Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Predsedavajuća, ja zaista ne znam kakve veze imaju današnji predlozi zakona sa bankama i sa onim o čemu je prethodni govornik pričao? Mislim da je on pobrkao neke stvari.

Dakle, rasprava o finansijskim aranžmanima je bila prošle nedelje, pa vas molim da kao predsedavajuća skrenete pažnju prethodnom govorniku da je verovatno pogrešio. Dakle, prošle nedelje je trebao da dođe da priča o tome, ali, Bože moj, to je njegov problem.

Uvažena ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada govorimo o temama kao što su zaštita prirode, neizostavna tema je i ekologija, odnosno zaštita i unapređenje životne sredine i ono što je primetno to je da je u poslednje vreme sve prisutniji javni diskurs kada je reč o zaštiti životne sredine i unapređenju zaštite životne sredine i može se slobodno reći da je ova tema postala jedna od najdominantnijih tema u javnosti, protiv čega nemam ništa. Čak mogu da kažem da mi je na neki način blisko da svi zajedno radimo na tome, na iznalaženju najboljih i najkvalitetnijih rešenja kako bismo očuvali i unapredili životnu sredinu u Srbiji. Mislim da ne postoji niko u Srbiji ko može da bude protiv toga.

Međutim, i te kako imam protiv kada ova tema postane sredstvo političke borbe, postane sredstvo političkog obračuna, kada se ubacuje u dnevno-politički kontekst i kada služi isključivo, jedino i samo za napade na Aleksandra Vučića, na članove Vlade, na funkcionere SNS itd.

Ima tu svega. Ima tu raznih političara ili, bolje rečeno, politikanata koji se kriju iza nekih organizacija. Dalje imamo razne sumnjive organizacije za koje znamo kako i od koga se finansiraju i ima, naravno, i onih koji se iskreno zalažu za očuvanje životne sredine i tu svakako to treba poštovati i sa tim ljudima treba razgovarati, sa tim ljudima treba sarađivati i tražiti najkvalitetnije ideje koje bi mogle biti primenjene, ali najgori su oni koji su preko noći postali veliki ekolozi, veliki eksperti iz oblasti zaštite životne sredine, a koji su do juče bili na vlasti, a dok su vršili vlast u Srbiji na pamet im nije palo da bilo šta preduzmu po pitanju zaštite životne sredine.

Upravo su oni danas najglasniji i najviše zloupotrebljavaju ovu temu u dnevnopolitičke svrhe i pokušavaju da politički isprofitiraju iz toga. To je kao kada bi sada neko želeo da nas ubedi da je Dragan Đilas veliki pobornik zaštite životne sredine ili veliki ekspert za ekologiju ili Marinika Tepić ili Lutovac ili bilo ko drugi od njih. Dakle, sve ekolog do ekologa, sve stručnjak do stručnjaka i svi su preko noći postali Zeleni.

Evo, ja dolazim iz Beograda, tu živim ceo život, i dobro se sećam to istog Dragana Đilasa i njegovog odnosa prema zaštiti životne sredine dok je bio gradonačelnik, a naročito prema drveću. Sećate se i vi, sigurno, to nije bilo tako davno, navešću samo dva slučaja. Prvi je onaj masakr drveća platana koji se desio u Bulevaru Kralja Aleksandra 2010. godine, ako se ne varam, evo, kolega Bakarec odobrava, i on se dobro seća, dakle, prilikom one po zlu čuvene rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra, kada su oštetili grad Beograd za više miliona evra, a zbog čega su mnogi procesuirani i krivično odgovarali iz tog Đilasovog tima. Taj masakr u kome je posečeno 330 platana se dogodio baš na insistiranje Dragana Đilasa, koji se energično i vrlo snažno protivio i glasu struke i brojnim zahtevima građana, odnosno brojnim građanskim protestima koji su usledili zbog takve odluke.

Evo, ja ispred sebe imam naslov iz „Blica“ tadašnjeg, dakle, 17. februar 2010. godine, pa kaže - Đilas: „Ne odustajemo od seče platana u Bulevaru.“ Dakle, ne možete za „Blic“ da kažete ni dan danas da je neko ko podržava, odnosno da je naklonjen ka političkoj opciji SNS, jel tako? A, tek tada to nije bio. Tada je otvoreno podržavao politiku koju je vodio Dragan Đilas, dakle. E, taj „Blic“, kaže - Đilas: „Ne odustajemo od seče platana u Bulevaru“. Dakle, džaba povici struke. Džaba glas struke, džaba brojni građanski protesti. Dakle, ljudi su se, ako se ne varam, vezivali za platane u nameri da pokušaju da odbrane te platane od Đilasa, ali ne vredi, Đilas je odlučio da ih poseče i to je to. Džaba struka.

Drugi primer, još gori od ovog prvog, datira iz 2005. godine, kada je za potrebe izgradnje, odnosno za potrebe rijaliti programa „Veliki brat“ na Košutnjaku nelegalno sagrađena kuća „Velikog brata“. Tadašnji suvlasnik producentske kuće koja je stajala iza tog projekta „Veliki brat“, upravo Dragan Đilas, je tamo asfaltirao put na Košutnjaku, uništio tom prilikom svo zelenilo koje mu je stajalo na putu, pa čak i trim stazu. E, to su vam danas veliki pobornici zaštite zelenila, veliki pobornici, veliki ekolozi itd.

Idemo dalje. Sigurno se sećate one epohalno najavljivane akcije „Očistimo Srbiju“ u periodu od 2009. do 2012. godine u Srbiji, kada su svi ovi malopre pobrojani harali Srbijom i potrošili 25 miliona evra iz budžeta Srbije za sve drugo, samo ne za ono za šta je bilo potrebno.

Evo, imam ispred sebe jedan članak. U pitanju je saopštenje Koalicije za nadzor javnih finansija. Dakle, ovo što ću sad reći ne tvrdi niko iz SNS, ovo niko od nas ne govori. Ovo je potpisala Koalicija za nadzor javnih finansija. Iz 2012. godine je članak, kaže: „Dvadesetpet miliona evra koštala je građane Srbije kvazi-ekološka akcija „Očistimo Srbiju“ u periodu od 2009. do 2012. godine, akcija, čiji su efekti po zaštitu životne sredine beznačajni, a po javne finansije pogubni, sprovedena je od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja u saradnji sa Fondom za zaštitu životne sredine.“

Pazite sad ovo, kaže: „Pored namene odobrenih sredstava koju iz projekata uglavnom nije moguće precizno utvrditi, od kojih su milioni evra završili na besmislenim reklamiranjima, nepostojećim istraživanjima i promociji Ministarstva životne sredine, primera radi, u 2009. godini čak 3.401.000 dinara.“ Dakle, preko 35.000 evra po tadašnjem kursu, proćerdano je samo na promociju znaka akcije. Dakle, 35.000 evra su uložili samo na brend, samo na logo.

Iz ovoga se jasno vidi da je akcija „Očistimo Srbiju“ zapravo bila akcija očistimo budžet Srbije. Uspešno su očistili budžet Srbije, a za ekologiju, za zaštitu životne sredine ih nije bila naročita briga.

E, to su vam primeri kako su se ophodili dok su vršili vlast u Srbiji upravo oni koji su danas naglasniji, tobože, zagovornici zaštite životne sredine i borci za to.

Dakle, važno je da građani Srbije znaju da je u pitanju politikantstvo, važno je da znaju da je u pitanju vrhunsko licemerje.

Vama, gospođo Vujović, želim da čestitam na svim dosadašnjim rezultatima, kako kada je reč o Potpećkom jezeru, tako kada je reč i o ostalim ekološkim projektima i želim da znate da u SNS, u poslaničkoj grupi SNS imate partnera, da podržavamo sve vaše napor. Naravno, glasaćemo za ovaj predlog zakona.

Završio bih svoje izlaganje jednom rečenicom koju često koristim kada god pričam o ekologiji – najbolje vreme da posadite drvo bilo je pre 20 godina, sledeće najbolje vreme je danas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarka sa saradnicima, u vreme kada je životna sredina sve ugroženija, mogu slobodno reći, neodgovornim ponašanjem pojedinaca i jednog dela velikih kompanija, ne samo u Srbiji, već svuda u svetu, posebno je važno razmišljati o načinima na koje možemo zaštititi životnu sredinu i ublažiti štetu koju nanosimo prirodi direktno ili indirektno i na taj način utičemo na ugrožavanje sopstvenih života.

Danas razmatramo predloge dva međusobno povezana zakona, a to su zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i Zakona o vodama. Ja ću se više osvrnuti na zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode. U svom kasnijem izlaganju ću obrazložiti i zašto.

Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo je javnu raspravu o Nacrtu ovog zakona u periodu od 19. marta do 7. aprila ove godine. Možda je jedan od ključnih razloga za donošenje ovog zakona, a koji je, kako smo i od prethodnika mogli da čujemo, izazvao veliko interesovanje javnosti je upravo izgradnja malih hidroelektrana i njihov negativni uticaj na prirodu.

Navedena tema praćena je opravdanim pritiskom javnosti i izražavanjem bojazni na koji će se način urediti ova oblast.

Naime, ovim predlogom zakona precizirano je da se započeti postupci vezani za izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenom području obustavljaju po službenoj dužnosti danom stupanja na snagu ovog zakona, a da one koje su već izgrađene i obavljaju delatnost u skladu sa važećim propisima nastavljaju da rade do isteka važećih dozvola, odnosno ugovora.

Pripremajući se za ovu sednicu, gotovo je bilo nemoguće ne primetiti različite interpretacije člana 35. Predloga zakona, a koji se odnosi upravo na zabranu izgradnje u zaštićenom području. Ovim članom navedeno je da izgradnja malih hidroelektrana može biti dozvoljena ukoliko se radi o projektima od nacionalnog značaja i opšteg interesa, pa reakcija javnosti u tom smeru suštinski ide ka tome da ona može predstavljati jednu vrstu opasnosti, s obzirom da nisu jasno definisani kriterijumi za proglašenje nacionalnog značaja i opšteg interesa.

Međutim, pre donošenja bilo kakvog zaključka koji se odnosi na pitanje zabrane izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima treba istaći da je Narodna skupština u međuvremenu donela Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, tako da se ovim nacrtom praktično vrši usklađivanje sa njim.

Evo, napraviću paralelu. Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije u članu 5. propisano je da se zabranjuje izgradnja hidroelektrana u zaštićenim područjima, izuzetno od ovog stava Vlada može, na predlog ministarstva nadležnog za rudarstvo i energetiku, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva zaštite životne sredine, dozvoliti radove i aktivnosti, odnosno one projekte koji su od javnog ili opšteg interesa.

Osim toga, ja ću pomenuti i to da je važećim Zakonom o zaštiti prirode, samim članom 57. propisano da Vlada može u skladu sa zakonom dozvoliti napred navedene radove. Dakle, primedbe koje se odnose na nacrt ovog zakona, a koje idu u smeru dozvole izgradnje malih hidroelektrana, suštinski i ne predstavljaju novinu, jer one kao takve i danas postoje u važećem zakonu koji mi sada primenjujemo. Zato su ovakve opaske, mogu slobodno reći, neprihvatljive.

Ekološki pokreti i pobune građana kao odgovor na zagađenje vazduha, seču šuma, eksploataciju ruda, zapravo jesu opravdane sve dotle dok one imaju realno obrazloženje. Međutim, kao rezultat jedne takve pobune jeste bio novi Zakon o obnovljivim izvorima energije koji je skoro usvojen u Skupštini i kojim je suštinski zabranjena izgradnja svih hidroelektrana u zaštićenom području i zato mislim da donošenjem ovog zakona Srbija u stvari dobija jedan celovit i značajan pravni akt kojim se pruža potpuna zaštita prirodi, ali i uređuju načini i mehanizmi za upravljanje njenim vrednostima.

Ugrožavanje životne sredine, degradacija njenih lepota i vrednosti jesu vremenom uticali postepeno na formiranje svesti o tome da je neophodno preduzeti i hitne mere, ali i mogu reći radikalne mere radi njene zaštite, a doprinos svakog od nas za njen spas u današnje vreme jeste imperativ.

Moram da kažem da naspram obaveze države stoji pravo pojedinca i to jeste tačno, ali navedena konstatacija mora imati dva smera. Dakle, naša je dužnost da kao pojedinci damo svoj doprinos očuvanju prirode i životne sredine, ali se postavlja pitanje kako. Evo, ja ću navesti par praktičnih načina kojima direktno svojim ponašanjem možemo uticati na očuvanje životne sredine.

Za početak kupujmo pametno tako što ćemo proizvoditi manje otpada. Tu mislim na ambalažu, na kupovinu domaćih proizvoda, mislim na kupovinu samo onih količina namirnica koje su nam potrebne, na korišćenje pamučnih torbi umesto plastičnih kesa. Dalje, razvrstavajmo ambalažu, iako je obaveza lokalnih samouprava da preko preduzeća kojima je povereno obavljanje poslova sakupljanja i transporta otpada reguliše primenu, odnosno primarnu selekciju otpada tako što će obezbediti odgovarajuće posude, a zatim i za reciklažu. Dok se to ne desi, ja smatram da nas ništa ne sprečava da razvrstavamo otpad u granicama svojih mogućnosti.

Dalje, možemo koristiti vodu mnogo racionalnije nego što to činimo danas. Milionima godina na zemlji postoji ista količina vode i ona se ne povećava, ali se i ne smanjuje i upravo od nas i našeg ponašanja zavisi kakav će kvalitet te vode i biti.

I na kraju štedimo energiju. Najveći deo energije koji koristimo dolazi iz izvora koji doprinose degradaciji prirode i zato je veoma važno da efikasnije koristimo energiju kako toplotnu, tako i električnu, čime ujedno smanjujemo i troškove u našem kućnom budžetu.

Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje podržati navedene predloge zakona, rukovodeći se idejom da su voda, vazduh, energija, prostor nezamenljivi i neobnovljivi, te da u duhu parole koja je svima nama poznata „nije teško biti fin“ u stvari podstaknemo javnost da razmišlja na ovaj način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.

Sa radom nastavljamo u 15.05 časova.

(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Nisam rekao na početku da je planirano da, ukoliko možemo, sutra uveče završimo glasanje, tako da ćemo raditi danas i sutra.
Reč ima Marija Jevđić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarko sa saradnicima, vi ste danas u vašem izlaganju istakli da je Srbija spremna da zaštiti sva svoja prirodna dobra a samim tim i životnu sredinu i moram da pohvalim da je Srbija, bez obzira što nije članica EU, uključena u jedan projekat koji se zove "Evropski zeleni dogovor" i koji predstavlja jedan zajednički plan za zaštitu životne sredine, koji ima za cilj da Evropa bude prvi klimatski neutralni kontinent do 2050. godine.

Ono što nas očekuje u ovoj godini, a tiče se tog evropskog projekta za životnu sredinu, je priprema Strategije kvaliteta vazduha. Kroz nepuna tri meseca opet nas očekuje početak grejne sezone, a to podrazumeva i rad malih toplana i pojedinačnih ložišta, gde čak milion domaćinstava u Srbiji koristi drva i ugalj. Uglavnom je reč o neefikasnim šporetima koji ne sagorevaju drva do kraja.

Čuli smo ovde danas neke kritike na kvalitet vazduha, ali treba reći da je država, pre nekoliko dana smo videli da je ispred Ministarstva energetike ministarka Mihajlović potpisala sa, čini mi se, 63 predsednika opština i gradonačelnika, subvenciju vrednosti od 3,9 miliona evra, gde je građanima omogućeno da uz subvenciju države promene i zamene i kućna ložišta koja ne koriste ugalj za grejanje i za promenu termoizolacije, prozora, itd.

Mislim da se mnogo radi i činjenica da čak dva i po miliona stanovnika, odnosno jedna trećina stanovništva Republike Srbije živi u oblastima u kojima nivo zagađenja vazduha prelazi granične vrednosti, govori da je jako bitno da što pre donesemo tu strategiju. Ja znam da je vaše ministarstvo, gospođo Irena, spremno da uđe u nimalo laku borbu, a to je borba za životnu sredinu, koja čini globalni svetski problem.

U poslednjih deset godina svedoci smo izraženih uticaja klimatskih promena i ja bih se dotakla i Zakona o vodama, možda iz malo drugačije perspektive, pošto sam odrasla pored Zapadne Morave i meni je ta reka jako draga i poznata i znam koliko ona zna da bude okrutna. Inače, u slivu Zapadne Morave se nalazi 18 lokalnih samouprava i oko 800 hiljada građana i ove klimatske promene su ovde bile jako izražene u vidu učestalih poplava. Štete su zabeležene na hiljadama stambenih objekata, hiljadama hektara poljoprivrednih površina, desetinama preduzeća, mostovima, putevima i drugim objektima infrastrukture.

Država i gradovi u slivu Zapadne Morave su načinili velike napore u obnovi i unapređenju zaštite infrastrukture, ali su napravili jedan korak više. Naime, pre samo mesec dana potpisan je i Poseban sporazum o saradnji gradova i opština slivova Zapadne Morave. Formirana je prva zajednička služba koja kao osnovni cilj ima preventivne aktivnosti u smanjenju rizika od katastrofa.

Predstoji period u kojem će se intenzivno raditi na strateškim dokumentima, ali i obukama i vežbama civilne zaštite, kao i procenama štete od katastrofa.

Vlada Republike Srbije, preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, kao i resornim ministarstvima za državnu upravu i lokalnu samoupravu, vašeg Ministarstva za zaštitu životne sredine i Sektora za vanredne situacije daje veliku podršku svim ovim aktivnostima. Pre nekoliko meseci je nabavljeno 600 metara mobilnih protivpoplavnih sistema, 900 kompleta uniformi za pripadnike civilne zaštite, obezbeđene su obuke, a u toku je i rekonstrukcija objekta na Rudnu, koji će biti prvi regionalni centar za obuku u Republici Srbiji. Ovaj centar će posebno sarađivati sa Nacionalnom akademijom za javnu upravu, a sve u cilju realizacije programa i obuke službenika na lokalnom nivou.

Slike koje smo imali iz 2014. i 2015. godine odnose se na poplave i upozoravaju nas i traže od nas da se upravo ovako organizujemo.

Grad Kraljevo, iz kojeg ja dolazim, na svojoj teritoriji ima čak 174 vodotoka drugog reda i pet vodotoka prvog reda. Nadležnost za vode drugog reda je na lokalnoj samoupravi. Nažalost, skromni budžeti, velika teritorija, depopulacija dotrajale infrastrukture, nedovoljna svest stanovništva su samo neki od faktora koji nas čine još ranjivijim na klimatske promene.

Ovde bih se prvenstveno dotakla toga da moramo da radimo na tome da podignemo svest naših građana, jer je u 21. veku nedopustivo, a prava je reč da je to ekološki genocid, da se pored reka, potoka, jezera, prave deponije i da za to niko ne odgovara. Imam utisak da to postaje nekako društveno prihvatljivo.

Ako već govorimo o zaštiti vode, mislim da prvo treba da krenemo sa podizanjem, ne samo vode, i u zaštiti životne sredine, ekološke pismenosti naših građana, počev od najmlađih. I u osnovnim školama imamo izborni predmet koji se zove "Čuvari prirode" i to je dobar početak da najmlađi shvate koliko znači disati čist vazduh i piti zdravu vodu.

Mislim da smo mi jedna od retkih zemalja koja može da se pohvali time da možete da odvrnete slavinu, sipate čašu vode, popijete i znate da je to ispravna voda. To moramo da zaštitimo i to moramo da očuvamo.

Ono što nam je zadatak u budućnosti jeste potreba da iznađemo način da upravljamo vodama, ali i svim drugim prirodnim resursima, da ih učinimo funkcionalnim u odnosu na potrebe stanovništva, a sa druge strane da zaštitimo državne interese.

Možda podela reka na vode prvog i drugog reda u smislu nadležnosti nije najbolje rešenje. Buduće zakonsko rešenje trebalo bi da sadrži kapacitete i potrebe lokalnih zajednica, ali i strateške ciljeve planova razvoja. Jedna od mogućnost je da se lokalnim samoupravama ostavi kao mogućnost gazdovanje prirodnim resursima na svojoj teritoriji naravno uz strogu kontrolu države.

Nažalost, do sada je praksa pokazala, a i svesni smo toga, da manje opštine imaju i manje kapacitete pa je udruživanje lokalnih samouprava neminovnost jedno logično rešenje. Pored rešavanja problema sa nedostacima resursa udruživanje podiže i kvalitet usluga.

Upravljanje prirodnim resursima pored jasnih i kvalitetnih procedura zahteva u jednom delu i posedovanje posebnih znanja i veština i svaka inicijativa, pa i ova za formiranje službe za smanjenje rizika od katastrofa i civilnu zaštitu u slivu Zapadne Morave ima za cilj dalji razvoj i promociju naše države i treba i mora da ima podršku svake institucije i svakog plana i programa u Republici Srbiji.

Sigurna sam da će Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a imamo i predstavnike Ministarstva za poljoprivredu, uvek podržavati i pomoći aktivnost ove službe. Mislim da država, a mogu slobodno iskoristiti jedan termin, treba agresivnije da pristupi zaštiti izvora pijaće vode, kao i geotermalnim izvorima jer nažalost nije redak slučaj u Srbiji da tople vode iz geotermalnih izvora odlaze direktno u reku bez korišćenja iste i takva praksa mora da se prekine, jer postoji nešto što se zove osnovna geološka istraživanja. To su istraživanja koje radi država za potrebe prostornog planiranja, izgradnje nekih bitnih objekata i slično i oni bi mogli u budućnosti na osnovu konkursa u Ministarstvu rudarstva ta istraživanja da radimo u jednom delu i za potrebe lokalnih samouprava i da se identifikuju prirodni resursi. Ova istraživanja jesu skupa i procedura za same opštine komplikovana, ali kada bi država u njihovo ime to radila, onda bi to bilo mnogo efikasnije i izvodljivije.

Takođe, eksploataciona prava na izvorište pijaćih voda koja se koriste za potrebe vodosnabdevanja lokalne zajednice moraju biti data opštinama i gradovima jer oni sada nemaju resurse da se bave ovim temama pa bi im svakako podrška i ministarstva i države mnogo značila. To bi i za državu možda bio lakši posao jer bi tako decentralizovala ovo pitanje i samim tim i ojačala lokalne samouprave.

Navešću primer grada iz kojeg dolazim, to je Kraljevo, gde oko 60% stanovništva se snabdeva iz sistema vodosnabdevanja Javno komunalnog preduzeća „Vodovod“. Ostatak je na ruralnim, odnosno seoskim područjima gde je vodosnabdevanje individualno, u vidu seoskih vodovoda, bunara kojima se, nažalost, u praksi loše gazduje. Identična, možda i lošija slika je kada je reč o otpadnim vodama ili kanalizacijama.

Kao i kod problema sa poplavama koje sam navela na početku i ovde se nameće potreba za pronalaženjem najracionalnijeg i najfunkcionalnijeg rešenja. Rešenja leže kako u praktičnim propisima, tako i u podršci opštinama i gradovima kroz različite projekte, što je i najavljeno od strane predsednice Vlade.

Umrežavanje lokalnih samouprava, kao primer gde su se umrežile lokalne samouprave u slivu Zapadne Morave, i veća posvećenost ovim temama je jedan od najvažnijih izazova i zadataka pred nama.

Primer takve prakse, dobre prakse treba da posluži za trasiranje budućih politika koje, pre svega, treba da budu održive u funkciji daljeg razvoja našeg društva i države, a sve u cilju upravo onog o čemu danas ovde raspravljamo i diskutujemo, a to je zaštita životne sredine koja je jedan od sigurno ključnih garanata zdrave generacije koje nam dolaze.

Zbog toga i zbog posvećenosti ovog Ministarstva da sačuvamo životnu sredinu, da sačuvamo pijaće vode JS u danu za glasanje podržaće oba predložena zakona.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima Akoš Ujhelji.

Izvolite.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, narodni poslanik Arpad Fremond već naglasio u svom izlaganju, naša poslanička grupa će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode koji se nalazi pred nama, pošto smatramo da je zaštita prirode izuzetno važna misija o očuvanju naše okoline za naredne generacije.

S obzirom da je jedan od ciljeva Predloga zakona ispunjenje obaveze prema međunarodnoj zajednici i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao što smo čuli od predsednice Odbora za evropske integracije, Elvire Kovač, postavlja se pitanje kako EU gleda na zaštitu privrede i očuvanje zaštite životne sredine.

Poštovani narodni poslanici, politika životne sredine EU ima za cilj da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Direktne koristi koje donosi ova politika su opšte: bolje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, konkurentna privreda, bolji kvalitet života.

Politika EU u oblasti očuvanje prirode se zasniva na načelu preventivnog delovanja, načelu zagađivač plaća, borbi protiv narušavanja prirode na samom izvoru zagađenja, zajedničkoj odgovornosti između EU i država članica i uključivanje zaštite prirode u druge politike EU.

Usled ulaganja u infrastrukturu, kao i u održavanje postrojenja neophodne su značajne investicije. Značajan deo troškova dostizanja EU standarda će se finansirati kroz fondove EU. Mi u SVM smatramo da kroz pregovore o članstvu treba obezbediti dovoljno dug prelazni period kako bi se infrastruktura i postrojenja u Srbiji prilagodili evropskim standardima, Srbija će nakon usklađivanja i primene odgovarajućih normi osigurati visoke ekološke standarde, veći kvalitet vazduha i vode, obezbediti očuvanje biodiverziteta i integrisani sistem upravljanja otpadom. Ulaganjem u zaštitu prirode Srbija će poboljšati i svoj položaj turističke destinacije, što će doprineti razvoju turizma. Jedan od razloga za predložene izmene se odnosi na zabranu izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima.

U Republici Srbiji se oko 10,40% energetskoj potencijala nalazi se u vodotocima na kojima se mogu graditi male hidroelektrane. Procene su bazirane na katastru malih hidroelektrana iz 1987. godine kojom je opisano 856 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana. Pored ovih 856 lokacija koje se nalaze u užoj Srbiji, prema katastru malih hidroelektrana u Vojvodini postoji 13 potencijalnih lokacija pogodnih za izgradnju kapaciteta.

Važno je napomenuti da male hidroelektrane nisu ekološki prihvatljive na delovima zaštićenih područja, bez obzira na režim zaštite, što treba imati u vidu kao jedan od kriterijuma prilikom revizije lokacija malih hidroelektrana i proglašenja zaštićenih područja.

Obzirom da je nedavno usvojen Zakon o obnovljivim izvorima energije, zabrana izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima ovim izmenama se postiže usaglašavanje zakonskih propisa Republike Srbije.

Teritorija Republike Srbije obuhvata 7,67% zaštićenih područja i kao takva pripada jednom od najznačajnijih centara biodiverziteta u Evropi sa brojnim specifičnim eko sistemima.

Prostornim planom Republike Srbije površina zaštićenih područja koja je planirana za zaštitu do 2015. godine je oko 10%, a do 2021. godine oko 12%. Zaštita prirode u Republici Srbiji je unapređena Zakonom o zaštiti prirode kojim je izvršeno usaglašavanje sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima u oblasti zaštite biodiverziteta, kao i direktivama EU o zaštiti prirode.

Kada govorimo o zaštiti prirode, ne smemo zaboraviti ni javna preduzeća od kojih zavisi operativno sprovođenje zakona. Tu pre svega mislim na JP „Vojvodina šume“ koje pored obavljanja osnovnih delatnosti kao što su šumarstvo, lovstvo i ribarstvo, bavi se i upravljanjem zaštićenih područja. Javno preduzeće „Vojvodina šume“ je najveći upravljač zaštićenih područja u Vojvodini, jedan od najvećih u Srbiji. Preduzeće upravlja sa nešto više od 70.000 hektara koji se nalaze u okviru većeg broja zaštićenih područja. Preduzeće upravlja sa ukupno 16 zaštićenih područja, pet specijalnih rezervata prirode, dva spomenika prirode, sedam strogo prirodnih rezervata i dva prirodna spomenika.

Kada pričamo o zaštićenim područjima koja su u nadležnosti preduzeća, uglavnom pričamo o specijalnim rezervatima prirode koji su poznati široj javnosti, kao što su Deliblatska peščara, Obedska bara, Gornje podunavlje, Koviljsko- Petrovaradinski rit i Bagremara. Četiri najveća specijalna rezervata prirode, preduzeća su zaštićena područja prve kategorije, odnosno proglašena su aktom Vlade, te se mogu smatrati da su od nacionalnog interesa.

Ova zaštićena područja imaju i neko internacionalno obeležje i prepoznata su kao međunarodno značajna područja. Tako sva imaju status međunarodno važnih područja za ptice, međunarodno važna područja za biljke i područja važna za leptire. Ova četiri rezervata su i područja koja imaju međunarodni status prema Ramsarskoj konverziji.

Ono čime se javno preduzeće kao upravljač svih ovih zaštićenih područja može pohvaliti jeste redovno sprovođenje aktivnih mera zaštite koje drži na određenom nivou već desetak godina. Ovo pre svega dobija na značaju ako podvučemo dve činjenice, a to su da zaštita prirode košta i zahteva finansijska ulaganja, inače ćemo izgubiti neke od temeljnih prirodnih vrednosti, pogotovo u doba evidentnih efekata klimatskih promena.

Za upravljanje zaštićenim područjima do sada su izdvajana simbolična budžetska sredstva. Na primer za poslednjih deset godina iz republičkog i pokrajinskog budžeta izdvojeno je onoliko koliko su ukupni godišnji troškovi javnog preduzeća. Generalno gledano, 85% svih troškova na zaštićenim područjima finansira samo preduzeće, dok samo 15% sredstava finansiranja za zaštićena područja dolazi iz drugih izvora. Poslanička grupa SVM je stava da u narednom periodu moramo izdvojiti više sredstava za tu namenu iz budžeta, a sve u cilju što boljeg očuvanja prirode. Smatramo da je izuzetno važna i edukacija i povećanje svesti građana, jer sa malim promenama i zajedničkim delovanjem možemo postići vrlo dobre rezultate. Hvala na pažnji.

Hvala.
Reč ima dr Vesna Ivković.