Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/146-21

3. dan rada

06.05.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:25

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se gospodinu Pantiću.
Da li izvestilac nadležnog Odbora želi reč?
Ukoliko ne, da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, akademik Muamer Zukorlić.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavniče i član Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, birati sudiju, odnosno birati nekoga za sudiju, znači iskazati mu najviši stepen poštovanja i poverenja, dati mu priliku da se tokom svoje karijere bavi ljudskim sudbinama.

Suđenje je jedna od najčasnijih uloga koju neko može vršiti u svom životu, jer sudija sudi, presuđuje, donosi odluke od značaja za ljudske živote, za njihova lična, imovinska i druga prava.

Presude vrlo često u životu sudbinski utiču na ljude. Od mnogih presuda ljudima zavisi život, odnosno mnogo toga u životu. Zato biranje sudija, ma koliko izgledalo običnom, proceduralnom aktivnošću na svim nivoima, a posebno ovde u Narodnoj skupštini nipošto ne sme izgubiti duh osećaja, značaja izbora sudije, odnosno odgovornost svakog od nas narodnih poslanika koji ćemo dati svoj glas za ili protiv.

Jednako je važno, jednako odgovorno kada se odlučujemo da nekome damo šansu da bude sudija, kao i kada se odlučimo da nekome uskratimo tu šansu, a bio je, odnosno postao je kandidat. Zato bih zamolio i narodne poslanike da danas ovome poslu pristupimo krajnje odgovorno, da iskoristimo svaku pa i poslednju mogućnost da o svakom kandidatu imamo istinske i prave informacije, kako bi naše odluke donesene glasanjem bile pre svega ispravne, ali isto tako kao bismo i mi imali do kraja mirnu savest u donošenju takvih odluka.

Istina, nije lako nama narodnim poslanicima da do kraja imamo uvid u svakog kandidata bez obzira što dobijamo materijale, bez obzira što smo u prilici da vidimo onu proceduralnu dimenziju tog materijala, dobijemo formu, dobijemo da je kandidat prošao sve što je potrebno, ispunio formalne uslove, položio potrebne ispite na akademiji, dobio saglasnost određenih nadležnih organa i konačno došao pred nas u Narodnu skupštinu na konačno odlučivanje.

Ipak, kao što imamo priliku da se u proceduri davanja saglasnosti, odnosno utvrđivanja predloga donose i pozitivni i negativni stavovi, odnosno odluke da čujemo i pozitivne i negativne stavove i da donosimo i pozitivne i negativne odluke to znači da sve dok mi nismo doneli završnu odluku postoji mogućnost da ispravimo eventualno pogrešan stav ili pogrešnu odluku, bilo da je u pitanju predlog da neko bude izabran ili da je u pitanju stav da neko bude osporen.

Ponukan sam posebno svim onim što sam dobio od informacija koje su između ostalog i javno izrečene na određenim forumima, odnosno odborima u Narodnoj skupštini, pogotovo kada je u pitanju izbor dvoje sudija, jednog iz Sjenice i jednog iz Novog Pazara.

Dakle, razumem i baveći se ovim poslom, kao i drugim važnim poslovima, jasno mi je da pored onoga što je formalna procedura u predlaganju i zauzimanju stavova po pitanju nekog kandidata i davanju potrebnih saglasnosti za tog kandidata, razumljivo je da za ovakvo važne, kao i druge funkcije i položaje u samoj državi postoji i ona druga manje formalna strana koja utiče ili može uticati na izbor kandidata, koja se zove bezbedonosne provere i sve ono što može kroz taj aspekt analiza i dostupnosti informacija da bude od uticaja. To je razumljivo i logično je da će se država uvek između ostalog baviti i time. Na kraju krajeva, to jeste obaveza nadležnih bezbedonosnih i obaveštajnih organizacija ove zemlje.

To u načelu nije problem. To je sastavni deo procedure izbora važnih ljudi, odnosno izbora sudija, kao i drugih ljudi za važne funkcije i odgovornosti u samoj državi. Ono što je fokus mog zahteva i zamolbe prema vama jeste da pre svega insistiramo uvek na dokazima. Ukoliko želimo nekoga podržati potrebno je dokaz zašto. Ukoliko nekoga želimo osporiti isto tako je potreban i dokaz zašto.

Zasigurno, tamo gde postoje ozbiljni dokazi, bilo bezbedonosni ili neki drugi, logično je da se ne može insistirati da neko bude prihvaćen, odnosno biran za sudiju, ali ono što je meni skrenulo pažnju, između ostalog, su određeni glasovi i predlozi, koje smo čuli, da se ospore pojedine sudije, posebno govorim o kandidatima iz Sjenice i Novog Pazara jeste argumentacija da je neko nepodoban zato što mu je neko u porodici nepodoban i to ne po liniji vertikale, odnosno geneze, već po liniji pobočne parantele.

Čak i da je tako, čak i da imamo osnova da je neko u porodici pobočno u rodbinskom srodstvu sporan iako je i to veoma sporno u pogledu tačnosti tih informacija, ja bih voleo da mi o ovome otvorimo diskusiju ne samo zbog ovog pitanja, zbog svih drugih pitanja. Dakle, po kom pravnom načelu našeg aktuelnog prava, opšteg ljudskog prava, univerzalnog prava, božijeg prava, tradicionalnog prava? Nikada nisam naišao da neko može snositi odgovornost i imati posledice zato što je neko iz njegove rodbine ili šire porodice za nešto optužen, osumnjičen ili nečim kvalificiran. Prosto, ne postoji takav princip.

Osnovni princip u svim ovim pomenutim kategorijama je prava da samo možete biti odgovorni za svoje postupke. Dakle, to je ono što želim ovde potencirati. Zašto? Zato što, 21. je vek, znamo koliko nam je puna istorija, koliko nam je puna prošlost. Dakle, diskvalifikacije na osnovu neproverene reči, na osnovu neproverene optužbe, na osnovu određene etikecije mislim da je ovo vreme kada mi treba da idemo putem ozdravljenja od takvih iskustava.

Dakle, mi znamo određene mračne trenutke u ovoj zemlji gde su išli životi ljudi zato što je neko pokazao prstom na ovoga e, on je taj, jer je njegov stric ili ujak, ili amidža, ili daidža, e, bio sa ovima, radio to, ne proveri se, a na kraju i da jeste on je on ja sam ja.

Dakle, to bi morali, prvo principijelno da raščistimo, a s druge strane u pogledu orjentacije, budućnosne orjentacije ove zemlje, ono što čujemo na samom nivou vrha države u pogledu naših proklamacija kuda i kako treba da ide ova država to je drugačiji pravac i drugačiji odnos i ukoliko težimo određenim istorijskim ozdravljenjima mislim da bi tu morali do kraja biti oprezni.

Ja mislim da ima prostora da i kandidati koji su osporeni da još jednom proanaliziramo i da ne lomimo te mlade ljude na osnovu neproverenih tvrdnji, izjava, sumnji pogotovo ovih implicitnih da je neko nečiji, to.

Šta je sa ostalim mladim pravnicima koji treba da budu kandidovani? Kako će se sve to odraziti? I na kraju, ono što ne želim uvek da istaknem u prvom planu. Dakle, ti su kandidati pripadnici Bošnjačke nacionalne zajednice sa kojim nije tajna, sa ovom zajednicom postoji potreba povećanog unapređenja izgradnje i ozravljenja odnosa, to je ono što zapravo SPP permanentno ovde i čini pažljivo, trudeći se pronađe sve one momente i elemente kako bi smo to ozdravljenje doveli do

željenog nivoa i kako bi zapravo ova država sa sve svojim većinskim narodom, sa sve svojim manjinskim zajednicama otvorila novu stranicu zdravih odnosa.

Nije lako osloboditi se tereta svih bremena iz prošlosti, svi to znamo. Mnoge su i sveže, ali jedino punim kapacitetom dobronamernosti, punim kapacitetom odgovornosti i pažljivosti da ne pogrešimo tamo gde ne moramo, da ne donosimo odluke brzopleto i na osnovu samo nekih određenih inicijalnih informacija.

To je jako važno, to je od izuzetne važnosti. Osim toga, a to sam pomenuo i u prošlom govoru vezanom za ovu temu, dakle, imamo i pitanje etničke strukture u pravosuđu koje je i u Novom Pazaru i u Sjenici, ako mogu reći na štetu Bošnjaka i onda imamou kandidovanju pokušaj da se sličan broj kandidata iz srpskog i bošnjačkog korpusa kandiduje i ako je struktura nacionalna u Novom Pazaru oko 80%, u Sjenici oko 70% i onda u proceduri daljeg imenovanja, odnosno biranja sudija, ukoliko diskvalifikujemo neke kandidate iz reda bošnjačke zajednice i bošnjačkog naroda, mi dalje imamo i tu ponovno ne samo da ne ispravljamo ovo stanje koje je na štetu bošnjačke zajednice, odnosno Bošnjaka, već ga još dalje ugrožavamo.

Dakle sve ove momente kad uzmemo, ovo je osnov za oprez, osnov za odgovornost, dakle, u redu je da proverimo, ali da se bavimo činjenicama. U redu je da proverimo, ali mislim da je vreme da se oslobađamo određenih navika iz prošlosti, određene prakse. Imamo određene prakse iz 19. veka, imamo određene prakse iz 20. veka. Istina u Kraljevini Jugoslaviji koštao je pokušaj države koji je išao do samog kralja da se, govorim o Sandžaku, da se u pokušaju gradnje poverenja države u Sandžaku, postojao je pokušaj da se prave odnosi države sa uglednim porodicama, sa važnim ljudima uglednih porodica.

Međutim, u drugoj polovini 20. veka, u komunističkom periodu se praksa potpuno izmenila. Išlo se na to da se ugledne porodice i ugledni ljudi unize, eliminišu iz društvenog i javnog života, da se od onih neuglednih i od onog donjeg sloja prave uglednici, da se pravi elita i da se sa njima gradi odnos sa državom. Onda se formirala tzv. kategorija saradnici, drugim rečima špijuni, doušnici, naši, on je naš i onda se iz generaciju u generaciju sa oca na sina, sa sina na unuka pravila ta kategorija on je naš, on je naš saradnik i od njega pravimo funkcionera, od njega pravimo nešto što nam treba. Da taj koncept se održao na silu, ali taj koncept može da funkcioniše formalno, ali taj koncept ne donosimo ono što želimo – poverenje.

Osim toga to su sve proverljive kategorije, jer ukoliko kažete da je stric kandidata Rožajca iz Sjenice uposlenik vojske Republike Hrvatske to jeste tačno, ali druge tvrdnje, ne znam vezane za učešće u „Oluji“, za ratne zločine, ne postoji ni jedan pokazatelj da je to tačno. To nije tačno. Osim toga čovek normalno dolazi u Srbiju i sad ukoliko čovek dolazi u Srbiju redovno, koji je osnov da bude optužen za to?

Dakle, raditi u hrvatskoj vojsci samo po sebi ne može biti osnov da se optužite. Prvo, te informacije su sporne pogotovo sa ovog negativnog aspekta određenih optužbi, a osim toga u pitanju je amidža, odnosno stric, a osim toga da paradoks bude veći otac tog kandidata Sejda Rožajica je pre nekoliko godina biran za tužioca, odnosno pomoćnika tužioca. Dakle, mi imamo te paradokse. Znači, otac po liniji geneze po vertikali nije bio sporan, a onda mi osporavamo kandidate ili neko pokušava osporiti kandidata koji je u srodstvu sa stricem preko, a srodstvo je preko oca koji nije sporan. Dakle, vidite da imamo problem.

Razumem ja oprez, razumem želju da se bude oprezno, ali koliko god ili kako god od nas ima pravo da bude oprezan. Mi imamo i pravo i obavezu da taj oprez proverima i da tvrdnje proverimo. I, nije ovde sada, ne želim ja nikakvu ovde polemiku ili potrebu da, ne znam se nadgornjavam sa narodnim poslanicima koji su izneli takve stavove. Ne, nego zaista mi je cilj da dođemo do onog što je istina. Ja sam siguran da će u vladajućoj većini postojati razumevanje za to, da ćemo sagledati činjenice u pogledu ovih tvrdnji i na osnovu toga doneti ispravne odluke. Zašto? Pa, zamislite kakvi su to efekti kada imate nekog koji dolazi iz sudijske porodice. Znači, dolazi iz sudijske porodice.

Čovek je poletan, očekivao je, to mu je ideal, predao se tome, odlične ocene, sve to ima u svojoj biografiji i odjednom ga vi sasečete na osnovu trača. Nije to samo činjenica da ili ne znači to da smo samo odbili jednog kandidata. Ne, to je ona bezdušna strana našeg posla. To je mnogo više od toga. Znači, lomite jednog mladog čoveka, lomite njegovu porodicu, šaljete poruku koja ima višestruke negativne posledice.

Šta je sa ostalim mladim pravnicima koji treba da budu kandidovani? Kako će se sve to odraziti? I na kraju, ono što ne želim uvek da istaknem u prvom planu. Dakle, ti su kandidati pripadnici Bošnjačke nacionalne zajednice sa kojim nije tajna, sa ovom zajednicom postoji potreba povećanog unapređenja izgradnje i ozdravljenja odnosa, to je ono što zapravo SPP permanentno ovde i čini pažljivo, trudeći se pronađe sve one momente i elemente kako bi smo to ozdravljenje doveli do

željenog nivoa i kako bi zapravo ova država sa sve svojim većinskim narodom, sa sve svojim manjinskim zajednicama otvorila novu stranicu zdravih odnosa.

Nije lako osloboditi se tereta svih bremena iz prošlosti, svi to znamo. Mnoge su i sveže, ali jedino punim kapacitetom dobronamernosti, punim kapacitetom odgovornosti i pažljivosti da ne pogrešimo tamo gde ne moramo, da ne donosimo odluke brzopleto i na osnovu samo nekih određenih inicijalnih informacija.

To je jako važno, to je od izuzetne važnosti. Osim toga, a to sam pomenuo i u prošlom govoru vezanom za ovu temu, dakle, imamo i pitanje etničke strukture u pravosuđu koje je i u Novom Pazaru i u Sjenici, ako mogu reći na štetu Bošnjaka i onda imamo u kandidovanju pokušaj da se sličan broj kandidata iz srpskog i bošnjačkog korpusa kandiduje i ako je struktura nacionalna u Novom Pazaru oko 80%, u Sjenici oko 70% i onda u proceduri daljeg imenovanja, odnosno biranja sudija, ukoliko diskvalifikujemo neke kandidate iz reda bošnjačke zajednice i bošnjačkog naroda, mi dalje imamo i tu ponovno ne samo da ne ispravljamo ovo stanje koje je na štetu bošnjačke zajednice, odnosno Bošnjaka, već ga još dalje ugrožavamo.

Dakle sve ove momente kad uzmemo, ovo je osnov za oprez, osnov za odgovornost, dakle, u redu je da proverimo, ali da se bavimo činjenicama. U redu je da proverimo, ali mislim da je vreme da se oslobađamo određenih navika iz prošlosti, određene prakse. Imamo određene prakse iz 19. veka, imamo određene prakse iz 20. veka. Istina u Kraljevini Jugoslaviji koštao je pokušaj države koji je išao do samog kralja da se, govorim o Sandžaku, da se u pokušaju gradnje poverenja države u Sandžaku, postojao je pokušaj da se prave odnosi države sa uglednim porodicama, sa važnim ljudima uglednih porodica.

Međutim, u drugoj polovini 20. veka, u komunističkom periodu se praksa potpuno izmenila. Išlo se na to da se ugledne porodice i ugledni ljudi unize, eliminišu iz društvenog i javnog života, da se od onih neuglednih i od onog donjeg sloja prave uglednici, da se pravi elita i da se sa njima gradi odnos sa državom. Onda se formirala tzv. kategorija saradnici, drugim rečima špijuni, doušnici, naši, on je naš i onda se iz generaciju u generaciju sa oca na sina, sa sina na unuka pravila ta kategorija on je naš, on je naš saradnik i od njega pravimo funkcionera, od njega pravimo nešto što nam treba. Da taj koncept se održao na silu, ali taj koncept može da funkcioniše formalno, ali taj koncept ne donosimo ono što želimo – poverenje.

Nama treba izgradnja i obnova poverenja, a to se čini samo sa onim ljudima koji su ljudi od časti, ugleda, u jednom narodu. Ja sugerišem celokupnom državnom sistemu da konačno otvorimo novu stranicu u pogledu uspostavljanja, izgradnje i obnove poverenja, sada pre svega govorim o pomirenju između srpskog i bošnjačkog naroda, odnosno između države Srbije i bošnjačkog naroda uopšte u zemlji, a posebno u Sandžaku.

To može kod časnih ljudi, domaćina, uglednika, koji dan danas postoje, koji su izdržali ovu stotinu godina koja je za njih bila jako teška. Postoji spremnost na jedno čisto partnerstvo sa državom, na uravnotežen odnos prava i obaveza i da će se tim ljudima pružiti ruka, a ne zato vi ste sinovi, unuci aga i begova, imamo predrasudu, e, vi ste onako ipak konzervativni. Da, jesmo konzervativni smo, jer konzervativno čuvamo naše tradicionalne, duhovne i verske vrednosti, ali te vrednosti nisu osnov da budemo destruktivni prema državi.

Mi želimo da nam se da poverenje i na to poverenje će ti ljudi odgovoriti, ja vam to odgovorno tvrdim, jedan sam od njihovih predstavnika, znam kako misle, znam kako razmišljaju, ali se mora prestati sa tim praksama koje su etički loše, koje su kulturološki loše i koje su na koncu svim našim eksperimentima dale negativne rezultate.

Dakle, umesto pravljenja odnosa sa donjim slojem tzv. doušničkim slojem, hajdemo gospodo praviti odnose sa gospodom, sa ljudima od ugleda, sa ljudima koji su nosioci važnih porodica, čija se reč sluša u Sandžaku, odnosno u društvu u kome žive. Sa jednom takvom orijentacijom verujte da ćemo doneti boljitak i za ovu zemlju i za sve građane i narode koji žive u toj zemlji.

Očekujem odgovornost i podršku i za ove mlade ljude i želim vam svako dobro.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se potpredsedniku Narodne skupštine.

Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Sanja Jefić Branković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine Pantiću, danas razmatramo predloge odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u osnovnim i prekršajnim sudovima, a kako se sudovi već duži vremenski period suočavaju sa nedostatkom kadrova u skoro svim sudovima sa blizu 400 sudija na godišnjem nivou manje, učestali predlozi za izbor sudija jesu, ja sam pokazatelj da zaista imamo nameru da pojačamo kadrovske kapacitete svih sudova na nivou države i da time doprinesemo da se rasterete sudovi i da na taj način daju svoj doprinos otklanjanju nedostataka u radu samih sudova širom zemlje.

Danas razmatramo izbor 89 sudija osnovnih sudova i 27 sudija prekršajnih sudova. Povećan broj postupajućih sudija neće otkloniti sve nedostatke i mi to i ne očekujemo, ali će svakako u velikoj meri doprineti i povećanju procenta rešavanja starih predmeta, zatim suđenja u razumnom roku ali i efikasnijem radu sudova uopšte. Među sudijama čiji izbor danas razmatramo nalaze se i neke od mojih kolega sa fakulteta i ja sam sigurna da će oni navedenu diskusiju u toku dana shvatiti kao jednu vrstu preporuke kojom će se voditi na početku obavljanja jedne ovako važne funkcije kao što je funkcija sudije.

Predlogom ove odluke obuhvaćen je, između ostalog, i izbor 14 sudija Osnovnog suda u Nišu. Ja dolazim iz Niša i kao neko ko je profesionalno povezan sa radom svih sudija na području grada ja mogu da kažem da jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju niški jesu upravo stari predmeti. Mi jesmo dosta govorili na tu temu, ali ja i dalje smatram da upravo zbog pandemije koja je zadesila celu našu zemlju, koja je u velikoj meri uticala na rešavanje tih predmeta, možda jeste tema za razgovor upravo program i rešavanje starih predmeta na nivou svih sudova, ja ću se osvrnuti na Osnovni sud u Nišu.

Osnovni sud trenutno u Nišu ima 56 postupajućih sudija u ovom trenutku i godinu je započeo sa 21.000 predmeta od kojih 2.800 spadaju u tzv. kategoriju starih predmeta, što znači da bi svako od njih morao na godišnjem nivou da reši preko 350 predmeta, složićete se da je to veliki broj i jedna pomoć u ovom smislu povećanjem broja sudija Osnovnog suda u Nišu zaista će rasteretiti i same sudije ali im omogućiti efikasniji rad.

Analizom ostvarenosti ciljeva iz programa rešavanja starih predmeta za 2020. godinu kada je reč o osnovnom sudu, utvrđeno je da je ukupan procenat ispunjenosti ciljeva iz prethodnog programa preko 92% i to uopšte nije mali posao, ako uzmemo u obzir da je pandemija u velikoj meri usporila rešavanje i starih predmeta, ali i realizaciju programa koji je tada bio predviđen.

U tom smislu treba pomenuti da je procenat ispunjenosti ciljeva u parničnoj materiji i u velikoj meri zavisio i od novih tužbi koje su klijenti podneli protiv banaka zbog troškova obrade kredita i oni su u velikoj meri povećali broj predmeta o kojima sudije raspravljaju. Otprilike oko 3.800 ih je bilo samo u toku protekle godine.

Na osnovu napred navedenih ostvarenih rezultata donet je program rešavanja starih predmeta za 2021. godinu i kao takav predviđa odgovarajuće mere i aktivnosti koje treba preduzeti na nivou osnovnog suda. Tu mislim na metodološke mere, unutrašnje, spoljne mere i preventivne mere koje treba preduzeti.

Možda jedan ovakav pristup razgovora na ovu temu jeste malo suvoparan i nije posebno zanimljiv, ali ja svesno o njemu govorim na jedan ovako opširan i detaljan način kako bi se 14 budućih, ja se nadam, sudija Osnovnog suda u Nišu moglo da uključi u ovaj problem odmah pri stupanju na funkciju.

Biti sudija je jedan od najvažnijih uspeha svakog studenta prava i u tom smislu ja moram da pomenem institut o kome se možda ne govori često, u okviru Pravnog fakulteta u Nišu, to je Institut mobilne pravne klinike, kao i Institut pravne klinike za zaštitu od diskriminacije. Mobilna pravna klinika za svakog studenta prava praktično predstavlja svojevrsni vid prakse na osnovu kog on stiče ona znanja koja će kasnije primenjivati, možda baš na ovaj način o kome mi danas razgovaramo.

Zahvaljujući njoj kroz rešavanje praktičnih primera i predmeta, uz mentorstvo profesora naravno, građanima koji nisu u mogućnosti da sebi omoguće učešće advokata kako bi ostvarili neko svoje pravo, pruža se besplatna pravna pomoć. Sa jedne strane to je korist za onoga kome je ta pomoć neophodna, sa druge strane omogućava studentima prava da steknu praktična znanja u periodu kada im je to najneophodnije kako bi se kasnije odvažili da možda postanu jednoga dana i sudije.

Upravo iz ugla jednog bivšeg studenta Pravnog fakulteta u Nišu, ja mogu da kažem da je meni ova Pravna klinika u radu vrlo pomogla za sve ono čime sam se kasnije bavila i prosto stvorila mogućnost za jasno razlikovanje između prava i pravde koji se vrlo često pominju kao sinonimi, a i te kako nisu, i potvrdilo je značenje latinske izreke da je pravo umetnost ravnoteže između dobrog i jednakog i to ona zaista i jeste.

Da se vratim na program rešavanja starih predmeta u Osnovnom sudu u Nišu. Pomenula sam metodologiju koja je navedena kao prvi korak ka realizaciji samog programa za 2021. godinu i ona podrazumeva korišćenje univerzalnih obrazaca u koji će se unositi podaci ostvarenih rezultata iz protekle godine i ona predstavlja neku vrstu sumiranja onoga što je urađeno kako bi se napravio jasan pregled onoga što je izostalo, odnosno što treba uraditi u narednom periodu. Uz sve to, treba dodati da se ti izveštaji sada unose aplikativno, odnosno elektronskim putem i to zaista jeste jedan dobar način da se vodi evidencija o onome šta je na nivou sudova urađeno.

Interne mere za realizaciju ciljeva predviđenih programom podrazumevaju formiranje timova, to Niški osnovni sud već uradio. Zatim, značajniju ulogu pisarnice i ustrojenje dostavne službe kako ne bismo imali problema sa dostavljanjem pisama, a samim tim i usporavanjem rešavanja određenih predmeta.

Zadržala bih se na eksternim merama koje se odnose na saradnju sa spoljnim institucijama i to je jedan od veoma važnih faktora u ostvarivanju ciljeva koji su predviđeni samim programom. Sud u skladu sa svojim mogućnostima i kapacitetima mora da održava konstantnu komunikaciju sa spoljnim institucijama od kojih u velikoj meri i zavisi njihov rad. Možda on nije toliko vidljiv, ali krajnji ishod u velikoj meri zavisi od delovanja spoljnih institucija koje utiču na rad samog suda i na rokove u kojima oni moraju postupati.

U tom smislu, Osnovni sud u Nišu planirao je potpisivanje brojnih protokola o saradnji sa spoljnim institucijama. Kada to kažem mislim na policijsku upravu u Nišu, Državno pravobranilaštvo, Kazneno-popravni zavod, Advokatsku komoru, Poštu, Centar za socijalni rad „Sveti Sava“.

Sve su to institucije koje moraju postupati na način, njihovi postupci moraju biti usklađeni sa programom koji prati rešavanje, da bi na kraju dalo i svoj efekat. Ja ću navesti jedan primer. Recimo, prilikom pregleda krivičnih predmeta utvrđeno je da se značajan broj glavnih pretresa uopšte ne može održati iz razloga jer nije postupljeno po naredbama za dovođenje okrivljenog iz mesta prebivališta ili zaposlenja ili kazneno-popravnog zavoda.

Takođe, često se događa da se u ovim predmetima ne nalazi izveštaj lica koja su bila dužna da postupe po naredbi suda, odnosno da je taj izveštaj stigao kasno, kada je postupak već poodmakao i kad već više nema prostora za delovanje, a samim tim i gubi na svom značaju. Zato je važno da spoljne institucije shvate i preuzmu na sebe deo i obaveza, ali i odgovornosti, kako bismo mogli da govorimo o efikasnom radu sudova.

Kada je reč o prekršajnim sudovima, pošto danas govorimo i o sudijama koji se prvi put biraju za sudije prekršajnih sudova, nesumnjivo je da oni predstavljaju neizostavnu kariku u našem pravosuđu u pogledu zaštite prava građana, ali istovremeno oni jesu jedan od najznačajnijih činilaca kada je reč o prilivu prihoda u budžet Republike Srbije. Međutim, sudije na svoj način, svako svojim autoritetom javne vlasti i po strogo definisanim pravilima, suštinski obavljaju isti posao.

Kada je reč o sudijama u prekršajnoj materiji, ne smemo izostaviti činjenicu da oni postupaju po preko 270 različitih propisa i zakona i to zahteva neki dodatni trud i neko dodatno angažovanje i u primeni i u tumačenju, ali i u praćenju samih propisa. Sigurna sam da sudije koje se prvi put biraju za sudijske funkcije prekršajnih sudova imaju u vidu kolika je njihova odgovornost u smislu praćenja i primene, a pre svega pravilne primene propisa iz svih ovih oblasti koje se nalaze u njihovoj ingerenciji.

Naš zajednički cilj, i države i pojedinaca i sudova i sudija, jeste da stvorimo nezavisno, nepristrasno i efikasno sudstvo koje će se zasnivati na temeljima poštovanja osnovnih ljudskih prava i sloboda. Da bismo to ostvarili, tome moraju doprineti i same sudije, svojom stručnošću, osposobljenošću i posvećenošću poslu kojim se bave.

Moram naglasiti i to da efikasnost u njihovom radu ne sme nikako ići na uštrb kvaliteta sudskih odluka, pa sam pojam kvaliteta pravde ne zavisi samo od kvaliteta sudskih odluka i kvalitetnog rada samih sudija, već zavisi i od toga kakvi su nam propisi i da li su primenjivi, zavisi od nezavisnosti i nepristrasnosti suda, kvaliteta, kvantiteta, opreme za rad i mnogih drugih faktora koji stoje na putu jednog efikasnog pravosudnog sistema u svakoj zemlji, pa i u našoj.

Na kraju, za sve sudije čiji izbor danas razmatramo, moram da iznesem jednu poruku. Justinijan je rekao: „Pravo je postojana i neprekidna volja da se svakome dodeli šta mu pripada.“ Pa, eto, neka poruka za njih bude – nemojte izgubiti tu volju, nego se njome rukovodite i mislim da će vaš uspeh biti u svakom slučaju dobar. Hvala lepo.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici SDPS.
Reč ima potpredsednika Narodne skupštine, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, narodna poslanica Marija Jevđić.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovani gospodine Pantiću, za svaku državu koja pretenduje da bude demokratska važno je da ima najpre dobar i efikasan pravosudni sistem iz koga proizilaze dobri pokazatelji i za ostale stubove vladavine prava. Naša zemlja upravo tome teži. Jedinstvena Srbija iskreno podržava nezavisnost sudstva, jačanje samostalnosti tužilaštva, kao osnovnog načela vladavine prava, a u skladu sa modernom i demokratskom Srbijom, za kakvu se svi borimo.

Takvu Srbiju, nažalost, ne žele svi. Imamo neke tzv. političare, čiji politički aktivizam se bazira na tome da svakog dana što više ukaljaju ugled Srbije. Imamo Mariniku Tepić koja je podnela ovom visokom domu inicijativu da Srbija prizna genocid u Srebrenici. Ja ne želim da umanjim ni jednu žrtvu, ali ne mogu da razumem patološku želju Marinike Tepić da proglasi Srbe genocidnim narodom. Ona sa svojim mentorom i gazdom Draganom Đilasom priča o nezavisnom sudstvu, a onda se okupe ispred tužilaštva u Jagodini svi političari koje je odavno narod Srbije obrisao sa političke mape i oni su otprilike na nivou jedne statističke greške. Za njih su građani Srbije neuki, nepismeni, krezubi, botovi. Stvarno me sramota da više navodim šta oni sve pričaju kakvi su građani Srbije.

Zašto to pričaju? Samo zato što ne žele da glasaju za njih i što se ne slažu sa njihovom politikom. Kakva je njihova politika? Kada kažete Dragan Đilas i politika, jasna vam je asocijacija – ogromno lično bogatstvo, maltretiranje žena. Složila bih se, ne bih tu ništa ni dodala, ni oduzela na pitanje i na izlaganje uvaženog kolege Milenka Jovanovog, koji je u par rečenica, odnosno u par minuta predstavio sav politički program Drana Đilasa i ekipe.

Da se sada vratimo na ovo okupljanje u Jagodini, gde je bilo otprilike dvadesetak Beograđana i šta je bio njihov cilj. Cilj je bio da vrše pritisak na sudstvo, tužilaštvo, da održe neki politički miting ili već ne znam šta. Tu se jasno vidi, kao što sam i rekla, njihova politika, koja je jednom rečju stvarno destruktivna.

Opet moram da ponovim da insistiramo da tužilaštvo radi svoj posao, da pokaže ko manipuliše i izmišlja afere. Ovo ne sme da ostane u vazduhu i zbog građana i zbog pravde. Mi znamo da je istina na našoj strani i vreme će to pokazati. Srbija je demokratska i slobodna zemlja u kojoj svaki građanin ima pravo na slobodu govora, ali to podrazumeva slobodno iznošenje mišljenja, stavova, nezadovoljstva, ali ne podrazumeva iznošenje lažnih informacija.

Put ka EU podrazumeva poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava i Srbija je u procesu pristupanja ovu oblast regulisala kroz Poglavlje 23 i zaključak Evropske komisije jeste da pravosudni sistem Srbije ostvaruje izvestan nivo pripremljenosti što se tiče toga. Znamo da skoro sve države članice EU su morale da menjaju svoj ustav kako bi uspešno privele kraju proces pristupanja EU, pa tako i Srbiji, koja je u statusu kandidata za članstvo, predstoji ustavna reforma koja se odnosi na pravosuđe, sa ciljem jačanja sudske nezavisnosti i tužilačke samostalnosti. Time još jednom Srbija potvrđuje opredeljenost u sprovođenju reformskih procesa, ispunjavanju aktivnosti iz revidiranog akcionog plana za Poglavlje 23.

Samo trebamo da budemo svesni da je Srbija u proteklih deset godina prošla kroz sveobuhvatne reforme u pogledu pravosuđa, a u cilju da nova organizacija sudova iznese sav teret reformi. Kao krajnji cilj je vidljiv razvoj samog pravosuđa u našoj zemlji. Trenutno je u toku izmena disciplinskih pravila i etičkih kodeksa Visokog saveta sudstva i ove izmene su neophodne kako bi se definisalo protivpravno delo, ojačali kapaciteti disciplinskih tela, pojasnilo koje odredbe treba da podrazumevaju upravo disciplinsku odgovornost i sama odgovornost za njihovo nepoštovanje.

Jedinstvena Srbija smatra da principi sudske nezavisnosti i nepristrasnosti predstavljaju centralni osnov za jedno demokratsko i moderno društvo, koje je upravo zasnovano na vladavini prava i da je sudska nezavisnost institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Za to se i zalažemo. Tu ne sme doći do zloupotrebe ni po kojem osnovu, jer jedini interes ove države treba i mora da bude jednakost i ravnopravnost svih građana. Smatramo da smo kao društvo dovoljno sazreli da gradimo zemlju upravo na ovim principima.

Jednu od bitnijih uloga za izgradnju ovakvog društva upravo imaju i sudije i dobar sudija je onaj koji položi zakletvu da će suditi po pravdi i zakonu i koji nije potčinjen samovolji, već pošteno i časno radi svoj posao. Mi smo i pre nekoliko nedelja u Skupštini izabrali predsednik Kasacionog suda koji predstavlja najviši organ sudske vlasti. Tim izborom smo dobili predsednika Visokog saveta sudstva. To je bitno zbog izbora sudija, jer smo 5. aprila dobili novi saziv Visokog saveta sudstva iz reda sudija, a izborom predsednika Kasacionog suda kompletiran je taj saziv i VSS može nesmetano da radi i da predlaže sudije Narodnoj skupštini. Upravo danas imamo predlog Visokog saveta sudstva.

Uloga VSS je od krucijalnog i suštinskog značaja u nastojanju da Srbija bude efektivna i funkcionalna pravna država. Zašto je to tako? Upravo zato jer VSS bira i razrešava sudije, vrši selekciju kandidata i na jedan pragmatičan koncept predlaže Narodnoj skupštini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijski funkciju. Upravo ste vi u vašem, gospodine Pantiću, uvodnom izlaganju naveli sve to i čitav niz konkretnih nadležnosti, uključujući i donošenje odluka vezano za imunitet sudija. Njihova uloga je konstruktivna i nemerljiva. U prilog ide i izgradnja pravne države kakva je Srbija danas.

Možemo reći da je Srbija lider u regionu kada je nezavisnost sudske grane u pitanju, jer danas u našoj zemlji sudija uživa potpunu slobodu prilikom donošenja odluka. Moram se dotaći i organizovanog kriminala, pošto je to jedan od najvažnijih ciljeva ove Vlade, a gledano kroz pravosuđe, mi smo upravo u Skupštini mislim pre dve godine usvojili saradnju sa Evrodžastom i tim sporazumom smo dodatno ojačali kapacitete u ovoj borbi. A kada gledamo kroz pravosuđe, otvoreni su posebni sudovi koji se bave ovom tematikom u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu, Nišu i njihovi rezultati su dobri. U poslednje dve godine mislim da je negde oko 1.600 lica optuženo.

Jedinstvena Srbija iskreno podržava ojačavanje nezavisnosti sudstva i jačanje samostalnosti tužilaštva, kao osnovnog načela vladavine prava, i ja to nekoliko puta moram da ponovim i mi nećemo odustati od toga da zajedno sa svojim koalicionim partnerom SNS i SPS nastavimo da radimo za Srbiju, za građane Srbije i nije bilo lako vratiti se na put na kojem se danas nalazimo, ekonomske, zdravstvene i političke stabilnosti, vraćen je i međunarodni ugled Srbije.

Naš narod ima mnogo poslovica koje stvarno oslikavaju neke životne situacije i sam život, a meni se posebno sviđa jedna i ja ću sa njom završiti moje današnje izlaganje, a to je – psi laju, a karavani prolaze.

Naravno, poslanička grupa Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati sve tačke koje su na dnevnom redu ove sednice. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se potpredsednici Skupštine.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS narodni poslanik Toma Fila. Izvolite.

Toma Fila

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Izgleda da vam je suđeno, gospođo potpredsednice, da uvek morate mene da čujete.

Gospođo potpredsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, danas je važan dan za kandidate koje će ova Skupština izabrati za sudije na predlog Visokog saveta sudstva, bilo prekršaja, bilo prvo biranje za redovne sudije. Njihove biografije i dobijene ocene preporučuju ih za sudije i poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati njihov izbor.

Mi poslanici SPS verujemo Visokom savetu sudstva i njegovoj proceni, jer nemamo nijedan argument koji bi ovaj predlog doveo u sumnju. Mi socijalisti verujemo ljudima, sve dok se suprotno ne dokaže. Vrlo je važno da kandidati koje ova Skupština bira budu zaista birani, a ne nominovani, što je sada slučaj. Da bi se postigao ovaj cilj, neminovno je da kvalitet kandidata koje predlaže Visoki savet sudstva prođe kroz proveru Odbora za pravosuđe i ove Skupštine. Na koji način bi se to radilo? Modaliteti su različiti i možemo o njima razgovarati. Na primer, moguće je prisustvo i razgovor sa kandidatima u Odboru za pravosuđe, duži period provere predloga Visokog saveta sudstva i ono što je za mene vrlo važno i za nas sve koji smo bili u advokaturi u praksi, koliko neki čovek shvata da je biti sudija veoma, veoma visoko pozicioniran čovek, koji mora imati ugled i zato mora i da voli tu svoju profesiju, a čovek kome je svejedno da li je u Upravi carine, da li je ovamo ili onamo ili je sudija, taj je čovek promašen sudija.

Međutim, ovo nas dovodi do ključnog i najvažnijeg pitanja reforme pravosuđa kroz izmene Ustava, na predlog Vlade. Prvo, imamo li mi dovoljno vremena da u ovom sazivu ispoštujemo proceduru koja se završava referendumom? Gospođa Maja Popović, ministar pravde, nas uverava da je to izvodljivo. Voleo bih, zaista bih voleo da je u pravu, ali moje životno i profesionalno iskustvo govori sasvim drugačije. Zašto ovo ističem? Ukoliko se promenama Ustava uskrati pravo Skupštini da vrši prvi izbor sudija, onda ovo moje izlaganje gubi svaki smisao i ja se izvinjavam svima za to što govorim, ali se toplo nadam da se to nikada neće desiti.

Kolege advokati iz Srbije i ja lično smo protiv toga da deset članova Visokog saveta sudstva odlučuje o prvom izboru sudija, makar i prekršajnih. To pravo mora da pripadne poslanicima Skupštine Republike Srbije kojih ima 250, u odnosu na deset, i koji su promenljivi na svakim izborima.

Kad smo već kod ove teme, neizbežno je da spomenem još dve stvari. Prvo je pitanje sastava članstva Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. U sastavu ova dva visoka tela u pravosuđu moraju biti i advokati izabrani od strane advokata, ne od ove skupštine.

Drugo pitanje se odnosi na Pravosudnu akademiju, osnovanu Zakonom 2009. godine. Smatram da ova institucija treba da ostane u okviru zakona, kao što je sada, a ne da bude predviđena Ustavom. Ako bude rasprava, ako je ikada bude, o promeni Ustava, daću i argumente zašto to tako treba. Završena Pravosudna akademija je uslov za prvi izbor sudija. Vi ste upotrebili: „početni kurs“, mada ne znam šta je to početni kurs, srednji ili završni, nije ni bitno. Kandidati za sudije mogu biti i iz redova advokata.

U predlozima koje ste vi dali i za prekršajne i za prve izbore sudija se nalaze dva advokata. Oni nemaju završenu Pravosudnu akademiju, jer to nije uslov za upis u imenik advokata. Direktor Pravosudne akademije je rekao da bi oni modifikovali sa tri godine na šest meseci ili na neki drugi način. Nemam ništa protiv da mi iznađemo način, na ovakav ili na onakav način. Možemo i mi za sudije koje žele da budu advokati, što je mnogo češći slučaj, da uvedemo nekakvu advokatsku akademiju, koja bi isto trajala koliko i ova prva. Dakle, mora se rešiti i mora se omogućiti advokatima da budu izabrani za sudije. To je nešto što se mora uraditi.

Uvažene koleginice i kolege, reforma pravosuđa kroz promene Ustava treba da ima za cilj vraćanje vere u pravosuđe. Vera u pravosuđe se vraća samo kroz časne i stručne ljude koji sprovode zakone i koji vole svoju profesiju. Mi takve ljude imamo, a na nama je da ih prepoznamo i izaberemo.

Mogu da koristim i drugo vreme, ali mislim da vam ništa pametno ne bih rekao. Sedam minuta je pametnom čoveku, kako naš narod kaže, pametnom čoveku i komarac je muzika.

Ovo što sam hteo da vam kažem to je ovo što sam rekao, a mogu da vam dam i primer. Znate, gledali smo ovu „Porodicu“, aktuelizovan je ponovo Slobodan Milošević. Kada je Ustavni sud Jugoslavije doneo odluku kojom je suspendovao uredbu Vlade Srbije da se izruči Slobodan Milošević Hagu, nijedan sudija nije hteo to da potpiše. Kakav ugled sudija treba, takav nam je ugled potreban, da ne može izvršna vlast da mu naredi da potpiše.

Znate, koleginica iz Palmine stranke je otišla, a ne, tu je. Danas svi - blebeću što nije u pritvoru, što nije dva meseca u pritvoru, ona psihijatar koja je bila vaša koleginica, a niko živ ne zna da je potrebno da se pokrene krivični postupak.

Ovo vezujem zato što Slobodan Milošević nije ušetao u zatvor u mom prisustvu, nego je doneto rešenje o pritvaranju. Tako isto mogao je i da izađe iz Centralnog zatvora, samo sa rešenjem o ukidanju pritvora.

Evo, takve sudije nam trebaju, koje će imati ono što ne smem da kažem, ali koje će imati hrabrost.

Hvala vam lepo. Potrošio sam još dva minuta.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe SPS.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu danas je izbor sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Često smo poslednjih nedelja govorili o pravosuđu, shodno ovakvim tačkama dnevnog reda, i ja se zaista nadam da danas kandidati koji su u predlogu nemaju jedinu brigu da prođu, odnosno da budu izbrani, već i da šire sagledaju današnju raspravu u parlamentu, odnosno nadam se da su i pre nego što su postali deo predloga koji se nalazi pred nama bili svesni na koliko ozbiljne funkcije pretenduju, svesni svojih kvaliteta i rezultata u dosadašnjem radu koji će ih kvalifikovati, ali i svesni svojih nedostataka.

Sudije dele pravdu, presuđuju i uspostavljaju ravnotežu kada je povređeno neko pravo, rešavaju sporove i donekle poremećaj i u društvenim odnosima i vrše važnu ulogu u funkcionisanju jednog demokratskog društva kakvo danas postoji u Srbiji.

Mi smo sa predstavnicima pravosuđa na zajedničkom zadatku da obezbedimo da sudstvo bude nezavisno, nepristrasno i efikasno, pre svega kako bi građani bili zadovoljni, kako bi bili jednaki pred zakonom u ostvarivanju svojih prava.

Sudije, sa druge strane, moraju biti kompetentne, dostojanstvene, stručne, sa visoko razvijenim moralnim osobinama i određenim integritetom i o tome moraju da brinu sami, ali je to i naša dužnost kada biramo u parlamentu sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju ili predsednike sudova.

Ugled svakog sudije čini ugled našeg pravosuđa kod nas, ali i u međunarodnoj zajednici i na svima nama je da o tome brinemo.

Reforme koje sprovodimo u oblasti pravosuđa godinama unazad i trud koji ulažemo u kreiranje efikasnog, nezavisnog i samostalnog sudstva pokazuju pre svega našu spremnost da stanje u pravosuđu popravimo i da podignemo na viši nivo, ali i spremnost da izvršimo obaveze koje smo kao država preuzeli na sebe u procesu pristupanja EU.

Iz predloga zakona koji nam stižu od Vlade kao ovlašćenog predlagača i o kojima raspravljamo u plenumu, vidimo da konstantno radimo na usaglašavanju našeg zakonodavstva sa pravilima EU.

U tom smislu smo se upustili i u postupak promene Ustava, o čemu ja ranije nisam govorila u plenumu, ali sada smo taj postupak započeli. Imamo iza sebe mnogo sastanaka i jedno javno slušanje i želim da o našim aktivnostima koje imamo u Narodnoj skupštini informišem građane Srbije.

Naime, Srbija se opredelila da krene putem evrointegracija i na tom putu pristupanja EU zaključeno je više međunarodnih ugovora, od kojih su za nas možda od najvećeg značaja svakako Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan je 2008. godine, a stupio je na snagu 2013. godine, kada je Srbija dobila status države pridružene EU. Tada je potvrđeno da je velika važnost usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i da ćemo, pre svega, kao prioritetne oblasti postaviti vladavinu prava, jačanje institucija, jačanje nezavisnosti sudstva i poboljšanje njegove efikasnosti.

Pregovarački okvir EU za Republiku Srbiju je dokument koji definiše načela i proceduru pregovaračkog procesa, sa težištem na uslovima na koje smo, naravno, pristali i pod kojima ćemo usvajati i implementirati pravni tekovine EU.

Jak pravosudni sistem u smislu efikasnosti i nezavisnosti sudstva je glavni preduslov za delotvornu primenu pravnih tekovina EU.

Srbija je izradila Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine, upravo sa ciljem osnaživanja našeg pravosudnog sistema i kao pet osnovnih načela u strategiji navode se nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa.

Svakako je strategija radila na povezivanju reforme pravosuđa sa procesom evrointegracija, pre svega u smislu osposobljavanja pravosudnog sistema za izmene normativnog okvira i primenu preporuka u domenu reforme pravosuđa.

Strategija sadrži i smernice na koji način bi trebalo menjati i Ustav, bez obzira na to što kao dokument nije obavezujuća. Najpre je uočena potreba izmene Ustava u delu koji se odnosi na uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora i razrešenja sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, izbornih članova VSS i Državnog veća tužilaca, kao i preciziranje šta tačno znači i šta tačno podrazumeva Pravosudna akademija.

Nova strategija za period od 2020. do 2025. godine takođe potvrđuje neophodnost promene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.

Akcioni plan za Poglavlje 23 iz 2016. godine, koji je revidiran 2020. godine, predviđa konkretne poteze u skladu sa preporukama Evropske komisije iz Izveštaja o skriningu za pregovaračko Poglavlje 23. Dakle, trebalo bi najpre analizirati postojeće odredbe Ustava i predložiti izmene shodno evropskim standardima i predlozima Venecijanske komisije.

Svesni smo činjenice da ovaj proces zahteva suštinske i temeljite promene u pravosudnom sistemu, kao i u oblastima borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava, i to kako u normativnom pogledu, tako i u pogledu implementacije.

U tom smislu, prilikom kreiranja reformskih koraka u okviru Poglavlja 23, rukovodili smo se prvenstveno pravnim tekovinama EU. U oblastima u kojima pravnih tekovina nema ili nije obuhvaćena neka čitava oblast, rukovodili smo se već uspostavljenim standardima, ali i uporednom praksom.

Prilikom procene postojećeg stanja moramo biti objektivni, ali i u postavljanju ciljeva ambiciozni, ako uzmemo u obzir evropske standarde koje bi trebalo da dostignemo i obim promena koje nas očekuju. Naravno, to podrazumeva i suočavanje sa administrativnim kapacitetima kojima raspolažemo i, naravno, suočavanje sa finansijskim momentom.

Treba reći da postoji pomak u oblasti reforme pravosuđa, koji je najpre olakšao izradu Akcionog plana, a tiče se, pre svega, strateških dokumenata u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, sprečavanja diskriminacije, popravljanja stanja u ostvarivanju, recimo, prava Roma itd.

Sadržaj Poglavlja 23, dakle, pravosuđe i osnovna prava, zasniva se na principima predstavljenim u članu 2. Ugovora o EU. Ovo poglavlje – Pravne tekovine EU je podeljeno na tri ključne oblasti. To su: pravosuđe, borba protiv korupcije i osnovna prava.

Jeda od ključnih uslova za poštovanje vladavine prava je funkcionalno pravosuđe, koje sledi osnovne principe i vrednosti, kao što su pravna sigurnost, ravnopravnost sa ostalim granama vlasti, na koji način će pomoći i ekonomskom napretku, dalje, zaštićenost od uticaja drugih grana vlasti ili privatnih interesa, kao i stručnost sudija i tužilaca koji će odluke donositi u skladu sa zakonom.

Korupcija je javlja u raznim oblicima i oblastima, poput podmićivanja, trgovine uticajem, zloupotrebe vlasti, lošeg upravljanja javnim sredstvima ili resursima, sukoba interesa i nepotizma.

Borba protiv korupcije je označena kao ozbiljan izazov i zauzima važno mesto u pristupanju EU. Osim toga, posledice korupcije ogledaju se u svim oblastima u kojima se javlja, u nizu posledica po državni sistem i društvo uopšte.

Korupcija nanosi štetu sprovođenju principa vladavine prava, slabi privredni i ekonomski rast, jer odvraća investicije koje podrazumevaju, pored stabilnog finansijskog sistema, i stabilan pravosudni sistem, odnosno primenu zakona, pravi troškove za državu i dovodi do poljuljanog poverenja građana u institucije. Zbog toga je važno imati odgovarajući zakonodavni okvir i aktivnosti državnih organa koje su usmerene na borbu protiv korupcije.

Zaštita i promocija osnovnih prava je opšte načelo prava EU i međunarodnog prava i ogleda se kroz niz ličnih, građanskih, političkih, ekonomskih i socijalnih prava koja uživaju svi oni koji žive u EU.

Prethodne godine obeležile su brojne mere i reformske aktivnosti, uključujući i donošenje niza novih zakona.

U periodu od 2012. do 2019. godine, približno 12 milijardi dinara uloženo je u pravosudnu infrastrukturu, što je rezultiralo sa preko 6.200 metara kvadratnih novoizgrađenih objekata, 76.500 metara kvadratnih rekonstruisanog i preko 100.000 metara kvadratnih saniranog i obnovljenog prostora.

U savremenu IT opremu i adekvatan nameštaj uloženo je preko milijardu dinara. Od oktobra 2017. godine pravosudni informacioni sistem je obradio preko četiri miliona elektronskih upita, što je zamenilo više od osam i po miliona štampanih dokumenata. Na ovaj način Vlada Republike Srbije ostvarila je uštede u iznosu od preko milijardu dinara.

Od jula 2018. godine razmenjeno je više od 400.000 elektronskih dokumenata između katastra i javnih beležnika. Kancelarija javnog beležnika građanima je zamenila odlazak na šaltere pet različitih državnih organa i, ako to preračunamo, to je uštedelo građanima više od 1,6 miliona dana. Javni beležnici za građane sada elektronskim putem podnose ugovore o prometu nepokretnosti i poreske prijave nadležnim organima i ovakav sistem sprečava upravo da, recimo, nekretnina bude prodata dva puta i pruža određenu sigurnost građanima.

Princip oportuniteta, odnosno odlaganja krivičnog gonjenja uveden je kroz Zakon o krivičnom postupku. Princip oportuniteta racionalizuje krivičnu pravdu i smanjuje opterećenost sudova.

Do kraja 2019. godine preko 1,6 milijardi dinara dodeljeno je za 450 projekata od javnog značaja: za GAK Narodni front u Beogradi, za porodilište u Čačku, za Univerzitetsku dečiju kliniku u Beogradu, Univerzitetsku biblioteku „Svetozar Marković“, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, manastirima Sopoćani, Studenica, Gradac itd.

Sredstva prikupljena po osnovu oportuniteta dodeljuju se javnim konkursom koji raspisuje Ministarstvo pravde svake godine. Ministarstvo pravde je raspisalo prvi javni konkurs za dodelu ovih sredstava u martu 2016. godine, kada je više od 350 miliona dinara dobilo 67 korisnika i prvenstveno su to bile škole, dečiji vrtići i centri za socijalni rad, domovi zdravlja, bolnice, domovi za stara lica, gerontološki centri.

Rekla sam na početku da smo doneli i niz novih zakona. Novi Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku počeo je da se primenjuje od 1. januara 2016. godine. Novi Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom počeo da se primenjuje u februaru 2016. godine.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici počeo je da se primenjuje 1. juna 2017. godine. Zakon je, moram da kažem, pomerio granice našeg zakonodavstva i po prvi put u prvi plan stavio žrtvu, uveo hitne mere, kao što su privremeno udaljavanje učinioca iz stana, i privremena zabrana učiniocu da kontaktira žrtvu i prilazi joj. Uspostavljena je obavezna koordinacija, koje ranije nije bilo, između nadležnih organa, dakle, policije, javnog tužilaštva, centra za socijalni rad. Uspostavljena je izrada individualnih planova za svaku žrtvu kojim se od strane nadležnih državnih organa predviđaju konkretne mere za zaštitu i podršku žrtvi. Srbija je usaglasila svoje krivično zakonodavstvo i sa Istanbulskom konvencijom Saveta Evrope. Uvedena su četiri nova krivična dela.

Dalje, novi Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije počeo je da se primenjuje 1. marta 2018. godine. Osnovana su četiri regionalna centra za borbu protiv korupcije u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu i posebna odeljenja za suzbijanja korupcije pri javnim tužilaštvima, sudovima i policiji. Ustanovljeni su specijalizovani javni tužioci, sudije i policajci. Formirane su tzv. udarne grupe za najkompleksnije slučajeve kojima rukovodi javni tužilac. Unapređena je unutrašnja saradnja kroz uspostavljanje mreže oficira za vezu iz 13 relevantnih državnih organa.

U periodu od 1. marta 2018. do 31. decembra 2019. godine posebna odeljenja viših javnih tužilaštava podigla su optužne akte protiv 1.398 lica, dok su sudovi izrekli 916 osuđujućih presuda za koruptivna krivična dela.

Zakon o lobiranju primenjuje se od avgusta 2019. godine i predstavlja prvi propis kojim je regulisano lobiranje u Srbiji i mehanizam u borbi protiv korupcije koji treba da smanji sivu zonu raznih uticaja na formiranje javnih politika.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći počeo je da se primenjuje 1. oktobra 2019. godine. On je stvorio mogućnost da, ako građanin nema dovoljno sredstava, država snosi troškove pravne pomoći.

Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti počeo je da se primenjuje u avgustu 2019. godine, a od septembra 2020. godine počinje primena novog Zakona o sprečavanju korupcije.

Iz svega što sam navela vidi se spremnost i doslednost u izvršavanju obaveza koje smo preuzeli u procesu koji će za Srbiju značiti punopravno članstvo u EU, ali i mnogo bolji pravosudni sistem koji će za državu i građane značiti veću efikasnost u radu. Jačanje nezavisnosti i samostalnosti, nepristrasnost u radu i profesionalnost su od podjednakog značaja kao i popravljanje efikasnosti, ali se čini da je nedovoljna efikasnost najveći problem zbog koga građani gube poverenje u pravosuđe. Pre svega, misli se na suđenje u razumnom roku, odnosno na tendenciju da se smanji trajanje, odnosno skrati trajanje sudskog postupka i da pravda bude zadovoljena u razumnim rokovima i pravna sigurnost podignuta na viši nivo.

Što se tiče izmena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, a izmene Ustava se odnose samo na pravosuđe, a vezano za sve što sam do sada iznela, želim da informišem građane o aktivnostima koje smo do sada preduzeli, jer se izmene Ustava ne tiču samo Vlade Republike Srbije ili narodnih poslanika, već svih građana Srbije.

Decembra prošle godine Vlada Srbije je, kao ovlašćeni predlagač, dostavila Narodnoj skupštini predlog za promenu Ustava, odnosno inicijativu sa navedenim članovima koji bi se menjali i sa obrazloženjem.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ima određene nadležnosti u ovom postupku. Na sednici Odbora koja je održana 16. aprila u Narodnoj skupštini bili su prisutni, naravno, osim članova i zamenika članova Odbora, i predsednik Narodne skupštine, predsednica Vlade sa ministrima Popović, Joksimović i Čomić, potpredsednici Narodne skupštine, svi šefovi poslaničkih grupa, predsednici odbora Narodne skupštine, ambasadori zemalja članica EU, ambasadori Amerike i Kanade, kao i predstavnici Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu i šef političkog sektora u delegaciji EU u Srbiji.

Odbor je tada doneo odluku da se zbog važnosti i kompleksnosti čitavog postupka, a takođe iz razloga što želimo da sprovedemo jedan inkluzivan i transparentan postupak koji će rezultirati apsolutnim društvenim konsenzusom započne sa serijom javnih rasprava sa temom ustavnih promena u koje će se uključiti svi zainteresovani činioci.

Prvo javno slušanje održano je 29. aprila na kome su učešće uzeli predstavnici pravosuđa, nezavisnih državnih organa i udruženja koja su na ovim temama i ranije sarađivala sa Ministarstvom pravde. Na narednom javnom slušanju biće pozvani predstavnici struke u smislu profesora pravnih fakulteta, predstavnika advokatskih komora, civilni sektor i svi oni koji se budu javili Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo da su zainteresovani da iznesu svoja mišljenja, predloge ili primedbe.

Postupak za promenu Ustava je značajan, složen i podrazumeva veliku odgovornost. Zbog toga će se sprovesti najšire rasprave, kako bi se sva zainteresovana javnost uključila. Kao predsednik Odbora, prosto sam osećala potrebu da o tome informišem građane Srbije.

Na kraju, želim da određeno vreme posvetim predlozima koji su danas pred nama, a odnose se na izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Iz predloga koji je Narodnoj skupštini upućen 9. aprila od strane Visokog saveta sudstva i zaveden pod brojem 01 119-639/21 osporavam kandidata za Prekršajni sud u Vranju, Natašu Jovanović, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Surdulici, pa predlažem da se o njoj posebno glasa u danu za glasanje.

Iz predloga koji je Narodnoj skupštini upućen 9. aprila od strane Visokog saveta sudstva i zaveden pod brojem 01 119-640/21 osporavam sledeće kandidate: Srđan Perić, tržišni inspektor Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija, kandidat za Osnovni sud u Velikom Gradištu, Brankica Mladenović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Vranju, Miljana Stošić, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu, Ivan Spasić, advokat, Advokatska komora Niš – svi kandidati za Osnovni sud u Vranju; Tatjana Petrov, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Novom Sadu, kandidat za Osnovni sud u Zrenjaninu, Marko Đurić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Nišu i Milica Pešić, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Nišu – oboje kandidati za Osnovni sud u Nišu; Stefan Žunić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, kandidat za Osnovni sud u Požegi, Milica Stanić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Priboju i Ana Pejović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Filijala Prijepolje – obe kandidati za Osnovni sud u Prijepolju; Olivera Babić, advokat, Advokatska komora Čačak, kandidat za Osnovni sud u Raški, Jelena Mirković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Šapcu, kandidat za Osnovni sud u Šapcu – pa predlažem da se o svakom kandidatu kojeg sam navela posebno glasa u danu za glasanje. Zahvaljujem.