Niko vas nije ometao, gospođo Kerković. Niko vas nije ometao.

…I zato dobije dijagnoza, već je ovo Skupštine Republike Srbije.

Niko vas nije ometao.

Niko me nije ometao? Ako ste vi bili prisutni ovde i da niste razgovarali, videli biste da ne može da se priča. Molim vas da mi vratite vreme.

Nema šta da vam dajem. Dobili ste reč, imate vreme.

Ne mogu ja da govorim kada se ponašaju ovi ljudi ovde kao da su u požarevačkoj kafani.

Gospođo Kerković, potpuna je tišina. Ako hoćete sada da izvodite nešto, sačekajte sledeći amandman.

Ja ne izvodim ništa. Ja pričam o ozbiljnom amandmanu na pljačkaški zakon, a vi mi ne omogućavate red.

Ima još podnosilaca.

Ivana Parlić.

Gospodine Orliću, pustite koleginu da završi. Ja mogu da sačekam.

Ovaj amandman ima isti sadržaj kao i svi amandmani koji su poslanici Narodne stranke, a i mnoge druge kolege ovde iz opozicije obrazlagali. Ja ću ponovi, bez obzira koliko puta je potrebno, da on treba da bude izbrisan kao i svi ostali članovi zakona iz istog razloga.

Nadam se da ću do kraja ove sednice dobit odgovor od gospodina Vesića, kada me je tako učtivo uputio da se informišem, pošto sumnjam na korupciju, da se informišem o njegovom imovnom stanju. To je i te kako tema, ako zakon nastane motivisan korupcijom, a to se dešava u tzv. otetim državama, kao što je naša, gde se vrlo lako može naručiti zakon i mogu se angažovati svi ministri u Vladi, režimski mediji, lobisti, narodni poslanici vlasti, da čak i botuju u interesu „Rio Tinta“, „Ziđina“ itd.

Zašto onda oduzimamo pravo narodnim poslanicima da osnovano sumnjaju u ono što treba da uradi državni tužilac, da pokrene postupak, da ispita zašto se tako antinarodni zakoni donose u Narodnoj skupštini? Gospodin Vesić, ja sam zaista mislila da je to dobronamerno – pa raspitajte se gospođo Parlić šta ja imam od imovine, i ja to zaista uradim i gospodin Vesić ima samo jedan nasleđeni stan. Dakle, ništa nije zaradio. Da li on ništa nije zaradio ili to što je stekao je negde sklonio? Mi moramo da nađemo odgovor na to pitanje.