Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Očigledno je da su poslanici vlasti već doneli odluku i oni će da glasaju za ovaj predlog zakona. Zamolio bih one koji su u bilo kakvom kontaktu sa Mlađanom Dinkićem da ga obaveste da makar ovaj deo stenograma koji sledi pročita, jer će dobiti odgovor na pitanje ko laže.
Sinoć je javnost obavestio da radikali sve što kažu slažu, e pa sada da malo vidimo šta je to napisano u zakonu. Odmah na početku moram da kažem da u ovim papirima nema nigde napisanih reči – most na Dunavu kod Beške. Ja sam na početku, povodom diskusije u vezi sa prvim amandmanom, unapred rekao, skrenuo pažnju, oni koji misle da se to odnosi na most trebalo bi da me ubede gde ovde, makar u obrazloženju, stoji zapisano da je u pitanju most. Koliko vidim, ovde nema mosta, a neko je izašao posle mene da diskutuje povodom amandmana i da kaže – "Mostogradnja", 11 miliona su jeftiniji nego drugi itd.
Na šta se odnosi ovo? U potpunosti imam u vidu da u predlogu zakona o kontragaranciji ne treba da stoje svi detalji koji se tiču zakona o garanciji koju je dala savezna država, pa ne treba ni da se da ceo taj sporazum, što se ono kaže, ali makar da imamo elementarno saznanje za šta su namenjena tako velika sredstva.
Evo šta je Vlada napisala u odeljku 5. obrazloženja Predloga zakona – analiza efekata zakona – istovremeno, rešenja predviđena u Predlogu zakona imala bi efekat i u pogledu zaštite Evropske banke za obnovu i razvoj (znači, štitite Evropsku banku za obnovu i razvoj), kao zajmodavca, s obzirom na to da Republika Srbija, prema odredbama Predloga zakona, preuzima obavezu da kao kontragarant izmiri obaveze Srbije itd. Pa onda, pošto je ovo vrlo dugačka rečenica, pri kraju te rečenice – što obuhvata projektovanje, nadzor i radove neophodne za rehabilitaciju (rehabilitacija znači ako je neko bolestan pa se šalje) i podizanje na viši nivo kvaliteta, kako deonice autoputa koji je projektom predviđen za obnovu, tako i autoputa u Republici Srbiji u celini. Da li je ovo za autoput Beograd - Novi Sad ili za Trgovište - Vranje, ne znam šta ste napisali ovde. A istovremeno imaće pozitivan efekat i u smislu angažovanja većeg broja privrednih subjekata. Koliko znam, ovi naši privredni subjekti vrište što su isključeni iz ovog posla.
E sad, da vidite šta sve stoji u Predlogu zakona. Vratiću se na član 3: "Sredstva za otplatu zajma iz stava 1. ovog člana zakona obezbediće Republička direkcija za puteve (u daljem tekstu: zajmoprimac)." Ovo je vrlo važno. Znači, pravi zajmoprimac je Republička direkcija za puteve. To je u svakom slučaju jedan paradržavni organ Republike Srbije, nije ministarstvo, već organizacija koja se bavi i određenim investicionim poslovima i održavanjem puteva u Srbiji.
Kaže: "Zajmoprimac je dužan da sredstva za otplatu zajma obezbeđuje prema planu otplate za sva povučena sredstva", znači za sva sredstva koja su angažovana po tom kreditu, "u iznosu koji uključuje", e sad slušajte, "dospelu glavnicu, obračunatu kamatu na povučena sredstva, troškove za nepovučena sredstva", pazite, troškove za nepovučena sredstva, "i ostale troškove". To je nešto prepisano iz onog sporazuma.
Treći stav: "Zajmoprimac će obezbeđivati sredstva za otplatu zajma", znači Republička direkcija za puteve, "iz sopstvenih prihoda, uplatom dospelih obaveza na račun otvoren isključivo za namenu otplate zajma kod Narodne banke Srbije." I to može da se shvati.
Stav 4: "Ako po osnovu izdate kontragarancije Republika Srbija izvrši obavezu umesto zajmoprimca..."; znači, stav 4. ima neku logičku vezu sa stavom 2. gde se govori o obimu te obaveze. E sada, Republika Srbija, kao kontragarant, ima pravo na povraćaj. Šta može da povrati?
Glavnicu, kamate i prateće troškove koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveze, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od zajmoprimca naplati obračunatu zakonsku kamatu.
Država proganja svoju organizaciju, i to donekle možete da shvatite, mada nisu jasni ovi termini šta su sve ti troškovi, ali u krajnjem slučaju oni su definisani, kolika je bila obaveza, Republika Srbija platila i toliko može onome kome je dala kontragaranciju da naplati.
Ovo što je u poslednjem stavu nikome nije jasno. Kažite ministru kada sledeći put bude pisao ovakav zakon da prvo mora da napravi jednu šemu, uzme kredu ili olovku, ako uzima kredu mora da ima tablu, i da napiše: Republika Srbija - jedan, Republička direkcija za puteve - dva, budžet Republike Srbije - tri, u budžetu Republike Srbije postoji aproprijacija koja se tiče Republike direkcije za puteve - četiri.
Ima tu još puno pojmova koje treba da savlada, ali sada čujte šta piše u stavu 5. člana 3: "Pravo na povraćaj sredstava iz stava 4. ovog člana Republika Srbija ostvariće tako što će zajmoprimcu umanjiti sredstva od utvrđenih budžetskih aproprijacija i subvencija...", znači, od onoga što se u budžetu bude izdvojilo za Republičku direkciju za puteve.
To je jasno, ali ovo dalje nije jasno: "ili, ako zajmoprimac nije korisnik budžetskih sredstava...". Direkcija za puteve je korisnik ili nije korisnik budžetskih sredstava? Vaš ministar ne zna Zakon o budžetskom sistemu, verovatno zato što ga je Đelić pisao. Republička direkcija za puteve po Zakonu o budžetskom sistemu je korisnik budžetskih sredstava.
Kako ste mogli ovde da predvidite da ona može da bude u pravnom položaju, da nije korisnik budžetskih sredstava? Znači: "ili, ako zajmoprimac nije korisnik budžetskih sredstava Republike Srbije, inicirati naplatu sa računa zajmoprimca, na osnovu ovlašćenja dobijenog od zajmoprimca ili drugih" itd.
Iz ovakve alternativne formulacije, gde se Direkcija za puteve tretira kao korisnik budžetskih sredstava i alternativno daje da nije korisnik budžetskih sredstava, izvlači se zaključak da se ovim kreditom kupuje strateško pravo i strateška pozicija budućeg koncesionara, a da ova sredstva služe kao reket kojim država nešto obećava nekome unapred i naravno da mi ne znamo za koje namene će biti potrošena ova sredstva.
Član 4, na koji je i podnet ovaj amandman, kaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.
Moram da vam kažem da su u obrazloženju Predloga zakona, u glavi VI, dati uredno razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku i da navedem još jednu nelogičnost, da je u razlozima za donošenje ovog zakona (poglavlje II) navedeno da je u Skupštini državne zajednice ratifikovan sporazum sa ovom bankom, donet je zakon o davanju garancije i da je tada rečeno da to treba hitno da se završi. Znači, hitan postupak ovde traje praktično od 29. juna 2005. godine. Još malo pa godinu dana kako traje taj hitan postupak.
Ovo više pričam ne zbog poslanika koji su ovde, jer oni su već opredeljeni, ne ni zbog ministra koji je napustio salu, ovo je stvar nekog koalicionog dogovora i uopšte procesa evropske integracije po sistemu što više zadužiti i obezbediti strateške pozicije.
I zašto ne reći da se na ovaj način daje tržište Republike Srbije nekom strancu.
Zato vas pozivam da vodite računa prilikom glasanja. Radikali verovatno neće biti u sali kada se bude glasalo o ovom zakonu, a vi ukoliko mislite da pomognete ekonomiji Republike Srbije i da se zavede neki red u trošenju ovih javnih sredstava, valjda ste mogli da primetite iz ove kritike člana 3. da nije nikakva greška ukoliko se ne izglasa ovaj zakon.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO ZAJMU EVROPSKE INVESTICIONE BANKE ZA FINANSIRANjE PROJEKTA ZA POBOLjŠANjE STANjA ŠKOLA - SRBIJA I CRNA GORA

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog zakona nisu podneti amandmani, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO KREDITU MEĐUNARODNOG UDRUŽENjA ZA RAZVOJ (PROJEKAT REVITALIZACIJE SISTEMA ZA NAVODNjAVANjE I ODVODNjAVANjE SRBIJE)

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog zakona nisu podneti amandmani, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO KREDITU MEĐUNARODNOG UDRUŽENjA ZA RAZVOJ (KOMPONENTA SRBIJA I CRNA GORA - PROJEKAT ZA SRBIJU) (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Veroljub Arsić, Vitomir Milošević, Nikola Todorović, Zoran Krasić, Sreto Perić i Nemanja Šarović.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.

Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije da se amandman ne prihvati.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, postavlja se pitanje neprestanog zaduživanja građana Republike Srbije kroz neke stalne kontragarancije, neophodnosti tih kredita i onda se kaže da je jednostavno taj kredit morao da se iskoristi, jer navodno nema para, a neki posao mora da se završi.
Ako se malo sam zakon pročešlja, koji već važi, Republika Srbija, kao kontragarant, mora u budžetu da obezbedi sredstva za sve kontragarancije koje izda.
Znači, mi zadužujemo Elektroprivredu Srbije u ovom slučaju, građane Republike Srbije, Vlada Republike Srbije novac čuva u nekakvim bankama, koje na određen način opet zadužuju Elektroprivredu i tako u krug. Da tragedija bude veća, našim parama zadužujemo naše privredne subjekte, naše građane i od toga neko drugi ima isključivu korist.
Postavlja se pitanje uopšte opravdanosti zaduživanja Elektroprivrede Srbije, i to iz više razloga. Cena struje je desetak puta veća nego što je bila pre 5. oktobra 2000. godine.
Kolika je to ekonomska moć ovog stanovništva koja može da plati tu visoku cenu struje i koja je opravdanost da se stalno insistira na povećanju cena?
Sada ovde imamo i kredit koji podiže EPS i EMS, doduše ne u evrima, ne u dolarima, u nekim specijalnim pravima vučenja; ne vidim zašto nije napisano koliko to stvarno košta, koliko će to građane Republike Srbije da košta, mislim da im to dugujemo.
Svim poslanicima koji budu glasali za ovakav predlog zakona postavljam pitanje – ljudi, da li vi znate za šta glasate, možda to neke od vas i interesuje?
Kaže ministar – to je kao neka reperna tačka ili kako to već, ne zna se tačno, nije uvek u istom trenutku, kako to on reče. Dajte da znamo koliko u istom trenutku dugujemo, koliko ćemo da se zadužimo i koliko treba da vratimo, a ne da se pišu neke valute koje nigde ne postoje i koje niko nije video.
Ovde je slična priča kao kod koncesija za autoput; to doduše ide malo drugačijim tokom, malo je sporije, ali priča je ista. U prethodnom zakonu koji je govorio o davanju kontragarancija za autoput Beograd - Novi Sad, znači, neko treba da eksploatiše određenu infrastrukturu ne neki period.
Koncesionar, a to se i ovde planira, čim razdvajate EPS, EMS itd, znači neminovnost je. Vi ste čak i novi zakon o rudarstvu doneli, gde se određuje na koji način ko može da vrši koncesije, a elektroprivreda je vezana i za rudarstvo. Koji je cilj? Da se država što više zaduži, da tu infrastrukturu što bolje sredi, stavi u funkciju i onda da nekom drugom.
Onda je opravdanje – ali on će platiti preostali dug. Pa možda i hoće neke godine, ali kada povučete kredit postoje određeni rokovi dok se taj novac upotrebi i ta infrastruktura prilagodi, a rokovi za otplatu kredita teku. Zašto to ne uzme taj koji će da troši koncesiju? Zašto mi? Zašto građani Srbije?
Kada je u pitanju cena električne energije, nekakav stalni reper je cena struje u zemljama EU. Zašto ne pogledamo koliko nas stvarno košta jedan kilovat-čas?
Zaposleni u EU koji rade u elektroprivredama, ili gde hoćete, imaju plate dve, tri, četiri hiljade evra. Kod nas ko ima 400, 500 evra može da nakrivi kapu, taj ima visoku platu.
Koliko njih košta električna energija iz termo pogona, bez obzira da li je na ugalj, da li je na nuklearnu energiju, koliko imaju potencijala u vodenim akumulacijama, o tome niko ne priča. Niko ne priča da je Srbija, bar u delu kada su u pitanju hidro potencijali, u mnogo povoljnijoj situaciji, jer kilovat-čas električne energije je mnogo jeftiniji nego tamo.
Ali, zato što neko treba da dođe, da uzme koncesije, prvo moramo da sredimo infrastrukturu, da reorganizujemo ta javna preduzeća, na desetine, ako ne i stotine hiljada radnika da ostavimo bez posla, da mu odredimo cenu struje koja će njemu da odgovara i onda da čovek dođe na izvol′te, na poklonjeno.
Nemojte da klimate glavom da to nije tako, jer već u javnom preduzeću "Kopovi" - Kostolac, koje se već transformiše, mnogi proizvodni pogoni su zatvoreni, neki su reorganizovani, neki su u postupku privatizacije; vrši se sistematizacija radnih mesta, ljudima se neprestano preti otkazom. To je situacija u stvarnom životu. Kada izađete iz ove skupštine, iz ove sale, to vas čeka na ulici, smanjenje broja zaposlenih, pad životnog standarda.
Postavlja se pitanje – šta je sa onom strujom koja je kradena u proteklih nekoliko godina, da li je neko za to odgovarao, da li je neko odgovarao zašto je uvezena struja iz Bugarske, a prelivne brane su na "Bajinoj Bašti" ispuštale akumulaciju. Hoće li neko da odgovara za to? Na osnovu pogrešnih procena. Ko je smenjen zbog pogrešnih procena?
Kako to da se desi da se prodaje mazut po 60-70 dolara po toni, a onda se taj isti uvozi po 120-130, a nije ni napustio državu. Tu je bio u istom trenutku i kada je prodavan i kada je kupovan, pa nam ministar kaže – znate, postoje letnje zalihe, postoje zimske, mi ne možemo toliko da deponujemo. Ma nije ga mrdnuo iz cisterne. Ko je kupio taj mazut? Opet EPS. I to po dva puta većoj ceni. Od koga? Od Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića.
Pošto su ta gospoda profitirala preko 400 miliona evra, sada nemamo dovoljno novca da osposobimo elektroprivredu, da uredimo elektroenergetska postrojenja, visokonaponske i niskonaponske mreže, a da ne pričamo da su ta dvojica već okružili državu dalekovodima koje su kupili od tih 400 ili 500 miliona evra. Znači, ne možemo više ni da uvozimo struju bez njih, ne možemo da je izvozimo bez njih.
A onda dovodimo u pitanje ko će da bude korisnik koncesije. Opet njih dvojica. Sa kojim parama? Sa onim parama koje su ukrali od građana Srbije. Vi samo ćutite.
Bogoljub Karić vam je bio dobar 2004. godine, bio vam je dobar zato što je trebalo da spreči Tomislava Nikolića da postane predsednik Republike Srbije. Kada je počeo vama da gura prst u oko i kada se udružio sa Borisom Tadićem i onim nesretnim Đilasom, onda ste pokrenuli sve moguće postupke i radnje da ga okrivite i da sve ono što je stekao na nezakonit način nekako vratite.
Znači, država može da postoji kada vi hoćete, ali problem je u tome što vi državu gledate na selektivan način i radite samo ono što vam odgovara, a ne ono zbog čega su vas građani Srbije, na kraju i takve, polurasturene, birali. Takve odluke i zakone donosite – nepotpune, neprecizne, pisane za grupicu ljudi.
Znači, prihvatanjem jednog ovakvog zakona zadužićemo građane Srbije za nekih 13-14 miliona nekakvih specijalnih prava vučenja, da nešto rekonstruišemo, povećaćemo cenu struje, smanjićemo životni standard, izazvaćemo inflaciju, a desetak ili 12 ljudi će da se bogati na teret ostatka Srbije.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Milošević.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vitomir Milošević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 2. ovog predloga zakona i tražio njegovo brisanje.
Uporno insistiranje poslanika SRS na brisanju svih članova jasno pokazuje naš stav prema ovom predlogu zakona. Smatramo da je podizanje jednog ovakvog kredita besmisleno, imajući u vidu dosadašnja poskupljenja struje.
Ne treba spominjati da je u programu ove vlade privatizacija EPS-a, pa se postavlja pitanje – za koga se Srbija zadužuje novim kreditima i ko treba da se bogati sa enormno visokom cenom električne energije.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Todorović.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 3. Predloga zakona je još jedan naš pokušaj da izrazimo naš principijelni stav da je SRS protiv zbog prekomernog i često neopravdanog zaduživanja.
U predlogu teksta zakona krajnji korisnik kredita je EPS, odnosno Javno preduzeće EPS i Javno preduzeće Elektromreža Srbije. Imajući na umu da naša privreda skoro ne troši struju, u odnosu na malo korišćenje kapaciteta, jer je veoma mali stepen iskorišćenosti kapaciteta u odnosu na period od pre desetak i više godina, da postoji velika količina struje koja se može izvesti, po tom osnovu zaraditi novac i uložiti u razvoj EPS-a, bilo da je u pitanju javno preduzeće za proizvodnju struje ili javno preduzeće za elektromrežu, pa smatramo da je nepotrebno dodatno zaduživanje i uzimanje kredita koji će se kasnije teško vraćati.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mada u mom primerku Predloga zakona obrazloženje ima samo ustavni osnov i razloge, možda je neka greška u štampi, nema onoga što obavezno ide uz predlog zakona...
Naravno, mi se protivimo ovoj koncepciji kako Vlada Republike Srbije vodi politiku i ekonomiju ove naše države. Malopre sam povodom onog amandmana na jedan od prethodnih zakona uspeo da vam dokažem da je moguće da Direkcija za puteve Republike Srbije svoju obavezu po osnovu zajma od 72 miliona evra prenese nekom drugom licu i zato je u onom članu i stavljena onakva alternativa.
Potpuno je identična sudbina i kada je u pitanju i ovaj zakon koji se odnosi na davanje kontragarancija Međunarodnom udruženju za razvoj, a tiče se naše elektroprivrede, tiče se jednog velikog kredita, koji uzimaju EPS i Elektromreža Srbije.
U članu 4. je propisano da oni treba da vrate ta sredstva, odnosno ta sredstva će da vrate građani Republike Srbije. Kako? Efektima politike cena električne energije koju vodi i koju bude vodila ova Vlada Republike Srbije.
Samo da vas podsetim da je isto ovo Međunarodno udruženje za razvoj i 2001. godine uslovilo Republiku Srbiju i u ono vreme SRJ da, ukoliko želi da uđe u neke trajnije kreditne odnose, mora da poveća cenu lekova, električne energije, mora da reformiše penzijsko-invalidski sistem, naročito usklađivanja penzija, mora da proda 400 najboljih preduzeća u Republici Srbiji i tako dalje.
Verovatno i po ovom sporazumu postoji neko uslovljavanje koje se ne zasniva samo na onome što obično u javnosti imamo prilike da čujemo – saradnja sa Haškim tribunalom. Vi sami znate da ova vlada iz petnih žila gleda kako da privatizuje i elektroprivredu. Pošto to nije moglo u prvom pokušaju da prođe, onda je išlo rasparčavanje EPS-a kao jedinstvenog sistema na veći broj manjih sistema, kako bi se omogućilo nekim privatnicima da koriste kapacitete, da uvoze, izvoze struju, transportuju preko naše teritorije, završavaju svoje privatne poslove.
Oblast energetike je od strateškog interesa i to je sadržano u mnogim, moram da kažem - opasnim, planovima velikog broja tih organizacija i međunarodnih asocijacija. I, ako se jedna zemlja drži u energetskoj zavisnosti, znate i sami da onda i politika te zemlje nije ni samostalna, već svim i svačim uslovljena.
Cela poenta ovog koncepta zaduživanja je upravo to: ne da se naprave kapaciteti i da Srbija bude značajni izvoznik električne energije, ne ni da se završe neke stvari kako bi se obezbedila stabilnost našeg sistema, nego da se ide na prezaduživanje kako bi naša EPS lakše pala u ruke nekoga ko je odavno pokazao veliki interes za naš energetski sistem. To je cela poenta ovog koncepta.
Kod nas je struja skupa, za naše prilike, to mora da se kaže; ona je skupa ako se imaju u vidu primanja građana i lična potrošnja građana. U takvim uslovima, uvek je Vlada u mogućnosti da pokuša da prevari nekoga i da dokaže kako su investicije u EPS neophodne. One verovatno u jednom delu jesu realno potrebne, ali mi ovde imamo neko iskustvo sa Vladom Republike Srbije, i sa Vladom Zorana Đinđića, preko Živkovića, do današnjeg dana. Ove vlade sprovode jednu politiku koja je zacrtana izvan ove zemlje i koja ima za cilj da se zemlja prezaduži, da zemlja ne bude u mogućnosti da uredno servisira svoje obaveze po međunarodnim kreditima, a onda je ovo sve mnogo jeftinije.
Gotovo identičan koncept je, videli ste i sami, kod Direkcije za puteve, napravljena je alternativa u pogledu vraćanja – ili će, ukoliko Direkcija za puteve ne bude plaćala, da se uskrati odgovarajuća aproprijacija ili da se uskrati korišćenje budžetskih sredstava ili, kako je tamo rečeno, na drugi način da se naplati potraživanje koje bi Republika imala po osnovu date i plaćene kontragarancije.
Identična situacija je sa Elektromrežom i EPS-om. To su javna preduzeća, državna preduzeća, koja rade sa imovinom u državnoj svojini, Republika se ovde javlja kao pro forma koja daje kontragaranciju. Onog dana kada budemo obavešteni da je ušlo u privatizaciju neko od ovih preduzeća, pa čak i delimično, budite sigurni da će i ova sredstva biti uračunata. Jer, preko ovakvih kredita i ove međunarodne asocijacije finansiraju neke svoje.
Očigledno, raniji koncept je bio da uvek prilikom svakog zaduživanja 35% ide opet u inostranstvo na ime konsalting i drugih usluga, kao, kod nas ne postoji pamet koja bi to mogla da projektuje, ugovori i izvede, pa su potrebni konsultanti iz inostranstva. Pošto je to jedno pet godina maksimalno zloupotrebljavano u svakom od ovih kreditnih aranžmana, sada se ide na jednu drugu fazu.
Sada se formalno-pravno zadužuje neko javno preduzeće, država daje garanciju i kontragaranciju, a u odgovarajućem trenutku dolazi onaj pravi. Tog pravog finansira, praktično, inostranstvo, samo ga ne finansira u Švajcarskoj, Austriji, nego u Srbiji. Finansira ga u Srbiji i on postaje taj strateški partner, on postaje ta silina, ta jačina koja završava posao.
Pošto smo prozreli ovaj koncept nekontrolisanog zaduživanja, da sve što i dođe iz inostranstva nije namenski utrošeno, da svim ovim zakonima se štite samo interesi zajmodavaca i poverilaca iz inostranstva, pošto smo prozreli koncept da se na ovaj način tržište daje na izvol′te, uđeš izađeš i gotovo, mi ovakve koncepte Vlade Republike Srbije ne smemo da podržimo, iz prostog razloga što je pitanje meseca ili godine kada treba Srpska radikalna stranka da vrši vlast. Onda ne bi smela da dođe u situaciju da se ponaša kao dosovska vlast i da kaže – mi ne priznajemo ništa što se desilo pre nas. Jednostavno, mi želimo na ovaj način da sprečimo uvećanje obaveza SRS kada dođe na vlast.
Zato vas pozivam da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman, jer budite sigurni, ukoliko budete izglasali ovakav zakon, da će posle nekoliko godina ovo pitanje ponovo da se otvori i da ćemo opet da ponovimo ove iste reči, ali sa naznakom da smo vas na vreme obaveštavali šta će da se desi i da ste olako ušli u jedan aranžman od koga će da ima štete država.
To je samo priča da će nešto da se rekonstruiše, da će nešto da se sredi. To je obična priča. Dokaz da je obična priča nalazi se u činjenici da je 2001. godine značajan deo sredstava iz inostranstva došao i kao donacija, kao pomoć našoj elektroprivredi da se izvrši rekonstrukcija, obnavljanje nekih kapaciteta i priprema za neku novu sezonu. Kada su se ti poslovi završili, došli smo u situaciju da nismo imali električne energije.
Samo vas podsećam da se u svim poslovima koji se tiču energenata nalazi nekoliko isturenih čelnika te interesne grupe. Sada vam je jasno zašto izveštaj Anketnog odbora, a koji se tiče Elektroprivrede i NIS-a, Anketnog odbora koji je tri meseca radio u ovoj sali, uzimao izjave od aktera svih mogućih afera, počev od Gorana Novakovića, preko Hamovića, Lazarevića, Kori Udovički, Đelića itd... Glasajući za ovaj zakon vi amnestirate te ljude za ono što su radili i za ono što nameravaju da rade.