Replika, pravo na repliku, pomenuta sam.

Po amandmanu, ako hoćete?

Dobro, imam vremena, ali ću replicirati, mada ovo je zapravo moj amandman tako da nisam čula da ste vi pričali o temi. Amandman je vrlo jasan, ima predlog, reč je o povećanju stope na 50% poreza na dobit preuređivači igara na sreću. Eto, konkretno predlagan i niste ništa o tome rekli, nije tačno da nema predloga.

Jako zanimljivo da neko govori, dakle zanimljivo je da je autoplagijator brani plagijatore, jer mi ovde zapravo i uplićemo u to isključivo pravne argumente kao da ovde zapravo nije reč o etničkim pitanjima, o nekim etičkim kodeksima.

Nisam rekla, nisam ništa osporavala odluke upravnih, ustavnih sudova, možda mogu da se zapitam kakvo Ustavni sud donosi tako brzo odluke kada je nešto od interesa nekoga ko je moćnik u ovoj zemlji, ali godinama ćuti, recimo, na neke različite inicijative, bilo za smanjenje penzija ili pitanje zašto Vlada suštinski podriva autonomiju univerziteta time što ima veći broj članova u savetima naučnih instituta, nego što to imaju iz redova naučne zajednice. Ima takvih inicijativa. Ustavni sud o tome ćuti, za sada ništa nije rekao i o predlogu 48 poslanika za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti, kojom vi zapravo skidate ljude sa sistema socijalne zaštite i na taj način štedite. Pa, sjajno, to je odlično rešenje da pokažete kako se borite protiv siromaštva, statistički.

Dakle, ja bih samo da kažem da ne osporavam ja odluke Upravnog suda, ja osporavam da Upravni sud govori o sadržaju disertacije, on o tome nije govorio. O sadržaju disertacije mogu da govore oni koji su ih čitali, takođe oni koji pogledaju i softver i koji prosto kaže, za žutilo se nešto, silno žuto, da se tekst identičan nalazi u jednom tekstu koji je obavljen pre, doktorske disertacije koja je obavljena posle i na kraju krajeva svako ko zna da čita.

Takođe, svako ko zna da čita, zna i da jedan ministar ovde, autoplatijator objavio je isti rad šest puta i na to dobijao neke bodove, na to dobijao neka zvanja. Dakle, to je sve apsolutno nepošteno, da ne kažem neku težu reč. Ako pričamo o etici, isto tako ti ljudi ne bi trebalo da pišu ni etičke kodekse koji rešavaju ponašanje nas ovde kao poslanike na koje mi apsolutno ne možemo ni da se pozovemo. Dakle, ovde o etici nije reč, ovde je reč o pravnom nasilju takođe, ali dok god možemo da govorimo makar da napravimo tu razliku da znamo o čemu govorimo. Hvala.

Znači, to je kompletno vreme ovlašćenog predstavnika, jel tako?
Reč ima ministarka Maja Popović.
Izvolite.

Poštovana poslanice Đorđević, vi ovde govorite o pravnom nasilju, a upravo vi to činite. Vi prvo mešate Upravni i Ustavni sud u više navrata, govorite o tome na koji način je donet i komentarišete uopšte sudsku odluku, a upravo smo se protiv toga borili da se takve sudske odluke ne komentarišu, čak imamo i Pravilnik na tu temu, a na šta nas obavezuje i naša etika, a i obaveze koje imamo prema EU.
Više sam se javila ne da bih sada prokomentarisala vaše poznavanje rada Uravnog ili Ustavnog suda, što vi ne morate da znate, htela sam da kažem nešto više o onome što ste pomenuli za naknade koje država Srbija plaća zbog suđenja u razumnom roku i to je tačno. Međutim, niste pomenuli jednu činjenicu da u zadnjih deset godina se plaćaju naknade štete za sva ona suđenja koja su se događala pre 2012. godine, a što je između ostalog rezultat i katastrofalne reforme pravosuđa koje smo radili. Nakon 2012. godine krenulo se u reforme, krenulo se u pokušaj upravo da se budžet rastereti sa donošenjem protesnih zakona, sa donošenjem pravosudnih zakona.
Kada smo trebali da donesemo jedan od jako bitnih procesnih zakona, odnosno izmene i dopune Zakona o parničnom postupku nisam videla da ste bili među onima koji su to podržavali. Upravo to bi u mnogome pomoglo Republici Srbiji da ovaj problem reši, međutim mi smo i dalje istrajni na tom putu, pa i ovi zakoni koji su danas predloženi od strane Ministarstva pravde i Vlade Republike Srbije, idu sa tim da spreče izdatke u budžetu Republike Srbije. Nadam se da će neka naredna vlada smoći snage uz podršku, nadam se i vas, da usvojimo izmene i dopune Zakona o parničnom postupku koji će nam tu pomoći.
Takođe, ipak moram da se osvrnem i na još jednu činjenicu gde vi u svom izlaganju malo pre, od pre pet minuta kada nisam htela da se javljam, čekala sam da se vratite, jer mislim da je to korektno, vi se brinete da ministarstva nisu sposobna da troše novac koji su dobili od evropskih fondova. To apsolutno nije tačno, vi odlično znate kako evropski fondovi funkcionišu i znate da tu ministarstva ne sprovode postupke nabavke. To ste upravo ministru finansija se obratili. Da, mi potrošimo, ministarstva, sve ono što dobijemo iz budžeta, a nismo sposobni da koristimo evropske fondove. Ponavljam, to nije tačno, to nije istina.
Imajući u vidu da sva sredstva koja dobijemo od evropskih fondova kao Republika Srbija, kao pojedina ministarstva, za određene projekte, da sve te nabavke sprovode upravo ljudi iz delegacije EU. Hvala puno i molim za istinu u daljem izlaganju.

Povreda Poslovnika.

Gospodine Orliću, ja bih vas zamolio i prošli put ste to radili na zasedanjima, na član 103. stav 3. Molim vas da kada tražimo povredu Poslovnika da nam date. Ukazujem na činjenicu da to ne radite već konstantno sat vremena. To je jedna od povreda Poslovnika.

Da li možete samo malo glasnije.

Ne morate da se izjašnjavate.

Član 103. stav 3. Konstantno ne dajete poslanicima kada tražimo povredu Poslovnika da nam date reč, da ukažemo šta je u pitanju. Kažem da sada niste dali reč, onda kada sam to tražio i zato nema nikakvog smisla i debata je otišla u nekom drugom smeru.

Znači, vi ste mi upravo po Poslovniku rekli da vam ne dam reč o Poslovniku, jer ne primećujete konfuziju u toj situaciji, neverovatni ste.
Na član 1. amandman je podnela Jelena Milošević. Izvolite.