Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Zvonimir Stević.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, uvažena ministarko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu više zakona koji se odnose na sistem plata u javnom sektoru, u pitanju su izmene zakona kojima se još jednom produžavaju rokovi za primenu novog modela plata u javnom sektoru, a to je model platnih razreda.

Donošenjem krovnog zakona u sistemu plata u javnom sektoru, zakona kojim se uređuju plate zaposlenim u organima AP, lokalnih samouprava, u javnim službama, plate policijskih i vojnih službenika, pa do zakona kojim se uređuju plate u javnim agencijama i drugim organizacijama čiji su osnivači Republika, pokrajina ili lokalna samouprava.

U vreme prethodne Vlade i ministra Ružića koji je bio na čelu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu stvoren je kompletan zakonski okvir za reformu javne uprave, a time i reformu sistema plata zaposlenih u ovom sektoru po novom modelu platnih razreda. Ovaj platni model se sada primenjuje kod plata državnih službenika i nameštenika, i to od 2007. godine, a preostaje njegova implementacija u ostale delove javnog sektora.

Prevođenje plata u javnom sektoru na potpuno drugačiji model nije jednostavno zbog složenosti sektora javne uprave koji je sam po sebi raznolik i složen sistem, jer obuhvata veliki broj organa i službi, veliki broj poslova i nadležnosti, veliki broj zanimanja, veliki broj zaposlenih u državnim organima, u pokrajinskim, opštinskim organima, u javnim službama, obrazovanju, zdravstvu, kulturi, fizičkoj kulturi, dečijoj i socijalnoj zaštiti. Tu su i pravosuđe, policija, vojska, službe bezbednosti. Svaki od ovih delova javnog sektora ima svoju ulogu i svoje mesto u društvu i obezbeđuju integralni i razvojni put društva.

Složenost sistema javne uprave, a time i složenost postupka prelaska na novi način obračuna plata očigledno zahteva i mnogo više vremena za primenu novog modela, pri čemu je multidisciplinarni pristup nužan, odnosno ne može biti posao samo jednog ministarstva, jer svaki vladin resor poznaje kako funkcionišu službe unutar tog resora.

Ovoga puta uvođenje platnih razreda kao platnog principa u svim posebnim delovima javne uprave odlaže se za još četiri godine, odnosno do 2025. godine. Za ovo pomeranje navodi se više razloga. Jedan od njih jeste kovid koji je aktivnosti države preusmerio na zaštitu zdravlja stanovništva i saniranje posledica koje je zbog kovida pretrpela naše privreda, tako da se planirane aktivnosti na uvođenju platnih razreda nisu mogle blagovremeno završiti. Zatim, predlagač zakona navodi neophodnost vršenja novih analiza primenjivosti i očekivanih efekata novog platnog sistema u skladu sa promenama u privrednom i finansijskom sektoru koje su nastale nakon donošenja ovih zakona.

Dakle, neophodno je da se dodatno prouči kako bi se u današnjim okolnostima ovaj model odrazio i na makroekonomsku stabilnost i na budžet i na socijalni položaj zaposlenih, kako je to navedeno u obrazloženju zakona koji su pred nama. U prethodnoj i ovoj godini su povećavane plate u javnom sektoru i u različitim procentima, tako da će sigurno biti potrebni dodatni mehanizmi kojima bi se došlo do ujednačavanja plata.

Treba ovom prilikom skrenuti pažnju na značaj, na ulogu sektora za svaku pravnu i demokratski orjentisanu državu. Društvo ne može napredovati ako nema dobru javnu upravu, jer javna uprava u svim svojim segmentima nije je jedino administrator određenih postupaka, upravo je i kreativni faktor razvoja. Javna uprava je i slika pravne uređenosti društva, jer se pred njom ostvaruju zakonska prava građana. Uprava je ta koja sprovodi zakone i od njene kadrovske i tehničke opremljenosti zavisi funkcionisanje pravne države, zato je za državu važno da ima stručnu, efikasnu, odgovornu, depolitizovanu i nekoruptivnu administraciju.

Možemo reći da i javni sektor sprovodi društvene reforme i zato i on mora biti reformisan, adekvatno uređen, efikasan, stručan i funkcionalan sa što manje troškova po građane, a sa što boljom uslugom koju pruža. Tako na primer dobre efekte poreske politike možemo računati uz dobro poresku administraciju. Dobru administraciju socijalne politike ako imamo motivisane i svesne stručnjake u centrima za socijalni rad. Možemo biti bezbedni ako imamo profesionalce u policiji i vojsci, ali zaposleni u javnom sektoru moraju biti motivisani za svoj rad, jer od materijalne motivacije zaposlenog državnog službenika zavise rezultati napretka u svakom segmentu društva.

Reforma javnog sektora je proces, možemo reći neprekidan proces jer su inovacije znanja i efikasnost uprave stalni zahtevi i potrebe. Sve države tragaju za najboljim ili za optimalnim modelom organizovanja uprave, pri čemu je uvek značajno pitanje nagrađivanje zaposlenih u javnom sektoru kako bi takav javni sektor mogao da ostvaruje ključne razvojne ciljeve države. Danas Srbija jeste na dobrom putu da građanima obezbedi efikasnu upravu, a javnoj upravi bolji položaj.

Ovo su polazni elementi opšte reforme javnog sektora koja je započeta pre više godina, a koji su sadržani i u aktuelnoj Strategiji razvoja javne uprave donete za period od 2015. do 2020. godine.

Ovde su definisani najvažniji ciljevi, a to su, pre svega bolja organizacija uprave, razvoj modernog i profesionalnog službeničkog sistema, unapređenje sistema lokalne samouprave, digitalizacija i razvoj elektronske uprave, ali i iznalaženje pravednijeg modela plata u ovom sektoru, jer moramo biti realni, dosta mladih i stručnih kadrova odlazi iz javne prave, upravo zbog nestimulativnih plata. Nije dobro ako zbog odliva kvalitetnih kadrova javna uprava ne bude spremna za brže reforme.

Kompletan pravni okvir za reformu ovog sektora i uspostavljanje moderne, transparentne, efikasne i odgovorne javne uprave koja se približila građanima u uspostavljanju u periodu od 2016. do 2020. godine.

Kada je u pitanju modernizacija uprave, odnosno, digitalizacija, možemo reći da je u prethodnim godinama već postignut značajni napredak koji građani već mogu da osete u postupcima ostvarivanja različitih prava pred državnim organima i službama.

Tu bih kao strateški važan rezultat pomenuo formiranje Centralnog registra stanovništva, odnosno, jedinstvene elektronske baze svih podataka o stanovništvu u kojoj se nalaze podaci o građanima iz 13 različitih i nepovezanih registara.

Ovo je veliki napredak u načinu na koji građani mogu da dođu do različitih dokumenata i papira bez čekanja u različitim redovima na svim nivoima vlasti, a tome je doprineo ovaj projekat Jedinstveno upravno mesto, koji je unapredio rad uprave na lokalnom nivou.

Vratio bih se na pitanje sistema plata u javnom sektoru, koji svakako nije jednostavno uspostaviti. Važno je da model bude pravedniji, da obezbedi povoljniji socijalno-ekonomski položaj svim zaposlenim kako bi ih motivisao da svoj posao još posvećenije rade, kako bi u upravi želeli da rade mladi visokoobrazovani i stručni kadrovi.

Slažem se sa tim da se o primeni modela platnih razreda u svim delovima javnih sektora izvrše dodatne ekonomske i socijalne analize kako bi se sagledao uticaj primene ovog modela na sva zanimanja, na sve poslove u upravi, ali pre svega, na potrebna sredstva u budžetu za njegovu primenu.

Ova činjenica i po rečima predlagača izmena zakona koji su pred nama je najvažniji razlog za ponovno odlaganje primene Zakona o sistemu plata u delu koji se odnosi na uvođenje platnih razreda kao modela obračuna plata u celom javnom sektoru na svim nivoima vlasti.

U tom smislu, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će podržati odlaganje rokova za primenu novog modela plata u javnoj upravi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Vreme preostalo vaše poslaničke grupe iznosi dva minuta i 20 sekundi.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarka, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, ja sam ovde izabran sa liste „Aleksandar Vučić-Za našu decu“ i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kao i do sada, ja ću podržati predloge ovih zakona gde je na predlog naše ministarke Obradović, koja verujem svoj posao radi na najbolji način, predložila. Mi ćemo sada produžiti rok za usvajanje određenih zakona kojima je bio rok 2022.godine.

Inače, sve ono što je bitno, najbitnije jeste da se bolje živi, da se pomaže našim ljudima. Mi to sada radimo, to radi naša država, naša Vlada.

Još jednom, podržaću predloge zakona.

Ostaviću preostalo vreme koleginici koja će govoriti posle mene.

Hvala.

Njoj je preostao još jedan minut i 20 sekundi.
U skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine određujem pauzu u trajanju od jednog časa. Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
( Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Izvolite.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Evo, danas su predstavnici Vlade u ovom uvaženom domu sa zakonskim predlozima koji su pred nama, sedam tačaka, čini mi se, i uglavnom se tiču benefita koje običan čovek, radnik u Srbiji može imati. Kada kažem to običan, valjda shvatate da govorim pod navodnim znacima, jer da postoje obični i neobični ljudi u ovoj zemlji. Svi smo potpuno jednaki i pred Bogom i pred ljudima.

Dok mi skupa sa predstavnicima Vlade govorimo o ovim zakonskim predlozima, razmatrajući šta bi to možda još bolje moglo biti, što bi svakog čoveka u Srbiji, pa i samu Srbiju, guralo napred i u nekakav uspeh, s druge strane morate imati u vidu da vam uspeh neće lako oprostiti oni koji ne misle dobro ovoj zemlji.

Govoriti danas o onome što je Vlada poslala pred ovaj uvaženi dom, a ne osvrnuti se na događaje koji su aktuelni poslednjih dana u Srbiji, bilo bi nepotpuno, da ne kažem i neodgovorno, jer ono što radimo i mi danas ovde i Vlada, prvenstveno predsednik koji je na čelu politika koje se danas sprovode u Srbiji, je usko povezano sa onim što se dešava na ulicama.

Sve ono dobro što radi i politika koju predvodi predsednik ne oprašta se na ulicama od strane onih koji ne misle dobro državi i narodu.

Naime, gledajući upravo ove događaje poslednjih dana u Srbiji, postaje kristalno jasno da je cilj zaustaviti i Srbiju, ali zaustaviti i naš narod na Balkanu i te dve stvari su usko povezane, jer bez uspešne i jake Srbije nema ni uspešnog, ni jakog našeg naroda na Balkanu, gde god on danas živeo.

Naime, oni koji se danas trude urušiti ugled Srbije i naneti štetu Srbiji i našem narodu nalaze se u nekim centrima moći koji su van granica države Srbije, ali najveća tragedija u svemu ovome nije ni samo to, nego činjenica da najvernije saveznike u tom svom poslu imaju danas ovde u Beogradu, u sedištu srpske državnosti, u centru u kome svaki naš čovek, bilo da živi u granicama ove zemlje ili u regionu, gleda.

Svaki čovek u regionu gleda danas u Beograd, u Srbiju, u događaje u njoj. Zato, poštovane kolege, da se zaključiti da je sve ovo i te kako povezano, počevši od ovih zakona, pa do događaja koji se dešavaju u Srbiji i do posledica koje iz svega toga ima naš narod u regionu. Evo vam samo nekih argumenata.

Dok u Srbiji imate ljude koji vode nekakve rušilačke pohode na sve ono što je dobro u Srbiji, čitavo oduševljenje i medijska podrška takvim događajima dolazi iz medijskih centara u Sarajevu, u Zagrebu, u Prištini, a neretko i u Podgorici.

Ono što je upadljivo je i podrška javnih ličnosti iz Hrvatske i njihova neutoljiva želja da se priključe tom rušilačkom pohodu u Srbiji. Poslednji u nizu je Darko Rundek iz Zagreba, koji je izrazio želju da se priključi ovim stvarima u Beogradu.

Hajde da vidimo ko su ljudi koji danas vode te rušilačke pohode u Srbiji. Marinika Tepić, žena dugogodišnji politički radnik, koja je u celom svom političkom delovanju proteklih nekoliko godina, ničim izazvana, imala jednu čudnu potrebu da pokaže i da kaže da nije pripadnik srpskog naroda. Ne znamo ni zašto je to bilo potrebno, ali smo svi bili svedoci i u proteklom sazivu, a i ja lično. U moje uši sam čuo nekoliko puta njeno naglašavanje činjenice da nije neko ko pripada redu srpskog naroda. Naravno, to je ne čini ni manje važnom, ni više superiornom.

Imala je, takođe, potrebu, i to je dokumentovano i ostaje zauvek u ovome uvaženom domu, da je imala želju i nameru da taj srpski narod, kome ona ne pripada, proglasi genocidnim.

Pošto dolazim iz Vojvodine, iz severne srpske pokrajine, jedan od vođa tih rušilačkih pohoda u Vojvodini, najznačajnijih u Novom Sadu, je nekakav Brajan Brković, čovek sa Cetinja, unuk Jevrema Brkovića, jednog od najviđenijih crnogorskih fašista i jednog od najviđenijih protivnika srpskog identiteta u Crnoj Gori.

Kada sve ovo sagledate, postavljate pitanje, drage kolege, i vi i ja mislim svaki građanin u ovoj zemlji – da li mi, da li neko od naših najbližih srodnika može da ode na Cetinje i krene u nekakve rušilačke pohode i u direktne napade na državu Crnu Goru. Pitanje je da li možete i da odete na Cetinje uopšte, a ne da radite takve stvari. Danas je glavni vođa i protagonista proteklih događaja u Srbiji, kada je u pitanju njen sever, upravo taj Brajan Brković, čovek sa Cetinja, unuk Jevrema Brkovića.

Taman kada pomislite da je tu kraj, ne nije. Nije pošteđena ni Srpska pravoslavna crkva. Za napade na nju je zadužen Mlađan Đorđević, za napade na Srpsku pravoslavnu crkvu i na patrijarha Porfirija kao njenog čelnog čoveka, a Mlađan Đorđević je, gle čuda, kum Dragana Đilasa.

Međutim, ne treba izgubiti iz vida i ono što je činjenica, da podršku ovakvim politikama daju i pojedini političari iz dela Međunarodne zajednice i dela EU, poput Viole fon Kramon, koja je takođe jedan u nizu od lobista za nezavisnost Kosova i Metohije, jedan u nizu od lobista za ukidanje Republike Srpske i jedan od onih političara iz Međunarodne zajednice koja ima za cilj u svom političkom delovanju ugušiti srpski identitet u Crnoj Gori.

Ako sve ovo sagledate, ja mislim da stvari postaju kristalno jasne. Ne radi se poslednjih dana ni o kakvom protestu ekologa. Ne, cilj je srušiti predsednika države Aleksandra Vučića, napraviti nestabilnost u Srbiji, a onda, samim tim, lakše završiti ove poslove o kojima sam na početku govorio, lakše završiti sa samoproklamovanom nezavisnošću Kosova i Metohije, lakše završiti sa ukidanjem Republike Srpske i mnogo lakše završiti sa gušenjem srpskog identiteta u Crnoj Gori, a na kraju, ukinuti i Srbiju i SPC. I to je postalo neskriveno.

Naime, videli ste juče da je ista ta Viola fon Kramon negirala identitet SPC u potpunosti. U jednom svom javnom obraćanju je rekla da SPC uopšte ne postoji i da su episkopije, odnosno eparhije u Nemačkoj potpuno autonomne. I čak ni ne boli to od nje, ni ne čudi kada je u pitanju Viola fon Kramon, to smo negde i očekivali, i njoj slični, ne čudi to kada je u pitanju ni ovaj deo političara o kojima sam govorio u Srbiji, ali čudi kada na to ćuti tamošnji episkop Grigorije Durić, kada tamošnji episkop za neprijatelje crkve i države, nalazi ljude koji se bore za Srbiju i srpski narod na Balkanu, a na takve konstatacije evropskih političara uporno ćuti. To je ono što danas boli i Srbiju i srpski narod.

Nekako, ovih dana je ulazila u završnu fazu 1915. godine „Mojkovačka operacija“, o njoj su ispevane mnoge pesme, pa je jedan stih iz te epske pesme koja opisuje Mojkovačku bitku, glasio - Ali su se prevarili ljuto, sve to može biti i obrnuto.

E, pa, prevarili su se ljuto i ovaj put su se prevarili ljuto i Viola i Marinika i Brajan Brković sa Cetinja i Mlađan Đorđević i Đilas i samozvani i samoproklamovani ekolozi, prevarili su se. Niti će narod u Srbiji dopustiti ono što oni žele, niti će srpski predsednik i SNS podleći političkim pritiscima koji dolaze sa ulice. Priliku ćemo im pružiti uskoro. Veoma brzo će april mesec. To je jedini način da ostvare svoje političke ciljeve. A, narod sve vrlo dobro vidi.

Zašto sam vam sve ovo rekao? Pa, da bih svakako pokazao tu vezu između zakonskih predloga koji su danas pred nama i povezanost između onoga što radi Vlada i, evo, predstavnici koji su tu danas sa nama, i povezanost između onoga što radi predsednik, povezanost između uspeha ka kojem danas teži Srbija i srpski narod i onoga što se dešava na ulicama Srbije u proteklim danima. Upravo zato cela ova priča.

Vi, uvažena ministarka, dok god sledite te politike koje sprovodi i na čijem čelu stoji današnji predsednik, nemojte da sumnjate da ćete imati i za ovaj zakon podršku u ovom uvaženom domu, ali i za neke druge zakonske predloge koji jesu i donose benefit svakom našem građaninu, o kojima ste vi govorili na samom uvodnom izlaganju.

Toliko od mene. Hvala.

Hvala.

Reč ima dr Vesna Ivković.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicama, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima pokrajine i jedinice lokalne samouprave, izmenama Zakona o zaposlenim u javnim službama, izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama utvrđuje se novi rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnog zakona kojima se utvrđuju plate, naknade plata i drugih primanja u svim delovima javnog sektora, po modelu platnih razreda.

Moja uvažena koleginica i zamenik šefa poslaničke grupe SPS Snežana Paunović navela je koji sve to zaposleni pripadaju javnom sektoru, te se ja neću ponavljati.

Kada smo već kod plata u javnom sektoru, moram podsetiti građane na pomoć države privredi, zaposlenima u zdravstvu, penzionerima i ostalim građanima. Sve je to omogućila fleksibilnost ekonomskog sistema Republike Srbije.

S obzirom na stabilnost ekonomskog sistema, omogućeno je da se u budžetu za 2022. godinu planira povećanje plata u javnom sektoru za 7%, zdravstvu, vojsci i zaposlenima u socijalnim službama za 8%, kao i povećanje penzija.

Kako dolazim iz zdravstvenog sektora koji je podneo najveći teret ove pandemije, pohvalila bih povećanje plata u istom. Da li je to dovoljno? Ne, nije, ali je mnogo, mnogo više nego ranijih godina.

Isto tako, iskoristila bih priliku i pitala Vladu da li se razmišlja da se i zaposlenima u zdravstvenom sektoru omogući kupovina stanova po povoljnim uslovima, kao i da im se da status službenih lica?

Vratiću se na zakon. Država je najveći poslodavac i zato je veoma važan ovaj set zakona o kojima danas raspravljamo.

Isto tako, ako hoćemo najkvalitetnije kadrove i stručne ljude u državnoj, pokrajinskog i lokalnoj administraciji, prave ljude na pravim mestima, onda nam je jako bitan i potreban pravedan način vrednovanja njihovog rada.

Razlog za donošenje zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru je potreba da se utvrdi novi rok za početak primene sistemskog zakona, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknada plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora.

Sistemski zakon je usvojen 2015. godine. Kako je u proteklih šest godina došlo do promene fiskalne politike i kroz proces fiskalne i ekonomske konsolidacije, stvoreni su uslovi za rast plata u javnom sektoru, kao i nagrađivanje prema rezultatima rada. To je dodatni razlog za sprovođenje dodatnih analiza, a kako stoji u obrazloženju, jedan od razloga za sporiju reformu platnog sistema. Jedan od tehnoloških razloga je postojeći informacioni sistem za obračun plata, koji zbog ograničenih performansi nema kapacitete za sprovođenje sveobuhvatne finansijske analize primenjivosti novog modela obračuna plata.

Implementacija centralnog informacionog sistema za obračun zarada u javnom sektoru omogućiće obračun zarada kroz sistem sa automatskom obradom podataka uz precizno planiranje, upravljanje i kontrolu izvršenja budžeta namenjenog zaradama zaposlenih u javnom sektoru. Objedinjavanje svih podataka predstavljaće kvalitetniju osnovu za projekciju novog platnog sistema, odnosno obračun plata po modelu platnih razreda za sve delove javnog sektora.

Ovaj informacioni sistem sadržaće u sebi podatke o platama i elementima plata preko 450.000 zaposlenih u javnom sektoru, obračunske podatke o njihovom prisustvu na radu i zaradama, kao i veliki broj operativnih budžetskih podataka Republike Srbije.

Potpuna implementacija sistema za obračun plata u javnom sektoru planirana je da se sprovede do 2024. godine i zato se predlaže odlaganje stupanja na snagu zakona i reforme plata do 2025. godine kako bi se ovaj zakon uredio temeljito, sveobuhvatno i odgovorno.

Ovim zakonom dobiće se popis, tačnije katalog svih radnih mesta u javnom sektoru, njihovo vrednovanje i dodeljivanje iste osnovne plate za svako radno mesto iste vrednosti. Na taj način uvešće se red u javnu upravu da se ne bi dešavalo, uz uvažavanje svakog radnog mesta, da u nekim javnim službama kafe kuvarica ili vozač imaju veću platu od lekara. Tako bi bila ispravljena dugogodišnja nepravda kod obavljanja istih ili sličnih poslova koje prati velika razlika u platama.

To bi značilo da se jednim zakonskim aktom regulišu primanja svih državnih službenika i nameštenika, čistačica, direktora javnih agencija, nosilaca sudske, izvršne i zakonodavne vlasti, kao i svih drugih zaposlenih u ovom sektoru. Ukratko, poslovi bi se nalazili u tzv. katalogu radnih mesta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da bi se u svakom trenutku pratili koeficijenti za sve zaposlene na svim nivoima vlasti.

Primera radi, službenici koji rade na istim poslovima u bilo kom delu javnog sektora i na svim nivoima vlasti imali bi istu polaznu platu. Zakon predviđa da se sve plate računaju tako što se jedinstvena osnovica množi sa koeficijentom za određeni platni razred u koje su raspoređena sva radna mesta u javnom sektoru.

Da zaključim. S obzirom da je Republika Srbija postala ekonomski stabilna zemlja, došlo je vreme da se posvetimo socijalno pravednijem sistemu raspodele plata u javnom sektoru koji mora biti stručan, funkcionalan i sposoban da nosi realizaciju razvojnih i drugih sektorskih politika.

Kako je SPS socijalno odgovorna partija u danu za glasanje podržaćemo ovaj set zakona. Zahvaljujem.

Hvala vam.

Reč ima dr Amela Lukač Zoranić.