Hvala, uvažena predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim danas da govorim o Fondu za zapadni Balkan. Svi dobronamerni ljudi u našoj zemlji znaju kakve smo probleme imali u ovom regionu, na zapadnom Balkanu u prethodnih 20, 30 ili možda 50, 60 godina unazad. Svi znamo koliko je to unazadilo države regiona, koliko je ljudi zbog problema koji su iza nas ostalo bez posla, bez fabrika, koliko je ljudi u različitim sukobima stradalo. Mislim da su ovakve ideje i inicijative, kao što je osnivanje Fonda za zapadni Balkan, upravo oni koraci koji su nam potrebni. To su koraci koji podržavaju svi ljudi u našoj zemlji i u drugim okolnim zemljama koji su spremni da gledaju u budućnosti, koji su spremni da učestvuju u jednom projektu napretka Balkana, Balkana kao centra privrednog razvoja u Evropi, kao motora, kao privrednog pokretača razvoja ovog dela Evrope i sveta.
Čuo sam danas jednog od govornika iz redova opozicije da je ocenio da EU propada, da je to projekat koji maltene više nema nikakav značaj i prosto moram na to da se osvrnem. Dok su neki kod nas čekali da svet propadne, da Evropa nestane, prodali smo samo mi.
Sada kada hoćemo da Srbiju vodimo u budućnost, sada kada hoćemo da otvaramo fabrike i kada se otvaraju fabrike, sada kada se konačno rade putevi, sada kada je u Srbiji sve više zaposlenih, a sve manje nezaposlenih, sada kada se ostvaruju takvi ekonomski rezultati da imamo mogućnost da na zdravim osnovama podižemo i plate u javnom sektoru i penzije, kada imamo mogućnost da pomognemo svim slojevima našeg stanovništva, neki bi hteli da to zaustave, pa bi hteli da nas vrate nazad. Možda bi hteli ponovo da vode Srbiju u nesreću, da vode Srbiju u proces iz koga verujem da se ne bi nikada izvukli.
Zato je fond za zapadni Balkan nešto što moramo svi zajedno da podržimo i bar oko toga, oko zajedničke budućnosti Srbije, oko privrednog napretka, oko ekonomije, oko interesa za svakog građanina, bez obzira za koju je stranku na ovim, prethodnim ili nekim ranijim izborima glasalo, ovaj fond je simbolika razvoja i napretka našeg regiona, i uveren sam da ako ima imalo razuma, ako ima malo dobre volje da osnivanje tog fonda moramo da podržimo svi u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Sonja Pavlović. Izvolite.

Pozdravljam sve prisutne i molila bih samo za malo pažnje da nešto pročitam.
„Dostavite projekte, mi ćemo dati pare za uređenje fasada, nemojmo da dajemo novac i da nam nestaje u ćupu. Dajte projekte, mi ćemo pratiti i moramo da budemo strogi da ne bi upali u problem“. Ovo je izjavio gospodin Aleksandar Vučić, premijer Srbije na zasedanju Vlade u Nišu u razgovoru sa čelnicima gradske opštine Niš.
Mogla bih da se složim sa ovim, međutim, ovde ispred sebe imamo dva sporazuma, predlozi zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma LD1830 vezanog za izgradnju stambenih objekata za 366 porodica čiji su stanovi oštećeni u Kraljevu tokom zemljotresa i sporazum LD1768 iz 2012. godine, izgradnja i opremanje nove zatvorske jedinice kapaciteta 400 osuđenih lica u Kragujevcu.
Vezano sa tim ja postavljam sledeća pitanja. Da li imamo projekte na osnovu kojih je definisana visina investicije koja se delom finansira iz zajma? Ukoliko postoje projekti, zašto javnosti nisu izloženi na uvid, kao i dinamički plan realizacije istih? Kolika je površina parcele na kojoj će se izvoditi objekti, a pre svega, u čijem je vlasništvu zemljište na kome će se izvoditi objekti? Da li je možda u vojnoj svojini, u privatnoj? To su sve veoma važna pitanja. Šta je sa pripadajućom infrastrukturom?
Za oba ova projekta je dat tabelarni prikaz troškova. Ukoliko bi izvršili uporednu analizu troškova izraženu procentualno, doći ćemo do niza nelogičnosti, a pre svega u troškovima za zemljište, gde je od ukupne investicije za zemljište potrebno 7%, 8% za projekat u Kraljevu, odnosno 17,96% za projekat u Kragujevcu. Hipotetički to može da bude i sasvim korektan troškovnik, ali mi to zaista ne znamo bez projekata.
Ukoliko nemamo projekte, nemamo mehanizme da vas pratimo. Nemamo mehanizme da budemo strogi. Šta nam može biti garancija da novac neće završiti u ćupu i to ne samo za deo koji se povlači iz kredita, već i za celokupnu investiciju? Bez projekata, ja kao ozbiljan i odgovoran građanin Srbije, kao ozbiljan i odgovorni narodni poslanik, sa sigurnošću mogu da izjavim, da su ovi predlozi zakona nedovoljno definisani, te tako i u potpunosti neprihvatljivi. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem vama.
Sada reč ima Dušan Pavlović.
Hvala.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.
Prijavite se molim vas. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama, između ostalog, i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a koji se odnosi na program modernizacije i optimizacije javne uprave.
Reforma javne uprave je jedna od najvažnijih reformskih oblasti. U procesu reforme javne uprave postoji pravni okvir za delovanje sistema državne uprave i lokalne samouprave. Usvojeni su mnogi propisi koji određuju pravac daljih promena. U Srbiji postoji Strategija reforme javne uprave koja se primenjuje u skladu sa Akcionim planom za njeno sprovođenje koji je donet za period od 2015. do 2017. godine. Prioriteti su postavljeni, bolja organizacija i funkcionisanje sistema državne uprave, bolje upravljanje ljudskim resursima, bolje upravljanje javnim nabavkama, viši stepen pravne sigurnosti, a naročito bolji kvalitet usluga koje će pružati državni organi.
Za realizaciju prioriteta biće nadležno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uz pomoć Ministarstva finansija, kao i odgovarajućih drugih nadležnih državnih organa. Reforma javne uprave ima za cilj obezbeđenje poštovanja principa dobre uprave, kao što su odgovornost, transparentnost, organizacioni kapaciteti, pouzdanost, učešće građana i finansijska održivost.
Finansijsku podršku u vidu zajma za ovakav vid sprovođenja strategije daje Svetska banka i to za finansiranje programa modernizacije i optimizacije javne uprave u iznosu od 69 miliona evra. Zakonom o budžetu za 2016. godinu predviđeno je zaduživanje Republike Srbije kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj, upravo za finansiranje ovakvog projekta. Rok otplate zajma je 17 godina, a Srbija će vratiti zajam u 24 uzastopne polugodišnje rate, počevši od 15. aprila 2021. godine.
U programu je akcenat stavljen naročito na dve oblasti koje se nalaze i u akcionom planu, a to su uspostavljanje usklađenog javnoslužbeničkog sistema zasnovanog na zaslugama i unapređenje upravljanja ljudskim resursima i unapređenje upravljanja javnim finansijama i javnim nabavkama.
Ono što bih možda istakla kao dobro jeste da se kroz ovaj program pojmu državne uprave daje širi značaj. Naime, prema Zakonu o državnoj upravi pojam državne uprave obuhvata ministarstva, organe uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije, dok kroz ovaj program pojam državne uprave dobija širi značaj, tu sada figurira pojam javne uprave koja pored državne uprave obuhvata i javne službe, javne agencije i jedinice lokalne samouprave. Mislim da je ovo dobar način za njihovo direktno uključivanje u procese koji su vrlo važni.
Vlada Srbije pokazuje posvećenost sprovođenju teških ali jako važnih reformi za unapređenje efikasnosti javne uprave. To će doprineti boljoj upotrebi ograničenih budžetskih sredstava, kako bi se stvorio prostor za ulaganje u važnu infrastrukturu.
Modernizacija javne uprave je nužna jer će država na taj način postati pravi servis građana. Uz promene strukture zaposlenosti i prilagođavanja novim potrebama, promeniće se način na koji se pružaju javne usluge, a uz to će se i javna potrošnja svesti u održive okvire.
Kako Narodna skupština Republike Srbije odlučuje o zaduživanju Republike Srbije i potvrđuje međunarodne ugovore, onda kada je zakonom predviđeno njihovo potvrđivanje, a naročito kada se ti ugovori odnose na preuzimanje finansijskih obaveza za Republiku Srbiju, ovaj predlog se danas našao pred nama i ja ću danu za glasanje podržati spremnost Vlade da u ovom smislu nastavi sa reformama. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Maja Videnović. Odustajete.
Reč ima narodni poslanik Krsto Janjušević.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ekonomski oporavak, u koji je ova Vlada snažno krenula nakon 2012. godine, verujem da možemo da podelimo na dva ekonomska fronta - politiku stabilizacije i politiku ekonomskog rasta, i na svakom od ova dva ekonomska fronta smo ostvarili značajne rezultate, dakle, od sprečavanja bankrota, sa jedne strane do značajnog procenta rasta koji je zabeležen u ovoj godini.
Da se nastavilo sa onim trendom zatečenim 2012. godine i od onih aktera koji su doveli do tog trenda i te 2012. godine do danas, ovde bismo, verovatno, tačnije ovde bi neko, verovatno ovih dana raspravljao o tome da li su ispunjeni svi uslovi da penzioneri dobiju desetu penziju za godinu dana, a prosvetari neku devetu platu za godinu dana. Mi danas i ovih dana raspravljamo o tome da se i penzije i plate prosvetarima povećaju.
Poštovani ministre, verujem da je pred nama još mnogo izazova. Teške reforme koje, kada sprovodite, daju mnogo razloga za kritiku. Jednostavno ne možete sprovoditi teške reforme, a da se neke stvari ne tretiraju onako kako nekima odgovara, da bi od toga napravili neku neistinu ili neku aferu ili nešto što bi usporilo iste, jer ovde ima onih koji bi najradije da ova Vlada, tačnije, napravi veoma loš rezultat, da bi oni ostvarili svoje političke poene, za narod ih baš briga.
Ono što želim da kažem, a tiče se politike rasta, taj procenat od 2,8% predstavlja milijardu nove vrednosti, robe i usluga, u odnosu na prethodnu godinu i kada se javni dug, koji se uvek meri prema BDP-u, gleda da li je uvećan, možemo to posmatrati kroz situaciju da se možemo zadužiti ispod te milijarde nove vrednosti, a da se ne poveća javni dug. Mi se nećemo odmah zadužiti tu milijardu, zadužićemo se 200 miliona kada nam to bude potrebno i ta sredstva ćemo uložiti u novi rast.
Takođe, posebna tema je niska kamatna stopa po kojoj smo se zadužili i poređenje sa, recimo, kamatnom stopom od 7,55% na jednu milijardu iz 2011. godine.
Želim da napomenem nešto i o tom grejs periodu i načinu na koji će Srbija raditi u tom grejs periodu. Hajde da napravim jednu paralelu. Previše je kritike danas i prethodnih dana bilo o ovom zajmu, kao da je ovo zajam da bi se punili nečiji privatni džepovi, a ne da bi se ostvario privredni rast, pa ću da napravim jednu paralelu između jednog duga, dakle, duga koji sada ima Srbija i u tom grejs periodu Srbija će ostvariti novi ekonomski rast i Srbija će prve rate otplate tog kredita dočekati spremno.
Međutim, jedan od kritičara koji ovde ukazuje na stalne povrede Poslovnika i na stalne neke nepravilnosti, ne vodeći računa o tome da ih najviše pravi on sam, imamo situaciju da se zadužio jedan milion. Da pratimo samo situaciju kako on radi u svom grejs periodu, zanimljivo je odakle mu toliki grejs period.
Dakle, njegov grejs period je ispunjen sa dve faze. Prva neuspešna faza bila je, nažalost, počela je na jednoj dezinformaciji, a to je da je u Srbiji moguće da dođete, postanete ministar, zaspite u tetkinom kauču i veoma brzo se probudite sa nekim milionima. Pogrešio je, pogrešna informacija, veoma brzo je to shvatio. Veoma je brzo najuren sa tog mesta. Ovih dana on ima problem s tim da objasni čija je on zapravo bio greška, pa kaže – ja nisam bio Dačićeva greška, bio sam Vučićeva greška, a mi kažemo – svejedno je čija si bio greška, bio si greška.
Nakon toga, ulazi, ja samo pokušavam da napravim jednu paralelu između dva zajma i na koji način idemo u jedan grejs period, na koji način idemo u drugi grejs period. Pokušavam da se držim teme jednim plastičnim primerom. Drugi deo grejs perioda shvatio je naravno da ništa bez proizvodnje i pokrenuo je jednu fabriku za proizvodnju mržnje prema Aleksandru Vučiću i fabrikovanje laži i neistina prema Aleksandru Vučiću. U toj fabrici, u tom pogonu ima neke zaposlene. Laži su mu upakovane u lepoj ambalaži, repromaterijal dobavlja često i od svojih koalicionih partnera u opoziciji, a ono što je najvažnije, i to je to iskustvo koje nam je doneto sa zapada i koje je lično doneo, ne mora da plaća porez na mržnju prema Aleksandru Vučiću, jer da mora da plaća porez na mržnju prema Aleksandru Vučiću, taj porez bi odavno premašio jedan milion.
(Saša Radulović, s mesta: Sram vas bilo kolega.)
Predsednice, sve je u redu.
Dakle, ovde sam pokušao da napravim paralelu između dva zaduženja i dva načina vraćanja tog duga, a želeo sam da ukažem na finansijski moral čoveka koji kritikuje ovaj kredit.
Toliko o tome, a sada će preći na drugu tačku, tačnije na Fond za zapadni Balkan. Mnogo toga je rečeno i više puta objašnjeno da Srbija ničim nije, pristupajući ovom fondu, nikakvim aktom priznala Kosovo. Tačnije, nismo sačuvali suverenitet u južnoj srpskoj pokrajini, ali želim da se osvrnem na jedan detalj i baš da analiziramo ko je šta priznao.
Fond za zapadni Balkan će finansirati projektnu dokumentaciju za putni pravac Niš – Merdare – Priština – Brač. Imali smo situaciju, tačnije jednu konferenciju za novinare, gde gospodin Lapčević kaže da je pronašao na nekom sajtu, guglao, pa je pronašao na nekom sajtu kako je ovaj put ucrtan u sklopu karte velike Albanije, gde je te velike Albanije i grad Niš. Onda on pita – koja je to zemlja ide u susret separatističkim zahtevima za proširenje svoje teritorije i gradi „in autoput“? Stavljam akcenat na ovo „in“. Dakle, drage Nišlije, dragi naši sugrađani sa juga, vi po proceni gospodina Lapčevića spadate pod ovo „in“, ne kao deo Srbije, nego kao deo koji je ucrtan u neku kartu koju je on, guglajući, našao na internetu. Samo me zanima kako negde ne nađe kartu Srbije, pa da vidi da je to Srbija, to mi nikako nije jasno.
Voleo bih da ga pitam da li to znači da kada bi se on pitao za nešto u ovoj državi, a sutra moj grad ili grad nekog od mojih kolega bude našao da je ucrtan u nečijoj drugoj separatističkoj karti, da li to znači da bi mi bili zaboravljeni, da „in“ ne bi izlazili u susret, opet nekim crtačima te neke karte koju je on našao na internetu?
Ovde ću reći, tačnije preneću reči gospodina Bogdanovića, koji je vlasnik hladnjače u Prokuplju, a vezano za taj autoput, i on kaže – svako novo tržište je dobro došlo, mi već pregovaramo sa nekim firmama iz Albanije, mislim da će izgradnja tog puta dosta ubrzati transport robe do njih, naročito kada radimo voće, jer se ono brzo kvari.
Zbog gospodina Bogdanovića mi pravimo taj autoput i zbog svih časnih Bogdanovića i zbog svih naših porodica, da bi im dali razlog dole da ostanu. Najlakše će se oni prebaciti kada krenu da napuštaju južnu srpsku pokrajinu i jug Srbije, najlakše će se snaći da beže odatle. Moramo da im damo razlog da ostanu.
Tako da, imam i poruku za gospodina Lapčevića za kraj, neka on nastavi i dalje na internetu guglati, a građani Srbije će na našu sreću, sa tom njegovom politikom, i načisto oguglati. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura.

Dame i gospodo, želim da ukažem ponovo na povredu Poslovnika, član 106. stav 1. Prethodni govornik je prvih sedam minuta i deset sekundi u svom izlaganju potrošio na svoju praktično impresiju likom i delom predsednika naše poslaničke grupe. Nakon toga i ostatak svog izlaganja je posvetio radu drugih poslanika. Ni u jednom jedinom trenutku se nije osvrnuo na tačku koja je na dnevnom redu. Ja se nadam, predsedavajuća, da ste vi imali prilike, da ste koncentrisani bili dovoljno, da čujete o čemu je poslanik govorio i da ste mogli tokom njegovog izlaganja da mu skrenete pažnju da se drži teme koja je na dnevnom redu.
(Milan Lapčević, s mesta: Replika.)

Šta da vam kažem, poslanici, ništa niste razumeli diskusiju uopšte. Reč jednu nije rekao o predsedniku vaše grupacije. U jednom momentu mi se učinilo i da je govorio još o nekim ministrima. Znam koju je rečenicu izgovorio, koju je citirao poslanik. Vi ne znate možda, ali ja znam. A da li je govorio o temi ili nije – da, govorio je o temi, ali niste razumeli.