Reč ima Ljubinko Đurković.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine Srbije, gospodine Orliću, dozvolićete mi da zatražim nekoliko obaveštenja i pitanja za nadležne.

Na osnovu informacija i sugestija građana iz Braničevskog okruga, iznosim sledeću konstataciju, da je nažalost ili iz neznanja ili zbog nemara Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu, deo deonice Dunavskog koridora koji se gradi u Braničevskom okrugu prelazi preko masovne grobnice gde su Nemci u avgustu 1943. godine iz odmazde ubili 32 Srbina, četnika, seljaka iz okolnih mesta.

Naime, kineska kompanija koja za Koridor Srbije gradi brzu saobraćajnicu, Dunavski koridor od požarevačke petlje do Golupca već je počela sa nasipanjem te masovne grobnice. Na neznatnoj udaljenosti od prvog nasipa nalazi se spomenik koji je podignut 1986. godine koji je u korovu i zapušten, ali iz pijeteta prema žrtvama, vlasnik parcele nikada nije obrađivao to imanje.

Pitanje za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodina Vesića, kao i za ministarku kulture, gospođu Maju Gojković glasi: kako je u planu izgradnja Memorijalne kapele na brdu Čačovica u spomen na nemačke i srpske vojnike iz Prvog svetskog rata sahranjene na groblju koje više ne postoji, jer je u periodu komunističke vlasti pretvorena u teniske terene, zašto se posmrtni ostaci ubijenih Srba ne ekshumiraju i ne sahrane na dostojno mesto, kako ne bi bili ubijeni po treći put, prvi put 1943, drugi put 1986, kada je epitafom na pomenutom spomeniku ubijena istina o postojanju dva antifašistička pokreta u Srbiji i sada, 2023. godine, zbog izgradnje brze saobraćajnice?

Pitanje za gospodina Miloša Vučevića, ministra odbrane - da li su tačni navodi vojnog sindikata Srbije da se pripremaju izmene Zakona o vojsci i to po sledećim pitanjima: da li će se izmenom legalizovati radna nedelja profesionalnih pripadnika na šest radnih dana, umesto dosadašnjih pet i time prekovremeni rad sa sadašnjih 32 povećati na 60?

Da li se predviđenim izmenama Zakona o vojsci gubi smisao o beneficiranom radnom stažu?

Da li se isključivanjem obaveze poslodavca da u slučaju smrti ili povređivanja profesionalnog pripadnika vojske Srbije isplaćuju naknade za sahranu, jednokratnu novčanu pomoć, invalidnost ili lečenje, stipendiju za školovanje dece i slično, da je tako nešto moguće slučajno u minimalnom iznosu i po drugim propisima?

Da li pomenutim zakonom profesionalni pripadnik vojske će odgovarati pred Vojno-disciplinskim sudom ako se pozove na pravo 25. člana Ustava Republike Srbije odnosno ako ne da pristanak da se nad njim odnosno nad njegovim telom vrše određena testiranja?

Da li se po izmenama zakona koji se priprema predviđa da profesionalni pripadnik vojske odgovara pred Vojno-disciplinskim sudom ukoliko se njegov gest bilo kada i bilo gde, uključujući i neprimerene objave na društvenim mrežama, shvati kao uvreda?

Da li se izmenama Zakona o vojsci predviđa da se pozove na disciplinsku odgovornost i kazni sindikalni predstavnik od strane poslodavca, koji su svuda u svetu nezavisni od poslodavca i države i u tom smislu uživaju imunitet?

Pitanje za ministra državne uprave i lokalne samouprave, gospodina Martinovića: da li će, kada i zašto do sada nije izvršeno metodološko obučavanje referenata u odeljenjima opštinskim za rad, socijalnu politiku i boračka pitanja, usaglašavanje sa Ministarstvom odbrane tih referenata, osposobljavanje za efikasnije izdavanje rešenja za borce učesnike svih ratova od 1990. do 1999. godine, kako bi sa pomenutim rešenjima ostvarili određena zakonska prava? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Dalibor Jekić.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, građani opštine Ćuprija su dobili više puta obećanje da će biti završen internistički blok u Opštoj bolnici, odnosno da će biti izgrađen. Prvo obećanje je bilo 2016. godine. Od tad do danas je prošlo punih sedam godina. Znači, prvo obećanje 2016. godine, drugo obećanje 2020. godine i citiraću predsednika Vučića: "Krenućemo već u roku od deset dana sa punom obnovom i ogromnim ulaganjima u bolnice u Vranju, Pirotu, Kikindi i Ćupriji. To su ta četiri nova važna mesta u kojima krećemo u izgradnju, obnovu ili renoviranje opštih bolnica". Kao što vidimo, proteklo je tri godine i još uvek nije počela rekonstrukcija odnosno izgradnja internističkog bloka ćuprijske bolnice.

Ovim putem postavljam pitanje za Ministarstvo zdravlja - kada će i da li će otpočeti izgradnja internističkog bloka Opšte bolnice u Ćupriji?

Ponavljam pitanje koje sam i prošlog puta postavio Ministarstvu zdravlja a nisam do danas dobio odgovor - da li će biti rekonstruisana odnosno da li će biti izvršena druga i treća faza opšte bolnice "Stefan Visoki" u Smederevskoj Palanci?

Drugo pitanje jeste pitanje za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U kampanji 2022. godine, podsetiću, kada su bili lokalni izbori u Smederevskoj Palanci, obećana je rekonstrukcija svih regionalnih puteva, Palanka- Azanja-Selevac, dužine 20 km, Selevac-Bačinac, dužine 4 km, Palanka-Krnjevo, dužine 13 km, Palanka-Mihajlovac, dužine 13 km, Palanka-Mala Plana, dužine 5 km, Palanka-Rača, dužine 7 km. Ovaj put danas ovako izgleda. Mogu slobodno da kažem da je to jedan od najgorih puteva koje sam ja prošao u poslednjih godinu dana. Da li Palančani i Račani zaslužuju da svakodnevno koriste ovakav put? Pozivam ministra Vesića da prođe ovim putem i da da nalog da se ovaj put pod hitno dovede u neko normalno stanje.

Postavljam takođe pitanje da li su predstavnici lokalne samouprave dali obećanje građanima na osnovu nekog dokumenta koje su dobili od resornog ministarstva i ako jesu, da mi se dostavi, a ako nisu, takođe da se dostavi informacija, pošto je obećanje bilo da će se uraditi 120 km regularnih puteva a kad saberemo sve ove puteve, vidimo da je 62 km puta, od čega je urađeno samo 20 km. Takođe pitam nadležno ministarstvo – da li su zaista u planu rekonstrukcije navedenih putnih pravaca?

Sledeće pitanje je takođe za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a tiče se luke u Smederevu. Stara luka u Smederevu je tik pored pešačke zone, kranovi su takođe iznad pešačke zone, pored dečjeg igrališta. Ta luka radi 24 sata dnevno i buka i prašina koje se šire samim centrom grada ugrožavaju kvalitet građana Smedereva.

Pored toga što ugrožava životnu sredinu, takođe je i veoma opasna, imajući u vidu da se vrlo često prevozi i tečni naftni gas i grad Smederevo je tražio simulaciju od MUP-a, Sektora za vanredne situacije, šta bi se dogodilo u slučaju eksplozije. U slučaju eksplozije samo tri cisterne došlo bi do pogibije 15 ljudi, 75 povređenih, oštećeni brojni objekti kao što su muzej, tvrđava i drugi objekti u okolini.

Podsetiću da grad Smederevo ima novu luku koja je samo na tri kilometra odatle i nalazi se u industrijskoj zoni, znači na adekvatnom mestu. Izvršena je prva faza, druga faza nije izvršena. Pitam nadležno ministarstvo – kada će biti izvršena druga faza, odnosno izgradnja industrijskog koloseka, kako bi se ova luka stavila u pun kapacitet za korišćenje, a stara luka ugasila, koja izuzetno utiče na kvalitet života građana grada Smedereva, a sa druge strane sprečava razvojne šanse Smedereva. Gašenjem stare luke dobili smo marinu, turističku luku i uticali smo na to da se turizam u gradu Smederevu, a i sam razvoj Smedereva poboljša.

Sledeće pitanje postavljam Ministarstvu kulture i Ministarstvu za javna ulaganja – da li Karađorđev dom u Rači treba da izgleda ovako? Karađorđev dom u Rači se nalazi u devastiranom stanju u potpunosti. To je objekat koji je izgrađen 1932. godine. Pitam – kada će i da li će biti obnovljen Karađorđev dom, koji je izuzetno značajan kako za razvoj turizma u Rači, tako i za razvoj turizma u celom regionu Šumadije?

Hvala.
Reč ima Dragoljub Acković.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim jedno pitanje Ministarstvu prosvete. Jedna od najvažnijih oblasti za što potpuniju emancipaciju Roma je obrazovanje, kao što je svima vama poznato. Poslednjih desetak godina u toj oblasti je nešto učinjeno, ali ja želim da postavim pitanje o jednoj oblasti u kojoj ništa nije učinjeno.

U tom segmentu veliku ulogu igra i obrazovanje na romskom jeziku i predmeta koji se zove romologija i koji govori o Romskom narodu.

Romologija se, naime, proučava od 1971. godine, i to baš na inicijativu mnogih naučnih i javnih radnika iz Srbije, odnosno ondašnje Jugoslavije, pa tako i katedre imamo i u Parizu, Londonu, Trstu i još nekim drugim gradovima, ali u Beogradu ne postoji ništa tome slično u onom odnosu kakav postoji u drugim gradovima.

Te prve inicijative koje su pokrenute 1971. godine rezultirale su da je do sada formirano devet katedri u evropskim i jedna u van evropskim zemljama, u Americi.

Jedna od zakonskih obaveza je svakako i to da se jezici narodnosti koriste kao jezici za predavanja i kao jezici za informisanje, itd.

Romski jezik ima svoje segmente, može se čuti na RTB, RTNS, itd, ali nije dovoljno da bi se učinilo nešto u naučnoj oblasti.

Te katedre su bile inicirane, odnosno katedra je bila inicirana pre nekoliko godina na Filološkom fakultetu u Beogradu i iz raznoraznih razloga katedra se ugasila, tako da u ovom trenutku imamo samo jednu oblast gde se proučava, to je u Višoj školi za vaspitače u Vršcu „Milenko Pavlov“, ali to je vaspitačka škola, kako bih rekao, i tu je romski jezik jedan od predmeta.

Takođe, u Školi romologije u Novom Sadu, to je jedna, da kažem, školica koju je osnova Senka Savić, romologija se proučava bez ikakvih obaveznih zadatosti. Proučava se kao neobavezan predmet, a mislim da se u poslednje vreme i ta katedra ugasila.

Jedino mesto gde postoji u ovom trenutku je katedra na Univerzitetu za mir UN u Beogradu, i to je katedra koju je osnovao dr Rajko Đurić, čiji sam zamenik dugo vremena bio, a posle njegove smrti sam se angažovao nešto više i na toj katedri.

Ono što želim da kao pitanje postavim je – kada će Filološki fakultet ili neki od državnih fakulteta izraziti želju da se formira katedra i nastavi sa proučavanjem istorije, kulture, jezika i svih onih oblasti koje su za nas Rome interesantne, ali interesantne i za pripadnike drugih naroda i narodnosti?

Ako ne postoji interes da se na državnom fakultetu formira takva katedra, ono što bih želeo da predložim je da se na nekom od privatnih fakulteta formira takva katedra i da konačno rešimo to pitanje koje smo prvi inicirali, a poslednji rešavamo.

Hvala, gospodine predsedniče.