Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka i poštovane kolege, ja nisam stručnjak opšte prakse, tako da o budžetu neću puno govoriti.
Iskoristiću moje vreme da govorim nešto o predlogu pravosudnih zakona, odnosno za izbor sudija i predsednika sudova u Srbiji. Taj predlog je dostavio VSS, a prošao je Odbor za pravosuđe.
Što se tiče budžeta, hoću da kažem da je budžet optimalan, uravnotežen, razvojan i sveobuhvatan. Ovde sam se naslušao za ova četiri dana svakojakih primedbi i zamerki koje su neodržive. Od toga da će nacionalni stadion da se pravi na vodoizvorištu. Čuli smo da je vodoizvorište, i to od stručnjaka, miljama daleko od lokacije gde će nacionalni stadion da se pravi, jel tako. Da ne nabrajam sve gluposti koje sam čuo od opozicije.
Naravno da ću ovaj Predlog budžeta kada za to dođe vreme podržati, ali imam jednu bojazan, jednu strepnju. Nisam siguran da će budžet biti usvojen. Zašto? Zato što vidim da je opozicija protiv njega pa se plašim da li ćemo mi imati većinu, znate, za usvajanje ovog budžeta, ali o tom potom. Videćemo i to.
Što se tiče Predloga za izbor predsednika sudova i sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, odmah da kažem da sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju to je do sada po zakonu i sada po važećem zakonu, oni se biraju na tri godine, a posle toga opet se i biraju. Ja mislim da će ovo biti poslednji izbor sudija koje se biraju na tri godine, jer za sledeći put će, dok se donesu zakoni koji će biti usaglašeni sa ustavnim amandmanima, sudije birati trajno. Ne na tri godine, prvi put. I tu će se i ispraviti jedan veliki apsurd. Naime, mi tražimo od sudija, odmah da kažem da sam ja advokat već 40 godina za one koji ne znaju, govorim o materiji koju poznajem, jer sam odmah rekao u uvodu da nisam stručnjak opšte prakse. Znači, govorimo o svojoj struci.
Mi sudije smo birali u parlamentu na tri godine, jel tako? I onda u zavisnosti kako se pokažu. Kako za koga. Možemo da im produžimo sudijsku funkciju, a i ne moramo. I sad vi od tog, ne vi, nego mi svi, mi od tog sudije koji se bira na tri godine uslovno, to je uslovno biranje po meni bilo, očekujemo da on bude nepristrasan, nego da bude objektivan i da ne navija ni za koga, pa on je čovek isto. I ovo je prvi put, ja mislim zabeleženo u istoriji evropskog zakonodavstva da parlament oduzima sam sebi ovlašćenja koja je imao. Mi se ovim zakonom koji će biti izglasan ovde, na osnovu ustavnih amandmana, odričemo prava da biramo sudije. To retko ko hoće da čini. Jel tako?
Vi ste dobili ovde u predlogu dnevnog reda, jedna od tačaka je Izbor sudija i predsednika sudova. Hoću da vam kažem da je u ovom mandatu gospođe Maje Popović učinjen veliki pomak. Godine 2009. cunami je zahvatio naše pravosuđe, zahvaljujući vašoj vlasti i zahvaljujući tadašnjoj ministarki Snežani Malović i tadašnjem državnom sekretaru Slobodanu Homenu i tadašnjem predsedniku Odbora za pravosuđe i državnu samoupravu Bošku Ristiću, sada advokatu u Nišu.
Jednim potezom pera, jednim potpisom predsednice Vrhovnog suda je 900 ljudi, tužioca i sudije isterano sa posla, prestala im je sudijska funkcija, bez ikakvog rešenja o prestanku, bez ičega. Da zlo bude veće, tu je bilo više od 50%, ovo znam jer sam živeo s tim ljudima godinu dana i delio njihove muke, tu je bilo mnogo bračnih parova, muž tužioc, žena sudija, žena tužioc muž sudija. Ostali ljudi bez posla, bez prihoda, sa dvoje, troje dece. To je trajalo godinu dana, dok Ustavni sud tu jednu naopaku, jednu suludu odluku nije izmenio i te ljude vratio na posao. E, sada normalno oni posle, kažu to su vaše sudije, pa neće te sudije koje su posle godinu dana šikane vraćene na posao, neće valjda da glasaju na izborima za te koji su ih ostavili bez posla i bez hleba i koji su im oduzeli zanimanje?
Malopre, je jedan od govornika pomenuo štetu koju država Srbija plaća na ime izgubljenih sporova, taksi, međunarodnim organizacijama, sudovima, itd. Da li vi znate koliko je država Srbija platila ovim ljudima što su godinu dana bili bez posla, apsolutno nezakonito. To ne može da se iskaže ni u milijardama, koji su im duševni bol naneli, to neću govoriti. Mi imamo sada slučajeve da su ljudi koji su tada isterani sa posla časne sudije, časni tužioci umirali od tuge u bukvalnom smislu, dobijali teške bolesti, vi ste im sve to naneli. Ja ih znam na desetine, kažem vam, dugo sam u pravosuđu. Mi smo ispravili koliko smo mogli te nepravde i sada su ti ljudi zadovoljni.
Evo, vidite iz ovog Predloga za izbor sudija i predsednika sudova, a radi se o tri predsednika apelacionih sudova u Srbiji, to su sudovi najvećeg stepena, jel tako, ne računajući one žalbene gore, Kasacioni sud, to je Apelacioni sud u Nišu, u Beogradu i Upravni sud u Beogradu. I imamo više sudova i osnovne sudove u više od 25 gradova cele Srbije. To su sve sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Ja ne znam, ali vas molim da se upoznate malo sa tim na kraju, da vidite koji su to kandidati. To su kandidati koji su svi do jednog, pazite, ne svi onako paušalno rečeno, nego do jednog, položili prijemni ispit u Visokom savetu sudstva, pred komisijom i pismeno. To znači izrada jednog od podnesaka, žalbe, tužbe, presude, itd. i odgovore na test znanja, gde je bilo 50 pitanja. Svi su dobili čiste petice i iz jedne i iz druge vrste provere znanja. Svi ti kandidati imaju prosek preko devet. Svi ti kandidati su starosti 30 ili mlađih godina. Svi oni, iza njih stoji staž pet, šest, deset godina ili su bili viši stručni saradnici ili pomoćnici, sudijski pomoćnici ili su bili advokatski pripravnici, znači, ljudi koji su izučili ili su počeli da izučavaju taj zanat. Advokatura je zanat, da se mi razumemo.
Znači, tu nema nijednog koji je izašao iz zatvora pa konkuriše za sudiju, što je bilo kod vas. Pazite, vi kad ste najurili 900 časnih sudija i tužioca i bilo je izuzetaka, bilo je tu i ljudi koje je trebalo najuriti i iz suda i iz tužilaštva, ali nije bilo ni 5%, da se razumemo. Ja sam gledao, imao sam priliku da gledam biografije i molbe sudija koje su mesto njih došle, znate li koje su to bile karakteristike? Kaže – on, sin, Pere iz Prčilovca a Pera iz Prčilovca je predsednik mesnog odbora Prčilovci. To su bili kriterijumi da bi neko 2010. godine postao sudija, bilo gde u Srbiji. Normalno, kriterijum Demokratske stranke.
Svaki aktivista čije je dete, ćerka ili sin ispunjavao formalne uslove, znači imao pravni fakultet i imao pravosudni ispit je svog sina ili ćerku zaposlio za sudiju ili tužioca i zato mi imamo i dan danas pravosuđe kakvo imamo, koje još uvek hramlje.
Moram ovde i po drugi put da kažem, što se tiče infrastrukture, za vreme ministarke Maje Popović napravljeno mnogo impozantnih pravosudnih objekata. Ne znam da li ste vi videli. Recimo Verko Stevanović jeste sigurno, Palatu pravde u Kragujevcu. To je objekat kojim bi se u Evropi svi mi ponosili, jel tako? Napravljena je zgrada Suda za prekršaje u Pančevu, napravljen je novi zatvor u Pančevu itd. da ne nabrajam sada. U Kragujevcu isto Okružni zatvor itd.
Mada mislim, a to ću reći kada bude tu ministarka pravde, da mi moramo malo da pravimo i bolnice za duševno obolela lica. Tu malo zaostajemo. Nećemo imati gde sve da smestimo. Ima kandidata za takve objekte.
Obzirom da sam knap sa vremenom, ne bih hteo više da odvlačim vašu pažnju, sa ovim bih završio. Prijatno.
