Mogu da vam potvrdim da će biti procesuirani svi oni koji vrše krivična dela, za sva ona dela za koja se gone po službenoj dužnosti. Tačno ste rekli da postoji podstrekavanje na krivično delo. Takođe je i ono kažnjivo po zakonu i u tom smislu tužilaštvo će odraditi svoj posao. U to budite sigurni i neće biti krvoprolića i ova država će zaustaviti svaki takav trend i u ponašanju, a na kraju krajeva biće sankcionisani na određeni način i ljudi koji stupaju sa tim rečnikom, u smislu naknade materijalne štete i nematerijalne štete koju trpe svi oni zbog njihovih takvih istupanja, zbog laži koje izgovaraju, zbog neistina koje izgovaraju. Na kraju krajeva, širenjem tih lažnih vesti stvara se panika, u određenim slučajevima je ugrožena sigurnost određenim ljudima. Mi smo već više puta govorili na temu Marinike Tepić. Budite sigurni da će tužilaštvo odraditi na adekvatan način svoj posao. Hvala.

Hvala.
Reč ima predsednica Vlade.

Hvala.
Ja ću samo kratko. Svašta smo do sada već čuli i svašta doživeli. U poslednjih nedelju dana su nešto malo više osioni u tim pretnjama da će padati glave, da će da nas hapse, da će da nas zabranjuju. Pre toga je bilo od strane novinara koji govore da su ugledni, objektivni, profesionalni da će da nas stavljaju u logore. Svašta čujete.
Šta ćete kada ljudi nemaju ni jednu drugu ideju, kada nemaju nikakav plan, nikakav program, kada nemaju šta da ponude građanima, osim pretnji, uvreda, ali najbrutalnijih uvreda i na račun nas političara, bilo da su muškarci ili žene? U tome su rodno ravnopravni. Isto nas vređaju. Nekada žene u stvari malo više i malo gore, ali takva je politika i Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Vuka Jeremića, svih njihovih.
Vi na to morate da odgovorite radom, upravo onako kao što mi to radimo poslednjih 7-8 godina, samo radom, i radom, i radom, i rezultatima. Oni mogu da nastave da prete. Ovo je slobodna država. U jednom trenutku ja mislim da će nadležni organi morati da reaguju. Ja u to ne mogu da se mešam, ne mogu više ni da ih pozivam, kako god oni misle da treba, a valjda na kraju ako krenu da nas ubijaju, valjda će onda da reaguju, ali i tada će ostati još mnogo ljudi koji će se boriti i koji će u tom trenutku verovati u to da Srbija ponovo može da bude pobednička, kao što je danas, i ne samo u sportu, nego i u ekonomiji, kulturi i u nekim političkim obračunima, da je Srbija ponovo pobednik.
Oni će sigurno izgubiti, pa i ako krenu da nas fizički likvidiraju. Ima tu ljudi koji će raditi dalje, a oni samo nek prete, nek mrze. To pokazuje njihovu jačinu i to kakvi su, tako da se mi bavimo nekim stvarima koje su važne za građane. Njima na čast sve što pričaju i sve na šta pozivaju i sve uvrede na naše račune, račune naših porodica, mi radimo dalje. To im je najveća kazna.
Nažalost, svaki naš rezultat, svaki rezultat Srbije je njima kao da ste im opalili šamar. Šta god da kažu, motivacija je još veća. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministarka Gojković.

Hvala vam puno.
Nadovezaću se na prethodno pitanje ili vašu konstataciju. Nisam se uopšte šalila ni oko kola, ni oko drugog narodnog stvaralaštva, ni što se tiče srpskog naroda, ni nacionalnih manjina. Mogu da konstatujem da su veoma aktivni bili svi na konkursima, pogotovo nacionalni saveti, naročito u oblasti kulture. Našli smo zajednički jezik uz pomoć komisije i pomogli mnoge dobre projekte koji čuvaju onu našu tradiciju, bez obzira kom narodu pripadamo.
Što se tiče malih sredina i našeg pokušaja da sadržimo mlade ljude u seoskim sredinama, u malim opštinama, hoću da navedem jedan odličan primer, a to je mesto Ćićevac, opština Ćićevac koja pokriva 33 sela. Zato sam na početku mog mandata odmah podržala završetak izgradnje jednog prelepog kulturnog centra u tako maloj sredini, jer kada su mi rekli 33 sela, zamislite koliko je to porodica i ljudi koji dolaze jesen i zimu upravo u taj kulturni centar da se ne bi zatvorili uveče u svoje kuće. Oni imaju biblioteku. Oni imaju pozorište, bioskop. To se sve sada završava i nadam se da će nas sve zajedno pozvati uskoro na otvaranje. To je jedan dobar primer kako razvijati manje sredine, a ne samo naše velike gradove.
Želim da vam kažem da, na primer, Jagodinu, kako sada trenutno pomažemo, to je sigurno završetak radova na Muzeju marginalne i naivne umetnosti. To je muzej koji čuva jedno blago koje je više cenjeno u inostranstvu, na primer u Francuskoj, nego kod nas i nama je cilj da sa marginalnom i naivnom umetnošću upravo izađemo pred francusku publiku u Kulturnom centru u Parizu. Nadam se da ćemo zajednički otvoriti taj novi deo Muzeja marginalne i naivne umetnosti kada se radovi završe i ja da završim.
Na otvaranju Interparlamentarne unije, pre dve godine, 2019. godine, na moju inicijativu ansambl „Una Saga Serbika“ je predstavila srpsko kolo, a publika su bili poslanici, političari i predsednici parlamenata iz bezmalo 150 zemalja sveta. Zar ima bolje promocije za kolo i za Srbiju? Hvala.

Zahvaljujem.

Gospodine Markoviću, dva minuta.

Poštovana Majo, vi i ja se dugo znamo, ja sam se radovao kada ste vi dobili tu funkciju.

Moja diskusija nije bila usmerena prema vama, kao primedba, nego kao predlog šta bi još novo mogli da uradite, a da stimulišemo te mlade ljude koji su u tim folklornim sekcijama, kulturnim itd.

Tako da na kraju smo se razumeli i vi i ja i pozvaću vas da dođete na žurku, prvi put kada je budem organizovao, a predsednik žirija da bude predsednica Vlade da proceni ko bolje igra - vi li ja. Dali se slažete? Znam da ste veseljak. Mi bez muzike ne možemo da funkcionišemo.

Poštovani ministri i poštovana predsednice Vlade, ja sam čovek koji živu u unutrašnjosti i mogu da vam kažem da ljudi nisu prezadovoljni, ali su zadovoljni onim što se radi.

Još jednom da vas vratim na ovu poljoprivredu. Molim vas da samo se obratite poljoprivrednim proizvođačima i da kažete ko određuje cenu žita, zašto je cena mleka šest godina ista, a da stočna hrana je poskupela nekoliko puta? Kako to da od litra mleka kada se preradi 400 puta se više zaradi nego što taj gospodin poljoprivredni proizvođač se bori da proizvede svaki litar mleka na selu i da na taj način mi direktno sačuvamo i selo i poljoprivredne proizvođače i tako dalje.

Vi znate da u Evropskoj uniji postoje kvote za proizvodnju, ne samo poljoprivrednih proizvoda. Na primer, mi smo došli bili do potpisivanja ugovora sa fabrikom koja se zove „Inalpi“, a proizvodi mleko u prahu iz Italije, jer su oni njima ukinuli, ne znam od koliko hiljada krava su imali, prepolovili im, jer je to dogovor u Evropskoj uniji svako ko koliko može da proizvodi.

Znam vrlo dobro koliko je teško živeti na selu, koliko je teško čekati jednom godišnje da dođeš do para ako si posejao žito, kukuruz ili već nešto drugo, ali isto tako mora stalno da se govori i šta su to sve naši poljoprivredni proizvođači dobili kao subvenciju i da slobodno možemo da kažemo da se poredimo sa nekim jakim zemljama Evropske unije. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Zoltan Pek.

Hvala.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih pitanje za ministra zaštite životne sredine. Zagađenje vode utiče na život i na zdravlje ljudi i usudio bih se da kažem da svako zagađenje reka ili voda se kao bumerang vraća ljudima.

Glavni izvor zagađenja reka i ostalih vodnih resursa u Srbiji su industrijska postrojenja, komunalne otpadne vode iz naselja i poljoprivreda, znači, korišćenje i upotreba veštačkih đubriva i pesticida.

Jedna od najzagađenijih voda u Srbiji je nažalost Kanal Dunav-Tisa-Dunav u Vojvodini, posebno deo ovog kanala koji se zove Veliki bački kanal je najzagađeniji. Veliki bački kanal teče centralnim delom Bačke i predstavlja jedan deo hidrosistema DTD kanala i povezuje reku Tisu sa rekom Dunav kod Bezdana i kod Bečeja.

Zbog prevelikog zagađenja koji je u većoj meri počelo šezdesetih godina prošlog veka zovu ga i otvoreni kolektor za otpadne vode sa okolnih farmi svinja iz prehrambene industrije i samih naselja poput Crvenke, Kule i Vrbasa.

Zagađujuće materije iz ovog Velikog bačkog kanala prenose se u Tisu, a naučno je nažalost dokazano da azot i fosfor iz njegove vode preko Dunava iskazan je i Crnom moru. Ipak u Srbiji prevagnu odnosi Borske reke. Ona je jedna od najzagađenijih reka u Srbiji i nažalost u Evropi. Mnogi je prozivaju i nazivaju mrtvom rekom. Kao što sam rekao, glavni uzroci zagađenja naših reka su komunalne i industrijske otpadne vode. Komunalne vode, otpadne vode su iz domaćinstava i dospevaju preko kanalizacije u naše reke, a industrijske otpadne vode nažalost direktno iz fabrika.

Svaka zagađenost reke utiče na njen hemijski režim i menja ga. Znači, nanose se dugoročne posledice ekosistema naših voda, naših reka. Nažalost, svedoci smo da dolazi do nekih izumiranja ribljih vrsta kao što je kečiga, koja voli čistu vodu.

Takođe, zagađenje reka za posledicu ima i zagađenje podvodnih voda jer ovi sistemi su direktno povezani. Podzemne vode učestvuju u hranjenju reka od 30 do 40%. Oni su jako sporo obnovljivi resursi i te su posledice njihovog zagađenja dugoročne.

U Srbiji u sektoru industrije mali procenat fabrika ima prečišćavanje vode. Situacija je kod malih fabrika da nažalost one nemaju dovoljno sredstava, a kod velikih fabrika je došlo do povećanja ili poboljšanja pošto imaju para da ulože u izgradnju prečistača vode.

Dolazim iz Sente, grada pored reke Tisa pa mogu da kažem da vi već više od 30 godina imamo prečistač otpadnih komunalnih voda i svaka nam fabrika koja je locirana pored reke ima svoje prečistače. Krajem prošle godine ratifikovan je Sporazum sa Razvojnom bankom Saveta Evrope kojim su odobrena sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Moje pitanje je kako stojimo sa ovim programom i koliko prečistača će se izgraditi u narednih godinu, dve, tri? Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Vujović.