znam šta to znači? Da će oni uzeti u svoje ruke mogućnost da oni presuđuju, da donose tužilačke odluke i da će praktično urušavati još jedan stub vlasti, odnosno urušavati još jedan od simbola državnosti Srbije.
U tom kontekstu, mislim da je njihova agenda upravo to, ne da prozivaju SNS ili narodne poslanike koji dolaze iz te SNS, već da u kontinuitetu diskredituju institucije Republike Srbije na taj način slabeći i međunarodnu poziciju Republike Srbije i, praktično, gledali smo određene izveštaje koji su došli od strane evropskih istanci i da se oni raduju određenim stvarima, a ne da pokazuju neku zabrinutost itd, što dovoljno govori o načinu da, ne daj Bože, sutra oni ponovo dođu na vlast na koji način bi se oni odnosili prema institucijama, kao kako su se odnosili prema resursima koje su zloupotrebljavali, u smislu prirodnih resursa i svih drugih.
Nešto bih rekao takođe oko izbora u ovom slučaju za Vrhovni kasacioni sud. Mi smo gospođu Vasović ovde izabrali u Narodnoj skupštini Republike Srbije ali na kraju procedure i mislim da je i te kako važno istaknuti da je ona dobila jednoglasnu podršku opšte sednice i svih 40 sudija. Prema tome, mi smo praktično konstatovali određenu volju kod svih sudija koji su u Kasacionom sudu. Ne vidim šta je tu sporno uopšte.
Prema tome, mi smo upravo potvrdili ono što je interna odluka bila i ja to vidim kao na neki način podršku svemu onome što je ta institucija koja je najvažnija pravosudna institucija sama iznedrila. Šta smo mi trebali, da budemo protiv da bi sad dokazali neku ne znam ni ja demokratiju ili pokazali svoju moć? Pa, mi smo upravo potvrdili ono što ste vi sami na određen način definisali i to je ono što je ključno da se istakne ovde.
Puno je manipulacije po tom pitanju i te kako u medijima koji su pod kontrolom opozicionih struktura, koje pokušavaju ovde da nama spočitaju da mi imamo uticaja na izbor sudija. Apsolutno da nemamo, ali imamo pravo takođe pre početka svake sednice da kažemo da tražimo da se razdvoji glasanje, da nije opšte glasanje, jer imamo određena saznanja, znamo da određeni, da kažem, kandidati prosto ne ispunjavaju, hajde, ne opšte, ali recimo, posebne uslove, u smislu toga šta su radili pre toga, na koji način su obnašali određene druge funkcije ili se bavili određenim poslom. Mi moramo da reagujemo.
Prema tome, nekom ćemo dati podršku u procentu nekom čini mi se da smo mi preko 95% i tih kandidata koji prvi put treba da se izaberu ovde u Narodnoj skupštini dali podršku, što je takođe jedan procenat koji je neverovatan.
Prema tome, ono što je i te kako važno u smislu ove vrste i priče, da mi očekujemo od svih prvoizabranih, da kažem, sudija i ovih koji danas sude da rade efikasno, da rade hrabro, kako je rekla gospođa Vasović, ja sam pročitao njen intervju u „Politici“ mislim da je on vrlo kredibilan, da je obuhvatio sve ovo što je praktično danas većina kolega govorila i dala odgovor na sve ove dileme u smislu određenih zloupotreba kako se određene sudije ponašaju.
Takođe, u tom smislu reči, moram da kažem da nekako sve te negativnosti dolaze opet sa ovog drugog bola političkog od strane opozicije, gde se kritikuje kroz te medije ova vrsta priče koju sam malopre govorio. Moram da kažem da i ja imam očekivanja isto i od tužioca i od sudija da efikasnije se bave borbom protiv kriminala i korupcije, pre svega u aspektu priče koja podrazumeva kriminal koji postoji i danas, ali kriminala koji je postojao i juče. Prema tome, mi nemamo procesuirane sve one tajkune koji su u prošlom periodu za vreme bivšeg režima zloupotrebljavali sve institucije.
Ovom prilikom, istakao bih, sigurno taj dvojac Đilasa i Šolaka koji su se baždarili na dva načina. Jedan se baždario na sekunde, a drugi na kanale, a zajedno su se baždarili na tome da prokopaju što više, da kažem, kanalizacionih tokova gde će da postave kablove za svoje kablovske televizije.
Bilo bi jako interesantno danas pogledati, a mislim da to istražni organi mogu uraditi, danas postoje različiti alati i softveri koji mogu da izmere sve, šta su to, da kažem, kanalizacione instalacije, odnosno sve šta je pod zemljom, koji su to kablovi postavljani, ko je postavljao te kablove, ko je zloupotrebljavao svu tu vrstu priče? Nisu to samo prekršajne odgovornosti sutra ovih sudija koji će biti nadležni za prekršajne sankcije, već i krivične odgovornosti i svega ostalog.
Ko je to u Republici Srbiji ikad ispitao, a neko je stvorio toliko enormno bogatstvo. Evo, juče evropskim parlamentarcima predlaže da sad te televizije, kablovske operatere koje su dva brata po novčaniku, u ovom slučaju, uložila u zajednički biznis, da sada dignu na nacionalnu frekvenciju, pa da se ta vrednost tog posla digne deset puta na viši nivo i da od toga bolje žive. Sva se politika i sva se ideologija svela na to kako i dalje da se pljačkaju javni resursi.
Još jednom kažem, bilo bi sjajno od opštine do opštine po Srbiji, da se vidi šta je to pod zemljom i ko je stavljao pod zemljom određene kablove i kako je neko napravio takvu mrežu, a nije platio možda ni dinara određenoj lokalnoj samoupravi, da ne kažem da je „Telekom“ Republike Srbije izuzetno oštećen tom vrstom priče.
Znate kako, „Telekom“ Republike Srbije danas svoju logistiku, svoju bazu koju ima, u smislu digitalizacije, iznajmljuje drugim operatorima i državno preduzeće ima prihode kroz dividendu građani Republike Srbije mogu da očekuju u svemu tome i nešto za sebe. Šta mogu da očekuju sutra od određenih kanala, da kažem, kablovskih koji dobrovoljno odlaze? Ništa, da postave, ovako da kažem, ilegalno da ne odgovaraju za to, da ni jedan sudija prekršajnog suda, osnovnog suda ne reaguje zato što tu nema odgovornosti na državnom nivou.
Tu svaka lokalna samouprava može da uradi šta hoće i niko to nije ispitivao i istraživao. Jedan softver koji može dole sve da snimi, kamere koje mogu to, može u svakom gradu da ustanovi kakvim resursima raspolaže svaka opština u smislu te priče, ali i da ustanovi ko je i kada postavio. Na tome se zarađuje ekstra profit. Na tome se zarađuju milioni, ti milioni se izvlače iz države Srbije na egzotična mesta. Makar da su imali toliko odgovornosti i samosvesti, pa taj ekstra profit, tu zloupotrebu koju su imali, da su uložili ovde u Srbiji. Ne, izneli su taj novac i nisu stvorili ni sa tim opljačkanim novcem možda nova radna mesta, pa bi možda i odgovornost bila manja jer bi im se to uzelo kao olakšavajuća okolnost u nekom sudskom postupku koji bi bio valjan.
Međutim, još niko nije zagrebao to. Zašto? Zato što se plaše da će sutra osvanuti u tim medijima, bilo da je reč o pisanim medijima, bilo da je reč o elektronskim medijima, pa će taj neki sudija biti prozvan da je pod uticajem naprednjaka. E, taj alat se koristi medijski za ucenu i praktično reketiranje da se ne otvore stvari koje su davno zakopane pod zemljom.
Iskopaćemo svaki vaš kriminal. Nećemo se smiriti sa ovih govornica dok ono što ste zloupotrebljavali i one resurse koje ste uništili u Republici Srbiji, ne budemo isterali na čistac, a vas pred sud pravde. Toliko i hvala.

Hvala.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.
Marijan gleda u sat, misli da je malo, osam minuta do dva.

Da li mogu predsedniče kasnije, posle pauze, pošto mi treba više?

Koliko vam treba?

Treba sigurno 15, 20 minuta.

Može.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Pantiću, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, mi danas raspravljamo o kandidatima za izbor za sudije koje se prvi put biraju na tu funkciju.

Svi kandidati kako smo videli iz biografija ispunili su kriterijume i merila za ocenu za izbor sudija u prvom redu stručnost, obučenost i dostojnost, osim jednog dela koji su osporeni danas.

Dozvolite da kažem da tako nije bilo u prošlosti. Stranka bivšeg režima, Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, nisu se pridržavali niti kriterijuma koji su propisani zakonskim aktima, već su se pridržavali samo jednog jedinog kriterijuma, a to je partijska pripadnost. Zato nam je sudstvo, tada za vreme njihove vlasti, bilo najgore u Evropi. To ne kažem ja, to kažu evropski zvaničnici u to vreme.

Sudstvo za vreme Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića bilo je u očajnom stanju. To je najblaža ocena. Kada kažem u očajnom stanju, onda dozvolite da kažem da je petoro sudija izvršilo samoubistvo zbog njihovog kadriranja, a najmanje 20 se razbolelo i preminulo zbog reizbora. Bez funkcija, poštovani građani, ostalo je tada 837 sudija i 200 zamenika tužilaca, mahom najboljih gledajući njihovu stručnost, obučenost i dostojnost.

Sudstvo se kretalo, za vreme njihove vlasti, od nezapamćenih skandala u kadriranju i proterivanju sudija do neuravnoteženosti krivičnih dela. Neke su, kako rekoh, sudije umirali od nepravde, ali Đilasovo sudstvo kod izbora sudija napravilo je jedan od najvećih skandala u istoriji sudstva, ne u istoriji sudstva u Srbiji, nego u istoriji sudstva u svetu, time što su izabrali, verovali ili ne, ali je istina, mrtvog sudiju Ljubišu Đurića iz Požega za sudiju.

Gle čuda, Đilasova predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović, o kojoj je govorio kolega Arsić, izjavila je da su svi kandidati proveravani i da je potrošila na razgovor sa kandidatima 200 časova. To je mesec dana radnih. Ja ću stalno da je pitam u ovom visokom domu, dok god ne odgovori, a javlja se ovih dana, kako je mogla obaviti razgovor sa mrtvim sudijom?

Nadalje, kako gospodin Đilas, Boris Tadić i Vuk Jeremić mogu objasniti da su izabrali i Sonju Brkić za sudiju? Upravo Sonja Brkić je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno, verovali ili ne, ali je istina, vršila dužnost sudije Vrhovnog suda i dužnost predsednika RIK-a. Kako znate, gospodo sudije i poštovani narodni poslanici, Zakon o sudijama to je izričito zabranjivao. Sonja Brkić je u RIK-u na taj način protivpravno uzela 2.673.000 dinara i odbila je tada da vrati te pare. To je bila slika i prilika Đilasovog sudstva, o kojem on ovih dana govori da treba biti nezavisno, a sada ćete videti u daljem izlaganju kako je za vreme njegove vlasti bilo nezavisno.

Samo da citiram, u izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu je stajalo, citiram: „Reforma koju provodi vlast u Srbiji, dakle Đilasova, Tadićeva i Jeremićeva, predstavlja posebnu zabrinutost. Proces reizbora sudija bio je netransparentan, rizikujući time princip nezavisnosti.“ Dodaje se dalje: „Reforme koje sprovodi vlast bile su kao najgora moguća stvar“, završen citat. To stoji u knjizi koja se zove „Reforma pravosuđa u Srbije od 2008. do 2012. godine“ na stranici 96, a prenela beogradska „Politika“ 7.7.2012. godine.

Poštovani narodni poslanici, dolaskom gospodina Selakovića za ministra pravde situacija se drastično menja na bolje. To je nastavljeno i za vreme gospođe ministarke Kuburović i za vreme aktuelne ministarke. Trebaće još mnogo truda i mnogo vode proteći Dunavom da nam pravosuđe bude na zavidnom nivou, jer su u sistemu pravosuđa Đilas i njegovi pajtaši ostavili sudije koje nisu imale osnovni uslov za izbor, jedan veliki deo niti stručnost, niti obučenost, a najmanje dostojanstvo.

Dozvolite da kažem još nekoliko rečenica. Prema rečima predsednika Sindikata pravosuđa, na početku reforme 2008. godine sudstvo Tadićevo, Borka Stefanovića, Jeremića i ostalih imalo je 780.000 nerešenih predmeta. Dakle, na početku reforme, a krajem 2012. godine, kada su završili reformu, umesto da smanje sa 780.000, oni su povećali na tri miliona nerešenih predmeta. Dolaskom SNS na vlast, već u 2019. godini, broj je smanjen na duplo, na 1.500.000.

Tako su sprovodili reforme sudstva i tako je izgledalo sudstvo za vreme Dragana Đilasa, jer kaže da će on kada dođe, prekjuče izjavio, sprovesti reforme u sudstvu. Verovatno bi ovako sproveo kao što ih je sprovodio.

Poštovani predsedniče, nemojte se ljutiti, moram uzeti još nekoliko minuta vremena da postavim 27 pitanja Draganu Đilasu i neću se smiriti nikada u ovom visokom domu dok on ne odgovori na ova pitanja javno na svojoj, može da odgovori na „N1 cija televiziji“.

Prvo pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, 13. maja 2018. godine, lažno optužili predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića i aktuelnu vlast i državu Srbiju da je fašistička, kada ste rekli, citiram: „Dan kada promenim ovu vlast slavićemo kao još jedan dan pobede nad fašizmom“? Završen citat.

Gospodine Đilas, pred licem građana odgovorite da li je ovo vaš odnos prema većini građana koji su izabrali gospodina Aleksandra Vučića i da li je to odnos vaš prema državi Srbiji?

Drugo pitanje, da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi posle povrataka iz SAD, a i ovih ste dana išli sa istim ciljem, održali sastanak sa čelnicima Saveza za Srbiju u čačanskoj kafani Moravski alasi, 4. jula 2018. godine, na kojem su bili svi čelnici Saveza za Srbiju, gde ste se dogovorili da pokrenete proteste kako bi rušili predsednika Srbije Aleksandra Vučića na temu Kosova, ne izborima, nego ulicom? Umesto, poštovani građani, da ruše predsednika Vučića, trebali ste, gospodine Đilas, da se dogovorite kako da vratite Kosovo tamo odakle ste ga oterali.

Da li je tačno da ste tada rekli: „Ako izbacimo dijalog iz Skupštine, onda kao društvo imamo problem? Skupština je mesto gde se priča. Ako zaustavimo sve medije, oni će eksplodirati negde. A kome treba parlament, dajte malo pameti.“ Završen citat.

Poštovani građani, vidite ko je rušio parlamentarni sistem u državi Srbiji i državu Srbiju. On se ne zalaže uopšte za parlamentarni sistem, a to je potvrdio i njegov kolega stranački, profesor Mićunović.

Treće pitanje, da li je tačno, gospodine Đilas, da nas stalno pokušavate posvađati sa čeličnim prijateljima Kinezima, te da ste 17. avgusta 2020. godine rekli, i naravno slagali, kao što svakodnevno lažete, citiram: „Hoćemo li primiti kinesku vakcinu koju niko neće u Evropi primiti“? Završen citat. Kinesku vakcinu danas primaju mnogi Evropljani.

Da li osećate bar malo stida, gospodine Đilas, zbog ovakvih laži, kada radite protiv zdravlja naših građana u vreme dok naš predsednik Vučić, Vlada Republike Srbije, građani, krizni štab, naši heroji doktori, medicinske sestre i ostali vode nemerljivu borbu za zdravlje naših građana i otadžbine?

Četvrto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, kada je Srbija bila treća po redu zemlja u Evropi započela vakcinisanje svojih građana poslali pismo, tužibaba, normalno, u Brisel u kojem ste se žalili da u Srbiji ne postoje pouzdani podaci o tome kada će se i kojom vakcinom vakcinisati građani Republike Srbije, što je bila notorna laž, jer su naši građani povodom vakcinisanja bili informisani, kako ste videli, poštovani građani, najbolje u Evropi?

Peto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, 16. septembra 2020. godine ponovo poslali pismo Evropskoj komisiji, lažno optužujući predsednika Aleksandra Vučića i državu Srbiju da nismo postali deo mehanizma Kovaks u trenutku kada su predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije dogovorili uplatu avansa za nabavku vakcina i na taj način nečasno oblatili i predsednika Vučića i državu Srbiju? Gospodine Đilas, zašto to radite? Zašto to radite i nanosite štetu vlastitoj otadžbini i građanima Republike Srbije?

Šesto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, tužili Evropskoj komisiji Aleksandra Vučića zbog njegove zahvalnosti Kinezima na pomoći koju su nam pružili naši čelični prijatelji Kinezi i tako, po ko zna koji put, pokazali da nemate morala, nemate stida kada je u pitanju sramoćenje predsednika Vučića i naše zemlje?

Sedmo pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, dana 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremnicom poslova u američkoj ambasadi u Beogradu Dženifer Braš kazali, citiram: "Ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova"? Kako vidite, poštovani građani Srbije, Đilas se odrekao Kosova 2009. godine. To je njegov odnos prema otadžbini.

Osmo pitanje, da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi 13. avgusta 2020. godine bahato izjavili, citiram: "Platio sam hotel 4000 evra, a mogu da platim i 17.000 evra za vilu na moru i patike 5.000 evra", završen citat? Postavljam vam pitanje, gospodine Đilas, otkud vam tolike pare, a bili ste na političkim funkcijama u to vreme? Poučite građane Srbije, gospodine Đilas, kako se do ogromnog novca tako brzo dolazi.

Deveto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, 5. maja 2020. godine brutalno uvredili predsednika Vučića nazivajući ga ludakom, kako ste izjavili na N1-CIA, vičući: "Ti si lud", na pitanje novinarke Žakline Tatalović: "Hoćete li to promeniti?" Vi, gospodine Đilas, bahato ste odgovorili, citiram: "Pojačaću to", a potom ponovili nekoliko puta: "Vučiću ti si lud". To, poštovani građani Republike Srbije, naš predsednik nije za Đilasa ili bilo nikada rekao. Ko vređa koga, poštovani građani Srbije? Da li Đilas i njegovi saradnici ili mi narodni poslanici ili predsednik Aleksandar Vučić?

Deseto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, 20. januara 2018. godine brutalno uvredili predsednika Vučića rečnikom sa dna kace, kada ste izjavili, citiram: "Vučiću, ti si lud", samo zato što je Aleksandar Vučić kao predsednik države otišao na Kosovo i Metohiju i razgovarao sa našim mučenicima, tj. sa stradalnim srpskim narodom u našoj južnoj srpskoj pokrajini? Zašto vređate, gospodine Đilas, da li možda zbog bahatosti i vaših 619 miliona evra prihoda ispumpanih iz džepova građana ili zato što ste, kako smo videli, već 2009. godine se odrekli naše južne srpske pokrajine i mržnje prema predsedniku Vučiću? Biće, poštovani građani, da je i jedno i drugo i treće.

Jedanaesto pitanje, da li je tačno, gospodine Đilas, da ste 27. avgusta 2018. godine brutalno, nedostojno čoveku, uvredili predsednika Vučića kada ste izjavili, citiram: "Vučić ima mentalnih problema, neke poremećaje" i dodali: "Sram te bilo, Vučiću. Vučiću, ti si lud čovek". Eto, poštovani građani Republike Srbije kako vređa Dragan Đilas. Znadete li zašto je Điki mafija to izgovorio predsedniku? Samo zato što predsednik Vučić sa Vladom Srbije i građanima gradi "Beograd na vodi", zato mu je to rekao, što je jednog od najružnijih delova Beograda sagradio najlepše šetalište u ovom delu Evrope i što je postao jedan od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope.

Dvanaesto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, bez ikakvog povoda, 11. aprila 2020. godine ponovo, po ko zna koji put, brutalno uvredili predsednika Vučića kada ste rekli, citiram: "Vučiću, ti nisi normalan"? Da li ste to rekli, gospodine Đilas, zato što predsednik Vučić nema prihod od 619 miliona evra, niti računa na Mauricijusu, u Cirihu, Holandiji, Bugarskoj i još 17 zemalja, kao što vi, gospodine Đilas, imate?

Trinaesto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, sa svojim kolegom iz iste stranke, jednim od članova međunarodne bande lopova i prevaranata, Vukom Jeremićem 2008. godine, bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije, zatražili prebacivanje kosovskog pitanja iz Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju i tako doveli misiju Euleks na Kosovo i Metohiju, te tako zabili nož u leđa vlastitom narodu i državi Srbiji? Je li se tako brani čast otadžbine, gospodine Đilas?

Četrnaesto pitanje, da li je tačno, a tačno je, jer su svedoci svi građani Republike Srbije, da ste vi, gospodine Đilas, zajedno sa svojim pajtosima u liku Božidara Đelića, Bojana Pajtića, Vuka Jeremića i drugih, sproveli divljačku pljačkašku privatizaciju i doveli našu zemlju na ivicu bankrota i ostavili je Aleksandru Vučiću, SNS i koalicionim partnerima da je izvlače iz najdublje krize u novijoj srpskoj istoriji?

Petnaesto pitanje, da li je tačno, a tačno je, da ste vi, gospodine Đilas, 16. aprila 2020. godine verbalno i medijski napali Aleksandra Vučića, doktora Kona, Krizni štab, samo zato što su zaštitili živote naših građana kada ste izjavili, citiram: "Ja sam šokiran onim što je doktor Kon izgovorio. Doktore, šta se dešava sa vama? Rekli ste da bismo bez podrške vlasti i predsednika Vučića lično bili u katastrofi. O kakvoj podršci vlasti i Aleksandra Vučića vi govorite? Šta je to ova vlast uradila? Šta to vi podržavate?" Gospodine Đilas, imate li, posle godinu dana, otkud sve tolike laži i imate li bar malo stida ili vremena da se izvinite doktoru Konu, predsedniku Vučiću, Kriznom štabu i ostalima? Naravno da nemate, jer imate preča posla, da brinete o basnoslovnim parama na Mauricijusu i još 17 zemalja koje ste pokrali od građana Republike Srbije.

Šesnaesto pitanje, da li je tačno, a tačno je, da ste vi, gospodine Đilas, 2011. godine dok ste bili gradonačelnik Beograda nezakonito prodali četiri kablovska kanala svoja "Arene sport" "Telekomu Srbije" za 7,7 miliona evra, iako "Telekom Srbije" tada nije smeo biti vlasnik medija? Da li su tih 7,7 miliona evra, gospodine Đilas, možda na računima Mauricijusa, Ciriha ili u Bugarskoj?

Sedamnaesto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, na dan 12. decembar 2020. godine na računima ogranka svojih firmi u Cirihu imali 620.000 evra?

Osamnaesto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, na dan 12. decembar 2012. godine na računima svoje firme na Mauricijusu imali 5.730.000 evra i da ste vi i vaš brat Gojko bili korisnici računa na ovim destinacijama? Podvlačim - bili korisnici računa.

Pitanje broj 19. - da li je tačno, a tačno je, da vam je glumac Sergej Trifunović dao najbolju ocenu vaše političke moralne ličnosti kada je 16. jula 2020. godine rekao, citiram: „Đilasu je glavno oruđe u polici novac kojim sve rešava i kupuje političku naklonost“, završen citat.

Pitanje 20. - da li je tačno, gospodine Đilas, kako nas obaveštavaju „Večernje Novosti“ da vi imate 53 računa i na njima 67,9 miliona dolara i da li je toliki iznos bio deponovan u oktobru 2020. godine i da se finansijska šema oteže od Mauricijusa, Amerike, Makedonije, Hrvatske, Švajcarske, Bugarske, Crne Gore, Srbije, Kipra, Moldavije i, gle čuda, Hong Konga?

Ovo Hong Konga podvlačim, zato što je 21. pitanje – da li ste u Kong Kongu, gospodine Đilas, susreli se sa svojim stranačkim kolegom Vukom Jeremićem, gde je i on operisao sa članovima međunarodne grupe lopova i prevaranata, Emiliom Lozojem, glavnim finansijerom Vuka Jeremića, i Patrikom Hoom, bivšim ministrom unutrašnjih poslova Hong Konga, i Tidijom Gadijom, osuđenim svojevremeno u SAD za pranje novca?

Pitanje broj 22. - da li je tačno, kako nas informišu „Večernje Novosti“, da ste vi kao bivši gradonačelnik Beograda sakrili ogroman novac u 17 država širom sveta?

Pitanje broj 23. - da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, 8. februara 2019. godine u Makedoniji sastali se sa kriminalcima i kradljivcima gaća iz Majamija, gde ste se dogovarali o funkcionisanju opozicije u Srbiji da rušite predsednika Vučića i dovođenje na vlast ne izborima, nego ulicom, opozicije, gde ste dobili određena i finansijska sredstva kako bi finansirali „Jedan od pet miliona“ sa ciljem zbacivanja sa vlasti predsednika Vučića? Tako je nastao onaj lažni pokret „Jedan od pet miliona“.

Pitanje broj 24. - da li je tačno da ste vi, gospodine Đilaš i vaš politički električni zec, Marinika Tepić, pljunuli na žrtve Jasenovca kada ste u duetu lajkovali objavu jednog tviteraša u kojoj se navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bolesnik i da treba da se leči samo zato što je gledao film Predraga Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“, jer je, kako je predsednik naveo, film težak i važan za naš stradalni narod. Ovog tviteraša posebno je razbesnelo što je predsednik Vučić izjavio da se realizacija filma desila na njegovu inicijativu.

Pitanje broj 25. - da li je tačno da je Verica Barać raskrinkala načine na koje ste vi, gospodine Đilas, kao gradonačelnik Beograda sticali bogatstvo namešteno državnim tenderima za svoje privatne firme i svojih partijskih drugova?

Pitanje broj 26. Da li je tačno, a tačno je, da je Verica Barać govorila da ste vi, gospodine Đilas, da imate svoje privatne firme kao gradonačelnik Beograda i da ste stalno poslovali sa budžetom i tako oprali ogromni novac?

Poslednje, 27, da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi vršili kontrolu medija, a nas optužujete za nekakvu kontrolu medija u Srbiji, time što ste kupovali minute, plaćali avansno i tako uticali na medije, te da ste vršili kontrolu dnevnih novina, kupovali prostor u medijima i cenzuru novina?

Poštovani građani, ovih dana svakodnevno, na kraju da kažem, Đilas napada predsednika Vučića, Vladu Republike Srbije i Skuštinu Republike Srbije preko svojih medija koje kontrolišu, iznose brutalne laži.

Završavam, gospodine predsedniče, jednim citatom od gospodina Svitona, bivšeg šefa osoblja u „Njujork Tajmsu“, koji je na zdravici rekao, citiram: „Posao novinara jeste da uništi istinu, da otvoreno lažu, da izvrću, da ozloglašuju, da se klanjaju pred zlatnim teletom i prodaju vlastitu zemlju i narod da bi zaradili hleb. Svi to znaju. Mi smo oruđe i sluge bogataša koji su iza kulisa. Mi smo marionete. Oni vuku konce, a mi plešemo. Naš talenat, naše mogućnosti i naš život vlasništvo su drugih ljudi. Mi smo intelektualne prostitutke.“ Završen citat.

Poštovani novinari iz štampe i medija pod kontrolom Đilasa, pročitajte ovaj citat i zamislite se. Zamislite se. Zamislite se. Hvala.

Hvala.
Pošto nema više prijavljenih za reč, ni poslanika, ni predstavnika poslaničkih grupa, niti predlagača, zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Određujem pauzu do 15.20 časova.
Nastavljamo sa radom raspravom u pojedinostima o Zakonu o kulturi i Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu.
Očekuje se da će glasanje biti oko 18.00 časova.
Hvala.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Kao što sam rekao, otvaram pretres u pojedinostima.
Prva tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KULTURI
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Maja Gojković, potpredsednik Vlade i ministar kulture i informisanja, pozdravljam je; Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta; Milan Savić, državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta; Darko Udovičić, pomoćnik ministra omladine i sporta; Vukica Kilibarda, vršilac dužnosti sekretara Ministarstva kulture i informisanja; Radovan Jokić i Danijela Vanušić, vršioci dužnosti pomoćnika ministra kulture i informisanja; i Milija Lazarević, vršilac dužnosti sekretara Ministarstva omladine i sporta. Pozdravljam i ministra Udovičića.
Prva tačka dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi.
Primili ste amandmane koje je na Predlog zakona podnela Vlada.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbora za kulturu i informisanje prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima potpredsednica i ministarka Maja Gojković.
Izvolite.