Hvala.
Reč ima ministar Goran Vesić.

Zaista je jako lepo baviti se demagogijom, a još je lakše pričati stvari koje nisu tačne, za koje se veruje da ljudi tek tako lako mogu da poveruju da je to što govorite tačno.
Ajmo sada da se vratimo na konverziju. Pošto vidim da od svega što se predlaže u ovom zakonu, od zaštite građana tako što će investitori morati da daju polisu osiguranja štete trećim licima, od toga da se uvedu elektro punjači, do toga da se uvode energetski pasoši, do toga da se uvode sertifikati zelene gradnje, do toga da se uvodi obaveza investitora da daju dokaz o kretanju građevinskog otpada, do toga da se uvodi lakše dobijanje lokacijskih dozvola, do toga da se uvodi transparentnost u samom izdavanju dozvola, vidim da pojedince žulja samo konverzija. Pritom ne prezaju od toga da šire neistine i da šire laži.
Prvo, kao što sami znate mi smo poslednja zemlja bivše Jugoslavije koja je uvela Ustavom iz 2006. godine pravo privatne svojine na građevinskom zemljištu. Znači, poslednja zemlja bivše Jugoslavije koja je to uvela. Hrvati su to završili 1996. godine, Slovenci 1997. godine, Bosanci su imali neku konverziju jedno dve godine, dve i po godine pa su je ukinuli, Makedonci su to radili za jedan evro, odnosno 61 denar. Znači, poslednja zemlja bivše Jugoslavije koja je ušla u svojinsku transformaciju i omogućila da postoji privatno vlasništvo na građevinskom zemljištu. Do tada je građevinsko zemljište bilo prvo društvena svojina, a onda je prebačeno u državnu svojinu.
U skladu sa koncepcijom Edvarda Kardelja, u ovoj knjizi vam sve piše, „Pravci razvoja političkog sistema socijalističkog samoupravljanja“, tako da koncept svojine na građevinskom zemljištu koji ovu zemlju, odnosno bivšu Jugoslaviju uveo Edvard Kardelj, važio je kod nas do 2006. godine.
Od 2006. do 2009. godine bila je potpuna slobodna besplatna konverzija na građevinsko zemljište koja se normalno obavljala iako je Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2003. godine omogućena neka vrsta hibridnog postupanja sa građevinskim zemljištem. Tako da tek 2009. godine, na osnovu lične odluke tadašnjeg predsednika i njegove svađe sa dvojicom privrednika, trojicom, petoricom, donosi se odluka da se iz konverzije izuzmu preduzeća u stečaju, koja su kupljena iz stečaja, odnosno preduzeća koja su kupljena iz privatizacije.
Kako je to izgledalo? Kako su se držali te odluke pokazaću vam na jednom primeru. Ovo je inače vest iz juna, tačnije 30. juna 2009. godine, gde piše da je novi član upravnog odbora NIS, Naftne industrije Srbije, gospodin Dušan Petrović, tadašnji visoki dužnosnik vladajuće stranke i čovek koji je vedrio i oblačio Srbijom.
U septembru 2009. godine u Zakonu o planiranju i izgradnji uvodi se konverzija u naplatu za građevinsko zemljište. Nešto kasnije, malo manje od dva meseca kasnije, Vlada Srbije donosi zaključak kojim NIS izuzima iz konverzije. Znači Naftna industrija Srbije, gde je Dušan Petrović član Upravnog odbora, ne treba da plati konverziju, a svi drugi treba da plate konverziju.
To se odnosi na hiljade lokacija koje je Naftna industrija Srbije imala, sa neverovatnim zaključkom da je ugovor o prodaji NIS stariji od zakona, što svako ko je pravnik ili ko je prošao pored pravnog fakulteta zna da nije moguće, da nikada ugovor, bilo koji ugovor ne može da bude stariji od zakona. Ovim zaključkom, čak ni uredbom Vlade, lepo je NIS izuzet iz plaćanja konverzije na građevinsko zemljište.
Znači, tamo gde je Dušan Petrović, visoki časnik, šta je bio dužnosnik, nemam pojma, visoki časnik tada vladajuće stranke, član Upravnog odbora, tamo zakon ne važi. Tako nije važio zakon za NIS i tako je izgledala ta konverzija na građevinsko zemljište, a onda se donosi zakon iz 2015. godine i po tom zakonu se oslobađa konverzije zemljište ispod objekta, što je inače jedno od osnovnih pravnih postulata da zemljište ispod objekta deli sudbinu objekta i to je inače princip jedinstva nepokretnosti.
Znači, pošto zemljište deli sudbinu objekta oni donesu odluku, što je inače normalno, da zemljište ispod objekta nije predmet konverzije kao što nije predmet ni zemljište za redovnu upotrebu. Tako dođemo do situacije da 94 ili skoro 94% konverzije u ovoj državi uradi se za nula dinara. Nula dinara. Nisu platili nijedan jedini dinar, jer je svako uspevao da dokaže da je sve za redovnu upotrebu i da je sve zemljište ispod objekta, pogotovo kada su u pitanju bili privredni subjekti, jer je tamo manje više sve bilo tako. Za 12 godina od 2010. do 2022. godine Srbija je naplatila 3.645.334.435,079 odnosno nešto malo više od 30 miliona evra. Za 20 godina 30 miliona evra. Tako je izgledala ta nakaradna konverzija.
Istovremeno, blokira se preko pet hiljada lokacija. Zakon se donosi 2009. godine na početku velike ekonomske krize. Sve zemlje na svetu donose propise kojim olakšavaju rad građevinskoj svojoj industriji. Srbija donosi suprotan propis, zaključava pet hiljada lokacija.
Malopre smo pričali o tome da većina ovih lokacija su preduzeća u stečaju. Pričao sam o tome da su neke od tih lokacija tzv. PIK-ovi koji se nalaze u Busijama, u Ugrinovcima, Altini, gde ljudi koji su gradili 2001. i 2002. i 2005. i 1997. godine, koji bi imali uslov da se legalizuju ne mogu da se legalizuju zato što ne mogu stečajni upravnici da sprovedu konverziju.
Prema tome, kad pričamo o pet hiljada lokacija, situacija je sledeća. Pet hiljada lokacije koje se procenjuju da mogu da budu na ovaj ili onaj način predmet konverzije, procena je da na tih pet hiljada lokacija može da se izgradi oko 15 miliona kvadrata.
Ako uzmemo u obzir da je u ovom trenutku oko 700 evra po kvadratu ulaganje, izgradnja jednog kvadratnog metra, to znači da je BDP Srbije ne stavljanjem ovih lokacija u funkciju ostao bez 10 i po milijardi direktnog prihoda, učešća u BDP zemlje. I kad pričamo o milijardama, zato što postoji konverzija uz naknadu, budžet Srbije ostaje bez milijardi, a kad je postojala konverzija uz naknadu, naplatili smo 30 miliona, 30 miliona evra za 12 godina. Toliko košta proizvoljna odluka bivšeg predsednika, zaključavanje svih lokacija, toliko košta igranje sa državom od strane bivšeg predsednika Tadića, toliko košta ovu zemlju.
Znači, ako kažemo da 700 evra košta, da otprilike 700 evra vredi izgradnja jednog kvadratnog metra, na 15 miliona kvadrata BDP Srbije ostaje bez 10 i po milijardi evra. Ako procenimo da je prosečna cena na tim kvadratima 1.500 evra, to znači, kada se umanji za promet nekretnina, promet iznosi 22 milijarde i 500 miliona evra. Porez na dobit pravnih lica od tih 22 milijarde iznosi milijardu i 200 miliona evra. Država ostaje uskraćena za PDV od dve milijarde i 250 miliona evra. Godišnji porez na imovinu pri stopi od 0,3% iznosi 675 miliona evra.
Ako znamo da se po jednom kvadratnom metru na izgradnji zapošljava 0,02 radnika, to znači da je moglo biti zaposleno oko 300 hiljada ljudi. Ako uzmemo da je prosečna neto zarada nešto manja od 900 evra u građevinarstvu a bila je u prvom kvartalu 94 hiljade dinara, hajde da kažemo 800 i koliko, ako uzmemo 94 hiljade dinara, to znači da samo mesečna zarada koja bi se isplatila radnicima koji mogu da rade na izgradnji ovih 15 miliona kvadrata iznosi više od 200 miliona evra. To znači da ukupno sa porezima i doprinosima država ostaje uskraćena za negde malo manje od 400 miliona evra mesečno, ili nešto skoro pet milijardi godišnje.
Znači, kad pričamo o milijardama, kad pričamo o milijardama bez kojih ostaje budžet Srbije, budžet Srbije ostaje bez milijardi ako se nastavi sa ovom nakaradnom politikom pokušaja, kažem pokušaja, pošto 30 miliona evra je samo pokušaj i ništa više, pokušaja da se naplati konverzija uz naknadu, pošto tu konverziju, kao što smo mogli da vidimo, niko nije ili skoro niko nije platio. Naime, 94% svih konverzija je urađeno bez naknade, ali su zato oni koji su gradili gubili dve, tri, četiri, pet, šest godina da reše konverziju. Mi smo zemlja koja ne može da čeka. Mi ćemo uposliti ove lokacije, stavićemo ih u funkciju i ova zemlja će zarađivati od tih lokacija.
Nakaradna politika koja se vodila a u kojoj je bilo moguće da neko plati konverziju a neko ne plati konverziju, zavisi ko je član upravnog odbora NIS-a, neću da pričam o tome da ste Naftnu industriju Srbije prodali za manje para od "Robnih kuća Beograd". Za manje para od "Robnih kuća Beograd" - za toliko ste prodali Naftnu industriju Srbije, sa svim nalazištima nafte, sa svim nalazištima gasa.

Bez dobacivanja Gavriloviću i Jovanoviću.

Zna se ko je prodavao NIS, zna se koga je Tadić slao u Moskvu da prodaje, zna se jako dobro i zna se dobro ko je to prodavao.
Znači, NIS, sa svim nalazištima nafte i gasa prodata je za manje novca nego "Robne kuće Beograd", a onda ni to nije bilo dovoljno, nego zato što je Dušan Petrović član upravnog odbora NIS-a, hajde da izuzmemo NIS iz plaćanja konverzije. Nisam čuo da se neko bunio tada zbog toga, da je neko rekao - hajde da naplatimo onda tu konverziju. Ne znam ni da li bismo je naplatili, pošto bi tu verovatno bilo sve pod objektom i sve bi bilo zemljište za redovnu upotrebu. Nisam siguran da se neko tada bunio.
Prema tome, glasanje, ukidanje konverzije znači oslobađanje zarobljenog potencijala srpske privrede. Znači, oslobađanje zabluda iz prošlosti i definitivan završetak svojinske transformacije u Srbiji. Znači da više neće ovde važiti Kardeljevi zakoni, kao što vidim da bi mnogi želeli da važe. Vidim da ga neki i pamte, ali ne bi baš trebalo da živimo po tim pravilima. Znači, da je to naš odgovor na recesiju u građevinskoj industriji u Evropi.
Dobitini su pre svega država koja može da naplati kroz različite poreze, porez na dobit pravnih lica, PDV, godišnji porez na imovinu, zatim kroz doprinose lokalnih samouprava može da naplati milijarde evra i tu leže milijarde evra, a ne u lažima da je moguće naplatiti milijarde evra od konverzije, jer to je bestidna laž koja se pokazala potpuno netačnom, jer je za 12 godina naplaćeno 30 miliona evra, da su mogle da se naplate milijarde one bi bile naplaćene.
Prema tome, prestanite više da lažete ljude, prestanite da obmanjujete ljude i prestanite da zarad jeftinih političkih poena sprečavate da se reše procesi u stečajevima, da se ljudi koji žive na tom zemljištu legalizuju, jer to što pričate nije tačno.
Nađite jednu zemlju, jednu bivšu socijalističku zemlju u Evropu, jednu jedinu zemlju koja ima ovaj institut, nema je nijedna. Prema tome, pošto je niko nema, neće je imati ni Srbija. Za razliku od nekih drugih mi smo spremni da raskrstimo sa praksom koja ne daje rezultate, jer ako vidimo da nešto ne daje rezultate mi tražimo rešenja koja su dobra za državu. Od ukidanja konverzije korist će imati država, korist će imati svi koji grade, svi koji žele da se legalizuju, prema tome, prestanite više da nazivate ljude u Busijama i Altini kriminalcima, pošto to radite ovde već dva dana. To su kriminalci. Ne znam kako možete to da radite. Imaće naravno koristi pre svega građani.
Prema tome, ovaj zakon je zakon koji je korak napred. Ovaj zakon je zakon koji donosi korist svima. Ovaj zakon povećava transparentnost, ubrzava izdavanje građevinskih dozvola i rešava probleme sa kojima smo se suočavali. Ne postoji nijedan dokaz da Srbija može da naplati milijarde o kojima se priča. Ukidanjem konverzije naplatiće milijarde. Zaposlićemo našu privredu, zaposlićemo građevinsku industriju i pokažemo da možemo da iskoristimo taj potencijal koji imamo u samoj građevinskoj industriji, da nastavimo sa rastom BDP, a rast BDP znači da je Srbija ekonomski snažnija. To što je Srbija ekonomski snažnija, znači da može da brani svoje legitimne, političke i nacionalne interese, jer slaba Srbija nadam se nikome u ovoj sali nije u interesu. Nadam se da svi želimo jaku Srbiju.
Prema tome, priče o tome da se nekome poklanjaju milijarde nisu bez dokaza, netačne i predstavljaju bezočnu laž. Pokazivanje analiza iz 2015. godine govore o tome koliko su se potencijalno smatrale da vrede te lokacije, sa sve izgrađenim objektima i sa sve zemljištem za redovnu upotrebu.
Srbija neće više imati taj poslednji socijalistički institut, jer naša politika je da se Srbija razvija i nećemo nikada ostaviti bilo koji institut koji ne donosi korist za budžet. Budžet će biti bogatiji, naplatićemo milijarde, zaposlićemo građevinsku industriju i to je suština ukidanja konverzije. Bolje da kažemo da je zakon donet iz čiste osvete pojedincima i da je ovo poslednji put da se u ovoj zemlji donosi zakon protiv nekoga. Kao što ne treba donositi zakone protiv nekoga, ne treba donositi zakone ni za nekoga. Treba donositi zakone koji su dobri za državu. Ovaj zakon je dobar za državu.
Prestanimo, na kraju, završavam, prestanimo da teramo strane investitore. Oni koji to rade, teraju ljude, teraju one koji zapošljavaju 500.000 građanki i građana Srbije. Toliko ljudi ima više posla, odnosno zaposlenih je više u odnosu na 2012. godinu. Samo u nemačkim firmama u Srbiji radi 90.000 ljudi. Oni koji olako prete investitorima, pričaju kako su oni kolonisti, kako će uništiti zemlju, neka ponude plate tim ljudima. Sede ovde u Skupštini. Lepo je, klima. Ponudite plate tim ljudima, ako terate one koji ih zapošljavaju.
Prema tome, u Srbiji je otvoreno preko 200 novih fabrika, kad pričamo o industrijalizaciji i pričamo o tome ko se industrijalizuje. Otvoreno je preko 500.000 novih radnih mesta. To su ljudi koji su dobrodošli, pod uslovom da poštuju sve naše zakone. Kad kažem, to se odnosi i na istočne i na zapadne kompanije, to se odnosi na sve kompanije, a ne kada neka kompanija sa istoka ne poštuje prava radnika da svi skačemo, a kad neka kompanija sa zapada to ne radi, onda ćutimo, ne smemo reč da kažemo. To se dešava, takođe.
Prema tome, ne terajmo strane investitore, ne terajmo domaće investitore. Omogućimo ljudima da posluju. Od ovoga će korist imati svi ljudi, sve građanke i građani Srbije i obezbedićemo milijarde, ali u budžetu Srbije, a sada, ovim zakonom, mi ostajemo uskraćeni za milijarde jer, ponavljam, naplatili smo za 12 godina 30 miliona evra. To je jedino što može da se dokaže. Ne postoji ništa drugo što može da se dokaže, kada je u pitanju konverzija.
Toliko o konverziji. Tako da bih molio da se vratimo lepo raspravi o zakonu, da pričamo o onome što je u zakonu i da prestanemo da pričamo stvari koje nisu tačne, koje nisu istinite i stvari koje su čista obmana, laž i prevara građana Srbije.

Ovde je već uobičajeno da vi, Jovanoviću, pokušavate svima da nam pokažete koliko intenzivno proživljavate svaku rečenicu koju ministar izgovara. Što vas sad u tome prate i Cakić, i Kozma, Pavićević, Gavrilović, jel to neka nova moda ili se takmičite ko će da bude zanimljiviji gledaocima? Vi, Gavriloviću, hoćete da budete još ekstremniji od Ćute Jovanovića? Što ste se uzbudili sada? Ajde lepo sedite dole i slušajte pristojno. Slušajte pristojno dok ljudi govore.
(Miodrag Gavrilović: Izrekao je milijardu laži. Sram da te bude.)
Gavriloviću, ako može bez tog glumatanja. Jel može? Ako može bez tog glumatanja i dramljenja.
Ko je hteo povredu Poslovnika?
Zoran Zečević, izvolite.

Poštovani predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 107.

Vi ste bili u obavezi da upozorite prethodnog govornika, tj. gospodina ministra, da mora da vodi računa o dostojanstvu Narodne skupštine.

Ovakvo ponašanje jednog ministra što gledaju svi građani Republike Srbije prvo što daje utisak vrlo ružan za ovaj dom ovde, a drugo, vi ste u obavezi, on je ovde gost, da ga upozorite na ponašanje, na njegovo stalno ponašanje ovih dana, jer čim vidi da je donekle ugrožen njegov plan, a jasno je svima koji je njegov plan i zbog čega on sve radi ovo, konverzije, itd, jer investitori to zemljište neće dobiti džabe.

Zadržite se na ukazivanju na član 107.

Da. Član 107 – dostojanstvo Narodne skupštine.

Ako je gospodin Vesić dostojanstvo Vlade i Skupštine, onda je teško ovom narodu. Narode, evo ko nas predstavlja.

Jel možete da objasnite šta je vezano za član 107?

Član 107, da, gospodine.