Nastavite, poslaniče.
Poslaniče, nastavite ako hoćete. Ne.

Mislim, u toku je performans, pa red je da ljudi završe sa tim, a možda i snimaju spot.

Da ne kvarite. Dobro, ali je otišao minut vremena. Nema veze. Drugi put, poslaniče. Hvala.

Dakle, gospodin Saša Radulović nam nije objasnio šta je učinio kao ministar privrede da se reše problemi u preduzećima koja je spominjao i do dan-danas nismo dobili odgovor na pitanje zašto je i zbog čega izvlačio kapital iz preduzeća koja su bila u stečaju i zašto je sam sa sobom zaključivao ugovore, odnosno sa svojom sopstvenom firmom i sa firmom svoje supruge, o pružanju računovodstvenih usluga preduzećima koja su se nalazila u stečaju. Zbog toga poslanička grupa SNS, ne želi da joj lekcije o tome kako i pod kojim uslovima treba zaduživati državu Srbiju drže lopuže poput Saše Radulovića.

Hvala.
(Saša Radulović, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Nema povrede Poslovnika. Ne, nema. Toliko su bili korektni da su odustali od povrede Poslovnika zbog ometanja govornika sve vreme u govoru.
(Saša Radulović, s mesta: Ja imam pravo na povredu Poslovnika.)
Ne. Koji član, da vidim da li da vam dam? Da li je zloupotreba? Recite član samo.
(Saša Radulović, s mesta: Članovi 106, 107, toliko članova ima.)
A, ne može toliko članova. Ne može. Onda ništa, ako ćete da ponižavate parlament…
(Saša Radulović, s mesta: Rekao sam dva člana. Član 106. – ne govori o temi. Član 107. – ne sme da se vređa. Prema tome, povreda Poslovnika.)
Ne znate Poslovnik. Ovo je zloupotreba, dve minute manje vašoj grupi.
(Saša Radulović, s mesta: Članovi 106. i 107.)
Izričem vam opomenu zbog ometanja rada parlamenta.
Reč ima Vesna Marković.
(Narodni poslanik Saša Radulović aplaudira.)
(Narodni poslanici poslaničke grupe DJB aplaudiraju.)
Izričem vam drugu opomenu zbog ometanja rada parlamenta na današnjoj sednici.
(Narodni poslanici poslaničke grupe DJB aplaudiraju.)
Izričem vam i treću opomenu zbog ometanja rada parlamenta na današnjoj sednici. Vi znate šta znače tri opomene.
(Saša Radulović, s mesta: Bravo, predsednice!)
Hvala vam. Zahvaljujem. Nešto ste i shvatili.
Jel znate šta znače tri opomene?
(Saša Radulović, s mesta: Sram vas bilo! Sram vas bilo! Ne obraćajte mi se. Sram vas bilo!)
Vi znate, ostali poslanici, šta znači izricanje tri opomene.
Određujem pauzu do 15 časova. Dotle će shvatiti poslanik šta znači izricanje tri opomene jednu za drugom.
Znači, nastavljamo sa radom u 15 časova. Ionako me je ministar zamolio da u 13.45 bude pauza da bi završio obavezu. Poklapa se sa redovnom pauzom, tako da nastavljamo rad u 15 časova.
Dotle će poslanik videti šta piše u Poslovniku, a šta znači izricanje tri opomene zaredom.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Pitam, poslanicu Vesnu Marković da li bi počela, ministar je ušao u zgradu. Da li možemo da počnemo?
(Goran Ćirić, s mesta: Po Poslovniku.)
Niste u pravu. Izvolite.
Izvinjavam se poslanici Vesni Marković. Izvolite.

Poštovana predsednice, reklamiram član 109. Poslovnik o radu, koji definiše, na koji način se izriče opomena narodnom poslaniku. Evo, pročitaću taj član, da se opomene izriče poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsedniku Narodne skupštine, koji govore pre nego što je zatražio i dobio reč, koji pored upozorenja predsednika Narodne skupštine ne govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze, ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica.
Ovo su sve odredbe koje su inicirale potrebnu narodnog poslanika Saše Radulovića da zatraži povredu Poslovnika, jer je prethodni govornik dao direktnu kvalifikaciju i optužio ga da je najveći kriminalac i lažovčina. Ako to nisu uvredljive reči koje treba sankcionisati po ovom Poslovniku, zaista ne znam šta je potrebno čuti u ovoj Skupštini da bi se sankcionisao takav način i takav govor.
Mislim da je za zrelu raspravu o ovako važnim temama, potrebno obezbediti dovoljno toleranciju u ovoj Skupštini, dovoljno prihvatljivu atmosferu o kojima može da se razgovara na način argumenata, a ne na način ličnih uvreda.
Dakle, Saša Radulović, kao poslanik je bio isprovociran takvom vrstom optužbi, vi to niste sankcionisali, a onda ste u vrlo kratkom roku za 10 sekundi dali tri opomene. Mislim, da to nije bio adekvatan odnos, makar ne ni malo jednak odnos prethodnom govorniku, poslaniku iz pozicije iz vladajuće stranke i sa druge strane, jednom od šefova poslaničkih grupa opozicije.

Hvala.
Samo mi recite o čemu, nisam uopšte razumela u čemu je prekršen član 109. Znači, govorio je pre nego što je zatražio i dobio reč, dobacivao, ometao govornika, na drugi način ugrožavao slobodu govora, neposredno mi se obraćao, vikanjem i uvredama, to ništa niste čuli, naravno, jer se ne odnosi na nekog iz, očigledno ovde manjine koje pokušava da onemogući rad ovog parlamenta. Meni je to jasno, to je dozvoljeno, ali do određene granice. Opstrukcija je jedno, a ono što se desilo danas i što se desilo na prošloj i na pretprošloj sednici, nisu to utisci samo od dešavanja od nekih 20,30 sekundi i dve minute koliko je trajalo.
Dakle, maltretiranje onih poslanika koji žele da učestvuju u radu, a to je velika većina u ovom parlamentu i drugim postupcima narušavao red na sednici i protivno odredbama ovog Poslovnika postupao, te i podsticao članove njegove poslaničke grupe da se ponašaju na isti način. Stekli su se uslovi za izricanje jedne opomene, druge opomene, nakon koje su usledile i uvrede na moj račun, manje više, ja mogu da istrpim, zavisi ko uopšte uputi uvrede, ali ne mogu da istrpim da ovde nastane haos i moja je dužnost bilo da izreknem treću meru opomene koje se u Poslovniku zove oduzimanje reči.
Znači, da nije bilo takve nesnosne buke u ovom parlamentu možda bi poslanici čuli šta je uopšte Aleksandar Martinović pokušao da kaže, ali i on je prekinuo nepunih minut i ćutao i sačekao da prestane ili da nekako se uvede red u ovoj sali, pa da čujemo uopšte šta je hteo da kaže i odustao je.
Ne znam šta da vam kažem, imamo različite izgleda aršine ovde kada neko nekog vređa, čujemo samo jednu stranu. Ali, u redu, vaše pravo je da smatrate da sam prekršila Poslovnik i iznećemo to na glasanje i videćemo koliko poslanika deli vaše mišljenje. To je jedina demokratija za koju znam, glasanje.
Reč ima Vesna Marković, a neka se pripremi Vesna Nikolić Vukajlović. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovane kolege, govoriću o Fondu za zapadni Balkan, jer je do sada najviše polemike, ne samo prošle nedelje u plenumu, već i na odborima, najviše rasprave je bilo na ovu temu.
Fond za zapadni Balkan nije nastao preko noći, on je rezultat Berlinskog procesa koji je inicirala Nemačka i to pre tri godine, ali je i rezultat velikog angažovanja naše Vlade koja je prepoznala značaj unapređenja saradnje u regionu, kako u političkom tako i u ekonomskom smislu.
Prvi samit koji je održan u Berlinu, po prvi put je okupio sve lidere iz našeg regiona za istim stolom. Nakon Berlinskog samita održani su samiti u Beču i Parizu i time su i druge članice EU podržale i aktivno uzele učešće u ovom procesu. Postignuti dogovori se odnose na rešavanje bilateralnih pitanja, ne bi trebalo da opterećuje proces pristupanja EU zemalja kandidata, zatim na infrastrukturne projekte ali i na osnivanje kancelarije za mlade koja će svakako doprineti boljem upoznavanju i razmeni iskustva mladih u regionu.
Kontinuitet ovih sastanaka pokazao je da postoji pre svega politička volja za sprovođenjem dogovorenog ali da je ovo nova razvojna šansa za sve nas. Ovo je samo jedan od primera kojim je Vlada Srbije pokazala svoju posvećenost regionalnoj saradnji koja kao cilj ima regionalnu stabilnost.
Osnivanjem ovog fonda pruža nam se mogućnost za razvoj kulturne saradnje za promovisanje i razvoj razmene u oblasti nauke, istraživanja, obrazovanja, promovisanje i razvoj razvoja mladih, promovisanje održivog razvoja. Statutom Fonda za zapadni Balkan predviđeno je da se ovi ciljevi ostvaruju kroz različite oblike saradnje, naročito kroz finansijsku podršku, aktivnostima međugranične i regionalne saradnje.
Nama je potreban uporedni razvoj infrastrukture, bolja i brža povezanost, razvoj industrijalizacije i samo uravnotežen razvoj može podstaknuti ekonomski rast i stvaranje novih radnih mesta. Sve ovo o čemu sam govorila doprineće bržoj integraciji našeg regiona u EU.
Čuli smo, kao što sam rekla dosta kritika, koje su se odnosile na pominjanje Kosova sa zvezdicom u tekstu ovog sporazuma, i zaista osećam obavezu da zbog građana Srbije koji prate ovaj prenos pročitam obrazloženje koje glasi – Republika Srbija je prilikom potpisivanja Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan uložila deklaraciju čiji je cilj dvostruk.
Prvo, da se zaključenje ovog ugovora ne može shvatiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova već da je reč o teritoriji koja se nalazi pod međunarodnom upravom a koja je sastavni deo Republike Srbije. Drugo, da se jasno ukaže na ograničenja ovlašćenja koje privremene institucije uprave na Kosovu i Metohiji imaju prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 usvojene 1999. godine i ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu, uredba UNMNIK od 15. maja 2001. godine.
Zaista verujem da će moje kolege podržati Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan zajedno sa Statutom Fonda jer se nadam da su prepoznali značaja osnivanja ovog fonda za razvoj našeg regiona.

Vesna Nikolić Vukajlović, a neka se pripremi Milisav Petronijević. Izvolite.