Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Cakić.

Uzeli ste mi dva minuta za jedan amandman, ali moraću da se vratim na ovaj prethodni član, jer ono što je rekao gospodin ministar jeste tako, a to je da Ministarstvo građevinarstva uzima sebi ovim zakonom kompletno vlast nad lokalnim samoupravama i može da radi šta god hoće. Do sada ste isto tako radili. Vaša zamenica ili pomoćnica Aleksandra Damjanović je usrećila građane Leskovca svojim potpisom ličnim i personalnim, protivno generalnom urbanističkom planu i dobili ste od Leskovca lokacijske uslove da nije dozvoljeno, jednom 2019. i drugi put 2022. godine, da postrojenje za preradu opasnog otpada ne može da se gradi u centru grada. Vi ste bez obzira na sve to, tada protivzakonito i ja molim da kamera zumira gospođu, da građani Leskovca znaju ko im je doveo postrojenje za opasan otpad u Leskovcu i zato treba krivično da odgovarate, jer ste prekršili zakone i svoja ovlašćenja.

Odakle vama ovlašćenja da protivno generalnom urbanističkom planu, PGR-u, svemu što piše, protiv vas su podneli tužbu, zamislite kad je Cvetanović iz SNS podneo tužbu protiv vas i vašeg Ministarstva zato što ste zloupotrebili službeni položaj, ali to vas apsolutno ne zanima, to je za vas bio jedan potpis, divno ste se dogovorili, firma sa Novog Beograda, vlasnik iz Vrčina, vi iz Obrenovca, ministarka sa Savskog venca i Postrojenje za preradu opasnog otpada u Leskovcu! Pa, zašto niste to ovde u Beogradu, da pomognete sami sebi. Da vas bude sramota!

Dva minuta.
Reč ima ministar.

Ja vas molim da ne prozivate gospođu Damjanović, ja vas molim da to ne radite. Kao advokat, trebali biste da znate da niste ni sud, ni sudija. Ako sumnjate da je neko nešto uradio protiv zakona, podnesite prijavu, a nemojte da targetirate ljude i da radite ove stvari. Znači, ako sumnjate da je nešto tako, onda vas ja pozivam da to uradite. Ali, nemojte molim vas ovo da radite, jer to nije fer prema ženi, prema bilo kome ko sedi ovde. Ja ovde odgovaram, ona nema pravo da odgovori, prema tome, nemojte da se njoj obraćate. Imate način, imate poslaničko pitanje, imate mogućnost da podnesete prijavu, slobodno, ja vas ohrabrujem da to uradite, ali ovo, verujte mi, nije način.
(Nebojša Cakić: Replika.)

Nemojte da dobacujete. I vi, Miketiću.
Na član 41. amandman su zajedno podnele Gorica Gajić i Miloratka Bojović.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, želeći koliko-toliko da popravimo ovaj zakon, u ime srpske koalicije NADA-Nova demokratska stranka Srbije-POKS, podneli smo amandman na član 41.

U članu 41. stav 2. koji se dodaje, menja se i glasi: "Stranka u postupku izdavanja građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana je investitor, kao i drugo fizičko i pravno lice ako izdavanje građevinske dozvole na određenoj građevinskoj parceli predviđenoj za građenje utiče na pravo i status vlasnika susednih parcela objekata".

Članom 41. Predloga zakona predviđeno je da je stranka u postupku izdavanja građevinske dozvole samo investitor. Neprihvatljivo je da se favorizuje samo investitor, da se zanemaruju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku koji predviđa i fizička i pravna lica, kao i stranke u postupku. Pogotovo je to problem kod izgradnje gde mogu da budu povređena prava i interes fizičkih i pravnih lica, vlasnika parcele i objekata koji se graniče sa građevinskom parcelom na kojoj treba da se nešto gradi. Tim licima je bilo onemogućeno da kao stranke u postupku prave prigovor na žalbu investitora.

Izmenom i dopunom ovog zakona zapostavljeni su i pogaženi u potpunosti javni interesi i sve je prilagođeno isključivo zadovoljavanju privatnih interesa i krupnog kapitala. Zelena agenda i ekologija kao pozitivne teme koje su implementirane u ovom zakonu služe isključivo kao ukrasi jedne jako štetne sadržine koja se krije unutar zakona i koja ima cilj da razori Srbiju.

Svođenjem participacije građana na minimum, otvara se slobodan prostor za cvetanje tzv. investitorskog urbanizma koji isključivo teži ostvarivanju ličnih interesa pojedinaca bliskih vlasti u SNS. Protivustavnim ukidanjem konverzije zemljišta uz naknadu napravljen je presedan gde su pojedinci iz vrha vlasti dali sebi za pravo da raskuće i poklone državno zemljište.

Poklanjanjem državnog zemljišta omogućiće se što domaćim, što stranim tajkunima da izgrade na stotine hiljade stanova u Beograda sa okolinom i u centralnoj Srbiji. Kako znamo da su velike migracije naših sugrađana u inostranstvu, kako znamo da imamo negativan prirodni priraštaj, nameće se pitanje gospodo za koga se grade toliki stanovi. Navešću vam primer Aranđelovca gde je u toku šesta izmena Plana generalne regulacije kojom se predviđa izgradnja preko 1000 stambenih jedinica. Za koga? Krajnje je upitno koja je ekonomska opravdanost ovolike hiper izgradnje stanova kada imamo podatak da recimo u Aranđelovcu od 2011. do 2022. godine opada stanovništvo za 14,5%.

Osnovana sumnja ukazuje da se iznad svega krije inženjering za promenu demografske slike Srbije, gde će se Beograd sa okolinom i centralnom Srbijom naseliti stanovništvom sa juga Srbije, Kosova i Metohije, Vranja, Preševske doline, Raške i zapadne Srbije i, ono što moram da naglasim, iz Jadra, gde je planirano iskopavanje litijuma. To je sve kontinuitet onoga na šta naša koalicija NADA ukazuje od trenutka priznavanja francusko-nemačkog sporazuma.

Kada prihvatate sporazum, počeće sa okupacijom i cepanje ostatka Srbije, kao krajnji cilj svega je svesti Srbiju na beogradski pašaluk. Evo, dešava se to.

Naravno, u danu za glasanje nećemo glasati za ovaj zakon. Hvala.

Moram da vam kažem da tog sporazuma u ovom zakonu naravno nigde nema, a amandman za stranke u postupku je prihvaćen.
Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđević, Kozma i Jerinić.

Zahvaljujem.

Moram da se pridružim pitanju koje je postavio moj kolega Miketić – ko je pisao ovaj zakon? Dobro je što je ovaj amandman prihvaćen, ali zaista prosto je čudesno da neko uopšte napiše nešto ovako, dakle da stoji odredba u ovom članu koja eksplicitno favorizuje investitora, kao stranku u postupku izdavanja građevinske dozvole. Dakle, to je čudesno zato što je ili reč o jednom neverovatnom bezobrazluku ili neznanju.

Moguće da je reč o neznanju. Recimo, ja sam primetila u obrazloženju Zakona o ozakonjenju objekata, na primer, spominje se Međunarodni sud za ljudska prava. Takva institucija ne postoji. Tako da, moguće da ima ljudi koji toliko ne znaju, ali pre bih rekla da je reč o vrhunskom bezobrazluku, zato što, kao što smo upravo čuli, dakle, postoji Zakon o opštem upravnom postupku, član 44, koji eksplicitno kaže da stranke u upravnom postupku mogu biti fizičko ili pravno lice, ne samo čija je upravna stvar predmet postupka, već i lica na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka, takođe, da to može da bude i naselje ili grupa lica ili drugi koji nisu pravna lica ukoliko po uslovima mogu da budu stranka u postupku, kako je to određeno zakonom, takođe kao zastupnici kolektivnih interesa i zastupnici širih interesa javnosti.

Takođe bih podsetila da je Srbija potpisnica i Arhuske konvencije, koja obavezuje potpisnice da dopuste pripadnicima javnosti da im se obezbedi dostupnost u upravnim i sudskim postupcima kojima se osporava činjenje ili propusti koja su učinila fizička lica ili organ javne vlasti, kada se radi o zaštiti životne sredine i takođe da u našem Ustavu se takođe štiti pravo svakoga na životnu sredinu.

Dakle, prosto ne znam da li vi čak i kada pljačkate možete da uradite ovo na tehnički ispravan način.

Reč ima ministar Vesić.

Da ste čitali zakon, pročitali biste da u sadašnjem zakonu je to čist jednostranački postupak, a da je prihvaćen amandman koji definiše da stranka u postupku može da bude svako ko dokaže da ima zakonom zasnovan interes.
Pošto niste čitali prethodni zakon za koji se zalažete, onda ja neću reći da je to bezobrazluk i da je to pljačka, samo ću reći da je to zaista onako teško nepoznavanje i zaista me je sramota da pričate o zakonu koji niste pročitali.