Zahvaljujem.

Uvaženi ministre Vanja, uvažena ministarka Maja Gojković, do skoro ste bili tu sa nama kao predsednica Skupštine, sarađivali smo i očekujemo da ćemo sarađivati i u narednom periodu kao što smo sarađivali ja kao poslanik i vi kao predsednik Skupštine.

Inače, vezano za ove amandmane koje predlaže Vlada, koje ćemo mi sigurno usvojiti, odnosno sve je to prihvaćeno, ja ću samo reći da ovo što sada radimo, to je neophodno. I mislim da je ovo jedan od boljih načina da rešimo ono za nas što je bitno. Kulturu moramo čuvati.

Ovo što je govorio kolega pre mene, ja se pridružujem čestitkama mojim prijateljima Romima koji slave slavu Đurđevdan. Srećna slava. Normalno, ja se družim sa tim ljudima, to su moji prijatelji i podržavam to vezano za kulturu i za održavanje svega onoga što imaju moji prijatelji Romi i ostale nacionalnosti ovde u Srbiji, koje mi stvarno poštujemo, cenimo i podržavamo. To je velika stvar svih nas, zato što smo mi kao narod širokih prsa i svakog volimo i poštujemo i to smo uvek dokazali.

Inače, što se tiče ovih amandmana, to je veoma dobra stvar. Ja ću to podržati. Nadam se, uvažena ministarka, da ćete imati mogućnosti da u nekom narednom periodu, a voleo bih da to bude što pre, obiđete naš jug, jugoistok Srbije, da dođete do Svrljiga, da zajedno pogledamo one stvari koje tamo kod nas ima. Što se tiče kulture, mi imamo dosta tih događaja koje obeležavamo, kulturne stvari konkretno. Recimo, imamo likovnu koloniju, imamo sabor gajdaša, ima iks takvih stvari koje su veoma kvalitetne i koje mi moramo čuvati i na tome radimo. Imamo i bdenje. To je igra koju tamo održavamo, kojom negujemo našu tradiciju, našu kulturu. Imamo veliki broj naših umetnika, naših pesnika, ljudi koji su u književnosti veoma prepoznatljivi. Mi smo sa tim ljudima prepoznatljivi u celoj Srbiji, bivšoj Jugoslaviji, a sada i u Evropi.

Zato ću uvek podržati sve ove predloge, zato što mislim da je to ispravna stvar, da kada čuvamo i negujemo kulturu, kada negujemo ono što je bilo nekada, na taj način dajemo mogućnost da naša pokolenja znaju kako je bilo ranije. Mi to uvek moramo čuvati.

Ja ću kao poslanik podržati sve ove predloge, predloge ovih zakona, a vezano konkretno i za Zakon o sportu, koji će kasnije biti. Imam tu jedan amandman. Verovatno neću imati mogućnost da se javim, pošto ima još dosta kolega koji će o tome govoriti. Taj amandman koji je predložio moj kolega Goran, koji je predsednik pododbora u okviru Odbora za prosvetu, pododbora zaduženog za sport. Kolega, svaka čast za taj amandman što ste predložili. Vi radite ono što treba svi mi da radimo, borite se za sport. Mislim da bi bilo dobro u nekom narednom periodu da u okviru naše Skupštine imamo i odbor za sport, da to ne bude pododbor u okviru Odbora za prosvetu.

Još jednom, uvažene kolege, građani Srbije, mislim da je ovo sad ispravna stvar što radimo, da ulaganjem i donošenjem ovih zakona, to će biti sigurno bolje za sve naše ljude. Ja ću kao poslanik USS i u okviru našeg kluba poslanika Stranke pravde i pomirenja – USS glasati za sve ove predloge, jer mislim da je to neophodno.

Još jednom, uvažena ministarka, voleo bih da budete gost u jednoj lepoj opštini Svrljig. Normalno, poziv važi i za našeg ministra Vanju, a važi i za sve kolege poslanike, a posebno za našeg predsednika Skupštine gospodina Ivicu Dačića, koga tamo veliki broj ljudi u Svrljigu poštuje i ceni. Normalno, tu je i naš predsednik Vučić, koji je kod nas bio i koji će uvek biti kod nas cenjen, zato što je i dalje on počasni građanin u opštini Svrljig. Hvala još jednom.

Hvala.
Idemo dalje.
Na član 5. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za kulturu i informisanje prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Ivana Nikolić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Amandmani o kojima danas govorimo odnose se na Nacionalni savet za kulturu. Smatramo da je ovo zaista značajno telo za državu i da ovim detaljima pripremamo najbolje moguće rešenje kako bi Nacionalni savet za kulturu bio aktivan i efikasan.

Vi ste, uvažena potpredsednice, tokom prošle nedelje, kada smo imali raspravu u načelu za izmenu Zakona o kulturi, nekoliko puta podsetili nas poslanike da je ovo telo formirano 2015. godine, ali da se sastalo 2018. godine i to je to, što je apsolutno nedopustivo i ovaj problem mora da se reši.

Posmatrajući još neke odredbe zakona i generalno rad Ministarstva, očigledna je namera i Ministarstva za kulturu i informisanje i Vlade Republike Srbije da upravo postoje savremene pravne regulative i da postoje efikasne procedure kada je ova oblast u pitanju.

Kultura je temelj naše budućnosti i mi ovde često govorimo o planu „Srbija 2025“. To je ono što je predstavio predsednik Aleksandar Vučić. To je ono što definiše svaku oblast i značajna ulaganja, ukupni iznos koji predviđa taj plan jeste 14 milijardi evra i u tom smislu do 2025. godine plan je da imamo i nove muzeje, nove kulturne centre, nove galerije, da se urede arheološka nalazišta i da imamo spomenike.

Zaista želim sa ponosom da istaknem da je Vlada Republike Srbije prva Vlada koja je od međunarodnih finansijskih institucija, u ovom slučaju je u pitanju Razvojna banka Saveta Evrope, dogovorila kredit u iznosu od 20 miliona evra za unapređenje infrastrukturnih projekata u oblasti kulture.

Upravo zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji koju je sproveo predsednik Aleksandar Vučić Srbija je uspela da zaustavi ekonomsku propast i da čvrsto postavi temelje na put uspeha. Srbija je sposobna i uprkos pandemiji korona virusa uspevamo da uspešno vodimo javne finansije, da izdvojimo ogroman novac kako bismo podržali privredu i građane i kako bismo sačuvali radna mesta, kako bismo sačuvali i živote i zdravlje naših građana.

Za razliku od pojedinaca iz Srbije, i velike međunarodne finansijske institucije ocenjuju Srbiju kao efikasnu zemlju, kao ekonomski stabilnu zemlju i daju sve pohvale na to kako se borimo i sa pandemijom korona virusa i kako sprovodimo vakcinaciju.

Takođe, želim da istaknem da je budžet za kulturu za ovu godinu najveći do sada i zaista je očigledna namera da se mnoge stvari, koje nisu bile rešene, konačno i reše.

Jako je značajno i za mnogo gradova i opština, vidim da i ovde kolege dele na svojim profilima i da o tome dosta govore, što su značajna sredstva podeljena na osnovu raznih konkursa koje je sprovelo Ministarstvo za kulturu i informisanje, a ta sredstva se odnose na ulaganje u kulturu, za domove kulture, za kulturne centre i razne kulturne sadržaje.

U objekte koji imaju status kulturnog dobra posebno će se ulagati u narednom periodu i u vezi sa tim osnovana je i Radna grupa koju čini nekoliko ministarstava, odnosno nekoliko ministara na čelu sa vama, gospođo Gojković. Nedavno ste imali konstitutivnu sednicu te Radne grupe, tako da će i tema koja se odnosi na kulturna dobra biti na temeljan način obrađena.

Vidite, koja god oblast društvenog života da je u pitanju, svaki segment u njoj, pristupa joj se na jedan temeljan način, na jedan detaljan način, sprovode se jasni planovi i strategije. Mi želimo dobre rezultate, želimo što bolji život za građane i želimo dobre kulturne sadržaje.

Srbija ne želi onakav pristup kakav je bio u Srbiji za vreme Dragana Đilasa, kada je bilo i zloupotreba institucija. Znaju građani Srbije vrlo dobro da je „Emoušn prodakšn“ 2005. godine, kada je njen suvlasnik bio Dragan Đilas, izgradila kuću Velikog brata. Toga se svi sećaju, a to je bilo pod maskom objekta za smeštaj dece.

Znaju građani Srbije da je Đilas opljačkao svoj grad i svoje sugrađane i da je bez ikakvih dozvola i saglasnosti njegova firma otela gradsko građevinsko zemljište i izgradila objekat na Košutnjaku pored Filmskog i Pionirskog grada, u elitnom delu Beograda, za snimanje tog serijala Veliki brat.

Postoji tu razni splet događaja i hronologija, kada je u pitanju sklapanje ugovora o navodno poslovno-tehničkoj saradnji između državne firme SRC „Pionirski grad“, pod čijim plaštom se radilo, i Đilasove firme „Emoušn“. Takođe, postoji čitav splet okolnosti kada je u pitanju izdavanje građevinske dozvole i sve to rezultira da to što se državna firma „Pionirski grad“ vodila kao izvođač radova, a ne privatna „Emoušn“ koja ih je finansirala, donela je uštedu Đilasovoj firmi od 20% za građevinske dozvole. Već se tada on u tim okvirima kretao, kao što reče jutros kolega Jovanov, 20%, plus minus, gore dole.

Šta se dalje dešavalo? „Emoušn“ je 2007. godine emitovao dva serijala Velikog brata i samo te godine je imao čist profit više od četiri miliona evra.

Vidite kakva je ovde zloupotreba bila, ali mi ovakav scenario više ne želimo da se dešava u Srbiji. Ovo se više neće dešavati u našoj zemlji. Građani Srbije ovo ne žele. Ova Vlada se bori za interese građana, borimo se za što bolji životni standard, borimo se za što više ulaganja u infrastrukturu, za nova radna mesta, za nove sadržaje, za moderne i pristojne sadržaje kako u bilo kojoj oblasti, tako i u oblasti kulture. Zahvaljujem.

Reč ima Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Uvaženi ministri sa saradnicima, i u načelnoj raspravi govorili smo o tome koliko je i ovaj zakon važan, a najvažnije izmene koje se odnose na izbor i nadležnost Nacionalnog saveta za kulturu je, takođe, izuzetno značajno. Mislim da je više nego dobro što ovim amandmanima praktično izbor i podnošenje izveštaja Nacionalnog saveta za kulturu vraćamo u nadležnost Skupštine Srbije, kao najvišeg zakonodavnog tela u zemlji.

Smatramo da je zadatak Nacionalnog saveta za kulturu izuzetno značajan i važno je da to telo bira Skupština. To je nezavisno, stručno i savetodavno telo koje će, verujem, u budućnosti doprineti implementaciji i realizaciji strategije kulturnog razvoja zajedno sa Ministarstvom. Verujem, dakle, da će u budućnosti dati svoj puni doprinos u kreiranju i realizaciji kulturne politike koja podrazumeva veću uključenost i participaciju svih građana na celoj teritoriji zemlje. Naravno, kulturnu politiku koja će se zasnivati na istraživanjima, na nauci i teoriji.

Kada smo već kod istraživanja, iskoristiću samo kratko ovu priliku da skrenem pažnju na to da je jedno od najvažnijih istraživanja koje bismo morali da uradimo – istraživanje o kulturnim potrebama, a koje se odnosi na sveobuhvatno i sistemsko istraživanje svih struktura društva i njihov odnos prema kulturi. Ti rezultati treba da nam posluže kao osnova za planiranje i pripremu kulturne politike i kulturnog modela, odnosno u ovom trenutku u što boljoj realizaciji strategije kulture.

Znamo da kultura funkcioniše kao živ organizam i da se hrani novim idejama u svakom pogledu i u tom smislu naša kultura mora biti otvorena ka novim istraživanjima i da prihvata nove i savremene pravce delatnosti. Zato mislimo da je od izuzetnog značaja da se što je pre moguće napravi istraživanje o kulturnim potrebama građana.

Za nas u SDPS kultura i zahteva stalna i temeljna istraživanja, jer ona u krajnjoj liniji mogu da nam posluže da sagledamo ostatke prošlog, utvrdimo postojeće i predvidimo buduće stanje i u društvu, naravno, samim tim i u kulturi, kao najvažnijem segmentu našeg društva. Hvala.

Hvala.
Idemo dalje.
Na član 11. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za kulturu i informisanje prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanje i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Predsedništvo, gospođo ministre, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u predviđenom vremenu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SVM prilikom rasprave u načelu o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, mi smo već izneli i našu zahvalnost što su zapravo predložene primedbe nacionalnih saveta nacionalnih manjina prihvatile. Još jednom bih tokom ove rasprave u pojedinostima želela da naglasim značaj ovog amandmana.

Naime, nacionalni saveti nacionalnih manjina se, kao što znamo, staraju o sprovođenju kulturne autonomije i izuzetno je značajno da se zakonom zagarantovana prava nacionalnih manjina, da se obezbedi njihovo sprovođenje u praksi, jer često možemo da čitamo u raznim izveštajima o Srbiji, npr. izveštaj Evropske komisije, kada pričamo o nacionalnim manjinama da je zakonodavni okvir dobar, a da kaskamo sa sprovođenjem.

S druge strane, jako značajno uskladiti, u ovom slučaju, Zakon o nacionalnom savetu nacionalnih manjina koji je donet 2009. godine i izmene i dopune Zakona o kulturi. Naime, bez obzira na to što se određene odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjinama proglašene protivustavnim, on se i menjao od 2009. godine od kada je prvobitno donet, odredbe koje se odnose na pravo nacionalnih saveta nacionalnih manjina, da one određene ustanove proglase ustanovama od posebnog značaj, kao i njihovo pravo, znači da predlože, zapravo osnivačima, da li je to republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, znači da su za njih te ustanove od posebnog značaj i da budu suosnivači.

Znači, osnivači ili suosnivači tih ustanova, znači da delimično preuzmu ta prava, pa samim tim i odgovornost doveli su do toga da se u praksi npr. i sada već vidimo u slučaju Gradskog muzeja u Subotici ili Gradskog muzeja u Somboru, ali da ostanem samo pri Subotici, da je taj muzej proglašen od posebnog značaja za četiri nacionalne manjine, - hrvatsku, bunjevačku, mađarsku i romsku. U skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, svi oni mogu da predlažu jednog člana upravnog odbora, potpuno je jasan stav, odnosno namera Ministarstva da ovim zakonom reši da ti upravni odbori, nadzorni odbori, budu efikasniji.

Samim tim, kada je stajalo u predlogu da, jednostavno, treba da se smanji broj članova upravnog odbora na pet, onda bi smo, recimo, u Subotici došli do toga da od tih pet članova četiri daju nacionalni saveti nacionalnih manjina, što se verovatno jedinici lokalne samouprave, ili ti osnivaču, ne bi svidelo.

S toga, SVM svakako podržava što je Vlada Republike Srbije i sama potpredsednica i ministarka za kulturu bila potpuno otvorena i imala razumevanje za ovo i da smo zapravo ovim amandmanom rešili pitanje, jer tu tačno stoji da se u ovim slučajevima povećava broj članova upravnog odbora i to ne samo za jednog, već se povećava za onoliko koliko je nacionalnih saveta nacionalnih manjina proglasilo te ustanove od posebnog značaja.

Znam da je vreme ograničeno i zaista sam se trudila da u raspravi u načelu da u ime SVM iznesem sve zanimljive stvari koliko je to moguće u ograničenom vremenu, ali dozvolićete mi zaista da još u minutu objasnim zašto je to značajno i u kolikom broju ustanova mi pričamo. To su najčešće ustanove na lokalu, jer prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propisa uprava nacionalnih manjina nacionalne zajednice iz marta 2019. godine, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je osnivač ili suosnivač. Dakle, osnivačka prava su u celini ili delimično preneta na Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, u slučaju 19 ustanova, Nacionalni savet hrvatske nacionalne manjine na dve ustanove, Slovački nacionalni savet na šest, Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine tri, Rusinski nacionalni savet četiri, Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine na tri ustanove.

Šta su rezultati takvog pristupa, pokazuje takođe istraživanje iz 2019. godine, institucionalni okvir ostvarivanja prava nacionalnih manjina koje je sproveo Pokrajinski Zaštitnik građana, Ombudsman, a ilustrovaću samo na primeru Mađarske nacionalne manjine.

Naime, ona je pokrenula ukupno 618 lokalnih kulturnih centara, a osnovano je i 58 institucija za očuvanje nacionalnog identiteta sa sedištima, između ostalog, u Adi, Beloj Crkvi, Hajdukovu, Malom Iđošu, Kanjiži, Mužlji, Zrenjaninu, Kikindi, Bečeju, Pančevu, Subotici, Bačkoj Topoli, Totovom Selu, Novom Sadu, Senti i Somboru.

Dakle, skoro svuda u Vojvodini gde pripadnici mađarske nacionalne manjine žive u manjem ili u većem procentu ili u broju, s toga nas izuzetno raduje što ove izmene i dopune Zakona o kulturi su u potpunosti sada usklađene sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i na tome se zahvaljujem.

Hvala.
Zahvaljujem potpredsednici i ministarki.
Reč ima Milijana Sakić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, građani i građanke Srbije, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o kulturi o kojima smo već raspravljali, a danas kao što smo čuli imamo amandmane na ovaj zakon, najpre bih istakla produžetak rokova za raspisivanje javnih konkursa u oblasti kulture sa dosadašnjih 30 na 60 dana od dana usvajanja budžeta za narednu godinu, što automatski znači više vremena za prikupljanje dokumentacije za prijavljivanje na konkurs.

To će doprineti i većem broju prijava, pojačanoj konkurentnosti i kvalitetu kulturnih programa i projekata, kao i umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi.

Ovim izmenama reguliše se sastav, način izbora i mandat nacionalnog saveta za kulturu. Već smo čuli na kakve probleme se naišlo prilikom formiranja ovog saveta, a sada će se broj članova saveta menjati u cilju efikasnosti njegovog rada, a u rad saveta biće uključene i nacionalne manjine.

Takođe, reguliše se status i podaci koji se upisuju u registar ustanova kulture. Kada sam već pomenula registar ustanova kulture u APR, važno je napomenuti da se finansijska sredstva opredeljuju iz budžeta Republike Srbije, a nakon što se uspostavi njegovo funkcionisanje, registar ustanova kulture, ustanove će imati status pravnog lica.

Ono na čemu bih se posebno zadržala su izmene u zakonu koje se tiču samostalnih umetnika. Oni su i u dosadašnjem zakonu prepoznati kao nosioci delatnosti od opšteg interesa u kulturi, ali je lokalnim samoupravama bila data mogućnost za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Kako se zakon ne bi sprovodio selektivno, izmenama je predviđeno da ono što je do sada bilo postavljeno kao mogućnost, sada postane obavezujuće za sve jedinice lokalne samouprave.

Iz odnosa prema samostalnim umetnicima, prilagođavanjem zakona u cilju podsticanja i olakšavanja njihovog rada, jasno se vidi stav resornog ministarstva prema kulturi uopšte. Ukoliko se osvrnemo i na strategiju razvoja kulture Republike Srbije za period od 2020/2025. godine vidimo da se pogled prema kulturi bitno promenio.

Ona više nije dodatna stavka u budžetu, već polako ali sigurno dobija mesto koje joj pripada u društvu, koje teži da bude razvijeno.

Kada već govorim o razvijenom društvu, moramo se setiti jedne izreke koja kaže da ukoliko mislimo da je obrazovanje skupo, treba da sačekamo da vidimo koliko košta glupost. Isto bi se moglo primeniti i na kulturu.

Strategijom se definišu i prioriteti u oblasti kulture, upućuje na negovanje nematerijalne i materijalne kulturne baštine, radi na širenju dostupnosti kulture preko njenih ustanova i medija, a ako uzmemo u obzir da smo mi društvo sa bogatom kulturnom tradicijom, umetnicima svetskog glasa, onda treba kontinuirano raditi na tome da svet upoznamo sa svim produktima naše kulture.

Sve što se preduzima uliva nadu ne samo ljubiteljima kulture i kulturnim radnicima da će u vremenu koje je pred nama Srbija postati pogodno tlo za razvoj kulture, te treba pružiti apsolutnu podršku rukovodstvu države, resornom ministarstvu, u svemu što se do sada preduzima, ali i u njihovom budućem radu. Jer, tek ako zaista možemo da sagledamo problem, odgovor će se pojaviti, pošto on nikad nije odvojen od samog problema. Država će nam ovim zakonom upravo dati odgovore na neka pitanja koja su, po mom skromnom mišljenju, ključna, a koja su do sada bila zanemarena. Zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Miloš Banđur ima reč.