Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 16. aprila 2021. godine, razmatran je Predlog za promenu Ustava Republike Srbije, koji je podnela Vlada.

Predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević podsetila je da je Vlada Republike Srbije 4. decembra 2020. godine podnela Narodnoj skupštini Predlog za promenu Ustava Republike Srbije i istakla značaj uloge Narodne skupštine i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u tom procesu.

Ona je istakla značaj pitanja vladavine prava i reforme pravosuđa, ne samo zbog strateškog cilja Srbije da postane punopravna članica EU, već zbog celokupnog društva i dobrobiti svih građana.

„Kako smo akcenat stavili na značaj čitavog tog postupka, očekuje nas serija javnih rasprava, sastanaka i konsultacija sa predsednicom Vlade, predsednikom Narodne skupštine i sa nadležnim ministarstvima . Plan je da javne rasprave budu održane i širom Srbije, a moj predlog će biti da to bude u sedištima četiri apelacije u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu“, naglasila je predsednica Odbora. Ona je istakla značaj postizanja apsolutnog društvenog konsenzus po tom pitanjima, zbog čega će javne rasprave biti otvorene za sve činioce koji budu želeli da učestvuju u postupku za promenu Ustava.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić je izjavio da se razgovara o promenama Ustava koje se odnose samo na pravosuđe i da su dezinformacije da će kroz ustavne promene doći do brisanja preambule o Kosovu.

On je istakao da je promena Ustava jedan od najvažnijih postupaka u nadležnosti Skupštine i da veliki posao čeka Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Dačić je objasnio da sada Odbor može da predloži da se uđe u ustavne promene, da mora da se sazove posebna sednica Skupštine koja samo može da usvoji ili ne usvoji predlog da se uđe u promene, ali ne može da menja predlog.

Predlog se, zatim, usvaja dvotrećinskom većinom, a onda predlog akta, teksta promena, utvrđuje Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i on se podnosi Skupštini, uz predlog odluke za raspisivanje referenduma o promeni ustava.

Dačić je istakao da će, ako budu održani vanredni parlamentarni izbori, Skupština morati da bude raspuštena, pa taj referendum nije moguće održati na dan izbora.

Kako je rekao, sada se raspravlja o tome da li i koji deo Ustava treba menjati, a ne o samim amandmanima.

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da je cilj ustavnih amandmana dostizanje pravosuđa koje je odgovorno i po meri svih građana Srbije.

„Nezavisno, efikasno, odgovorno sudstvo, na koje građani i privreda mogu da se oslone i veruju da će pravda za sve biti ista i dostignuta u razumnom roku", rekla je Brnabić.

Ona je istakla da su ustavne promene jedna od stvari na evropskom putu, ali da se to ne radi samo zbog EU.

Brnabić je rekla da se u prošlosti Ustav menjao na sveobuhvatniji način, ali da javnost nije bila konsultovana i da je Srbija na ovaj način napravila iskorak u pogledu vladavine prava, te da je napravljen standard koji će u budućnosti morati da se poštuje.

„Mi smo sve ovo radili u bliskoj koordinaciji sa Venecijanskom komisijom i dobili odobrenje za amandmane kakve je Ministarstvo pravde predložilo nakon 18 meseci javne rasprave", rekla je Brnabić.

Ministarka pravde Maja Popović izjavila je da će se Vrhovni kasacioni sud posle ustavnih promena zvati Vrhovni sud, da će se promeniti sastav Visokog saveta sudstva, koja će umesto 11 članova koje bira Skupština Srbije, imati 10 članova od kojih pet bira Skupština iz redova istaknutih pravnika, a pet biraju sudije.

Državno veće tužioca promeniće ime u Visoki savet tužilaca i imaće 10 članova, četiri će birati Skupština iz reda istaknutih pravnika dvotrećinskom većinom, četiri člana biraće tužioci i zamenici tužioca, a članovi po položaju biće vrhovni javni tužilac i ministar pravde.

Tužioce i sudije koji se na položaj biraju prvi put će birati Visoki savet tužioca i Visoki savet sudstva i samo ako su završili obuku na Pravosudnoj akademiji.

Dačić je rekao da to o čemu je govorila ministarka nije tema, da se sada odlučuje da li će se ići na promene Ustava ili ne, a ne o amandmanima.

On je ocenio da je potreban još jedan krug konsultacija, te pozvao da se ne menjaju kategorije i da se međusobna kontrola tri grane vlasti ne naziva međusobnim proveravanjem.

„Nemojte da menjate kategorije koje postoje 200, 300 godina u političkom sistemu. To nije suštinsko pitanje za pitanje pravosuđa", rekao je Dačić i dodao da se ingerencije Skupštine često nalaze na udaru izvršne vlasti.

Sednici su prisustvovali i ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ministarka pravde Maja Popović i zamenik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Gradimir Nenadović.

Odbor je doneo Odluku da pokrene aktivnosti u postupku promene Ustava, koje su u delokrugu rada Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a koja se pre svega tiču sprovođenja aktivnosti različitih oblika rasprava o Ustavnim promenama, kako bi se pružila prilika da se čuju različita mišljenja i predlozi.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Milenko Jovanov, Luka Kebara, Dubravka Kralj, Ilija Matejić, Vuk Mirčetić, Uglješa Mrdić, Violeta Ocokoljić, Jovan Palalić, dr Balint Pastor, Olja Petrović, Željko Tomić, Toma Fila, Vojislav Vujić i Borisav Kovačević.