Hvala puno.
Samo kratko još da se nadovežem na mog prethodnog govornika.
Nije samo ovo vređanje pripadnika Vojske Srbije, ovo je vređanje svih građana naše zemlje. Ako se setimo njihovog vremena, vremena u kome je vojska uništavana, dakle, sve što su mogli da prodaju od oruđa, oružja u našoj vojsci oni su prodali ili istopili u staro gvožđe.
Danas je vojska nikada jača i mi se ponosimo njome i mi ćemo, kao što vidite u Predlogu budžeta za narednu godinu, takođe uložiti još novca u nabavku najnovije i najmodernije opreme i obuku naših jedinica.
Jedna stvar je posebno važna. Sramota je da neko priča o rasporedu naših jedinica, o brojnosti naših jedinica oko Kosova i Metohije, u ovom trenutku. Vi gospodo kao da niste svesni u kom se trenutku naša zemlja nalazi. Šta se danas, sada, evo trenutno dešava na teritoriji Kosova i Metohije. Da li ste vi svesni šta radite? Dodatno uz to širite defetizam. Kažete – naši pripadnici Vojske odlaze, neće da sed bore. Neće da štite našu zemlju.
Da li ste vi, ljudi, svesni šta radite? Da li ste svesni koliko ne samo da lažete, nego koliko uništavate svoju zemlju, koliko radite protiv svoje zemlje? Kao da vas neko stvarno, verovatno i plaća da to radite. Treba da vas je sramota.
(Srđan Milivojević: Mene nije sramota.)
Ponosni smo na našu vojsku. Ponosni smo na naše vojnike. Čuvaćemo Kosovo i Metohiju.
(Miodrag Gavrilović: Ja nisam izdajnik. Ministar dođe i priča da lažemo.)
(Srđan Milivojević: Izdali ste Kosovo i Metohiju.)
(Miodrag Gavrilović: Ja nisam izdajnik.)

Volela bih da znam šta se upravo dogodilo.
Molim vas, kvalifikacijama koje se čuju iz klupe se ne možete obraćati.
(Miodrag Gavrilović: Ovo je kvalifikacija, da mi lažemo.)
Kolega Gavriloviću, ne vičite na mene. Nemate razlog da na mene vičete, jer ja ne vičem na vas.
Ministar je ponovio ono što ste mu dobacili iz klupe.
(Miodrag Gavrilović: Taj čovek ne sme da upire prstom.)
Kolega Gavriloviću, ministar je ponovio ono što je čuo iz redova u kojima sedite, nekome od vas, ili nekom drugom, ne bih smela da tvrdim.
(Miodrag Gavrilović: Hoću da ustaneš i da mi se izviniš.)
Molim vas, hajde da završimo ovaj način razgovaranja u sali, odmah.
Kolega Aleksiću…
(Miroslav Aleksić: Tek smo počeli.)
Šta ste vi počeli i šta imate nameru da završite to je jedna dimenzija u ono šta ću ja dozvoliti da radite u ovoj sali, vi ili bilo ko drugi.
Dakle, ja vas molim, reč po amandmanu uredno čeka kolega Života Starčević, već 15 minuta.
(Miroslav Aleksić: Čekam i ja.)
Sačekaćete još malo, da ispoštujemo redosled.
Kolega Starčeviću, oprostite.
Molim vas, potpredsednik Skupštine je podigao Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Borko Stefanović.
Kolega Stefanoviću, izvolite.

Hoćete dati gospodinu Aleksiću reč? Nije mi jasno.

(Aleksandar Marković: Pa šta ako je podigao Poslovnik?)

To što je podigao Poslovnik mu daje na prioritetu, kolega Markoviću.
Hvala.

Molim vas, kolege.

(Aleksandar Marković: Sada je on neka faca što je podigao Poslovnik?)

Ne mislim to, zaista, ali vi znate da pozivanje na povredu Poslovnika ima prioritet. Samo da razjasnim, kolega. Zaista to ne mislim što ste dobacili.

Dakle, član 107. Zbog čega član 107. po meni je prekršen? Poštovana predsedavajuća, ja razumem i povišene emocije i možda se nekad kaže nešto što zaista nije korektno sa obe strane, ali mislim da ste u ovoj situaciji, čini mi se, morali reagovati na samo jedan, po meni, izuzetno problematičan segment nastupa ministru u Vladi gospodina Malog i zamenika premijera, a to je zato što je u jednom momentu, po meni, prešao sve granice kad je rekao da nas možda neko plaća, aludirajući da to neko plaća, znači, neko ko nisu građani Srbije, nego neke, ne znam, tajne službe, strane sile. To je izuzetno opasna stvar.

Ne zameram ništa, ali tako nešto reći je krajnje uvredljivo, duboko narušava dostojanstvo Narodne skupštine, crta mete ljudima na čelo. To smo, nažalost, gledali previše u ovih 10 godina.

Molim vas, gospodine Mali, ako možete da sakupite dostojanstvo i snagu ljudsku, ne političku, i da na neki način se ogradite od sopstvene izjave.

Izvinite, ja mislim da bi to bilo blagotvorno.

Hvala.

Hvala, kolega Stefanoviću.
Svakako ne mislim da ne mislim da sam povredila Poslovnik, ali ću dozvoliti da se Skupština izjasni ako na tome insistirate.
(Borko Stefanović: Ne.)
Kolega Puškić, povreda Poslovnika.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ukazujem na povredu Poslovnika od strane predsedavajuće, to jest vas, član 112. koji kaže – ako predsednik Narodne skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu dok se ne uspostavi red.

U momentu kada su jurišnici KFOR-a ušli u vrtić na severu Kosova i Metohije, Leposavić, pre 15 minuta, kada danas u Velikoj Hoči se uzurpira mirni seljački narod, mi ovde glorifikujemo pitanje vojske i odbrane, a to dolazi sa jedne i druge strane, priznaćete.

Ja smatram da treba da se prizovemo pameti i da ovu vrlo nezgodnu situaciju na Kosovu i Metohiji niko ne zloupotrebljava, nego da se u pamet svi na neki način dozovemo.

Vi dolazite sa prostora Metohije, ja dolazim sa prostora centralne Srbije, to jest Raške oblasti. U Metohiju i Velikoj Hoči danas su pokušali da otmu od usta dece, domaćina koji 40 litara vina proizvodi, a sad pre 15 minuta u Leposaviću su jurišnici KFOR-a ušli u vrtić.

Molim vas, hajde da privedemo ovu sednicu nekom normalnom redu. Ako ne možete da je održite, onda dajte neki red.

Hvala.

Baš vam hvala što ste iskoristili član Poslovnika da pokažete koliki ste patriota u odnosu na mene, čiju Metohiju tako sa sveg srca branite.
Ta situacija u Hoči traje već tri dana. Ništa se novo nije desilo pred 10 minuta i svakako nema veza sa Poslovnikom o radu Skupštine Srbije. To je prvo.
Drugo, ako ste hteli da mi ukažete na to da treba da imamo pauzu, da ona će biti redovna između 14.00 i 15.00 časova za ručak.
Treće, ovo je moja poslednja molba i vama i svim kolegama da na ovaj način ne zloupotrebljavate Poslovnik, uz svu moju dobru volju da budem krajnje korektna.
Po amandmanu, Života Starčević.
Izlovite, kolega.

Poštovana potpredsednice gospođo Paunović, poštovani potpredsedniče Vlade Republike Srbije ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, evo danas, kao i prethodna tri dana rasprava o budžetu, mogli smo u diskusijama mnogih narodnih poslanika iz redova dela opozicije čuti puno toga o svemu i svačemu, a tako malo o budžetu, još manje o pratećim finansijskim i fiskalni zakonima, još manje o Sporazumu između Srbije i Mađarske, a svakako najmanje o izboru sudija.

Jednostavno smo bili svedoci pokušaja da se nametnu sve druge teme o navodnom nepoštovanju Poslovnika, o navodnim dvostrukim aršinim, afere izmišljene, a sve to u cilju opstrukcije rada parlamenta sa jedne stvari, dobijanje jeftinih političkih poena sa druge strane i opet, sa treće strane, kako bi poslanici vladajuće većine potrošili najveći deo vremena, braneći se od napada i laži, umesto da promovišu uspehe u vođenju države i ekonomije.

Mogli smo u ova četiri dana videti pristalice tzv. volterovske politike, koji zapravo smatraju da je politika veština da se laže u pravi čas, a taj pravi čas za njih je svaki čas.

Gospodo draga, nikada nije pravi čas da se vodi politika onako kako je Volter doživljavao, a pogotovo ne danas, kada imamo svetsku političku krizu izazvanu kreiranjem novog svetskog poretka. Ta politička kriza je izazvala veliku svetsku ekonomsku krizu čiji vrhunac još uvek nismo sagledali i možemo samo da se nadamo da neće dostići razmere ekonomske krize koja se desila 1929. godine i trajala do Drugog svetskog rata.

Ta kriza se, naravno, uvozi i u našu zemlju i tu krizu koriste mnogi spolja kako bi završili prljav posao u našoj zemlji. Pa, nemojmo, dame i gospodo, i mi to da radimo našoj zemlji. Poslednje što treba Srbiji je da, pored svih pritisaka spolja, trpi pritiske i iznutra.

Ono što je pre neki dan rekao i Dragan Marković Palma, a što su pominjali i svi naši državnici, predsednik Vučić i Dačić i svi ostali, jeste da je Srbiji potrebno preko jedinstvo.

Verujte mi, nemojte ovo shvatiti kao jeftin politički trik, jer to zaista nije namera, ali danas Srbija kao nikada do sada mora biti jedinstvena.

Koliko vas je pomenulo Kosovo i Metohiju tokom prethodnih četiri dana diskusije o Kosovu i Metohiji? Koliko vas je predložilo – hajde malo da odvojimo više sredstava za projekte u Mitrovici, Zubinom Potoku, Ranilugu? Premalo, gospodo.

Mnogo vas je pominjalo nacionalni stadion i diskutovali ste po principu ili – ili, u stilu šta će nam novac da trošimo na nacionalni stadion kada možemo usmeriti sredstva, pa sad, neki su rekli u socijalu, drugi su pričali o obrazovanju, treći su pričali o zdravstvu, četvrti su pričali o lokalnim projektima, peti o kulturi.

Naravno, ja znam da svako od vas ima neku ciljnu grupu i njoj se obraća, ali kada sakupimo sve te želje nije dovoljno novca ni za deset nacionalnih stadiona da bi se sve te želje sprovele u delo.

S druge strane, mi ne razmišljamo u kategorijama ili – ili, veći i – i. Mi hoćemo i nacionalni stadion, hoćemo i veću socijalnu pravdu, hoćemo i bolje obrazovanje i još bolje zdravstvo. Hoćemo i još više kulture i svega ostalog.

Nacionalni stadion je neka vrsta promocije sporta. Na njemu će se naši najbolji sportisti, reprezentativci predstavljati i nastupati. On će biti neki simbol zdravog života, taj simbol koji će usmeriti mlade na zdrav život, odvojiti ih od droge, cigareta, alkohola.

Jedinstvena Srbija nikada neće glasati za legalizaciju droga. Nikada nećemo unositi cigarete u skupštinsku salu, ali zato hoćemo uvek i ličnim primerom i svakako drugačije da promovišemo sport i zdrav život, jer je to put kojim treba da idu mladi ljudi. Zato još jednom apel – hajde makar malo da probamo da izađemo svi zajedno iz stranačkih šinjela.

O budžetu. Predlog budžeta pred nama uzeo je u obzir činjenice koje su nepobitne, a to je da nam u uslovima velike ekonomske krize raste BDP, da će ove godine preći 60 milijardi evra, da su javne finansije stabilne, da je svaki ekonomski indikator pozitivan i stabilan.

Pokazalo se da je naša ekonomija otpornija i žilavija od drugih. Direktne strane investicije će ove godine preći četiri milijarde evra i gde ćete bolji pokazatelj stabilnosti naše ekonomije i sigurnosti kapitala u državi Srbiji.

Dinar je stabilan, devizne rezerve visoke, 17,7 milijardi evra. Zlatne rezerve, takođe nikad veće. Nezaposlenost nikada manja, zaposlenost nikada veća. To, naravno, ne znači da nam u ružičnjaku na svakom koraku cvetaju ruže i da je sve idealno, ali ljudi, imajte na umu još jednom da je svetska ekonomska i politička kriza, da je danas opasnost od upotrebe nuklearnog oružja veća nego u vreme Kubanske krize 1962. godine. I zapamtite da tu situaciju i tu krizu, još jednom da ponovim ono što sam rekao na početku, da tu krizu mnogi koriste da nama dodatno nanesu nepopravljivu štetu po pitanju našeg nacionalnog integriteta i suvereniteta.

Jedinstvena Srbija se slaže sa proklamovana tri stuba budžeta, sa jedne strane povećanje životnog standarda građana i mi smo već pričali o tome, povećanje penzija sada 9%, u januaru 12,1%, kumulativno 20,8%. Povećava se i minimalna zarada na preko 40.000 dinara, da će plate u javnom sektoru biti povećane za 12,5% itd. Sve je to dobro.

Drugi stub jesu kapitalne investicije. I tu je jako važno, još jednom napomenuti, jer građani moraju to da znaju. Ja znam da svi ovde u sali to znaju dobro, da je od ukupnog budžeta 6,8% odvojeno za kapitalne investicije, da ni jedna investicija nije zaustavljena, da se ni od jednog projekta nije odustalo i to je jako važno, jer će sve to činiti Srbiju još poželjnijom za investiranje i dodatno će ojačati našu privredu na svaki način.

Treći stub, energetika. Tu je bilo danas dosta polemike. I ne samo danas, nego i tokom ovih dana i rasprave. Mnogi bu bacali drvlje i kamenje na EPS, ali ljudi, da li je neko od vas pročitao vest da jedna Francuska, koja nikada nije uvozila struju, da jedna Francuska, koja proizvodi 63.236megavata samo u nuklearnim elektranama, od nuklearne energije i da učešće nuklearne energije u proizvodnji struje je 75,2%, da oni uvoze struju? Jednostavno, ekonomska kriza, politička kriza, ujedno i energetska kriza i svi imaju probleme, pa ih imamo i mi.

Neko je rekao da Srbija nikada nije uvozila struju. To, naravno, nije tačno. Uvozili smo uvek struju.

S druge strane, niko nije rekao koliko je povećanja potražnja za električnom energijom u Srbiji zahvaljujući brojnim investicijama, novim fabrikama, novim preduzećima, novim privrednim subjektima i da je ta potražnja znatno veća i ne samo zbog toga, već i zbog same činjenice da je životni standard u Srbiji povećan.

Znate, opet kažem, nije nigde idealno, pa ni u EPS-u, ali molim vas, budimo bar malo realni. Imamo dovoljno gasa, imamo dovoljno nafte, snabdevanje je redovno i normalno i sada u vreme energetske krize država kao svoj prioritet opet normalno je da stavi energetiku.

Sve ovo što sam naveo, sve ovo što sam pričao maločas, desiće se i dešava se uz jaku kontrolu deficita koji je projektovan na 3,3%, a opet je projektovan sa rezervom zbog velike energetske krize, zbog velikih poremećaja i skokova cena energenata. Realno trebao je da bude 1,9 ali je ta rezerva ostavljena da bude na 3,3 i ja se nadam da će i energetska i politička i ekonomska kriza se završiti, pa onda možemo u drugoj polovini sledeće godine raditi rebalans i reći - projekcija će biti 1,9, onoliko koliko je realno. Nadam se, ali svako ko je ozbiljan i odgovoran mora da ostavi prostor i rezervu za to.

Naravno, uz to, uz sve ovo što smo naveli, uz kontrolu deficita, tu je i kontrola javnog duga, koji je i danas daleko ispod „Mastrihta“ i koja pokazuje odgovornu ekonomsku politiku.

Voleo bih da smo ovih dana iskoristili ovu priliku da mnogo ozbiljnije i na analitičniji način razgovaramo o ovoj ozbiljnoj temi, kakav je budžet za narednu godinu, sa mnogo više politike, a sa mnogo manje politikanstva.

Ono što bih još rekao, pošto ću iskoristiti vreme ovlašćenog, nije tema amandman, ali ću pomenuti sporazum sa Mađarskom samo kratko, iz prostog razloga što danas smo svedoci da imamo nikada bolje bilateralne odnose sa državom Mađarskom. To je nešto što se ne podrazumeva samo po sebi. To je nešto u šta je uložen veliki trud, veliki rad, želja, volja, strpljenje, tolerancija, kompromis. Znate, teško je izgraditi dobre odnose, još teže ih je očuvati, a vrlo lako ih je narušiti.

Zato ne razumem neke diskusije koje su se vodile i ovih dana, ali i na prethodnom sazivu sednice, gde se kritikuje podizanje spomenika žrtvama iz Drugog svetskog rata itd, jer osetljiva je to tema i može lako da nanese štetu bilateralnim odnosima. Ja zaista ne mislim da su ti komentari bili maliciozni, ali da su bili malo neodgovorni zaista smatram.

Da završim, da zaključim, znači, JS će u danu za glasanje podržati i budžet i prateće ekonomske zakone i sporazume i kadrovska rešenja koja su predložena ovoj Skupštini.

Još jednom apelujem na veće jedinstvo nacionalno i na veće saglasje. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Starčeviću.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.05 časova. Hvala.
(Posle pauze.)