Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović.
Izvolite.

Devedesetih godina kao mlad čovek borio sam se protiv politike Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja. Posle 2000. godine borio sam se protiv politike DOS-ovske pljačkaške privatizacije koji su nekoliko stotina hiljada radnika doveli na ivicu gladi. Posle 2012. godine nastavio sam da se borim protiv politike Aleksandra Vučića i protiv ljudi koji su iz DOS-a prešli svi u SNS.

Drage moje kolege preko puta, vi i dan danas morate za platu od 1.000 evra da štitite interese istih tih DOS-ovskih političara koji žive i dan danas u skupim vilama, koji i dan danas nose satove koji su preko 30.000 evra i dan danas morate da glumite zadovoljne robove.

Članovi DS i dan danas se bore za slobodu, uživaju u svojoj slobodi i skupo je plaćaju. U toku te borbe ja sam malo ostario i zbog toga moram da koristim i naočare kako bih pročitao amandman kojim želim da promenim u ovom budžetu. Ako se u toku godine prihodi i primanja budžeta smanje, rashodi i izdaci budžeta izvršavaće se po prioritetima i to je obaveza utvrđena zakonskim propisima, aktom Vlade.

Tražim da se to promeni. Ne možete vi sami da određuje kako će se novac trošiti, nego tražim da se vrši rebalans budžeta i da mi u Skupštini određujemo kako ćete vi novac trošiti. To nije novac Vlade, to je novac građana Srbije i mi treba da odlučujemo o tome kako ćete trošiti novac.

Hvala puno.

Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Siniša Kovačević.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Borko Puškić.
Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, moj amandman se odnosi na član 12. stav 5. koji ima za cilj da jednu činjenicu i neku nepravdu ispuni po pitanju poslovanja određenih javnih preduzeća, državnih preduzeća, koji su korisnici budžetskih sredstava i osim nekih neplaniranih rashoda koji potražuju i iziskuju iz dodatnih budžetskih sredstava i određenu intervenciju, odnosno saniranje tih gubitaka, pojedina preduzeća javna imaju i neplanirane prihode, od kojih se dodatno puni budžet u okviru tih dodatnih budžetskih sredstava.

Smatram da bi to bilo korisno za lokalne samouprave, za ta javna preduzeća, da se ne 30. novembra taj novac vraća u dodatna budžetska sredstva, već da se početkom naredne godine to uradi.

Smatram da bi to jako olakšalo poslovanje javnih preduzeća i samih lokalnih samouprava, a ne bi pravilo problem, da kažem, centralnom budžetu. Kasnije kroz određene rebalanse budžeta bi moglo i to da se nadomesti, ta uplata koja bi išla za narednu godinu, jer, ponoviću, tu nije zvanični centralni budžet, nego su dodatna sredstva budžeta. Hvala.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Lutovac.

Nastaviću gde sam stao malopre.

Dakle, ograničenja cena Vlade koja se odnosila na mleko, videli smo kako je prošlo, nije bilo mleka, pa su ograničili meso koje se tiče svinjskog buta. Imate sve osim svinjskog buta, tako izgledaju mere Vlade.

Što se tiče priče o uvezenom mleku iz Poljske, ja se iskreno nadam da ono nema toliko aflatoksina kao što ima mleko iz Srbije. Kako Vlada rešava probleme? Tako što je propisano da ima 0,05 mikrograma po kilogramu, a pojavi se da ima 0,5 i Vlada rešava tako problem što promeni zakon, ozakoni trovanje.

Znači, Vlada ozakonjuje trovanje ljudi. Samo da kažem da posledica dugotrajnog uzimanja količina aflatoksina dovodi do toga da se može dobiti čak rak jetre.

Ono što je takođe važno, mi, pošto je fudbalsko prvenstvo sada u toku, Brazil ima jednog Neimara, Srbija ima najmanje tri Neimara. Pored Vučića, to su Siniša Mali i Vesić. Neimari, o čemu god pričamo, koja god je tema, oni pričaju gradićemo, gradićemo, gradićemo. Da li je nauka, da li je prosveta, da li je zdravstvo, gradićemo. Zašto grade? Zato što tu najviše mogu da se ugrade, zato grade.

Ono što je bitno, što moramo reći takođe, ovde se stalno govori o tome od koga ćemo uzeti da bi smo dali nekom drugom? Možemo da uzimamo od tog što je predviđeno za ugradnju, da se daje drugima, da se daje, recimo, deci koja, u Srbiji imate preko 400.000 dece koja nemaju tri obroka.

Dva minuta.
Pravo na repliku Milenko Jovanov.

Tačno je da predsednik Vučić sa ljudima sa kojima sarađuje govori - gradićemo, gradićemo i gradićemo, ali se ovde postavlja jedno drugo pitanje - kako to da mi uopšte imamo šta da gradimo kada ste vi imali tako divnu, sjajnu i uspešnu vlast. Zar niste već sve izgradili? Što bismo mi gradili autoput da ste ga vi izgradili? Što bismo mi gradili škole da ste ih vi izgradili? Što bismo mi gradili bolnice da ste ih vi izgradili? Što bismo mi gradili mostove da ste ih vi izgradili? Ne bi bilo potrebe za tim, apsolutno ne bi bilo potrebe za tim, a potrebe postoje i građani potrebe vide i građani vide da za njih gradimo, građani se voze autoputevima koje Aleksandar Vučić gradio.

Neimar. Fudbaler je Nejmar. Malo je različito, ali slično zvuči. Ali dobro, nisam ni očekivao da se baš te nijanse….

(Dragana Rakić: Vi ste specijalista za srpski jezik.)

Opet Dragana Rakić dobacuje.

Čekam liderku da završi. Gospođa liderka vi, koliko znam, imate nastup u posla osam kad ustanete i krenete da vičete. Znači, Dnevnik u pola osam počinje i vikanje Dragane Rakić, te dve stvari su jedino izvesne. Sve ostalo može da bude ovako ili onako.

Dakle, mi gradimo sve ono što ste vi propustili. Da ste izgradili ne bi bilo potrebe da budemo neimari, samo bismo održavali, a, vi verujem, na osnovu iskustva koje već imamo, nećete biti u stanju ni da održavate jednog dana ono što je Vučić izgradio.

S tim da ja zaista mislim posle ovog današnjeg iskustva koliko površno i neargumentovano napadate, koliko izmišljate u želji da napravite nekakvu poentu političku. Teško da ćete vi u političkom smislu dočekati promenu vlasti u Srbiji na vlasti. Vi ćete i promenu vlasti u Srbiji dočekati u opoziciji i vama će taj staž u opoziciji… Samo je pitanje da li ćete biti parlamentarna ili ćete ostati na nivou pečata, table i jedne kancelarije. Hvala.