Hvala na pitanju, samo mislim da ste pobrkali malo resore zato što se „Egzitom“, pre svega bavi poslednjih nekoliko godina Ministarstvo turizma, a ne toliko Ministarstvo kulture, jer Ministarstvo turizma izdvaja velika sredstva iz budžeta ne bi li pomogla održavanju manifestacija, festivala kao što je „Egzit“, koji mnogo znači, ne samo Novom Sadu, gradu iz koga dolazim i ja, nego izuzetno znači i za Republiku Srbiju, ne možemo to da ni najmanje potcenjujemo, jer „Egzit“ je nešto pozitivno što stvara dobru, modernu sliku o modernoj Srbiji.
S druge strane, ne treba da zaboravimo, mi i treba da budemo ponosni što smo država koja u isto vreme ima i „Egzit“ i „Guču“ i kako se određeni deo našeg društva ponosi „Egzitom“, koji je eto traje od 2000. godine, kada je bio nulti festival pa do dana današnjeg, tako smo mi ponosni i na „Guču“. Jednako su turističke manifestacije postale nego što je, recimo, „Guča“, koju treba malo da vratimo korenima. „Guča“ predstavlja nešto što čuva kulturnu baštinu Srbije, zbog čega je festival i počeo.
Ja sam zagovornik da „Guču“ malo više vratimo nekim vrednostima iz kojih je i nastao, a to je podsticanje našeg muzičkog stvaralaštva, onako izvornog, ali opet ne možemo ako hoćemo da pridobijemo neku i novu publiku za ovaj tradicionalni festival u „Guči“. Moramo, dakle, da nađemo pravi balans, pa da imamo i jedne i druge sadržaje.
Ministarstvo kulture i informisanja podržava obe manifestacije, koje su svakako dobre i za naš imidž prema svetu, znamo koliko stranaca dolazi i posećuje festival i „Egzit“ i „Guču“, tako sigurno i za razvoj turizma, a ne treba da zaboravimo koliko to lokalnim samoupravama znači što se tiče finansijske strane, a ubeđena sam da ste svi svesni toga koliko to znači i za budžet Srbije i da oni davno više samo muzički festivali ili neka puka zabava.
Ministarstvo kulture i informisanja se bavi zaštitom kulturnog nasleđa u našoj državi. Evo, sada se nalazimo i završili smo javnu raspravu o Nacrtu zakona o zaštiti kulturnog nasleđa. Verovali ili ne, mi mnogo svi pričamo o tome, ali naša zaštita kulturnog nasleđa se bazira na zakonu iz 1984. godine kao Zakon o kulturnim dobrima. Znači, mi čak ni zakon u našoj državi nemamo. Srećom, imaćemo ga uskoro.
Mnogo mi pomažemo razvoj kulturnog nasleđa, kako vi kažete, i igranje kola, ako ćemo da pričamo običnim našim jezikom, što ponekad i zaboravljamo, da nas razume ovaj običan svet koji nas gleda. Imamo godišnje nekoliko desetina konkursa. Jedan od najbitnijih je svakako „Gradovi u fokusu“. Ove godine imamo istorijski iznos novca koji smo izdvojili u budžetu kulture za to. To je 350 miliona dinara. Izuzetno mnogo gradova je konkurisalo, a u okviru toga mnoga udruženja koja se bave očuvanjem kulturnog nasleđa naše države, kakve su svakako naše tradicionalne igre.
Ne znam koliko, vi ste naveli tu nekoliko nacionalnih manjina, da li se uklapaju u igranje kola, ali što se mene tiče dobro došli su svi da učestvuju na ovim konkursima, pa možda jedni druge da naučimo da igramo različite narodne igre.
Ja sam dosta dobra u tom kolu, tako da obratili ste se pravoj osobi koja kako-tako voli da ustane i da zaigra povremeno kolo, iako me viđaju i na „Egzitu“. Znači, ja sam taman na pravom mestu da spojim i „Egzit“ i „Guču“, jer imamo oba.
Kažem, ne brinite ništa, nisu tu ništa favorizovani Beograd i Novi Sad, Naprotiv, isključeni su iz ovog važnog konkursa. Hoću da kažem, evo da dam ideju svima da razmisle o tome i da se od 1. avgusta jave na konkurs predstavnice kulture Srbije i time ćemo mnogo pomoći razvoj manjih gradova i opština. Znači, opet Beograd i Novi Sad ne mogu da konkurišu i u okviru toga ćemo pomoći jednoj lokalnoj opštini ili gradu u Srbiji da dobije svoje pravo mesto na kulturnoj mapi Republike Srbije. Time ćemo pomoći privredni i turistički razvoj.
Evo, toliko od mene za sada, da ne bih suviše dužila, jer imamo još nešto malo vremena, da stignu i ostali da postave pitanje.
