Zahvaljujem Odboru.
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.
Izvolite.

Dame i gospodo, kao što ste i čuli, ovim amandmanom poboljšava se tekst osnovnog zakona. Ispravlja se jedna tehnička greška o Predlogu zakona o izmenama Zakona na dohodak građana u oblasti poreza na autorska prava.

Zahvaljujući dobroj ekonomskoj politici Vlade Srbije, zahvaljujući dobroj državničkoj politici predsednika Republike, o čemu svedoče i rezultati posete Rusiji i razgovori sa Vladimirom Putinom, u Srbiji se otvara sve više radnih mesta, u Srbiji sve više ljudi, sve više građana ima priliku da radi i zarađuje, a samim tim, u državni budžet se sliva sve više sredstava od poreza na zarade.

Nažalost, država je često prinuđena da novac iz budžeta, da novac građana troši na neke aktivnosti koje nisu društveno opravdane, koje nanose štetu društvu i državi i ja ću danas govoriti o jednom takvom slučaju.

Država je pre 15 dana bila prinuđena da angažuje jake policijske snage da bi sprečila veće nerede zbog pokušaja neodgovornih ljudi da uklone jedan mural u centru Beograda. U pitanju je slika mog ratnog komandanta, mog prijatelja, načelnika Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, koju je neki nepoznati autor naslikao na jednoj fasadi u Beogradu. Inače, taj mural nema neku umetničku vrednost.

Zbog te slike već dve nedelje vodi se jedna kampanja koja je dovela do toga da je taj mural postao jedan od predmeta velikog interesovanja ne samo javnosti u Srbiji, nego i javnosti u regionu. Zbog te slike već dve nedelje sva antisrpska bolumenta, upotrebljavam taj izraz, u kojoj učestvuju aktivisti nevladinih organizacija i pojedinih opozicionih stranaka dosovske orijentacije, vode kampanju koja ima četiri cilja: prvi je cilj, ne najvažniji, da uklone mural, drugi cilj je da izazovu sukobe među građanima Srbije, treći cilj je da naruže ugled Republike Srbije i državnog rukovodstva i četvrti cilj jeste da ponize srpski narod.

Kako god to ko gledao, uklanjanje murala na način na koji se pokušava i uz obrazloženja koja se daju, bilo bi veliko poniženje za srpski narod.

Glavni kreator te akcije i kampanje koja se vodi protiv Republike Srbije i srpskog naroda je izvesna Aida Ćorović iz Novog Pazara, domaćica koja ima članske karte Socijademokratije, Demokratske stranke i Građanskog saveza, a član je i sledećih nevladinih organizacija: Žene u crnom, Centar za antiratnu akciju i Beogradski krug. Praktično, koje god antisrpsko kolo je zaigralo u Beogradu, Aida se u njega uhvatila.

Aida je nedavno, pre izvesnog vremena osnovala i sopstvenu nevladinu organizaciju, ne znam kako se zove. Jednostavno, dosadilo joj je da čitav život bude u senci Sonje Biserko, Nataše Kandić, Staše Zajević, ili kako se već zove, i da deli sa njima slavu i novac, jer je procenila da nema potrebe za tim, pošto ona zna da deluje i radi protiv Srbije jednako dobro kao što rade i one.

Ne sporim da je to što radi gospođa Ćorović legitimno. Zbog čega ovo i govorim, zbog čega ovu diskusiju danas posvećujem tome? To je u Srbiji normalno. U Srbiji je potpuno normalno da protestujete protiv Ratka Mladića i protiv drugih srpskih junaka, protiv srpskih simbola.

Međutim, zamislite sada da predsednik udruženja „Istočna alternativa“ Republike Srpske, Vojin Pavlović, krene u Sarajevo da uništava mural, recimo, Nasera Orića ili da uništava bilo koji grafit koji veliča Nasera Orića ili nekog drugog bošnjačkog, odnosno muslimanskog komandanta i da tu svoju akciju najavljuje u medijima, da tačno zakaže datum i sat kada će tu akciju sprovesti i da tu svoju akciju objašnjava potrebom da Sarajevo spašava, da ga čisti od fašizma.

Možete pretpostaviti kako bi ga dočekali. Dočekalo bi ga stotine bivših pripadnika „patriotske lige“, stotinu bivših pripadnika „zelenih beretki“ i u najboljem slučaju po njega, dobio bi batine.

Zamislite i da li možete da zamislite i da li bi vam bilo normalno, kao što je normalno ovo što se događa u Beogradu, da se u Sarajevu nađe neka opoziciona stranka i da da podršku Vojinu Pavloviću ili da se nađu mediji koji će dati podršku Vojinu Pavloviću? Tek je nezamislivo da se nađe jedan jedini građanin Sarajeva koji bi izašao u zakazano vreme, na zakazano mesto i učestvovao u pokušaju uklanjanja murala ili grafita Naseru Oriću ili nekom drugom Bošnjakom komandantu.

To je u Beogradu normalno. U Beogradu je normalno da deo opozicije dosovske orjentacije, nastao iz bivšeg DOS-a, da podršku izazivanju nereda radi uklanjanja murala Ratku Mladiću. U Beogradu je normalno, u Srbiji je normalno da dosovska opoziciona štampa daje podršku jednoj takvoj aktivnosti, a našlo se i nekoliko desetina budala koje su došle da učestvuju u uklanjanju murala.

Ili, da navedem jedan drugi primer, zamislite da se Milica Đurđević, iz „Zavetnika“, zaputi u Novi Pazar da skida tablu sa imenom Aćif Efendije. Aćif Efendija je za vreme Drugog svetskog rata bio pristalica Adolfa Hitlera i odgovoran je za smrt više stotina srpskih civila, a bogami i muslimanskih civila. Zamislite da ona krene i, recimo, povede sa sobom Simu Spasića, a podršku joj daje Sulejman Ugljanin. To je jednostavno nezamislivo.

Kreatori ove kampanje, zbog koje država mora da troši narodne pare, kažu da je Ratko Mladić zločinac, da je počinio genocid, da je fašista. U presudama Haškog tribunala ne postoji nijedan dokaz i ne postoji izjava nijednog svedoka koja Ratka Mladića direktno povezuje sa naređenjem za izvršenje nekog zločina, a kamoli sa neposrednim izvršenjem zločina. Ratko Mladić je u Haškom tribunalu osuđen samo iz razloga što je komandovao Vojskom Republike Srpske i to što je uspešno komandovao Vojskom Republike Srpske. Da je Vojska Republike Srpske poražena, da Republika Srpska nije stvorena, Ratko Mladić bi bio oslobođen, ne bi ni bilo optužnice protiv njega.

U isto vreme postoje desetine svedoka koji svedoče o tome da je Naser Orić lično predvodio pljačkaške horde koje su uništavale srpska sela u Podrinju, koja su ubijala srpske civile, a imamo i svedoke njegovih saboraca da je lično ubijao pojedine zarobljenike, pa imamo slučaj profesora, mislim da se zove Ilić u Zalaziju, a imamo slučaj, o tome ću govoriti kasnije, jednog njegovog saborca koji u izjavama koje je dao Haškom tribunalu i nadležnim organima objašnjava da je Naser Orić lično svojom rukom ubio dve Srpkinje koje su bile u drugom stanju. Sada, pazite, taj Naser Orić može da hoda po Sarajevu slobodno, on je u Sarajevu nacionalni junak, niko mu ništa ne može, a u Beogradu treba zabraniti da se ističu slike Ratka Mladića.

Naravno, njih ne zanimaju ni Ratko Mladić, ni njegov mural. Ratka Mladića su eliminisali. On se sada nalazi u zatvoru Haškog tribunala, a sa muralom će vreme ili neki neodgovorni ljudi učiniti svoje.

O čemu se ovde radi? Ovde se radi o slanju poruka, vrlo opasnih po Srbiju i po srpski narod, o nastavku kampanje koja se vodi protiv Srbije i srpskog naroda. Jer, ako je Ratko Mladić ratni zločinac, čovek koji je fašista, čovek koji je počinio genocid, onda iz toga proizilazi da je vojska kojom je komandovao bila zločinačka i genocidna. Ako je Vojska Republike Srpske bila genocidna, onda je i Republika Srpska, kako oni kažu, genocidna tvorevina. A, jelte, nije normalno da u 21. veku u Evropi postoji jedna država koja je nastala na genocidu, iz čega se izvlači zaključak da Republiku Srpsku treba ukinuti.

Otud ta kampanja za uklanjanje murala Ratka Mladića. Otud Valentin Incko, sin oficira Gestapoa, donosi jedan propis kojim pokušava da ozakoni laž da je u Srebrenici počinjen genocid i otud provokacije koje mi malo-malo pa imamo u ovoj Skupštini, gde nekoliko poslanika stalno predlaže da ova Skupština usvoji deklaraciju kojom bi se osudio navodni genocid u Srebrenici.

Ne može se osuditi nešto što ne postoji. U Srebrenici nije bilo nikakvog genocida. Po međunarodnom pravu, po Povelji UN, genocid je kad neko po unapred smišljenom planu pokuša da zatre, da uništi jednu etničku grupu i njene pripadnike.

Shodno tome da je Ratko Mladić hteo da počini genocid i pokušao da počini genocid, on bi, pre svega, gledao da eliminiše najvitalniji deo muslimanskog naroda i reproduktivni deo muslimanskog naroda, znači, ubijao bi žene i decu.

Šta mi imamo, šta se dogodilo u Srebrenici? U Srebrenici je Vojska Republike Srpske, pod komandom Ratka Mladića, kojeg nazivaju fašistom, spasila više od 26.000 muslimanskih civila, žena i dece. Svi oni su kamionima i autobusima Vojske Republike Srpske, gorivom Vojske Republike Srpske, u vreme kad mi na Kupresu nismo imali goriva za pola rezervoara za tenkove, znači, svi oni su prebačeni na teritoriju pod muslimanskom kontrolom, pod kontrolom armije BiH, takozvane armije BiH, na području Kladnja i Tuzle.

Sledeća stvar. U julu 1995. godine u Srebrenici nije zabeležen nijedan slučaj silovanja, ni pokušaja silovanja žena muslimanske nacionalnosti. Sad ja vas pitam ovde, pokušajte da nađete jedan slučaj u istoriji ratovanja da se na tako malom prostoru našlo toliko žena i toliko neprijateljskih vojnika a da se nije dogodio nijedan slučaj silovanja, nijedan slučaj ubistva deteta.

Ako je u Srebrenici počinjen genocid, počinjen je nad srpskim stanovništvom. Svi znate za podatak da je u Srebrenici i okolnim selima ubijeno više od 3.300 Srba, od toga njih nekoliko stotina su žene i deca. Naser Orić i njegovi vojnici, pripadnici regularne muslimanske vojske, pod komandom Sarajeva, su upadali u srpska sela, u Zalazje, u Bjelovac, Donju Ježesticu, Gornju Ježesticu, Podravanje itd. i u njima ubili više stotina civila.

Što se silovanja tiče, ja ću vam sada pročitati izjavu Samira Adića iz Glogove kod Bratunca, koji je od 1992. do 1995. godine bio u jedinici Nasera Orića, jedan od njegovih najboljih prijatelja i saradnika. On objašnjava u svojoj izjavi koja ima 105 strana, imam tu izjavu, uzeta službeno od ljudi iz Haškog tribunala. Međutim, oni su mu rekli: „Nemoj to potezati, ćuti o tome, nemoj govoriti takve stvari, nama je cilj da mi osudimo Srbe za događaje u Srebrenici“.

On opisuje događaj kada je njegova jedinica upala u selo Voljevicu i zarobila desetak devojaka starosti do 25 godina, citiram: „Devojke su odvedene u kuću u kojoj je pre rata bila kafana koju je držao čovek po imenu Samir. U istoj su prenoćile i u istoj su ih silovali, vodeći sa njima ljubav protiv njihove volje komandiri koji su učestvovali u napadu na Voljevicu, a to su Naser Orić, Zulfo Tursunović, Smajo Mandžić, Ejub Golić ih Glogove koji je poginuo, Ibro Dudić zvani Duda. Nisam bio neposredni očevidac i učesnik silovanja i ubijanja, ali nakon ubijanja ušao sam u tu kuću gde sam ih video mrtve. Tela pobijenih nalazila su se na spratu te kafane u tri sobe, a o silovanju su pričali sami“.

Podsećam, niko od pomenutih, Nasera Orića i drugih muslimanskih komandanata, nije osuđen za ovaj ili za bilo koji drugi zločin u Podrinju, a od Srbije, od Beograda, od srpskog naroda se očekuje nešto što je potpuno nenormalno, nešto što je suludo, da u Beogradu uklanja slike ratnog komandanta Vojske Republike Srpske, Ratka Mladića. Hvala.

Pošto smo završili pretres o amandmanu, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o predlogu zakona.
Prelazimo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Primili ste amandman koji je na predlog zakona podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Amandman kojim se posle člana 20. dodaju članovi 20a. i 20b. podnela je Vlada Republike Srbije.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, amandmane koje je podnela Vlada i koji se odnose na Zakon o porezu na dohodak građana u suštini se produžava period svim onim poreskim obveznicima koji plaćaju poreze i doprinose samooporezivanjem i taj rok produžetka je od godinu dana.

To znači da će i 2022. godine svi oni koji na ovaj način treba da plaćaju poreze i doprinose imati jedan specifičan sistem plaćanja koji smo mi, da vas podsetim, ustanovili još aprila ove godine kada je Vlada Republike Srbije napravila dogovor sa tzv. „frilenserima“ koji na ovaj način plaćaju svoje poreze i doprinose i to na taj način što je rečeno do 2015. godine, do kraja 2021. godine treba da plate zaostale poreze u 120 jednakih mesečnih rata, a pored toga imamo i neke dodatke koje smo napravili.

Vi kao Vlada ste napravili ustupke frilenserima, a to je da svi oni koji imaju mesečne zarade do 32.000 dinara neće plaćati porez na dohodak, kao i normirani troškovi koji se obračunavaju na ukupnu zaradu u vrednosti od 50%, što znači da svi oni koji zarađuju oko 64.000 dinara mesečno ili 768.000 godišnje na ovaj način ne bi plaćali porez. Za njih je najviše.

Svi ostali, kojih je mnogo manje, oni bi porez koji je na ovaj način definisan plaćali u 120 jednakih mesečnih rata. Mislim da su tim zakonom iz aprila frilenseri bili zadovoljni. Sada ovom dopunom mogu biti još više zadovoljni zato što u 2022. godini će porez plaćati upravo po ovome što sam malopre izrekao.

Naravno, da bi došlo do ovakvog jednog plaćanja i da bi država mogla da podnese određena poreska zahvatanja na sebe, pre svega, zato što u ovom slušaju vidimo da određeni porez ne bi išao u budžet Republike Srbije. Moraju da postoje određena svojstva, odnosno uslovi da postoje, a to je pre svega jedan jak, kvalitetan budžet kakav smo mi usvojili na početku ove nedelje. Poslanička grupa JS je taj budžet i podržala svojim glasovima.

Inače, ovaj budžet prate ne samo ovaj zakon, već postoji sjaset pratećih zakona budžeta za 2022. godinu. Sama reč „prateći“ zakoni podrazumevaju da su oni usko vezani sa budžetom. Ja bih pored onih kvalifikacija koje sam rekao za budžet, rekao da je ovaj budžet i dosta komforan upravo za ove prateće zakone i naravno za ovakve vrste amandmana koje dajemo, pa će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati i ove amandmane koje je Vlada predložila i naravno set zakona koji prate budžet za 2021. godinu.

Komfornost budžeta o kojoj sada govorim nastaje i u samom njegovom kreiranju koje smo već razmatrali ovde i rekli da je on dosta konzervativan i oprezan, a to podrazumeva sjaset stvari. Jedna od njih je, ako pogledamo, fiskalni deficit koji je Vlada računala da će biti na kraju 2022. godine u 3%. Verovatno će na kraju 2022. godine taj fiskalni deficit biti i manji i to možemo da zaključimo, pre svega, na osnovu samog kreiranja budžeta, jer on se oslanja na prethodnu godinu, na 2021. godinu, gde će fiskalni deficit, koji je bio planiran, da vas podsetim, aprila meseca na 6,7% a kraj ove godine planiran na 4,9% fiskalnog deficita, a smatramo da će biti i manji od 4,9%. Znači, to nam sve ukazuje da fiskalni deficit u 2022. godini može biti ispod 3%.

Ako sada znamo da će Srbija u ovoj energetskoj krizi koja je pogodila ceo svet uštedeti nekih 300 miliona dolara samo upravo na plaćanju gasa od 270 dolara, to nam takođe to potvrđuje. Takođe, ako pogledamo prošlu godinu možemo videti da u doba pandemije korone Vlada je uložila ogromna finansijska sredstva u visini od 3,5% BDP na subvencije privredi, zdravstvu, građanima itd. To ako odbijemo, onda ćemo videti da je, da kažem, jedna vrsta realnog deficita koji je bio prošle godine, ispod 1,4%. Tako da, sve to govori o komfornosti ovog budžeta.

Ako pogledamo rast BDP, koji je planiran ovde opet konzervativno na 4,5%, a verovatno će taj rast biti mnogo veći, jer opet moramo da se osvrnemo na 2021. godinu gde je rast BDP bio definisan sa 7%, a nadamo se da će biti i mislimo da će biti veći od 7%, a ne vidimo ni jednu prepreku u idućoj godini ili bar se nadamo da ne postoji koja ovo ne bi potvrdila.

Još jedna stvar, to je projekcija samih prihoda koji su uvećani u 2022. godini svega 1,9% u odnosu na prihode koji su projektovani iz 2021. godine, a ako znamo da je rast BDP projektovan na 4,5% to samim tim govori da će i rast, odnosno prihod biti mnogo veći nego što je 1,9% koji je projektovan.

Sve nam ovo govori da je ovaj budžet dosta komforan i Vlada može da preuzme na sebe mnoga poreska zahvatanja, kao što je to slučaj kod ovih amandmana. Komfornost budžeta upravo kog ovog zakona može da se vidi, takođe, ako znamo da ovaj zakon povećava neoporezivi deo od 18.300 na 19.300 dinara, kao i povećanje samog minimalca od 9,4%, to je 35.012, kao i povećanje plata od 7,27%, što nam sve govori da bi, kad pogledamo u sumi u kompletu, znači trebalo da što se tiče samog BDP, u sumi to bilo veće nego što je bilo 2021. godine kada je bilo zahvatanje 10,2%.

Ovo zahvatanje u ovoj godini biće 10,1% što nam opet govori da imamo jedan konfor gde možemo da određene nuns pojave koje na ovaj način nastaju, možemo da ih rešavamo. Ja bih rekao par nuns pojava koje nisu od danas, nisu ni od juče, ali čisto da vidimo da Vlada ima mogućnosti da to u narednom periodu rešava.

Naime, mnoga javna preduzeća, javna komunalna preduzeća u lokalnim samoupravama, dakle, prosveta, obrazovanje itd. imaju određena radna mesta koje imaju koeficijent, a naročito gledamo one koje koeficijente koji su najniži sa najnižom i stručnom spremom, pa onda da bi bilo malo jasnije to ću plastično objasniti da bismo se razumeli. Pre svega, imamo određene koeficijente koji ne prate samo minimalac. Znači, koeficijent sa cenom rada su ispod ovog minimalca koji će biti 35.012 dinara, biće negde kod onih najmanjih koeficijenata da zaokružimo nekih 25.000. Onda imamo sledeće koeficijente koji su malo veći i oni su na 30.000 dinara, pa još veći koeficijenti koji u stvari govore i boljim radnim mestima i odgovornijim radnim mestima idu na 35.000 dinara itd. Prema tome, svi oni će primati 35.000 dinara. To je jedan od problema zato što ljudi sa različitim koeficijentima imaju ista primanja, čak može da se desi da oni koji imaju najniži koeficijent imaju i veću platu od onih koji imaju mnogo veći koeficijent od njih zato što u samu isplatu zarade ide i minuli rad, a uglavnom su takvi sa većim minulim radom. Tako da je to jedan od problema koji bi trebao u narednom periodu da se rešava.

Međutim, tu imamo i jedan problem koji je vezan za sve to, a to je sama masa zarada, jer kad vidite ove ljude za koje sam rekao, koji imaju koeficijente, koji u obračunu imaju manju platu, odnosno zaradu od minimalca onda taj novac u masi treba da se nadomesti. To će da nadomesti, naravno, javno komunalno preduzeće, javna preduzeća, ministarstvo, država, lokalna samouprava itd. Tako da tu trebamo obratiti pažnju na to, naročito sada kada znamo da se minimalac povećava 9,4%, a plata se povećava 7%, znači, tu dolazi do veće razlike u ovome o čemu sam pričali.

Mislim da je sada vreme pravo za rešavanje ovakvih problema jer ti problemi, kao što sam rekao, nisu od juče, a i ovaj budžet koji sada imamo on jednostavno nije pao sa neba već je jedan kontinuirani višegodišnji rad doveo do ovakvog jednog pozitivnog budžeta i mislim da naročito sada u ovo vreme pandemije gde imamo pandemiju korona virusa već dve godine i ući ćemo i u treću godinu, gde je ona ostavila velike posledice i na svetsku ekonomiju i na našu ekonomiju, ali moram i tu da pohvalim još jednom da smo se mi tu veoma dobro snašli, da je javni dug Republike Srbije koji se planirana na kraju ove godine oko 58,2%, da će u 2022. godini biti oko 55,5%. Tako da je to još jedan dokaz jednog kvalitetnog budžeta koji smo imali i koji ima mogućnosti za ovakve stvari o kojima govorimo.

Takođe bih napomenuo još jednu stvar kojoj mi idemo veoma ubrzano i mislim da ćemo se tu svi složiti da će prosečna zarada na kraju 2022. godine biti oko 610 evra i kada je bio rebalans budžeta ja sam govorio o toj pojavi pa bih sada želeo da takođe kažem par rečenica, a to je da prosvetni radnici koji primaju platu koja je ispod republičkog proseka trenutno u 2022. godini s obzirom da dolazi do povećanja prosečne plate od 610 evra, oni će verovatno još veći disbalans imati, tako da mislim da bismo trebali tu da obratimo pažnju naročito ako znamo da Vlada Republike Srbije ulaže ogromna sredstva u obrazovanje. Ulaganje u obrazovanje, naročito sada u ovo vreme kada govorimo o natalitetnoj i demografskoj politici, koju je najavio i predsednik Republike Srbije, koja će trajati ne samo jedne godine već očekujemo desetak i više godina jer to je jedan veliki proces, ulaganje u obrazovanje je takođe jedan od delova te natalitetne politike, a ulaganje u obrazovanje je ulaganje u plate prosvetnih radnika. Ulaganje u to obrazovanje i u prosvetne radnike je ulaganje u sopstvenu budućnost, u sopstvenu decu itd. jer u jednom trenutku mi ćemo imati dovoljno nuns pojava o kojima sam rekao, da će postati kočnica našeg daljeg razvoja, a problemi se rešavaju onda kada imamo mogućnost, a mislim da sada postoje ogromne mogućnosti za rešavanje ovakvih problema.

Na kraju bih želeo takođe da kažem par rečenica s obzirom da sam ovde stalno govori o tome, a i kada govorimo o ovakvom budžetu trebali bismo da kažemo i naročito da pomenemo i kapitalni budžet, kapitalne investicije, koji ove godine jedan ove godine jedan od najvećih, u stvari najveći budžet koji je Republika Srbija imala što se tiče kapitalnih investicija koji je 7,3% BDP i u odnosu na prethodnu 2021. godinu je uvećan od onog inicijalnog budžeta za 129 milijardi dinara i odlično je što Vlada ulaže velike pare u te kapitalne investicije, naročito u tzv. produktivna ulaganja koja će to sve vratiti veoma brzo i ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu, koja sada rešava ostale sfere života, a naročito to će podrazumevati u stvari poboljšanje života građana i upravo sam to zbog toga i rekao zato što sam ovde stalno spominjao jug Srbije i put za koji sam govorio da treba da se radi, jedan od najlošijih puteva u Srbiji, a to je Leskovac – Vučje i mogu da kažem sa zadovoljstvom u stvari da je juče početo sa izgradnjom tog puta i nadam se da će ovakvim nastupom kakav ima Vlada rešiti problem, višedecenijski problem svih građana i leskovačkog i porečkog kraja i time sam veoma zadovoljan.

U svakom slučaju na kraju da kažem da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati i ove amandmane koje je predložila Vlada i sve prateće zakone koji prate ovaj budžet. Hvala.

Hvala vam.
Pošto smo razvršili pretres o amandmanu, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.
Prelazimo na Predlog zakona o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara.
Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik mr Dejan Radenković.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik mr Dejan Radenković.
Reč ima predlagač.

Hvala potpredsedniče.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, ja sam podneo amandman koji ne znam da li ste imali prilike da pročitate, ali tiče se da se u članu 1. izuzetno od stava 3. ovog člana – za vozila od istorijskog značaja tj. oldtajmere iz člana 7. stav 1. tačka 88. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima čije je radna zapremina motora veća od dve hiljade kubika porez na upotrebu motornih vozila plaća se u paušalnom iznosu od pet hiljada dinara usklađenom shodno odredbama člana 27. ovog zakona.

Svoje obrazloženje prilikom podnošenja amandmana, možda ću malo detaljnije i reći, naravno Vlada je odbila amandman sa nekim svojim obrazloženjem uz puno poštovanja prema tom obrazloženju koje ću posle pročitati i reći nešto u prilog tome jer mislim da je ovo već pokušavamo duže vreme da ovo ipak na neki način bude uvod u donošenje zakona i pravilnika za istorijska vozila po evropskim standardima i zakonima. Ovaj predloženi amandman smatram da predstavlja korak ka bliže uređenom sistemskom rešenju u skladu sa propisima EU i najboljom praksom i međunarodnom praksom.

Amandmanom se predlaže paušalno oporezivanje upotrebe vozila od istorijskog značaja kako bi se vlasnici ovih vozila rasteretili visokih poreza i bili stimulisani da svoje primerke starih i izuzetno retkih i vrednih vozila i dalje imaju u posedu. Predlažemo da to bude iznos od pet hiljada dinara koji ne bi na godišnjem nivou mnogo opteretio vlasnike oldtajmera. Ovakvim poreskim pristupom pokazali bismo kolika je vrednost ove svojevrsne istorijske baštine naše zemlje. Kada kažemo istorijske baštine naše zemlje mi pomalo i zanemarujemo, izneću i podatke zato što je svaki oldtajmer svedok jednog istorijskog perioda kod nas, industrijskog razvoja, napretka civilizacije i neraskidivi deo naše celokupne istorije i potrebno je da i mi kao država učestvujemo preko poreskih umanjenja u očuvanju ovako vrednih vozila i da doprinesemo motivisanju vlasnika da se u Srbiji zadrži što više takvih vozila.

Kada kažem poresko umanjenje ne znam da li je tu poresko umanjenje zato što samim činom da je to poresko opterećenje visoko, vlasnici tih automobila čak i ne registruju te automobile, tako da bi to bilo dodatni prihod u budžet.

Tačno je kako je Vlada obrazložila da ne prihvata amandman iz razloga što nisu propisani postupak utvrđivanja, razvrstavanja vozila od istorijskog značaja.

Mi već godinama pokušavamo sa agencijom, i mi smo u jednom periodu čak i uredili uvoz motornih vozila kao i u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovi propisi predviđaju poseban status i posebna pravila za uvoz i registraciju istorijskih vozila. Međutim, radi kompletnog i sistemskog regulisanja statusa oldtajmera potrebno je na odgovarajući način, urediti ovaj poreski status i naravno i ovu evidenciju koju Vlada kaže u svom obrazloženju.

Srbija je jedna od retkih, ali ne i poslednja država u Evropi koja problem registracija istorijskih vozila nije rešila sistemski na opštu dobrobit, čak su sve zemlje u okruženju svoje zakonite iz te oblasti usaglasile sa evropskim.

Istorijska vozila, koja zbog svoje starosti, stanja tehnologije, u vreme njihovog nastanka i proizvodnje u većini slučajeva imaju motore veliki radnih zapremina, više od 2.500, 3.000, često i 5.000 kubika. Što su vozila starija radne zapremine motora su veće.

Sa druge strane sistem oporezivanja motornih vozila u Republici Srbiji baziran je na radnoj zapremini motora, kao ključni kriterijum sa određenim korekcijama baziranim na starost vozila. Ove korekcije većinom obuhvataju vozila starija od 40 godina, mahom su oldtajmeri i pojam oldtajmera u EU je status vozila preko 40 godina.

Posledica ovakve situacije je činjenica da stotine istorijskih vozila se ne koriste, stoje ne registrovana, i u krajnjoj liniji propadaju, budući da njihovi vlasnici nisu u mogućnosti da plate troškove njihove registracije. Time su na gubitku i vlasnici tih vozila i sama Republika Srbija. Vlasnici zbog toga što ne mogu da koriste svoju imovinu, a Republika zbog toga što od tih vozila budžet nema nikakvih prihoda.

Ukoliko bi se omogućile registracije ovim vozila uz razumne troškove, odnosno uz razuman iznos poreza, budžet bi dobio prihod od poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara, akciza i poreza na ne upotrebljeno gorivo, poreza na potrebne delove, rad na održavanju i slično.

Po našoj nekoj evidenciji, a to smo i kada smo ovo uređivali, status uvoza tih istih vozila, registruje se par desetina vozila godišnje, što je negde oko 5% istorijskih vozila u našoj zemlji.

Na primer Nemačka ima ukupno registrovanih preko 330.000 vozila, Mađarska 21.000. Između ostalog, zbog čega sada deluje nekome ova priča malo i neobična, ali bi se uredio status tih vozila kod nas u zemlji, u skladu sa predloženim amandmanom to bi stimulisalo njihove vlasnike da ih ne prodaju u inostranstvu. Upravo obrnuto to bi sigurno bio stimulans da se postojeća vozila restauriraju i njihova nova vozila kupe i uvezu u Srbiju.

Nerešen status, skupa registracija, nažalost natera veliki broj vlasnika da prodaju svoja vozila, koja su uglavnom otišla u inostranstvo, najviše u Nemačku, Sloveniju, Hrvatsku i Mađarsku, dok mi iz EU uvozimo naravno svi znamo koja vozila.

Opet kažem da treba razmisliti još jednom ministre, uz neku vašu dobru volju da ovaj moj amandman prihvatite, da vam to bude još jedan korak ka regulisanju statusa ovih vozila. Kao što sam objasnio, neće to biti nikakva šteta na budžet, nego čak i povlastica. Ono što sam još hteo da napomenem i što je vrlo bitno, po nekim saznanjima, vlasnici tih vozila pređu 50 do 100 kilometara godišnje, samo kada su izložbe. Kada bi se vratio ponovo na izvoz i podatke o izvozu, on je stvarno ogroman. Nama se redovno izvozi veliki broj vozila. Godišnji uvoz u Srbiju je zanemarljiv u odnosu na prethodno pomenute cifre koje sam već rekao.

Sa prestankom uvoza oldtajmera i odlivom istih zamro je jedan segment male privrede u Srbiji koji je bio vrlo popularan u regionu i u Evropi, a to je restauracija istorijskih vozila koja je upošljavala dosta radnika, prvenstveno majstora i zanatlija. Naravno, zakon je u jednom trenutku bio u proceduri, pa se to povuklo, gde se regulisao taj status vozila od istorijskog značaja i smatram samim ovim mojim nastupom i ovom željom da ponovo skrenem pažnju kada su u pitanju vozila od istorijskog značaja, da je potrebno hitno doneti zakon koji je već nekoliko puta najavljivan, a iz nepoznatih razloga nije do sada usvojen.

Mogao bih da pričam još. Mnogo je bitno da mi sačuvamo istorijska vozila u Srbiji i budžet bi samim tim mnogo više dobio, jer bi bilo više registrovanih vozila zato što kao što sam već naveo, ona nisu registrovan zbog ovih okolnosti i razloge koje sam spomenuo. Zahvaljujem se.

Ako sam ministre i malo uspeo sa ovim svojim obrazloženjem i navodima da vas ubedim u to da je ovo potrebno, zamolio bih vas da prihvatite ovaj moj amandman. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas u ovom visokom domu raspravljamo o amandmanima na predloge zakona vezane za budžetski sistem, za porez na dohodak građana, za porez na dohodak pravnih lica itd.

Na samom početku moram da kažem da smo pre dva dana usvojimo jednoglasno budžet Republike Srbije za 2022. godinu koji je definisan fiskalno veoma odgovorno i ekonomski jako dobro. Nakon održanog javnog slušanja i predstavljanja budžeta za 2022. godinu, koje je bilo 9. novembra i gde su prisustvovali predstavnici Vlade i resornog ministarstva, gde je prisustvovala guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, predstavnici DRI, zatim Fiskalnog saveta, Privredne komore, stručna javnost, predstavnici Organizacije civilnog društva i zainteresovani mediji.

Nakon održane sednice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, mogu da kažem da je predloženi budžet za 2022. godinu orijentisan na nastavak kapitalnih ulaganja i početak novih projekata koji će još više podići ekonomski našu zemlju, kao i na još veću finansijsku podršku svih ostalih oblasti života koje su bitne za naše građane, od zdravstva, pa do zaštite životne sredine.

Šta to znači kada kažem da je budžet definisan fiskalno veoma odgovorno i ekonomski jako dobro? Predlog budžeta za 2022. godinu je nastavak postepenog smanjivanja fiskalnog deficita i takođe predviđeni fiskalni deficit blagog umanjenja učešća javnog duga u BDP. Planirano je sa 58,2% kako završavamo 2021. godinu, na 56,5% na kraju 2022. godine. Očekujemo da ćemo u 2022. godini imati realno povećanje BDP od 4,5% i rekordnih preko 52 milijarde evra.

Povećanje penzija od 5,5% je definisano objektivnom švajcarskom formulom. Krajem februara 2022. godine ide i jednokratna novčana pomoć svim penzionerima u iznosu od 20.000 dinara. Zatim, povećanje plata u javnom sektoru koje u proseku iznosi 7,4% i minimalna zarada se povećava za 9,4%, iznosiće 35.012 dinara.

Podsetiću vas samo da je minimalna zarada u vreme bivšeg dosovskog režima koji sada opet pokušava da se ujedini, ali im nešto ne ide. Pre samo deset godina iznosila je 15.600 dinara. Takođe, izdvajanja za izgradnju infrastrukture zadržana su na veoma visokom nivou. Nastavljamo da realizujemo sve projekte koje smo započeli. Važno je napomenuti i da se nastavljamo sa postepenim fiskalnim rasterećenjem zarada. Znači povećava se neoporezivi deo bruto zarade sa 18.300 na 19.300 dinara, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa za PIO na teret poslodavca za 0,5%.

Moram da podsetim takođe naše građane da je ukupna pomoć države Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u vreme pandemije iznosila osam milijardi evra ili 17,2% BDP.

Takođe, nikada, ali nikada, u poslednjih 30 godina nije bio veći kapitalni budžet naše zemlje koji iznosi 485 milijardi dinara. Daću vam primer, uvaženi građani Srbije, da je 2010. godine taj procenat učešća BDP bio 3,1, a ovim budžetom kapitalne investicije učestvuju sa čak 7,3% u BDP.

Gradi se trenutno pet autoputeva i obezbeđen je novac za gradnju još pet što autoputeva, što brzih saobraćajnica. Izgrađene su tri potpuno nove bolnice, fabrika vakcina i posle tačno pola veka od priče o metrou počela je gradnja prve linije metroa u Beogradu.

Takođe, imamo rast zarada realno 7,7%, nominalno 9,4% i imamo stabilan kurs u zemlji sve vreme, takođe i stabilnu inflaciju. Samo da podsetim da je od 2009. do 2012. godine prosečna godišnja inflacija bila 8,2%, a da je od 2016. do 2021. godine prosečna godišnja inflacija bila 2,25%.

Neto priliv stranih direktnih investicija za prvih deset meseci 2021. godine iznosi preko dve milijarde evra, a neto priliv stranih direktnih investicija u regionu, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija ukupno imaju 1,7, što znači da smo mi imali više od svih zemalja u regionu, pa, skoro duplo više zajedno.

Javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod neće preći 60%, kao što sam rekao sa svim merama, što je nivo Mastrihta. Tačnije, ovu godinu završavamo sa 58,2%, a za 2022. godinu projekcija je na 56,5%.

Prosečna plata 2012. godine je bila 360 evra, a do kraja 2021. godine iznosiće 610 evra sa tendencijom rasta.

Pošto ja dolazim iz opštine Negotin, izneću vam podatke koliko će se uložiti u periodu koji nam predstoji u opštini Negotin. Jedan od najvažnijih projekata u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje kroz stvaranje uslova za povećanje prinosa je navodnjavanje negotinske nizije, čija je vrednost 11.624.000 evra i sa čijom realizacijom krećemo već 2022. godine.

Zatim idemo u izgradnju prvog hemijsko-industrijskog parka u Srbiji. To je park Prahovo u opštini Negotin i to je projekat od državnog značaja koji je premijerka Ana Brnabić najavila u svom ekspozeu, zato što Negotin ima izuzetno povoljan strateški položaj na obali Dunava, na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske.

Takođe, idemo i u rekonstrukciju negotinskih pivnica, kao jednog od najatraktivnijih turističkih potencijala Negotina i istočne Srbije, će biti potpuno uređene zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću koji je prepoznao značaj jedinstvenog kamenog kompleksa u Rajcu, u Rogljevu i Smedovcu i tu će biti uloženo između tri i pet miliona evra i kreće se sa radovima na proleće naredne godine.

Pored završenih putnih pravaca Negotin–Zaječar koji nije obnovljen od 1979. godine, to moram da podsetim građane, prevashodno moje opštine, a i opština u okolini, preko 40 godina i puta od Negotina ka hidroelektrani Đerdap II i rumunskoj granici.

Godine 2022. će se raditi svih 13 kilometara državnog puta od Negotina do bugarske granice. Vrednost investicija iznosiće preko 600.000.000 dinara i time smo povezali sve putne pravce i Negotin sa zemljama koje su u EU. Takođe, idemo u rekonstrukciju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, vrednost investicije oko 4.000.000 evra. Zatim idemo u izgradnju nove toplane i toplovoda u gradu, vrednost investicije je oko 1,5 miliona evra. Nova kanalizaciona mreža u gradu, primarna, u dužni od 2km i sekundarna u dužini od 8km, čija je vrednost 130.000.000 ili oko milion evra.

Gasifikacija kako Negotina, tako i Prahova, gde se nalazi hemijsko-industrijski park, moram da napomenem da je predsednik Aleksandar Vučić juče u Sočiju ostvario, mogu slobodno da kažem, istorijski rezultat za Srbiju na ekonomskom polju i polju energetske efikasnosti sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom, gde nam je obezbedio cenu gasa koja je niža od berzanske četiri puta i što je još bitnije obezbedio nam je energetsku sigurnost i uštedu od 300 miliona evra.

Mogu slobodno da kažem da ovakve investicije nisu bile u opštini Negotin preko pola veka. Ljudi su samo sanjali o svemu ovome i mi to stvaramo za boljitak svih naših građana uz podršku predsednika Aleksandra Vučića i njegovog tima.

Ja bih na samom kraju povezao predlog zakona i amandmane o budžetskom sistemu za 2022. godinu, sa onim što je najbitnije i ono zbog čega sve ovo radimo, a to su naravno naša deca. Izneću neke podatke koji su zanimljivi, a veoma su bitni.

Naši građani moraju da znaju da od broja rođene dece zavisi održivost penzionog sistema u zemlji. Srbija trenutno ima blizu sedam miliona stanovnika, ali će ako se nastavi negativni demografski trendovi, do 2060. godine imati između četiri i po i pet i po miliona stanovnika. Broj dece po majci je 1,44, a za prostu reprodukciju treba nam još barem 0,8% više.

To smo počeli da menjamo. Na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem krenuli smo da okrećemo ovaj trend. Ide sporo, ali je veoma vidljivo. Zato smo i promenili Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom što znači da majka koja rodi treće i četvrto dete dobiće od države Srbije 30.000 evra tokom deset godina. Što je, složićete se, odličan podsticaj.

Takođe, od ove godine predsednik je najavio povećanje davanja države za prvo dete sa 100.000 dinara na 300.000 dinara, a takođe će biti i još većih podsticaja kako za drugo, treće, četvrto dete, tako i za mlade bračne parove da se osamostale i dobiće podršku za kupovinu stana.

Država, na čelu sa predsednikom Vučićem, se bavi problemima nataliteta dugo i mora da se pozabavi čitav vek unapred, i mora da živi živote naše dece i unučića i da razmišljamo ostavljamo li im otadžbinu kakvu zaslužuju ili ne.

Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o podnetom amandmanu, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.
Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Reč ima Đorđe Komlenski, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, kao i 2018. godine vrlo sličan amandman sa sledećom željom.

Znači, članom 2. zakona kaže se na indirektan način da oni koji imaju pravo svojine ili korišćenja građevinskog zemljišta površine manje od 10 ari ne plaćaju porez na imovinu. Imamo apsurdnu situaciju da oni koji za jedan jedini kvadrat imaju više, znači 10 ari jedan kvadrat, plaćaju porez na imovinu na predmetno zemljište.

Amandman koji sam uputio jeste u stvari jedan pokušaj da se na najbolji mogući način izbalansira jedan princip ravnopravnosti, a to je da se na površinu do 10 ari ne plaća porez na imovinu bez obzira kolika je površina parcele. To bi recimo hipotetički značilo, ukoliko parcela iznosi 18 ari, porez na imovinu bi se obračunavao i plaćao samo na osam ari, a na onih prvih deset bi vlasnik bio oslobođen.

Između ostalog, ako pričamo o pravičnosti, pošto znam izjašnjenje Vlade po pitanju ovoga, možda bi trebalo čak razmisliti i da se ovo oslobođenje uopšte i ukine. Evo iz kog razloga. Uglavnom, najskuplje i najvrednije parcele su manje od 10 ari i to su parcele ovde u Beogradu, na Vračaru, centru Novog Sada, na Zlatiboru, koji imaju enormnu vrednost. Samo zato što su manji od 10 ari, njihovi vlasnici ne plaćaju porez na imovinu.

U mom Ljubiniću, Orašcu i ostalo domaćini koji imaju parcele od 20 ari, čija je vrednost objektivno jednaka možda jednom kvadratu zemljišta na Vračaru, su prinuđeni da plate porez na imovinu.

Znači, u perspektivi možda čak i o tome treba razmišljati ako ćemo raditi po principu pravičnosti, ali obzirom da nam je zakonski ovako definisano, mislim da bi bilo krajnje pošteno i korektno da sve građane oslobodimo plaćanja poreza na imovinu, odnosno na građevinsko zemljište do 10 ari, a preko 10 ari neka plaća, pogotovo što je uglavnom za te veće parcele tamo u sredinama gde je i objektivna tržišna i stvarna vrednost tog zemljišta manja. Time bismo jednu veliku nepravdu i nepravičnost na ovaj način bar delimično otklonili. Hvala.