Zahvaljujem.
Reč ima zamenica predsednika poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije, narodna poslanica Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća, potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Jevđić.

Uvažene koleginice i kolege, ministarko, sa saradnicima, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi o kojem danas raspravljamo najstariji je neusklađen zakon sa Ustavom i međunarodnim propisima, petnaest godina od donošenja Ustava 2006. godine, nije usklađen sa najvišim pravnim aktom, iako je rok za usklađivanje svih zakona bio 2008. godine i uprkos tome što je Venecijanska komisija više puta ukazivala na neophodnost promene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Danas, dakle 27 godina nakon donošenja i 15 godina od donošenja Ustava mi razgovaramo o Predlogu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Osim što se ovaj zakon usklađuje sa Ustavom, on se usklađuje i sa preporukama Saveta Evrope iz revidiranog kodeksa dobre prakse u oblasti referenduma, iz oktobra 2020. godine. U njega su ugrađeni i neki elementi i direktive EU o elektronskoj građanskoj inicijativi.

Ovo napominjem zato što se u javnosti čuju neozbiljne i vrlo neutemeljene kritike. Nisam videla ni jedan konkretan predlog kako bi tačno trebalo da izgleda neka od odredaba koje se kritikuju.

Ovde ne govorim, naravno o konstruktivnim kritičarima, onima koji su učestvovali u javnoj raspravi, već o kritizerima koji umesto objašnjenja zašto 15 godina nismo promenili zakon i uskladili ga sa Ustavom, i umesto da rade na edukaciji o afirmaciji delovanja građana kroz mehanizme neposredne, direktne demokratije, šire teorije zavera, ne istine i polu informacije.

Krajnje je vreme da političke razlike ostavimo po strani, bar kada je reč o uvođenju mehanizama, koji uključuju građane u kreiranje zakona i propisa, uvode princip i individualne odgovornosti za kreiranje zakona.

Šta to tačno znači i šta pod tim podrazumevam, približiću vam kroz primer Švajcarske. Taj primer uzimam bez namere da pravim neumesno poređenje naše zemlje sa Švajcarkom, već da osvestim činjenicu da donošenjem ovog zakona imamo šansu da afirmišemo neposrednu demokratiju i omogućimo građanima da direktno odlučuju o svemu onome što smatraju važnim za kvalitet svog života i uslove u kojima žive i rade.

Švajcarka je zemlja koja u Evropi prednjači po korišćenju referenduma i gde se građani izjašnjavaju, čak i o izgledu ulica i fontana. Građani Švajcarske uspešno primenjuju mogućnost direktnog uticaja na promenu nekog zakona, pa i Ustava. Građani se nekoliko puta godišnje izjašnjavaju o raznim pitanjima, što ima pozitivne efekte u smislu građanskog samorazumevanja njihove uloge u društvu, odnosno razumevanja da imaju mogućnost da ostvare pravo i kažu šta misle.

Direktna demokratija, odnosno pravo na referendum stvorili su u Švajcarskoj sistem u kojem političari uvažavaju i vrlo razumeju da odluke koje donose mogu biti opovrgnute na referendumu, što samo po sebi donosi visok nivo političke odgovornosti, a samim tim i stabilnosti.

Švajcarci će se, primera radi i u nedelju, na referendumu izjasniti i o uvođenju kovid propusnica.

Narodna inicijativa i referendum ne omogućava samo učešće javnosti po pitanju zakona i ustava, već pre svega određuju odnos javnosti prema vlasti. Švajcarci shvataju vlast, pre svega kao nešto u čemu treba učestvovati.

Ovaj Zakon je upravo prilika da i mi našim građanima pružimo tu mogućnost da se neposredno izjašnjavaju o pitanjima koja smatraju značajnim.

Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi sadrži dobar deo demokratskih mehanizama koji se primenjuje u Švajcarskoj. Zato sam odlučila da upravo taj primer navedem, naravno usklađen sa našim pravnim sistemom.

Predlog zakona sam analizirala vrlo detaljno i vrlo pažljivo. Opšti utisak o zakonu u celini jeste da se predloženim izmenama uspostavljaju najviši demokratski standardi koji su u primeni u državama članicama Evropske unije.

Primena tih standarda dovodi do značajne participacije građana u donošenju odluka i zakona. Učešće građana u javnosti i procesima odlučivanja zajednička je vrednost u evropskoj, pa i svetskoj političkoj kulturi koja se najbolje gradi i unapređuje upravo kroz direktno učešće građana u procesu donošenja odluka. Mi u Socijaldemokratskoj partiji Srbije upravo kroz to sagledavamo vrednost ovog zakona.

Analizirajući Predlog pokušala sam da sagledam stvari što je kritičnije moguće jer smatram da je to korisno kako bih što bolje razumela sve kritike koje se čuju u javnosti o ovom Predlogu. Ja moram da kažem da nisam našla logiku ni razumela ono što se u javnosti plasira neodgovorno, često manipulativno i neobjektivno na nivou teorija zavere o razlozima zbog kojih navodno donosimo ovaj Zakon.

Ono što vidim jeste da ovaj Predlog i u delu o referendumu, i još više u delu o narodnim inicijativama ima sve one elemente koje dugoročno donose korist celom društvu.

Vidim i da ovim zakonom imamo šansu da što je moguće više uključimo građane u proces odlučivanja i osvestimo građanima da koristeći mehanizme koje zakon pruža mogu daleko aktivnije i direktno da učestvuju u kreiranju zakona, unapređivanju društva po svojoj meri.

Zaista ne vidim ništa loše u tome da se unaprede prava građana tako da narodnim inicijativama mogu i te kako da utiču na donošenje zakona ili njihovu izmenu.

Verujem da je zakon o referendumu i narodnoj inicijativi početna tačka da se građani suštinski zainteresuju za to kako funkcioniše njihova zajednica, šta je neophodno i šta žele da promene i unaprede u sredinama u kojima žive.

Osnovne novine u ovom predlogu zakona su sledeće. Ukidanje praga izlaznosti birača za koji je prema postojećim pravilima bila potrebna većina od upisanih birača, sada je to većina od broja izašli birača. Ovo je jedna od osnovnih novina u cilju usklađivanja sa Ustavom.

Naime, Ustavom je predviđeno da je uslov za promenu Ustava koji usvoji Skupština taj da glasa većina od onih koji izađu na izbore.

U važećem Zakonu o referendumu piše drugačije. Tamo stoji da se odluka donosi većinom od ukupnog broja birača.

Najveći broj kritika upućenih tokom javne rasprave i u pojedinim medijima odnosio se upravo na pitanje izlaznosti. Ustav Srbije bavi se u članu 203. stav 8. precizno uslovima o uspešnosti referenduma i kaže se: „Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača“.

Želela sam ovo precizno da pročitam iz Ustava Srbije zato što to potvrđuje da teza da se Zakon o referendumu menja da bi se ukinula obavezna izlasnost većine upisanih birača ne stoji, jer u slučaju sukoba odredbe zakona i odredbe Ustava primenjuje se, naravno, odredba Ustava, tako da u tom smislu promena zakona ne bi bila neophodna za sprovođenje ustavnog referenduma o promeni Ustava. Rešenje bi postojalo i sa važećim zakonom. Primenile bi se, naravno, odredbe Ustava.

Odredba koja se odnosi na to da je za uspeh referenduma dovoljno da za njega glasa većina izašlih birača, a ne većina upisanih, nekima na prvi pogled izgleda nedovoljno čvrsta u smislu da neće uvek odraziti stav građana o nekom pitanju. Ja mislim upravo suprotno. Neophodno je da se podigne svest građana o njihovom aktivnom učešću u javnim poslovima na svim nivoima vlasti, a time i odlučivanju o pitanjima koja su značajna za njihov život. O tome sam govorila i na početku, navodeći detaljno i opširno i primer Švajcarske.

Idemo dalje. Jedan za nas u Socijaldemokratskoj partiji Srbije najvažnija izmena ovog zakona jeste to što se produžava rok za prikupljanje potpisa.

Dakle, za podnošenje narodne inicijative potrebno je 30.000 potpisa, a rok se produžava sa sedam na 90 dana. Uglavnom se zbog tog kratkog roka do sada narodna inicijativa i nije tako često, ili gotovo nikako, ni primenjivala, ni podnosila.

Prilično veliki problem upravo predstavlja i to što ne postoji jedinstvena evidencija o podnetim inicijativama, pa je bilo do sada otežano prikupljanje informacija o podnetim i nerealizovanim narodnim inicijativama.

Najveći deo informacija o podnetim inicijativama prikupila je nevladina organizacija CRTA i one se nalaze u brošuri te organizacije iz 2018. godine, koja se bavi problemima u ostvarivanju prava na podnošenje narodne inicijative.

Inače, o tome je govorio i kolega Balint, od uvođenja višestranačja, na republičkom nivou održana tri referenduma. Dakle, 1990. godine menjali smo Ustav, 2006. godine takođe, 1998. godine izjašnjavali smo se o tome da ne želimo strane predstavnike u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Izjašnjavanje o državnim simbolima i ustavnim amandmanima 1992. godine bilo je neuspešno, jer je izašlo manje od polovine birača.

Kada je reč o narodnoj inicijativi, praktično bila je samo jedna i to inicijativa Fondacije „Tijana Jurić“, koja je implementirana u izmene Krivičnog zakona.

Na lokalnom nivou referendumi su se održavali uglavnom samo po pitanju uvođenja mesnih samodoprinosa.

Produžetkom roka na 90 dana za prikupljanje potpisa otvara se mogućnost da narodnih inicijativa bude značajno više u budućem periodu. Da li će ih biti ili neće, zavisiće od same ideje, predloga, inicijative i od prikupljenih potpisa za čiju overu će se plaćati minimalna, gotovo simbolična naknada od 50 dinara.

Učesnici u javnoj raspravi ukazali su na potrebu da se ova naknada ne naplaćuje u sprovođenju narodnih inicijativa, jer ta odredba ne postoji ni u važećem Zakonu o referendumu i narodnim inicijativama. Međutim, budući da zakon predviđa da za elektronske potpise nije potrebna overa, može se prostom logikom zaključiti da troškovi prikupljanja i overe mogu u budućnosti i te kako da se svedu na minimum i da neće samim tim obeshrabriti građane da koriste narodnu inicijativu kojom mogu da predlažu donošenje, izmenu ili prestanak važenja Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Takođe, najmanje 150 hiljada potpisa birača podnosi se za predlog za promenu Ustava.

Iz svega navedenog, jasno je da zakon otvara mogućnost jedne nove dinamike i aktivizma i uključivanja građana u vršenje vlasti preko narodne inicijative i referenduma, što je postojećim zakonom bilo gotovo nemoguće, budući da je odavno i zastareo i restriktivan, pokazao velike nedostatke.

Neposredna demokratija je starija od predstavničkog modela i može samo dodatno da unapredi predstavnički model, a samim tim i naš rad narodnih poslanika u budućnosti.

Značajno je napomenuti da Predlog zakona prepoznaje i uvodi, prema pravnom dejstvu odluke, obavezujući i savetodavni referendum. O tome ste i vi govorili u uvodnom izlaganju. Različite vrste referenduma predviđaju republički, pokrajinski i lokalni, a prema vremenu donošenju akta koji je predmet referenduma - prethodni ili naknadni i prema vrsti – ustavotvorni, zakonodavni ili upravni.

Dalje, izuzetno je važno što ovaj predlog detaljno obrazlaže i predviđa referendumsku kampanju, koja važećim zakonom uopšte nije regulisana, čak ni pomenuta, dok se predloženim izmenama detaljno reguliše i to ko može da organizuje i kako se finansira i troškove kampanje, poseban račun, podnošenja izveštaja, jednak pristup stranama koje zagovaraju različite odgovore na referendumsko pitanje, kao i ravnomerno i korektno obaveštavanje građana o svim važnim pitanjima o kojima se izjašnjava na referendumu.

Dakle, za kraj, ali ne manje važno jeste to da su kritike Venecijanske komisije bile toliko pozitivne da ni ta preporuka o početku primene zakona, tek godinu dana nakon početka primene, ne može da zaseni ni dobre kritike, pozitivne kritike i ono što sam zakon može da nam donese u budućnosti ako ga svi zajednički, ponavljam opet, stavljajući političke razlike sa strane, sagledavamo kao jednu novu mogućnost da jačamo ulogu građana u vršenju vlasti.

Da li je dobar? Da li može da bude bolje? Sigurno je da može, međutim ovaj zakon svakako je, nakon 15 godina, jedan potpuno novi početak i zbog svega što sam već navela u svom izlaganju, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj predlog.

Hvala.

Zahvaljujem se zamenici predsednika poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Gospođo Obradović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, sam naziv Predloga zakona o kome danas raspravljamo govori o tome koliko je važno pitanje danas na dnevnom redu - Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi.

Ustav Republike Srbije kaže: „Suverenost potiče od građana koji vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika“.

Važeći Zakon o referendumu donet je 1994. godine. Ustav Republike Srbije donet je 2006. godine i očigledno je da nije postojala politička volja da se ovako važan zakon uskladi sa Ustavom i donese do kraja 2008. godine, kako je to propisano Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije, koji je, kažem, donet 2006. godine.

Sada, ne samo da postoji politička volja, već je jednostavno prihvaćeno da taj posao mora biti završen, da nije zdravo za naš zakonodavni sistem, da postoji zakon koji nije u saglasnosti sa Ustavom i zbog toga je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i formiralo Radnu grupu koja je radila na ovom predlogu. Najznačajnija odredba koju bih ja istakla, na čijem usaglašavanju se radi, odnosi se na propisivanje cenzusa za uspeh referenduma.

Član 203. stav 8. Ustava Republike Srbije kaže: „Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača“.

U važećem Zakonu o referendumu stoji odredba da je za uspeh referenduma potrebno da na referendum izađe više od polovine upisanih birača. Ova odredba nije u skladu sa napred navedenim članom Ustava, prema tome postoji realna potreba da se novi Zakon o referendumu u ovom delu uskladi sa važećim Ustavom.

Osim usklađivanja sa Ustavom, bilo je važno da se u zakonu prepozna i primena najviših standarda za sprovođenje referenduma i narodnih inicijativa koje su uspostavljene u evropskim državama, ali i u drugim demokratskim zemljama i najznačajniji standardi su u stvari preporuke Saveta Evrope.

U tom smislu, mogu da ocenim da je od velike važnosti bila saradnja Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa Venecijanskom komisijom, čiji eksperti su mnogo pomogli u sačinjavanju ovog predloga, baš kao što su pomogli i u sačinjavanju Nacrta akta o promeni Ustava.

Ne radi se tu o tome da smo mi samo sve njihove preporuke prepisali, da smo mi te preporuke usvojili i stavili ih u bilo koji akt ili u zakon, radi se o tome da ćemo prema njihovim smernicama popraviti naše zakonodavstvo kako bismo dostigli standarde koji važe u evropskim zemljama. To možemo samo ako pravila koja važe u EU prilagodimo našem pravnom i političkom sistemu, uopšte društvu u kome živimo, a naš sistem tim pravilima.

Svesni smo činjenica da je jedan od prioriteta rada Vlade Srbije dostizanje punopravnog članstva u EU i da nas na tom putu očekuje mnogo izazova na koje ćemo morati da odgovorimo i to nadam se uspešno i činimo. U tom smislu je saradnja sa Venecijanskom komisijom bila od presudnog značaja, kako za izradu akta o promeni Ustava, tako i saradnja sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koja je radilo na izradi ovog Predloga zakona o referendumu o kome danas raspravljamo.

Ustav definiše više vrsta referenduma i dobro je što u ovom predlogu možemo da vidimo da su sve te vrste regulisane. Dakle, radi se o republičkom, pokrajinskom i lokalnom referendumu.

Dalje, tu je referendum za celu teritoriju ili za deo teritorije, obavezni i fakultativni, prethodni i naknadni, ustavotvorni, zakonodavni i upravni i savetodavni.

Logično je da se za različita pitanja raspisuje druga vrsta referenduma. Na ovaj način za pitanja koja su definisana Ustavom i za koje je potrebno da se izjasne svi građani, raspisaće se republički referendum, ali ako se neko pitanje tiče, recimo, lokalne zajednice, raspisaće se lokalni ili neki drugi referendum koji je od značaja kako bi se rešilo pitanje koje je takođe od značaja za taj deo teritorije naše zemlje.

Na ovaj način omogućeno je stalno izjašnjavanje građana, učestvovanje građana u donošenju odluka koje se tiču, na kraju, upravo njih samih. Sa druge strane, to znači i veliku pomoć državi i lokalnoj samoupravi, jer ćemo onda znati, onda će institucije države i lokalne samouprave znati na koji način razmišljaju građani i u kom smeru bi trebalo da se ide u budućnosti.

Smatram da je od presudnog značaja za primenu ovog zakona i učestvovanje šireg kruga ljudi na referendumu, što će biti omogućeno na taj način što će ovaj zakon predvideti da mogu da glasaju i interno raseljena lica prema boravištu na glasačkom mestu u Srbiji koje izaberu ili prema boravištu na glasačkim mestima u inostranstvu.

Na taj način možemo očekivati primenu zakona u punom kapacitetu kada se radi o omogućavanju građanima da učestvuju u donošenju odluka, što je takođe jedan od prioriteta za donošenje ovog zakona.

Ono što bih želela da istaknem kao posebno važno jeste javnost, kojoj ovoj predlog pridaje veliku pažnju. Uvodi se obaveza nadležne izborne komisije, što je u ovom slučaju RIK, da pripremi akt kojim se građanima pružaju tzv. „objektivne informacije“ o predmetu referenduma upravo iz razloga da bi građani mogli da dobiju potrebne informacije, da bi mogli da sagledaju sve argumente i da odluče na koji način će se izjasniti, na koji način će odgovoriti na referendumsko pitanje, da li će njihov odgovor biti za ili protiv u skladu sa pitanjem koje se postavlja, a koje se odnosi na teritoriju cele naše zemlje ili je vezano za lokalnu zajednicu. Objektivne informacije biće dostupne, odnosno biće u formi dopisa, dostavljene svim biračima na njihove adrese prebivališta.

Dalje, zaštita prava tokom sprovođenja referenduma je još jedno vrlo važno pitanje koje ovaj zakon reguliše. Građanin koga je glasački odbor neosnovano sprečio da glasa ili mu je na glasačkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje, ali i ovlašćeni predlagač, svaki poslanik, narodni poslanik ili odbornik povodom donete odluke, izvršene radnje ili učinjenog propusta nadležne komisije, glasačkog odbora ili potkomisije, ima pravo na prigovor nadležnoj komisiji u roku od 48 sati.

Ovim odredbama koje se odnose na ova pitanja dalje se regulišu rokovi. Dakle, nadležna komisija odlučuje o prigovoru u roku od 96 sati. Protiv rešenja nadležne komisije, donetog po prigovoru, podnosilac prigovora može podneti žalbu upravnom sudu. Rok je takođe 96 sati, ali ono što je za građane Srbije možda važnije od rokova u ovom trenutku, jeste da je obezbeđena dvostepenost u odlučivanju, čime će svakako zaštita prava građana tokom sprovođenja referenduma biti jača.

Želim na kratko da se osvrnem i na odredbe koje se odnose na narodnu inicijativu. Narodna inicijativa će moći da dovede do raspisivanja referenduma na zahtev građana. Dakle, najmanje tri birača formira inicijativni odbor sa predlogom za narodnu inicijativu.

Pre početka prikupljanja potpisa, inicijativni odbor dostavlja predsedniku nadležne Skupštine predlog narodne inicijative, kako bi se sproveo verifikacioni postupak.

Predsednik Skupštine utvrđuje da li se predlog narodne inicijative odnosi na pitanja o kojima se ne može raspisati referendum, da li je predlog podnet u propisanom obliku koji zakon predviđa u zavisnosti od toga, naravno, kakva vrsta narodne inicijative se predlaže, da li je predlog podneo inicijativni odbor koji je formiran u skladu sa ovim Zakonom o referendumu i da li je predmet referenduma, naravno, u nadležnosti Skupštine kojoj je inicijativa upućena. Ukoliko je predlog narodne inicijative u skladu sa zakonom i sa svim uslovima čije se ispunjenje traži, predsednik Skupštine obavestiće inicijativni odbor kada počinje da teče rok od 90 dana za prikupljanje potpisa za listu potpisnika.

Ono što je drugačije predloženo, što možemo da vidimo u ovom predlogu u odnosu na važeći zakon jeste rok za prikupljanje potpisa koji je proširen sa sedam na 90 dana i na taj način želim da kažem da je ostavljeno skoro 13 puta duže vreme u odnosu na ono koje važi danas za prikupljanje potpisa, što će naravno u mnogome olakšati sam postupak jer građani mogu da mnogo lakše organizuju svoje obaveze u ovoj fazi postupka.

Legitimitet narodne inicijative ostvaruje se upravo overom ovih potpisa, ali značajna novina je, što smo mogli da čujemo i od ministarke Obradović, mogućnost prikupljanja elektronskih potpisa građana koji ne podležu overi potpisa.

Predlogom zakona je takođe ukinuta obaveza prijavljivanja Ministarstvu unutrašnjih poslova mesta za prikupljanje potpisa. Nakon predaje liste potpisnika Skupštini vrši se provera podnete liste i naravno upoređivanje sa biračkim spiskom.

Ukoliko je prikupljen dovoljan broj potpisa narodna inicijativa se smatra pokrenutom. Ako je narodna inicijativa pokrenuta sa ciljem raspisivanja referenduma, nadležni odbor, odnosno nadležno radno telo Skupštine potvrđuje da li su ispunjeni i ostali uslovi koji su predviđeni ovim zakonom i prosleđuje Skupštini zahtev za raspisivanje referenduma. Sednicama radnih tela može da prisustvuje i predsednik inicijativnog odbora, što je od velikog značaja za uključivanje građana, a tokom ovog postupka, naravno, može se i odbaciti neki predlog.

Nakon provere liste sa potpisima, liste potpisnika i prilikom odlučivanja o zahtevu za raspisivanje referenduma inicijativni odbor, naravno, ima pravo da podnese tužbu Upravnom sudu ukoliko smatra da Skupština nije pravilno odlučila.

Narodna inicijativa kao oblik direktne demokratije je važan postupak za našu zemlju. Prisutan je dakle u našem sistemu i jako je važan ako želimo da pratimo demokratski nivo evropskih zemalja i u ovoj oblasti.

Ono što je važno jeste da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave shvatilo zadatak da na odgovarajući način izradi predlog koji je danas pred nama. Šta znači na odgovarajući način? Znači da pre svega uskladi odredbe sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom, da odredbe izradi i u normativnom i u sadržinskom smislu na način koji će biti kompatibilan sa našim pravnim sistemom i drugim zakonima koji su od važnosti za pitanje referenduma, ali i da ispoštuje pravila koja važe u EU i da na pravi način implementira preporuke koje su dobijene od Venecijanske komisije bilo u toku samog postupka izrade nacrta zakona, bilo na kraju sa dobijanjem pozitivnog mišljenja na nacrt zakona.

Zbog položaja Srbije u procesu dobijanja punopravnog članstva u EU mnogo se mora voditi računa o svim detaljima koje sam upravo navela jer sa jedne strane mi se jesmo obavezali da implementiramo pravila ili postulate EU, ali sa druge strane to moramo učiniti tako da to ne remeti naš zakonodavni ili politički sistem ili norme koje danas kod nas važe.

U tom smislu želim da kažem da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave apsolutno ispunilo zadatak i prema Venecijanskoj komisiji, ali je ispunilo i rokove koji su možda malo bili nametnuti zbog sprovođenja ustavnih promena. Drago mi je da smo na kraju pokazali da smo tim koji je na jednom zadatku. Radili smo na različitim aktima, ali ti akti su teško povezani. Naravno, ovde mislim osim Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i na Ministarstvo pravde i na Narodnu skupštinu.

Ono zbog čega bih želela da reagujem jer smatram da je važno jeste plasiranje laži i insinuacija koje su upućene na to da se nešto radi ispod žita, kao da niko ne može da ode na sajt Vlade ili na sajt Narodne skupštine i da proveri koji su akti u proceduri, a naravno da može i te laži se naravno koriste za pozivanje ljudi da ne izađu na referendum. Dakle, ja ovde ne govorim o tome da se možda pozivaju ljudi da daju negativan odgovor na primer kada se radi o ustavnim promenama na referendumu. Ovde se radi o tome da se pozivaju ljudi da uopšte ne izađu na referendum. Smatram da je to mnogo opasnija situacija jer izaziva nezadovoljstvo kod građana zašto nisu pitani. Dalje, oni misle da je donošenje ovakvog zakona pogrešno slušajući isključivo dezinformacije.

Sa druge strane, zakon neće moći da se primenjuje u punom kapacitetu ako građani nisu zainteresovani da daju svoje mišljenje na referendumu o važnim pitanjima. U svakom slučaju, to nanosi štetu državi, a na kraju i svim građanima Srbije.

Stvara se loša atmosfera, građani se odvraćaju od ostvarivanja svojih prava a sve zarad prikupljanja jeftinih političkih poena, toliko jeftinih da se čak koristi i status naše južne pokrajine KiM u te svrhe, naravno kada govorimo o raspisivanju referenduma zbog ustavnih promena koje se, naglašavam, dešavaju u oblasti pravosuđa.

Neistine se naravno šire preko dela tajkunskih medija i pojedinaca koji pokušavaju da steknu pristalice na bilo koji način. Ma koliko to prljava kampanja bila mi nećemo dozvoliti da više puta ponovljena laž postane istina. Narod će odlučivati i odlučiti i ništa se neće desiti dok narod ne odluči. Mi iz SNS smo uvek bili spremni na to da pitamo narod, da poslušamo narod, da pitamo građane i kakva je njihova izborna volja i građani Srbije su nam od 2012. godine pa do danas davali legitimitet da Srbiju vodimo napred.

Kao da izmišljaju po šablonu – izmišljotine se plasiraju i oko Rio Tinta i životne sredine, oko Zakona o eksproprijaciji, pa naravno da se to koristi i danas kada bi trebalo da usvojimo Zakon o referendumu.

Šta god da je aktuelno i dobro za građane odmah tajkunski mediji i neki kvazi političari počnu da se bave time na dnevnom nivou i da optužuju vlast bez ikakvih argumenata.

Pogledajte samo, izdvojiću jednog koji mi nije nešto preterano zanimljiv jer je strašno vulgaran i bezobrazan, Marko Vidojković, sa naslovom, ako bi mogla neka kamera ovo da uhvati „Šta to smrdi?“. Njegova emisija se emituje na Đilasovoj platformi Nova.rs i on obmanjuje narod navodima da Ustav može da se promeni bilo kako i da će se čak promeniti i preambula i da će KiM biti izbačeni iz sastava Republike Srbije i to sve pod naslovom „Šta to tačno smrdi?“, a ja bih rekla da smrde isključivo njegove neistine ovde.

Srpska napredna stranka, za razliku od ovakvih ljudi, ne obmanjuje narod. Mi na tome nismo gradili ni politiku SNS, ni politiku države Srbije. Aleksandar Vučić je uvek sve činjenice iznosio građanima, uvek je obrazložio svaku odluku koja je bila doneta isključivo zarad toga da građanima bude bolje. Mi nemamo čega da se plašimo. Čega da se plašimo? Velikog i marljivog rada? Politike ozbiljnosti i odgovornosti koju sprovodimo od 2012. godine? Politike u kojoj su građani Srbije na prvom mestu a mnogo puta smo to pokazali i dokazali? Mi se ne plašimo i ovde to ponavljam – ni tajkuna, ni njihovih medija, ni njihovih laži, ni prljave kampanje, a svesni smo da zbog predsedničkih izbora koji nam predstoje ta prljava kampanja će biti još jača.

Ne postoji ništa što može anulirati naše rezultate. Ne postoji ništa što može da sruši politiku izgradnje i razvoja zemlje, podizanja Srbije na svim nivoima i u svakoj oblasti. Videćete šta znači ozbiljna politička partija kada iznesemo program na skupštini stranke koja nas očekuje pa ćete onda videti koliko, uz dužno poštovanje svih ovih koji su u različitim kolonama i kolosecima ujedinjeni i razjedinjeni, koliko oni nemaju nikakvu politiku na kojoj će graditi političku priču koja će biti dobra za građane Srbije već svoju politiku grade isključivo na izmišljotinama i tračevima. Kad god uradimo nešto, a to se kritikuje bez argumenata, bez predloga na osnovu kojih bismo mi možda nešto unapredili, ja znam da to što je kritikovano da smo dobro uradili.

Između ostalog, poslednjih dana se vodi hajka i protiv, iskoristiću još malo vremena od poslaničke grupe, ako mi dozvolite, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kako na društvenim mrežama tako i na tajkunskim medijima, mi smo valjda sada u fokusu zato što pripremamo ustavne promene. Glavna zamerka, više nego nebulozna i očigledno je maliciozna, glasi da sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo traju kratko i odnosi se na to koliko ja brzo čitam ili pričam na tim sednicama.

Neprijatno sam iznenađena i time što su se tome pridružili neki opozicioni političari koji su bili poslanici i koji na taj način, po meni, pokazuju koliko ih nije zanimalo da rade ovde svoj posao, da se upoznaju sa radom Narodne skupštine i da ovde predstavljaju svoje političke partije, ali pre toga da ovde predstavljaju sve građane Srbije.

Neka budu sigurni da ću na svaku laž i insinuaciju odgovoriti, pre svega zato što predstavljam građane Srbije, ali i zato što vodim računa i o integritetu Skupštine, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i svojih kolega koji vrlo korektno rade svoj posao.

Dakle, uopšte nije važno koliko mi brzo pričamo ili čitamo, važno je da o svim predlozima, kao što je i Zakon o referendumu, kao što vidite, raspravljamo u plenumu, jer su na našem Odboru predlozi samo formalno ocenjeni kao predlozi koji su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Ali, dobro, neznalice i sitne političke duše to ne žele da priznaju, a verujem i da ne znaju, jer, čim radite, niste dobri, čim radite za Srbiju niste dobri, to kažu oni koji su u raznim opozicionim kolonama, a ako ste još u SNS, onda ste na stubu srama, iako ni za šta niste krivi.

Kada pokušate da se branite od takvih ljudi, oni vam kažu da narodu u stvari mislite loše, iako ste mnogo puta dokazali suprotno, i da taj možda sa Tvitera na čijem je profilu slika krave, koji se krije iza nekog imena i prezimena koje nije njegovo ime i prezime, neće glasati za vas. U redu. Evo, trpećemo. Bićemo džak za udaranje, ali ćemo usvajati dobre zakone u Narodnoj skupštini. Vodićemo Republiku Srbiju napred. Takvi će ostati na političkom dnu, da se koprcaju u svojoj mržnji i u svom neznanju, a Srbija će se, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i sa politikom SNS, dalje razvijati i građanima pružati dobar život. Hvala.

Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu".
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana gospođo Obradović, poštovani predstavnici ministarstva, tačno je, potpuno je u pravu koleginica Žarić Kovačević, mnogo se demagogije, političke demagogije i političkih pamfleta čulo proteklih dana i proteklih meseci kada je reč o Predlogu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i kada je reč o amandmanima kojima treba da se izmeni Ustav, i to sve zarad jeftinih političkih poena.

Ali, kao i uvek, postoje stvari koje prosto ne možete prikriti, ne možete izmisliti. Nije ovde situacija da jedna laž ukoliko se izgovori sto puta postane istina. Neće postati istina. Jer, sve ono što radimo danas, biće valorizovano već u januaru mesecu, razlog zašto to radimo danas i tada će biti potpuno jasno.

Hajde da krenemo najpre od toga, ja ne želim da se bavim drugima, šta je povod za donošenje Predloga zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. To je naša ustavna obaveza. Prvi zakon je usvojen 1994. godine. Jedna izmena je bila 1998. godine. Ustav je usvojen 2006. godine i shodno tome Zakon o referendumu i o narodnoj inicijativi je trebalo da bude usaglašen do kraja 2008. godine. To što nije usaglašen je neodgovoran i neozbiljan odnos onih koji su to trebali da učine i urade.

Šta se ovde konkretno nameće kao tema? Ja se vraćam sa jedne debate i pomalo mi je smešno, pa se nekada zapitam da li i oni koji iznose takvo mišljenje i takve stavove veruju u to? Dakle, tema "Rio Tinto". Čekajte, istraživanja će trajati dve godine i posle dve godine niko više neće pričati o "Rio Tintu", jel tako? Sa druge strane, zašto ne kažu kakvo su mišljenje kao ministri u Vladi imali o "Rio Tintu" od 2008. do 2012. godine - kao razvojnu šansu, kao razvojni projekat. Ja sam razgovarao sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije koji je tada bio ministar i to mi je preneo. Rekao mi je kakve su oni lično stavove imali. Dakle, za njih je "Rio Tinto" bio razvojna šansa. Sada je nešto drugo.

Preambula. Ni jednog trenutka nije pomenuta preambula i menjanje preambule.

Dakle, da građanima Srbije bude potpuno jasno, po ko zna koji put ponavljamo, Srbija nikada neće prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost KiM. Valjda je to svima jasno. Posebno treba da im bude jasno posle razgovora 2020. godine u SAD, kada je predsednik Srbije rekao – tačka 10 ostaje po strani.

Ko god želeo i ko god mislio da vršeći pritisak na Srbiju može da učini nešto u tom smislu da Srbija prihvati samoproklamovanu državu Kosovo, samo gubi vreme. To apsolutno nije tema. Šta je konkretno tema? Ovo sada govorim zarada građana, mada su kolege o tome govorile.

Šta je konkretno tema i zašto sve ovo radimo? Vrlo često do poslednjeg izveštaja Evropske komisije, o kojem ćemo razgovarati ovde u plenumu, inače mislim da je to dobra praksa koju je uveo predsednik Narodne skupštine, da se nakon sednice za evropske integracije i predloga zaključaka koji su doneti, razgovara o izveštaju Evropske komisije ovde u plenumu. Dakle, Srbija pokazuje jasnu odlučnost i opredeljenost na putu evropskih integracija. Naš glavni strateški spoljno politički cilj jeste punopravno članstvo u EU. Izvinite, ali do poslednjeg izveštaja je stalno spočitavano Srbiji u izveštajima Evropske komisije da ne postoji politička volja u Srbiji da se Srbija bavi borbom protiv kriminala i vladavinom prava.

E sada, sa jedne strane, Srbija delima pokazuje da se na jedan ozbiljan način bavi organizovanom, neselektivnom i kontinuiranom borbom protiv kriminala i da je nulti stepen tolerancije, kada govorimo o kriminalu i korupciji, da postoji jedno sinhronizovano delovanje kada je reč o MUP-u i kada je reč o našoj zakonodavnoj aktivnosti u smislu usvajanja zakona koji pomažu borbu protiv kriminala, nastavak borbe protiv kriminala, poput Zakona o poreklu imovine.

Sa druge strane, kada je reč o vladavini prava, valjda je potpuno logično kada govorimo o vladavini prava, dakle cilj koji želimo da postignemo amandmanima koji su predloženi i na koje, čujem, je dobijeno pozitivno mišljenje, ali neću danas govoriti o amandmanima, već u nedelju, nakon sednice za ustavna pitanja, kada bude doneta konačna odluka, dakle, amandmanima koji se konkretno odnose na Poglavlje 23 - pravosuđe i osnovna prava. Dakle, cilj je ojačati i osnažiti srpsko pravosuđe. Cilj je postići da sudovi i tužilaštva budu i efikasniji i nezavisniji.

Čekajte, mi se kao parlament odričemo onoga što je jedna od naših nadležnosti bila, a to je zakonodavna, jel tako, da po privi put biramo sudije ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kud ćete veće nezavisnosti kada je reč o pravosuđu.

Dakle, ključni cilj svega onoga što mi danas radimo jeste da ojačamo i osnažimo srpsko pravosuđe. Trenutni politički momenat koristimo i poredimo ga sa realnom situacijom u Srbiji.

Da li su oni koji danas kritikuju pokušavali nešto slično da urade? Mene bi bio sram da sam na njihovom mestu i da kažem – nismo. Jesu, od 2009. godine do 2011. godine. Znate zašto su zastali 2011. godine? Zato što je trebalo menjati preambulu.

To vam je u principu isto, da napravim jednu paralelu i digresiju, sa graničnim prelazima. Svi papiri, sva dokumenta koja se tiču graničnih prelaza su potpisana do 2001. godine, a obzirom da su izbori bili maja 2012. godine i da je procena bila da bi to negativno uticalo na kampanju onih koji su imali većinsku vlast u Srbiji onda se zastalo.

E, upravo iz tog razloga se zastalo i sa ovom pričom oko usaglašavanja Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi sa Ustavom iz 2006. godine, jer je došlo do preambule koja je morala da se promeni. Mi ne činimo to. Dakle, je želeo da učini neko drugi, samo što oni nikada neće imati hrabrosti da to otvoreno kažu.

Koliko je meni poznato, prva radna grupa je napravljena, mislim, 2017. i 2018. godine, jel tako? Govorim o ovoj vladajućoj koaliciji. Tada su dobijena pozitivna mišljenja na amandmane kojima se menja Ustav Republike Srbije. Zašto nije realizovano? Zato što strukovna udruženja nisu bila saglasna sa tim amandmanima.

Koliko mi je poznato, 2019. godine nastavlja da funkcioniše radna grupa. Dva sastanka su bila, koliko sam ja propratio, avgust i oktobar mislim da su meseci. Tada se usaglašavaju amandmani. Dakle, postiže se potpuna saglasnost Venecijanske komisije. Tu želim da istaknem, pre svega, ulogu i ministarke pravde i predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, koleginice Žarić Kovačević, Odbora za ustavna pitanja i Odbora za pravosuđe.

Koleginice, to što neko ne zna koliko odbori treba da traju i zbog čega traju nekada 15 minuta, a nekada 2,5 ili tri sata, nemojte da obraćate pažnju na to, svaki komentar u tom kontekstu treba da vam bude kompliment jer to je pokazatelj njihovog elementarnog neznanja. Znači, nisu se bavili parlamentom i odborima ni onda kada su bili u ovoj sali.

Dakle, sada imamo saglasnost i strukovnih udruženja i vrlo je važno da su implementirane sugestije i predlozi Venecijanske komisije. Više razgovora je bilo i ovde u parlamentu. Učestvovali smo i predstavnici poslaničkih grupa, učestvovali su i predstavnici vanparlamentarnih stranaka. Dobro je, ministarka, da ste implementirali one predloge i sugestije koje je uputila Venecijanska komisija i da je dobijeno pozitivno mišljenje Venecijanske komisije.

Na šta konkretno mislim kada to kažem? Vidim da smo kritikovani, to maločas vidim iz rasprave, jer sam bio u raspravi sa jednim od predstavnika tzv. opozicije. Vidim da smo kritikovani zbog toga što nema obaveznog cenzusa. Oprostite, ispravite me ako grešim, obavezan cenzus nije Venecijanski standard. On postoji, čini mi se, u pet ili u šest država i za to je dobijana potpuna saglasnost Venecijanske komisije.

Druga stvar, o kojoj je govorila i koleginica Žarić Kovačević, jeste taksa za overu potpisa. Ona realno sagledavajući jeste veoma visoka u Srbiji, 400 dinara. Pedeset dinara je bila, kada govorimo o izbornim listama i overi potpisa. Snižena je onako kakva je bila na 40 dinara, ali ne možete bez overe potpisa. Ne možete bez overe notara, jer šta vam je onda potvrda pravne sigurnosti narodne inicijative ako nemate overene potpise kod notara.

Sledeća stvar za koju smatram da je jako važna jeste nezavisno telo koje će pružati informacije o sprovođenju referenduma. Znam da je postojalo dvoumljenje, da li će to biti Vlada Republike Srbije ili će biti RIK. Mislim da je pravo rešenje da to bude RIK, jer RIK ima resurse da to radi, a sa druge strane u radu RIK-a će biti uključene i one vanparlamentarne stranke, pa izvolite, sve je toliko transparentno.

Kada govorim o RIK-u, ono što nije bilo jasno predstavnicima Venecijanske komisije, a učestvovao sam na tom sastanku, odakle sada 23 člana RIK-a. Vrlo jasno, potpuno jasno. To je rezultat međustranačkog dijaloga i to je jedan ustupak koji ova vladajuća koalicija učinila, ja mislim da ni jedna vladajuća koalicija ne bi napravila takav ustupak, da vanparlamentarne stranke koje nemaju svoje predstavnike ovde u Skupštini, imaju predstavnike u RIK-u i to u konstalaciji šest plus šest.

Što se tiče stalnog biračkog sastava, odnosno biračkih odbora, pa naravno da neće biti moguće da na jednom biračkom odboru imate predstavnike jedne političke opcije. To će raditi Zavod za statistiku, kao i do sada, proporcionalno shodno snazi poslaničkih grupa, ali smo i tu učinili ustupak nakon međustranačkog dijaloga tako što će predstavnici vanparlamentarne opozicije imati jedan plus jedan, dakle praktično dva člana u stalnom sastavu. Sad, ja sam sabirao, osam i po hiljada biračkih mesta puta dva, to je samo za početak 17 hiljada posmatrača.

Produženi su prigovori, odnosno mogućnost za prigovore i žalbe, duplirano je vreme. Smatramo da je dobro što ste prihvatili i ovu sugestiju sa 24 na 48, odnosno sa 48 na 96 sati. Jasnije su definisane različite vrste referenduma, načela za sprovođenje referenduma kada se može održati referendum, šta je to što konkretno ne može biti predmet referenduma. Dakle, mislim da su to neke osnovne i suštinske stvari koje su jako važne i smatramo da je jako dobro što ste ih implementirali u ovaj zakonski predlog.

Sada, da pojasnim malo onima koji kažu – usvajate po hitnom postupku Zakon o referendumu, menjate amandmanom Ustav, a sa druge strane usvajate Zakon o eksproprijaciji, želite da rasprodate državu, SNS i SPS, bukvalno je tako rečeno, žele da rasprodaju državu.

To je elementarno neznanje, elementarno neznanje, jer da znaju nešto oni bi shvatili da postoje određeni rokovi i da mi moramo da ispoštujemo te rokove, a pre svega smo odgovorni i ozbiljni ljudi, i ovaj parlament i Vlada Republike Srbije. Ako smo rekli da ćemo raditi na vladavini prava i na nezavisnosti i efikasnosti sudova i tužilaštva, onda ćemo na tome da radimo i taj posao ćemo da završimo, ali moramo da ga završimo u ovom sazivu. Je li tako?

Obzirom da sledeće godine imamo 3. aprila vanredne parlamentarne izbore, najverovatnije, da imamo predsedničke izbore, da imamo gradske izbore, pa, dame i gospodo, postoje određeni rokovi, postoje određeni rokovi kada se izbori moraju raspisati. Ovaj saziv mora da usvoji te izmene, jer ukoliko ih ne bude usvojio u planiranim rokovima, onda nećemo moći da učinimo ono što je naš cilj bio kada je reč o vladavini prava.

Zato je potpuno opravdano 16. januar, ostaje sasvim dovoljno vremena za eventualne žalbe i pritužbe, i da se tokom februara meseca raspišu vanredni parlamentarni izbori. To je jedini razlog zašto hitan postupak. Da bi sve izbore imali u isto vreme, jer više je razloga zašto treba sve izbore da imamo u isto vreme. Prvi i osnovni razlog je finansijske prirode. Mi se još uvek suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom sa kojim se suočava čitav svet i smatramo da svaki dinar treba uštedeti, usmeriti ga upravo ka onome o čemu smo govorili tokom jučerašnjeg dana ovde kada smo govorili o budžetu za 2022. godinu, a to je životni standard građana i kapitalne investicije. Da bi Srbija nastavila da se razvija, sačuvali smo makroekonomsku stabilnost, sačuvali smo teško stečena fiskalna dostignuća. Sada treba da se okrenemo, bez obzira na pandemiju, život ne treba da stane, treba da se okrenemo rastu i razvoju.

Kada je konkretno reč o referendumskom pitanju, novina je to što će u ubuduće pre donošenja same odluke o raspisivanju referenduma odbor Narodne skupštine nadležan za ustavna pitanja, odnosno nadležno radno telo pokrajinske skupštine ili skupštine jedinice lokalne samouprave, biti dužno da pribavi pozitivno mišljenje nadležne komisije o predlogu referendumskog pitanja, što takođe smatramo da je jako dobro rešenje.

Obzirom da mi je vreme od 20 minuta isteklo, a uvažena predsedavajuća kaže da nekako uvek planiram da bude tih 20 minuta, evo, ispoštovaću i sada 20 minuta.

Dakle, na samom kraju još jednom ću ponoviti, Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, naravno, u danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedniku Poslaničke grupe SPS.
Pošto nema više prijavljenih predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Prvi sa liste je narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege, građani Srbije, evo još jednom jedna od bitnih stvari koja do sada nije bila na dnevnom redu. Inače, svi znamo kada je donesen Ustav, kada smo imali obaveze da se prilagode sve ove potrebne stvari posle donošenja Ustava, ali to prethodne vlade, prethodna zasedanja Skupštine nisu prihvatila. Svi znamo da je to bilo neophodno. Mi ćemo u toku dana o tome raspravljati.

Uvažena ministarka, ja mislim da ste vi kao nadležno ministarstvo sve one stvari koje su potrebne da se pripremi Predlog ovog zakona o referendumu, o narodnoj inicijativi, da ste sve to uradili na najbolji način, gde sada po prvi put imamo mogućnost i raniji ustav i ustav koji je bio i koji je sada trenutno, normalno, je ustav koji je bio stvarno legitiman, legalan, ali, s druge strane, zakon o referendumu nije bilo donešen.

Pozitivna stvar je to što sada posle donošenja ovog zakona, inače, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, zato što daje mogućnost da u narednom periodu taj demokratski instrument referendum, narodna inicijativa, bude više prilagođen svim našim uslovima, da sutra mi kao ljudi, ukoliko imamo određene inicijative i na lokalu, na okrugu, na regionu, možemo te stvari da pokrenemo, da to bude urađeno na demokratski način, da to bude direktna volja tih naših građana koji imaju određenu potrebu da se nešto uradi.

Mislim da je to pozitivna stvar, jer smo do sada imali određene inicijative, želje, ali to nije moglo da se uradi baš zbog toga što je bilo neophodno da izađe na tom referendumu ili na nekoj inicijativi u lokalnoj samoupravi, da izađe najmanje 50% plus jedan glasač da bi taj referendum uspeo. To je bilo veoma teško, zato što veliki broj naših ljudi u tom trenutku ili tih trenutaka nije hteo da izađe zato što jednostavno nije imao neku inicijativu ili je možda bila potreba da se više do svakog čoveka dođe, što znači da ćemo mi sada, posle usvajanja ovog zakona o referendumu, zakona o narodnoj inicijativi, kao ljudi biti više prisutni u svakom domaćinstvu, kod svakog čoveka, da ga upoznamo, da zna ono što se radi. Jer, suština svega jeste donošenje ovog zakona i potreba da se donese ovakav zakon jeste da bi se svakom čoveku, određenoj grupi ljudi, određenom broju ljudi koji skupe 30.000 potpisa dala mogućnost da mogu određene stari da potenciraju, da se radi nešto na teritoriji Republike Srbije i da to bude dobro za svakog građanina u našoj republici.

Uvek sam bio za to da se rešavaju one stvari koje su veoma potrebne i na taj način da mi kao društvo, kao demokratsko društvo, kao ljudi koji želimo da se u svakom pogledu demokratija stavi u prvi plan, normalno da se imaju i prava i obaveze, jer slušao sam više puta neke ljude koji su vodili državu u prethodnom periodu, do 2012. godine, čak je bila neka inicijativa i govorilo se o tome da se donese zakon da obavezno ljudi moraju da izađu da glasaju, a ko ne izađe da glasa da mu se piše kazna. Ne, mi to ne želimo da radimo. Mi na ovaj način želimo da damo mogućnost da svako ko želi određene stvari da pokrene da se rade putem potpisa, putem inicijativa, da u Skupštini ili odbornik u lokalnim skupštinama, ili građani u tim opštinama, to može da se uradi na najbolji način, bez neke prisile, bez nekih kazni, već na dobrovoljan način, ovako putem edukacija, putem poziva, putem apela, putem razgovora sa čovekom lice u lice.

Mi ćemo uspeti određene stvari da promenimo, što znači da ovaj zakon i ova inicijativa o kojoj sada govorimo jeste potrebna i mislim da će to dati rezultate u narednom periodu, da se određen stvari usaglase sa Ustavom, da određene stvari, koje je prethodno Venecijanska komisija prihvatila, dala pozitivne smernice, da to bude odrađeno, jer mi svi želimo da naša Srbija i mi idemo prema EU, da imamo zakone koji će biti prilagođeni i sve što je potrebno da bude za dobrobit svih naših građana Republike Srbije.

One stvari koje se govore, da neko na ovaj način sada kada menjamo zakon, odnosno donosimo zakon koji do sada nije bio posle donošenja Ustava, da mi na ovaj način želimo da prevarimo narod, ne, mi na ovaj način želimo da omogućimo demokratske instrumente da mogu lakše da se upotrebe da na svakom mestu, da li je to lokalna samouprava, da li Republika, da ljudi putem određenih referenduma, putem određenih inicijativa mogu da neke stvari menjaju i da budu direktno učesnici u tome da to bude najpozitivnije.

Uvažena ministarko, ja imam poverenje u rad vaš, u rad naše Vlade. Još jednom, mislim da je to neophodno i potrebno.

Još jednom, ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati Predlog zakona o referendumu.

Sada bih za kraj samo rekao nekoliko stvari za koleginicu Amelu, da joj čestitam na izboru za narodnog poslanika. Ona je došla ovde u Skupštinu na način, mislim to je nešto najgore, kada je akademik Zukorlić umro, čovek koji je ovde ostavio duboki trag za sve ovde u Skupštini, koji je imao svoja prava, svoj cilj, a to je pravda i pomirenje, uvažavanje svih nas koji smo građani Srbije, pa da li smo pravoslavne vere, da li smo islamske vere, nije bitno, mi smo svi ljudi i on koji je pokrenuo taj pravac, ja očekujem da će i koleginica Amela to nastaviti zajedno sa svojim ljudima, jer nama je zajednički cilj život u našoj Srbiji, da svima bude bolje, da li on živeo u Svrljigu ili Tutinu ili u Subotici.

Još jednom, hvala lepo i očekujem da ćemo podržati Predlog zakona, jer poslanički klub će ovo sigurno podržati.

Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za vašu poslaničku grupu je potrošeno.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.

Moja pozicija opozicionog poslanika i samostalnog poslanika mi ne dozvoljava da vreme trošim, pošto ga malo imam, na dobre strane ovog zakona. Postoji dosta dobrih strana, ali time nažalost neću moći da se bavim. Dobra stvar je pre svega to što je na neki način otvorena mogućnost da se referendum i narodna inicijativa vrate u naš politički pravni sistem.

Ono zbog čega imam primedbe na ovaj zakon pre svega je to što sve što radimo, često radimo pod pritiskom iz Brisela, iz EU. Sama Venecijanska komisija mislim da je davno izgubila moralni kredibilitet da nastupa kao neko ko je zaštitnik demokratije. Vrlo su se ili nemušto ili blago ili se uopšte nisu izjašnjavali kada je prekršena referendumska volja naroda u Severnoj Makedoniji, kada je dozvoljeno da Crna Gora uđe u NATO bez referenduma, kada su kršeni razne druge slobode i prava u izbornom procesu širom zapadne Evrope, tj. EU, kada je urađena najveća izborna krađa u istoriji čovečanstva, a to su predsednički izbori u Americi, kada je učinjeno mnogo prekršaja koji su doveli do toga da politički zapad i njihova civilizacija više nemaju moralno pravo da nas uče ni demokratiji, ni pravnom poretku. Zato ne mislim da su oni autoritet na koji treba da se pozivamo.

S druge strane, mislim da cenzus koji prestaje da postoji u ovom zakonu o referendumu jeste nešto što jedan veliki deo političke javnosti koji čine ljudi koji nisu stranački organizovani izbacuje iz procesa odlučivanja. Oni koji su apstinenti nisu politički idioti, kako to antička Grčka kaže, to su oni koji su nezainteresovani za život u zajednici. U našem slučaju, masa apstinenata su dokaz da je naša politička klasa, i to nije problem samo ove vlasti i SNS, već dugi niz godina izgubila poverenje naroda i da mnogi od njih imaju vrlo jasan politički stav, ali ne žele da daju podršku nijednoj od političkih opcija, nijednoj od stranaka na izborima. To je odgovornost svih nas, naravno, najveća odgovornost onoga koji ipak ima najveću vlast i najveći uticaj u biračkom telu.

Sa druge strane, kada cenzus odjednom izbacite na ovaj način, dovodimo sve u apsurdnu situaciju da na nekom sledećem referendumu će manji broj ljudi odlučivati nego, recimo, oni koji su podneli inicijativu za referendum. Znači, teoretski to tako može da se desi, što smanjuje nivo legitimiteta svih onih koji su taj referendum organizovali. Onda dolazimo u situaciju da će se dešavati da maltene na partijskom kongresu možete da dogovorite, pogotovo jedne ogromne stranke kakva je SNS, kako će izgledati referendum, što opet dovodi u situaciju da većina ljudi koji se ne slažu sa vama, a nisu spremni da glasaju za neke druge političke opcije, ne mogu izreći svoj stav.

U srpskom društvu, u srpskom narodu, posle ovoliko godina pogrešnih politika, apstinenti jesu politički opredeljeni i pogotovo je bitno dati im šansu da pošalju svoju poruku kada se referendumi organizuju na nacionalnom, republičkom nivou i kada se tiču svih tih građana, i onih koji su izašli i onih koji nisu izašli. Umesto izbacivanja cenzusa, bilo bi dobro uraditi nešto, što nije moja ideja, već je ideja kolega iz vaše vladajuće većine, nadam se da su podneli amandman pa da mogu i da glasam za to, a to je da treba uvesti jednu vrstu stepenovanog cenzusa, da recimo kada se odlučuje o promeni Ustava ostane 50% plus jedan cenzus, kada se odlučuje o nekim sistemskim organskim zakonima, recimo, 40% plus jedan cenzus, kada se odlučuje o promenama nekih drugih zakona, pa možda i statuta pokrajine, 30% plus jedan, kada se spusti na lokalni nivo, recimo, 15% plus jedan, u svakom slučaju, da se neki nivo legitimiteta stavi u tim referendumima. Ako se kaže da je to ustavnopravni problem – nije, jer to ne bi bilo suprotno Ustavu, bilo bi samo neka vrsta razrade onoga što je Ustav ostavio kao pravnu prazninu.

A ono što želim da pošaljem kao poruku SNS jeste da je neverovatno da stranka koja ima 700.000 članova, u narodu koji nema ni sedam miliona, znači, procentualno gledano, ima vas više nego komunista u Narodnoj Republici Kini, a niste ni oslobodili Srbiju od NATO trupa, niste je ni proširili, kao što su oni oslobodili Kinu i proširili je, i na taj način, sa tako velikim biračkim telom, sa tako velikim potencijalom, sa tako velikom mobilizacijskom moći, prosto je neverovatno da kada treba organizovati kapilare i dobiti izbore, spremni ste da od svojih ljudi tražite po deset kapilarnih glasova, a ako imate 700.000 članova, u svakom referendumu, samo vaši ukućani, par komšija, bilo bi dovoljno da prođe 50% plus jedan. Znači, to je problem.

S obzirom na to da sam ove informacije dobio od ljudi iz SNS i znam da su neki imali hrabrosti da ne glasaju za Vladine predloge, čudi me kako gospodin Bratislav Jugović, da li se uplašio, da li je postao kukavica, pa ovog puta će glasati za taj zakon.

Naravno, oni koji znaju kako funkcioniše Poslovnik znaju šta sam uradio. Ja inače ovo ne radim, ali neka bude tako. Hvala.