Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, volela bih da nisam razumela gospodina koji je pre mene govorio, zato što je sve ovo što je on predložio radio Hitler u svoje vreme, u tzv. kindergartenima.
Prosto, na uzrastu od tri godine detetu je izuzetno potrebna porodična briga, jer ono tada stiče neke osnovne životne navike. Vrlo bi opasno bilo kada bi neko zakonom predvideo da ja moje dete moram da dam u neko obdanište samo zato što je to tako predviđeno. Mislim da je potrebno naći prostora da porodica da neke osnovne životne nazore, a posle toga naravno da postoji dobra volja roditelja ili shvatanje roditelja da li će sa tri godine da ide u obdanište ili ne.

Replika, narodni poslanik Sreto Perić.

Očigledno da koleginica mene nije razumela. Nisam govorio da treba doneti takav zakon, to je rekao ministar za prosvetu i sport, a ja sam rekao da ne moramo da imamo takve zakone, nego ako nešto uradimo, ako stvorimo neke preduslove, da će onda deca vrlo rado da odlaze u obdaništa. Pre toga sam rekao, da bismo sproveli ovu akciju do kraja valjano, da moramo voditi jednu široku akciju, počev od porodice.
Koleginice, slažem se sa vama, samo vi mene uopšte niste razumeli. Uopšte ne zagovaram donošenje takvog zakona, nego je samo ministar dao takvu izjavu. Mogu vam to pokazati. Kažem da ne moramo da imamo takve zakone, a možemo da imamo tako fantastične rezultate da deca žele da odlaze u obdanište i provedu određen deo vremena u obdaništu i da to pokazuje izuzetno dobre rezultate. O tome sam govorio. Meni je žao što vi mene niste dovoljno pažljivo saslušali ili što imate neke druge vizije, ali to je vaš problem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv poglavlja iznad člana 26. i član 26. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo, amandmanom na član 26. i naslov iznad člana 26. SRS ima drugačiji koncept od onoga koji je predložen ovim zakonom. Predlogom ovog zakona predviđena je agencija za doping kontrolu, a SRS je na stanovištu da već postoji Odbor, pri Olimpijskom komitetu SCG, koji se bavi ovom problematikom i da je nepotrebno osnivanje agencije za doping kontrolu.
Amandman glasi: "Antidoping odbor je organ pri Olimpijskom komitetu SCG, čiju organizaciju, nadležnost i način rada posebnim aktima uređuje Olimpijski komitet SCG, u skladu sa zahtevima Svetske antidoping agencije."
Kada je ministar obrazlagao Predlog ovog zakona naveo je da postojeći Odbor pri Olimpijskom komitetu, koji je formiran 1997. godine, nije zaživeo i nije obavljao svoju funkciju na valjan način. Oni su došli do zaključka da je bolje da se osnuje agencija za doping kontrolu, nego Odbor pri Olimpijskom komitetu.
S obzirom na nadležnosti koje su date u članu 30. ovog zakona, taksativno se navodi, ima 21 tačka koja opisuje rad agencije, vidi se da agencija obavlja samo administrativne poslove. Znači, utvrđuje neki program rada, kontrolu sportista na međunarodnim, domaćim takmičenjima, kontrolu sportista na treninzima, najavljenu, nenajavljenu, objavljuje stručnu literaturu, organizuje seminare, edukaciju, komunikaciju sa međunarodnim sportskim organizacijama, razmenu iskustava sa sportskim savezima kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Vidi se da agencija, faktički, obavlja samo administrativne poslove.
Pored toga, ona vrši licenciranje kontrolora koji će obavljati antidoping kontrolu i uzimanje uzoraka od sportista. Međutim, onaj najvažniji deo odnosi se na tehničku opremljenost laboratorija koje će vršiti antidoping kontrolu.
U članu 30, koji je usko povezan sa članom 26, na koji je uložen amandman, predviđeno je da agencija određuje zdravstvene organizacije koje će vršiti antidoping kontrolu. Znači, oni će vršiti procenu toga koje su organizacije tehničke opremljene da bi mogle da vrše kontrolu uzoraka koji se uzimaju od sportista.
Međutim, u tački 8) istog člana 30. se navodi da se antidoping agencija stara o obezbeđivanju potrebne opreme za analizu doping uzoraka i potrebnih sredstava za antidoping kontrolu. Tu je sada jedna mala nelogičnost. Ako, sa jedne strane, antidoping agencija daje licencu određenim zdravstvenim ustanovama koje mogu da vrše ovu vrstu kontrole koja je, po prirodi stvari, dosta složena, nelogično je da se ona stara o opremi i sredstvima tih organizacije koje treba da vrše tu vrstu kontrole.
U stvari, situacija bi trebalo da bude obrnuta. To znači da one zdravstvene organizacije koje ispunjavaju uslove, koje imaju odgovarajuću opremu, imaju kadrove koji mogu da vrše tu vrstu kontrole, mogu da dobiju licencu za proveru sportista, a ne obrnuto, da antidoping agencija obezbeđuje sredstva i opremu da bi te zdravstvene organizacije mogle da vrše kontrolu.
Kod nas u zemlji tu vrstu kontrole jedino mogu da vrše kliničko-bolnički centri. Oni jedino imaju opremu kojom bi mogla da se vrši antidoping kontrola. Država bi trebalo da obezbedi neka veća sredstva, ako hoće na taj način da vrši antidoping kontrolu, kojima bi opremila kliničko-bolničke centre da mogu da vrše sve vrste analiza onih supstanci koje su, po Svetskoj agenciji za antidoping kontrolu, na listi zabranjenih sredstava. Ta oprema je dosta skupa i sama provera sportista da li su uzimali nedozvoljena sredstva ili ne dosta je skupa. Uglavnom su za određene vrste kontrola korišćene međunarodne laboratorije onih zemalja koje imaju veću tehničku opremljenost i bolje kadrove za utvrđivanje doping sredstava.
Što se tiče liste nedozvoljenih sredstava, Svetska agencija za antidoping kontrolu svake godine objavljuje tu listu i svake godine dopunjuje novim sredstvima koja se koriste u raznim vrstama sportova. Svetska agencija je pre svega osnovana zbog toga da bi se kontrolisalo tržište medikamenata koji se koriste u sportu, ne samo u sportu, jer mnogo veći promet doping sredstava je po teretanama, fitnes klubovima. Znači, u onim sportskim centrima gde ljudi se bave određenim sportskim aktivnostima, nevezano za takmičenja. To nije vezano samo za takmičenja, mnogo više se koriste doping sredstva u rekreativne svrhe, zato što je to sada neki trend na zapadu, pogotovu u SAD. Veoma je razvijeno crno tržište doping sredstava, koje može čak da se izjednači sa narko-tržištem.
Ova svetska agencija je formirana da bi se to tržište doping sredstava stavilo pod kontrolu, zato što pored doping sredstava postoje sredstva koja služe za čišćenje sportista, tj. ta sredstva treba da omoguće da sportisti koji se pojave na velikim takmičenjima budu na testovima negativni, odnosno da se danas ili bilo kada ne nađu u urinu, u krvi sredstva koja su zabranjena prema listi Svetske organizacije za doping, a to je opet sve u funkciji rezultata.
Evidentno je da je sport u zadnjih 20 ili 30 godina toliko uznapredovao da su svetski rezultati i svetski rekordi pomerili svoje granice. Ja bih vam samo rekao da je 30-tih godina Džoni Vajsmiler bio prvi muškarac koji je isplivao 100 metara ispod jednog minuta slobodnim stilom. Danas je svetski rekord ispod 50 sekundi. Dakle, za nekih 60 godina je svetski rekord na 100 metara pomeren za 10 i više sekundi. To jednostavno nije moguće i to svi znaju, nego je samo trka velikih zemalja na koji će način očistiti svoje sportiste i dokazati svoju superiornost u odnosu na druge nacije.
Znate i za primer iz Seula, to je bilo 1988. godine: na olimpijadi je Ben Džonson uhvaćen da je uzimao anabolike; imao je težu povredu mišića i da bi sanirao tu povredu uzimao je anabolike i nije uspeo da se očisti, tako da je na doping testu bio pozitivan i oduzeta mu je zlatna medalja. Međutim, Karl Luis nije uhvaćen, zato što se na vreme očistio, jer jednostavno niko ne može da trči ispod 10 sekundi a da pri tome ne uzima neka dodatna sredstva.
Problem je kod tih velikih takmičenja što niko neće da prati takmičenja gde su rezultati za 30% slabiji nego kada se koriste nedozvoljena sredstva. Ceo sport i farmakološka industrija je u funkciji novca, jer ogroman novac se obrće u sportu i niko sebi neće da dozvoli taj luksuz da padne gledanost i samim padom gledanosti i interesovanja građana za sport, mnogo je manje novca. Ogromne pare se okreću, ulažu, ali se traže vrhunski rezultati.
Verovatno znate da je u NBA ligi zabranjena doping kontrola, ne da je nema, nego je zabranjena, tako da niko ne vrši kontrolu NBA igrača. Na olimpijadi u Atini su jedino košarkaši NBA lige bili izuzeti od doping kontrole, jedino su oni imali tu privilegiju da ne idu na doping kontrolu zbog kvaliteta košarke, jer je Američka košarkaška federacija uslovila – ili ćete zabraniti doping kontrolu američkim košarkašima ili ćemo dovesti studentsku reprezentaciju, pa ćete onda gledati neki niži nivo košarke. Nađen je kompromis da NBA igrači mogu da učestvuju na olimpijadi, ali s tim da nema doping kontrole, tako da je evidentno i svi znaju da se doping koristi.
Farmakološka industrija u svetu je dostigla neslućene razmere oko upotrebe dopinga i sredstava kojima se čisti organizam, odnosno sprečava se da antidoping komisija uspe da utvrdi uopšte uzimanje nedozvoljenih sredstava.
Na kraju bih još rekao da je bolji koncept odbora kakav je do sada postojao, dakle, odbora pri Olimpijskom komitetu koji je vršio doping kontrolu, da je to bolje rešenje i da je trebalo podržati to rešenje i osposobiti odbor za antidoping kontrolu pri Olimpijskom komitetu, jer bi kontrola bila mnogo bolja i rezultati kontrole bi bili evidentni.
Ovde preko osnivanja ove agencije i načina finansiranja kako je predviđeno, putem donacija, ali donacije za tu vrstu kontrole samo bi, u stvari, bile mogućnost manipulacije i mogućnost kontrole određenih sportista; znači, neki koji ulažu određeni novac u agenciju bi zaštitili svoje sportiste od doping kontrole. Sa druge strane bi konkurenciji navukli doping kontrolu i eliminisali one takmičare koji su direktni konkurenti.
Agencija će davanjem licenci kontrolorima i davanjem licenci ovlašćenim laboratorijama koje će vršiti antidoping kontrolu stvoriti monopol u našoj zemlji, koji će se skupo naplaćivati, jer su te kontrole po prirodi stvari dosta skupe.
Srpska radikalna stranka je na stanovištu da treba usvojiti ovaj amandman i ostati pri konceptu da odbor pri Olimpijskom komitetu bude taj koji će vršiti nadzor, kontrolu, predlaganje propisa, izmene propisa koji su vezani za doping kontrolu, liste doping sredstava, nadzor nad sprovođenjem tih odluka, predlaganje određenih mera, obaveštavanje javnosti, održavanje seminara, edukovanje sportista i građana.
Trebalo bi sve to da bude na odboru pri Olimpijskom komitetu, a ne u ovoj agenciji, jer mislimo da je odbor pri Olimpijskom komitetu mnogo kompetentniji za tu vrstu posla, jer su u tom odboru sve bivši vrhunski sportisti koji u njihovo vreme nisu uzimali ta nedozvoljena sredstva i koji se ogorčeno bore protiv upotrebe nedozvoljenih sredstava.
Ostajemo pri tome da ovaj amandman treba usvojiti i da koncept treba da ide u tom pravcu da Olimpijski komitet preuzme na sebe kontrolu dopinga.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Vjerica Radeta jednim amandmanom predložila je brisanje članova 27, 28, 29, 32, 33, 34, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43. i 55.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 30. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo, smisao našeg amandmana jeste to što smo u načelu rekli da ne prihvatamo antidoping agenciju, budući da imamo odbor koji bi to mogao da radi. Međutim, kada se malo detaljnije uđe u razlog zašto smo mi protiv ove agencije, sasvim je jasno da je to nedefinisanost mnogih drugih stvari, institucija koje se zakonom uvode.
Krajnje je nejasno, ako i krenemo u metodologiju delovanja onoga što agencija sebi stavlja kao zadatak, od toga da se odredi metodologija prikupljanja uzoraka, pregleda, budući da je činjenica da mi nemamo referentnu laboratoriju koja bi to nama mogla da radi... Koliko sam se raspitao, mada se zaista ne razumem mnogo u sport, ali me ne ometa u tome da mogu da diskutujem o stvarima koje su mi po struci bliske...
Dakle, ako nemamo neku referentnu laboratoriju bliže, sem Atine, koliko znam, a moguće je da ima neke, mada ovde nema ovlašćenog predstavnika iz izvršne vlasti, ali do Atine je veliki put, masa je mogućih mesta gde se može izvršiti promena sastava, kvaliteta, rezultata, a sankcije koje potencijalno sportistu mogu da zakače su prilično ozbiljne.
U tom smislu mislimo da je delovanje agencije i formiranje tela koje bi moglo da zameni jedno telo koje već postoji samo aglomeracija i nagomilavanje posla, obaveza nekim drugim ljudima. To niti je racionalno niti svrsishodno, jednako kao i činjenica da je ovaj zakon donet pre zakona o sportu, budući da se po nekakvim našim saznanjima predviđaju prilično temeljne promene i u tom zakonu o sportu.
Mogućno je da bi bilo logičnije onda kada se vidi način organizovanja sportskih aktivnosti krenuti u borbu protiv dopinga. Smatram da je ovo preuranjeni, hajde da kažem, podzakonski, mada on nije podzakonski akt, ali zakon je nižeg ranga u odnosu na opšti, obuhvatniji zakon, a to bi bio zakon o sportu.
Naravno, ne znam šta je tačno rukovodilo zakonopredlagača da se pojavi sa ovakvim projektom.
Jednostavno, amandmanski intervenišući na ovaj način hteli smo da i ovom prilikom ukažemo na onaj deo esencijalnih zamerki i konstruktivno rešavajući ovaj problem krenuli smo od toga da, saglasno našem opštem generalnom stavu, ne umnažamo administraciju, stručnjake. Ako se i krenulo na to umnožavanje, i struktura samog komiteta i broj članova, mali broj lekara, mali broj ljudi iz struke, očigledno je odsustvo lekara specijalista sportske medicine, čak i više njih staviti, eksperata.
Čak i onaj koji je pisao ovaj zakon možda je sam sebi mogao da pomogne, zajedno sa ljudima iz Vlade sa kojima se dogovarao pišući ovakav zakonski predlog, mogao je sebi da da sebi više prava, jednostavno struci koja to najbolje zna, a to je sportska medicina.
Ali, jednostavno, zakon je pun nedorečenosti i doista se baziramo na nekoliko suštinskih amandmanskih intervencija, jer zakon traži mnogo temeljnije uređenje nego što je ovo što je predloženo.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 33. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 34. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Ivan Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam podneo na član 35. Predloga zakona o sprečavanju dopinga u sportu predlažem da se ovaj član briše.
Naime, ovaj amandman je u skladu sa amandmanom na član 4, koji je podneo kolega Sreto Perić i odnosi se na agenciju za antidoping kontrolu.
Verovatno vam je svima dobro poznat principijelan stav Srpske radikalne stranke da smo mi protiv agencija kao administrativnog tela pri Vladi Republike Srbije.
Ne postoje racionalni razlozi za formiranje jedne nove agencije čija je svrha zapravo uvođenje administrativnog aparata, kako bi došlo do zapošljavanja stranačkih kadrova.
Poprilično je bilo smešno obrazloženje ministra Vuksanovića na Odboru za sport i omladinu kada je ovaj zakon bio u raspravi, koji je otprilike rekao – agencije na koje vi mislite i meni su podjednako kao i vama, jer su to agencije koje je formirala prethodna vlada i koje su poprilično bile zloupotrebljavane, ali ove agencije koje danas formira Vlada su nešto sasvim drugo.
Po nama iz Srpske radikalne stranke tu nema nikakve razlike.
Ne znam da li je ministar Vuksanović mislio da su ove agencije dobre samo zato što danas u njima sede kadrovi ove vlade, odnosno ove skupštinske većine koja je trenutno u Skupštini Republike Srbije.
Potpuno je nejasno zašto poslovi antidoping kontrole ovim zakonom nisu stavljeni u nadležnost Antidoping odbora pri Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore, jer mu je to i po prirodi posla i sasvim je logično da to taj odbor obavlja.
Ovako, stiče se utisak da se samo radi o formiranju jedne paralelne institucije koju ćete, još jednom ponavljam, iskoristiti samo za zapošljavanje svojih stranačkih kadrova.
Potpuno je nejasno, bez obzira na postojanje opravdanih razloga za donošenje jednog ovakvog zakona, zašto se on sada našao u proceduri pored mnogobrojnih i mnogo važnijih problema pred kojima se nalazi Srbija. Nejasno je zašto je ovoj vladi preči jedan zakon o antidoping kontroli od, recimo, diskusije o stanju na Kosovu i Metohiji danas u Srbiji.
Ako ste već hteli da imate neki zakon o sportu na dnevnom redu, onda je nejasno zašto niste stavili jedan sistemski zakon o sportu kojim bi se konačno uhvatili u koštac sa mafijom koja danas vlada u sportu, koja danas uništava jedan od najtrofejnijih fudbalskih klubova u državi, a naravno ništa bolja situacija nije ni sa ostalim sportovima u Republici Srbiji.
Uostalom, rezultati to najbolje govore. Stanite na put mafiji, konačno se obračunajte, nemojte da okrećete glavu, a i sramota je da danas kada je rasprava o amandmanima na Predlog ovog zakona nema ministra, koji očigledno ima mnogo važnije i preče poslove nego da sluša argumentovane primedbe poslanika pri obrazlaganju amandmana. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.