Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, državi bi bilo mnogo lakše kada bi pravosuđe rešilo mnoge sudske postupke koji traju više desetina godina i kada ne bi izdvajala ovolike količine finansijskih sredstava iz budžeta, ali ono što nas je ovde sve začudilo je upravo to da kada pričamo o privredi i podsticajima koje država daje, mislim da negde zaklapamo oči pred činjenicama da je u poslednjih deset godina država mnogo uradila kada je u pitanju podrška malim i srednjim preduzećima kroz podsticaje i to je ono što je nastavak politike ove Vlade u sledećoj godini.

Od ukupnog budžeta od 30.864.000.000 dinara, koje je predviđeno za Ministarstvo privrede, 28 milijardi ide za podsticaje, pogotovo kada je u pitanju preduzetništvo – 23 milijarde, za razvoj malih i srednjih preduzeća, gde je i žensko preduzetništvo – 1 milijarda dinara, za regionalni razvoj – takođe 1 milijarda dinara i to je ono što je pokazatelj da politiku podrške, kada su u pitanju i žensko preduzetništvo, a i deo koji se odnosi na socijalne kategorije, idu deo kroz Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, ali kroz preduzetništvo takođe idu kroz ovo ministarstvo. Preko sto miliona dinara svake godine su raspisivani konkursi za žensko preduzetništvo. Mnoge izmene i dopune zakona kada je u pitanju podrška ženama su, naravno, proces. Tek od 2015. godine ova skupštinska većina je uspela da zakonski i sistemski reši ove probleme, tako što je podržala ne samo žene preduzetnice, već i žene poljoprivrednice kroz određena sistemska rešenja kada su u pitanju zakoni uopšte u poljoprivredi i mislim da to ne treba spočitavati uopšte nema, nego to treba, jednostavno, se vratiti u prošlost i reći da do 2012. godine ova pitanja nisu ni pominjana, a kamoli da je nešto odrađeno u smislu podrške države.

Vlada Republike Srbije kroz Ministarstvo privrede za sledeću godinu je opredelila 28 milijardi dinara za nove programe kada je u pitanju podrška preduzetništvu, kada je u pitanju regionalni razvoj i mislim da u tom delu kada pričamo o dualnom obrazovanju nije gospodin Vučić video to pa primenio, nego je GIZ i Ministarstvo za ekonomski i regionalni razvoj Vlade Republike Nemačke u saradnji sa Vladom Republike Srbije potpisalo jedan projekat, da je radilo istraživanje više od tri godine šta je problem u našem obrazovanju i kako bi moglo da se sprovede dualno obrazovanje u našem sistemu i tek na osnovu rezultata tih projekata je došlo do saradnje i implementacije, pre svega, kroz zakonska rešenja, a onda sada imamo i direktnu primenu.

Znači, saradnja privrede i sistema obrazovanja kroz srednje obrazovanje i sledeći stepenik je, praktično, saradnja sa fakultetima. Znači, nemojte da iznosimo ovde neistine zarad građana Srbije i da bi dobili neke jeftine političke poene zato što deca danas rade u velikim sistemima zahvaljujući ovakvom sistemu obrazovanja koje je uvedeno u Srbiji, naravno, onog trenutka kada je SNS preuzela odgovornost vršenja vlasti i to su pozitivni efekti rada ne samo privrede i ne samo rada ove Vlade i mislim da u tom smislu treba da kažete – bravo, čestitam vam. Da li treba nešto dalje da se unapređuje? Da li država treba dalje da izdvaja za to? Naravno da treba. Da li treba da izdvaja 100 ili 200 miliona, to je u redu, ali da kažete da ništa nije bilo u redu i da ništa nije urađeno, to ne stoji i to nikada nećemo prihvatiti i to ćemo uvek, svuda, na svakom koraku sa građanima Srbije da podelimo te uspehe zajednički. Prema tome, mislim da je s razlogom Vlada odbila ova prethodna tri amandmana, a da s razlogom će sigurno prihvatiti bilo kakva konstruktivna rešenja.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, samo par napomena oko brige o mladima, koja je za nas izuzetno važna i koja je sastavni deo i budžeta koji je pred vama i, rekao bih, celokupne ekonomske politike kojom se bavimo u poslednjih deset godina.
Ja sam to i juče govorio, za naše mlade najvažnije je da vide Srbija ide napred, da vide optimizam, da vide nove škole, nove bolnice, nove autoputeve i da vide da se otvaraju nove fabrike, da oni imaju mogućnost da zasnuju radni odnos, da svoje snove ostvare ovde, da zasnuju svoju porodicu i kroz mere pronatalne politike koju sprovodimo i u koju nikada više nego danas nismo ulagali. Taj optimizam je veoma važan. Nije ni slučajno što i po istraživanju Bečkog univerziteta, odnosno Instituta, izvinjavam se, vi imate podatak da se veći broj mladih ljudi u Srbiju vraća, nego što odlazi iz nje. Pokazali smo se koliko smo ozbiljni tokom pandemije Kovida 19, pokazali smo se i da je stopa nezaposlenosti danas rekordno niska uprkos najvećoj ekonomskoj krizi od Drugog svetskog rata na ovamo u celom svetu.
Mislim da je ta generalna percepcija Srbije kao, na kraju krajeva, ne samo percepcije, nego i po pokazateljima najbrže rastuće ekonomije u poslednje dve kumulativne godine u Evropi, upravo jedan od najvažnijih faktora koji naše mlade usmerava ka tome da ostanu u Srbiji i da svoje snove ostvare ovde.
Nevezano samo za taj generalni dojam i generalni utisak i generalnu perspektivu, ono što je meni važno je nekoliko konkretnih inicijativa koje smo sproveli u 2022. godini, koje nastavljamo i u 2023. godini i o kojima želim sada da govorim.
Prvi je „Prva moja plata“. Niko se toga nije setio. Mi smo se od 2020. godine setili da damo mogućnost našim studentima i đacima koji to žele, da steknu svoje prvo iskustvo u nekim kompanijama, u nekim fabrikama. Kao što znate, najteže je uvek da nađete prvi posao. Ako pomognemo da se pronađe prvi posao, ako pri tome država i da deo plate za te naše mlade, onda smo veliku stvar uradili. To je program „Moja prva plata“ koji se uspešno sprovodi od 2020. godine, dakle, 2020, 2021. i 2022. godina. Preko 30.000 mladih je svoje prvo radno iskustvo steklo kroz ovaj program, pri čemu smo ove za narednu godinu povećali naknade, gde će svakom od tih mladih koji dobije posao, uz platu koju dobija u toj kompaniji, za prvo radno iskustvo od države dobiti i 30.000 dinara ukoliko ima fakultetsko obrazovanje, 25.000 dinara ukoliko ima srednju školu.
Doprinosimo delom i plati, upravo kako bi stimulisali poslodavce da učestvuju u ovom programu. Preko 10.000 kompanija u Srbiji učestvuje u tom programu. Ovo je za nas jedan veliki uspeh i pokazatelj i način kako treba pomoći mladima konkretnim merama da se zaposle i da na osnovu toga dobiju i stalan posao.
Ono što je meni posebno važno, pošto smo čuli i par poslanika koji govore o studentima, sve su to floskule i želje, ali mi smo i konkretne stvari uradili tokom samo ove 2022. godine. Kažem, radi se o veoma teškoj godini kada je ekonomija u pitanju. Mi smo uveli praksu plaćanja, dakle, plaćamo praksu ukoliko studenti idu na praksu kod državnih organa. To do sada nije bilo. To je upravo jedan od načina da našim studentima obezbedimo i dodatni prihod, kako bismo im olakšali njihovu poziciju u ovom trenutku.
Takođe smo povećali broj budžetskih mesta na master studijama za osetljive grupe po afirmativnim merama. To smo povećali za 138 mesta, plus strukovne studije još 119 mesta. Ovo je upravo bio zahtev studenata sa kojima sam se ja više puta i susretao. Kako smo to obećanje dali, tako smo ispunili. Sada, kažem, imate 138 mesta više za budžetska mesta kada su fakulteti u pitanju i za strukovne studije još 119 mesta, što je izuzetno važno. To je bio veoma važan zahtev naših studenata. Inače, takođe smo u razgovoru i pregovorima sa njima dozvolili i studentima da učestvuju u programu „Moja prva plata“, što je, takođe, jedan od načina da ih i finansijski pomognete, a na kraju krajeva, i da steknu svoje prvo iskustvo.
Juče sam govorio o tome i ponoviću, mi smo ove godine povećali i stipendiju sa 8.400 dinara na 13.000 dinara, povećali smo i učeničke kredite sa 5.400 na 8.400 dinara, dakle, za 50% smo povećali ta davanja studentima, upravo kako bi ublažili negativne posledice ove krize koja utiče i na njih, utiče i na nas.
Ono što je meni posebno važno, jedan od poslednjih zahteva studentskih organizacija bio je studentska kartica, kartica koju mogu da koriste i oni, odnosno oni prevashodno, da vrše plaćanja, da dobijaju popuste u raznim institucijama, prodavnicama, maloprodajnim lancima, itd. Mi ćemo tu inicijativu završiti do kraja naredne godine. Intenzivno se već radi i na softverskom rešenju i na modelu i na svemu ostalom, kako bi ta studentska kartica postala i kartica za plaćanje, sa velikim brojem benefita za naše studente. Inače, ono na čemu Darija radi kao ministarka za porodicu je da uvedemo i dečije kartice, takođe, a boračke kartice smo uveli već ove godine, upravo kartice koje nude čitav niz pogodnosti za naše borce, kako bi im olakšali negativne posledice ove krize koja trese ceo svet u ovom trenutku.
Dakle, jedno su želje, jedno su čestitke, jedno su floskule, ali ovo su konkretne aktivnosti, konkretne stvari koje radimo upravo kako bi podržali i naše studente, upravo kako bi podržali naše mlade da svoje snove ostvare u našoj zemlji. Hvala puno.

Kolega Veselinoviću, po Poslovniku?
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram član 116. Poslovnika i molim vas da me pažljivo saslušate da obrazložim ovaj član.

Dakle, u prethodnom govoru ministar, potpredsednik Vlade je uznemirio javnost. Uznemirio je mlade ljude, govoreći o nekim studentskim karticama. Na birou je trenutno 19 hiljada zdravstvenih radnika nezaposlenih, među njima dve hiljade lekara koji… (Isključen mikrofon.)

Iskusno, kolega Veselinoviću, iskusan pokušaj, ali ulazite u repliku.
Čini mi se da nije korektno da na ovaj način zloupotrebite član 116, štiteći one čiji glas niste bili u prilici da čujete ni pre ove sednice, a kamoli u proteklih šest minuta, koliko je govorio potpredsednik Vlade.
Ja vas molim da ovu naviku promenite, da ne bih morala da primenim kaznenu politiku Poslovnika. Hvala vam.
Idemo dalje.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Sandić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Sandiću.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva finansija, samo ste vi ovde, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, predlažem amandman na član 8. razdeo 18 – Ministarstvo za evropske integracije, gde se 70,5 miliona dinara odvaja za informisanje javnosti i obuku u evropskim integracijama. To brišemo, ostaje 0,71 milion prebacujemo za Kancelariju za Kosovo i Metohiju, za funkcionisanje predškolskih i mreže škola osnovnog i srednjeg obrazovanja.

Obrazložiću ukratko. Naravno, 70 miliona za informisanje građana o evropskim integracijama, pa pobogu, imamo toliko nevladinih organizacija koje su finansirane baš iz te EU da protežiraju tu svetlu evropsku budućnost. Imamo mnogo i političkih stranaka na našem političkom nebu kojima je i dalje jedina parola EU nema alternativu. Imamo medije, elektronske i pisane, koji nas ubeđuju i govore o toj svetloj budućnosti u EU, ali zajedničko im je što niko ne kaže istinu, da na tom putu, zarad evropskih fondova, mi treba da se odreknemo 15% naše teritorije, treba da se odreknemo i da priznamo tu lažnu državu Kosovo. O tome treba pričati i to je istina.

Naravno, ovih 71,5 miliona dinara mnogo je bolje preusmeriti građanima na Kosovu i Metohiji, jer ako tamo ne napravimo uslove i u školstvu i u zdravstvu, u tome što nam je ostalo, što radi po našem sistemu, ako tamo ne zadržimo decu, građane, doktore, lekare, vaspitače, učitelje, sveštenstvo, onda će naša borba za vraćanje Kosova i Metohije u punopravni poredak Republike Srbije, ustavni poredak, biti mnogo, mnogo teže.

Zbog toga apelujem na vas da ovaj amandman prihvatite. Evo, konkretno, da ne bude da je paušalno, imamo OŠ „Svetozar Marković“ u Velikoj Hoči koja nema fiskulturnu salu.

Nemamo više vremena, kolega Sandiću.

Samo da završim, molim vas.

U Zvečanu škola „Vuk Karadžić“ – kotlovi su zastareli, grejanje je slabo. U Kosovskoj Vitini – grejanje, takođe, zbog kotlova je slabo. Znači, ovih 71 da usmerimo na ovo. Hvala vama.

Hvala vam.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Jovanoviću.