Gospodin Ilić traži reč po Poslovniku. Opomenula bih gospođicu Natašu da vas je uvredila, ali zaista konvencionalno oblačenje podrazumeva kravatu. To je prevod onoga što je ona rekla. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, pošto vi ovde promovišete da podržavate srpski jezik, stvarno bih vas zamolio da mi objasnite šta znači "konvencionalno", pošto to sigurno ne dolazi iz srpskog jezika.

Gospođo Jovanović, rođen sam u Novom Sadu, u srpskoj Atini. Meni je majka iz Glamoča, Vjerici Radeti je sigurno poznato to mesto, živi u blizini, u Livnu, a otac pokojni mi je sa Manjače, ne znam da li ste čuli za to, Zmijanje, Petar Kočić, da li vam je, kao izuzetno obrazovanoj osobi, poznata neka od njegovih pripovedaka.

Pošto ste pomenuli srpsku Atinu, o tome kako vi branite srpsku Atinu svedoči da je mene kao građanina srpske Atine sramota što je vaš stranački kolega Igor Mirović popločao dve najstarije ulice u toj srpskoj Atini, Dunavsku i Zmaj Jovinu, pločama i kamenom koji je uvezen iz Hrvatske i proizveden u Hrvatskoj. Toliko o vašem srpstvu.

Po Poslovniku, gospodin Krasić, pa repliku ima Nataša Jovanović. Već nam je vreme za pauzu, pa vas molim da koristite dozvoljeno vreme.

Odnosi se na član Poslovnika koji nalaže poslanicima da kada izađu za govornicu pokušaju da iznesu nešto što bi stvarno predstavljalo opštepoznatu istinu, a ne da iznose neke svoje impresije. Mogu da shvatim da se čovek opredelio ovako ili onako, ali 1995. godine nisu bili savezni izbori.

(Borko Ilić, sa mesta: 1995. godine, ali je 1996. godine krenula kampanja.)

Samo da preciziram: 1995. godine nisu bili savezni izbori. Oni jesu bili 1996. decembra meseca. Drugo, naš koalicioni partner se dogovarao oko podele Bosne, i u Hagu se priča o tom dogovoru i razgovoru između Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, ali, koliko mene pamćenje služi, to se vezuje za period 1992-1993. godine. Godine 1993. u ovoj skupštini, pošto je Tomislav Nikolić obrazlagao predlog da se izglasa nepoverenje Republičkoj vladi, Slobodan Milošević je raspustio Narodnu skupštinu; znači nismo bili u nekoj koaliciji, u vreme kada se prave neke asocijacije u vezi sa tim. Čudi me da niste pomenuli da je Dobrica Ćosić postigao dogovor sa Franjom Tuđmanom o razmeni stanovništva. To ste nekako preskočili.

Drugo, ono što ste zaboravili, mi jesmo bili koalicioni partneri od 1998. godine do 5. oktobra 2000. godine, ali vodite računa kada nama spočitavate tog našeg koalicionog partnera od 1998. godine do 2000. godine, a pričate da se to odnosi na period pre toga, da su ti isti vaši koalicioni partneri danas. Vi bi trebalo da imate neko elementarno poštovanje prema tim vašim koalicionim partnerima.

Razumem potrebu da odgovorite, da na nešto ukažete, da iznesete svoj politički stav, ali naprosto ne možemo nešto protiv prirode da radimo. Priroda je neumoljiva. Ona ima svoja neka pravila, neku zakonomernost i nemojte da se igrate sa prirodom, jer i ja se po neki put iznenađujem koliko taj SPS može da trpi ovo kada vi nas napadate preko njih, a sedite sa njima. To bi otprilike bilo isto kada bih ja vas napadao sa pozicija Demokratske stranke i spočitavao vam DS. Ja ipak pravim neku razliku, da ipak ona postoji.

Nadam se da oko ovih nespornih činjenica i ne treba baš da se mnogo trudimo, ali je vrlo degutantno kada se izađe, pa kada se ono što je svima poznato okrene, predstavi, radi projektovane slike koja treba da se stvori o nečemu.

Srpska radikalna stranka nije za rat, ne želi rat, rat je srpskom narodu nametnut. Jedino je Srbima odgovarala bivša SFRJ, jer su u bivšoj SFRJ svi Srbi bili u jednoj državi.

Ali, kada krene ta priča i kada krene ta inverzija, onda to postaje ozbiljno, jer budi i sećanja i loše emocije i pogađa ljude koji su preživeli, koji su bili u prilici da vide sve te pakosti koje su se desile njihovoj rodbini i njihovoj familiji.

Mi kritikujemo politički sporazum i ovaj zakon koji predlažete, jer smatramo da za tu vrstu dobrosusedstva nisu ispunjeni uslovi, ali vam dajemo alternativu i kažemo – opšti propisi o carinskom prometu takođe garantuju te stvari.

Međutim, vi ste uslovljeni jednim sporazumom sa smrtonosnim poljupcem. To je taj problem, što je u pitanju smrtonosni poljubac koji ima za cilj da se sve zaboravi. Broz je to radio 1945. godine, Solana to radi od 2001. godine, to je ta opasnost. Istina treba da izađe na videlo i ja se prosto čudim da vi kao stranka u reči ova dva vaša predstavnika izbegavate istinu. Samo istina treba da se kaže. Ništa mi ne tražimo više od istine. Do istine moramo da dođemo zbog sebe, zbog naših pokolenja, zbog opasnosti da to može za 10, 15, 20 godina da se ponovi.

(Dušan Proroković, sa mesta: Neko je prodavao "ronhil".)

Uhapsite toga ko je prodavao "ronhil". Zoran Krasić ga nije prodavao. Nisam rekao da ste ga vi prodavali, ali nemojte da okrećete raspravu. Nemam nameru nikoga da branim ovde, samo vam ukazujem – jedna je istina, ljudi. Ta istina je na strani ovog naroda. Nemojte da gazite istinu zbog toga što je neko zaključio da ne sme da se potencira, da se otvori pitanje, da istorija kaže šta se desilo.

Istorija je rekla i SRS neće da dozvoli da neko piše nama istoriju šta se desilo ovde. Svakodnevno ima da pišemo, da iznosimo činjenice, da budući istoričari znaju šta je istina, šta se desilo, kako je neko na brutalan način rasturio jednu državu. Rasturanjem te države stradao je samo jedan narod. Svuda nas napadaju, a samo Srbi izbeglice. Svi se drugi vratili, jedino Srbi ne mogu da se vrate. To je istina. Nemam ništa protiv što vi branite ovaj sporazum, ali nemojte da gazite istinu.

Pravo na repliku na izlaganje Borka Ilića ima Nataša Jovanović. Molim vas, pa da zaključimo pretres.

Gospodine Iliću, Dejan Mikavica nije u sali, ali trebalo je Dušan Proroković da vas upozori da kao koalicioni partner SRS, doduše manjinski, u Novom Sadu ne možete da iznosite takve neistine i da u odsustvu kolege Igora Mirovića, naročito zbog toga što su to grube neistine, govorite stvari kojima pokušavate sebe samog da diskreditujete, odnosno i vašu stranku, pošto ste u koaliciji sa SRS u Novom Sadu, koja izuzetno dobro vodi taj grad, i gospođa Gojković kao njen gradonačelnik, i odbornička većina u Skupštini grada Kragujevca i direktori preduzeća, kao i Zavoda za izgradnju grada.

Što se tiče tog posla o kome govorite i stavljate ga pod sumnju i na takav način želite da diskvalifikujete taj neumorni rad kolege Igora Mirovića, valjda zbog toga što je za nepunih godinu dana Novi Sad, srpska Atina, zablistao sjajem kakav nikada nije viđen u tom gradu, a naročito za vreme vladavine DS-a, to niti je u redu, niti je korektno, samim tim što ste vi iz DSS-a. Neko je na to trebalo da vas upozori. Taj kamen kojim je gospodin Mirović ulepšao Novi Sad je iz Nemačke ili iz Belgije, ne znam tačno odakle, a tu tezu i priču su proturali Novaković i onaj žutaćki autonomaški lobi iz Novog Sada, koji se svojski trudi, ali bezuspešno, da diskredituje rad gospođe Maje Gojković i gospodina Igora Mirovića.

Što se tiče prodaje cigareta i šverca duvana na prostorima bivše Jugoslavije i onih koji su se najviše okoristili, gospodine Prorokoviću, srdačno vam preporučujem da pročitate knjigu koju je napisao naš predsednik (a tu ćete da prepoznate i te kako vrh dosovske bivše garniture i one koji vam se sada nude za saradnju), koja se zove "Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije".

On nije govorio samo o periodu od 2000. do 2003. godine, nego i o 1993. i 1994. godini i svim godinama kada je naša država bila pod sankcijama i o činjenici da su se pojedinci iz vrha dosovske vlasti i te kako okoristili i našli unosan posao švercujući cigarete.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, trebalo bi, u skladu sa članom 142. Poslovnika Narodne skupštine, da pitam da li predstavnik predlagača magistar Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč, ali on nije tu.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Dajem pauzu do 15,15 časova.

(Posle pauze – 15.20)

 

Poštovane dame i gospodo poslanici, dobar dan. Nastavljamo sa popodnevnim radom današnje sednice.

Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO KREDITU MEĐUNARODNOG UDRUŽENjA ZA RAZVOJ (STRUKTURNO PRILAGOĐAVANjE PRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE) (pojedinosti)

Istovremeno da obavestim sve vas da ćemo, po članu 85. Poslovnika, danas raditi najkasnije do završetka rasprave u pojedinostima one tačke koja bude na dnevnom redu pre 18,00 časova.

Nadam se da ćemo biti efikasni i da ćemo u stvari završiti pre toga, ali to zavisi od diskusije. Hvala vam mnogo.

U tom slučaju sednice neće biti sutra; pretpostavljam, ne mogu to sada da znam, da ćemo onda najverovatnije zakazati glasanje za ponedeljak, tako da možete da rasporedite svoje obaveze. Hvala vam mnogo.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vojislav Milajić, Božidar Koprivica, Aleksandar Đorđević, Igor Bečić i Dragan Živkov.

Primili ste izveštaj Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima koji su podneti na Predlog zakona.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.

Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.

Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite. Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, čini mi se da ova skupština počinje da daje za sve i svašta kontragarancije. Evo sad ovde je Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj, pa se još i kaže da će sredstva biti utrošena za strukturno prilagođavanje privrede Republike Srbije.
U samom naslovu ne vidi se mnogo toga. Već u ovom prvom članu uočavaju se određene nelogičnosti, a to je da Republika Srbija preuzima obavezu da kao kontragarant izmiri obaveze Srbije i Crne Gore, u iznosu od 55 miliona specijalnih prava vučenja, po osnovu Sporazuma o kreditu za razvoj – kredit za strukturno prilagođavanje između Savezne Republike Jugoslavije i Međunarodnog udruženja za razvoj, potpisanog 5. februara 2002. godine, koji je potvrđen Zakonom o potvrđivanju Sporazuma o kreditu za razvoj – kredit za strukturno prilagođavanje između Savezne Republike Jugoslavije i Međunarodnog udruženja za razvoj, sa prilozima. Pa se kaže da je taj zakon objavljen u "Službenom listu Savezne Republike Jugoslavije", broj 2/02.
Izgleda da posle 5. oktobra nije bilo dovoljno da se odreknemo kontinuiteta SFRJ, već je Vojislav Koštunica, na način koji Ustavom nije predviđen, bez saglasnosti Savezne skupštine, zatražio prijem Savezne Republike Jugoslavije kao nove članice Ujedinjenih nacija. Ni to nije bilo dovoljno, pa je napravljen Beogradski sporazum, koji opet na neustavan način ukida jednu državu i pravi nazovidržavu koja se zove državna zajednica Srbije i Crne Gore.
E sad ni to nije dovoljno, pa ajde da uništimo i državnu zajednicu, ali to više ne može na nivou Savezne skupštine ili Skupštine državne zajednice, nazovite je kako god hoćete, već to moraju parlamenti i jedne i druge članice da urade na neki način. E jedan od načina uništavanja državne zajednice bez referenduma je i davanje saglasnosti i garancije kao u ovom slučaju.
Postavlja se pitanje zašto Narodna skupština Republike Srbije treba da bude kontragarant. Navodno, po nekom zakonu ima obaveze itd. Međutim Savezna skupština je to već rešila, još onda Savezne Republike Jugoslavije, ratifikovala je taj sporazum, dala mu snagu zakona. Zašto se sad traži saglasnost Republike Srbije? Očigledno je da vlasnik kredita, odnosno Međunarodno udruženje za razvoj više ne priznaje državnu zajednicu kao pravni subjekt i to je razlog zašto mi treba, po njihovim diktatima i njihovim uslovima, da se odreknemo neke zajedničke države.
Ta državna zajednica jeste članica Ujedinjenih nacija, međunarodno priznati pravni subjekt, a evo mi je sad sami ovde, bez referenduma koji je raspisan u Crnoj Gori i koji mafijaško separatističkim snagama u Crnoj Gori neće da uspe... E to što njima neće da uspe, to ćemo mi da uradimo ovde dajući ovakve kontragarancije, ovakve saglasnosti, za novac koji je već odavno uzet, odavno potrošen.
Dalje, postavlja se pitanje kakvo je to strukturno prilagođavanje između Republike Srbije i koga još, EU? Šta mi to prilagođavamo EU? Da li smo za jedan jedini korak, kada je u pitanju naša privreda, bliži EU? Nismo. Da li je otvorena neka nova fabrika? Nije. Da li je poboljšana tehnologija postojeće industrije? Nije.
Šta se desilo – ono malo preduzeća koja su radila na tržišnim principima i koja su uspevala, zahvaljujući određenom sticaju okolnosti, da opstanu i posle 5. oktobra, prodata su budzašto. Nije bilo nekih velikih ulaganja u te privredne subjekte. Država ništa nije uradila po tom pitanju.
Pljačkaška privatizacija se nastavlja. Prodavane su cementare tri odjednom za cenu manju koliko jedna vredi, dok je Vlahović bio ministar za privatizaciju. Sada imamo situaciju da je na redu ono što ni DOS nije smeo da privatizuje, a to su: Naftna industrija Srbije, Elektroprivreda Srbije, Železnica Srbije. Sve se polako razdvaja u manje celine, valjda sa nadom da će tako, u manjim celinama, taj poklon manje da zapada u oči građanima Srbije.
Da li je to strukturno prilagođavanje privrede Republike Srbije, za koje je potrošeno 70 miliona američkih dolara? Šta je u pitanju? Zašto dajemo kontragaranciju sami sebi, jer u krajnjem slučaju u samom zakonu piše da je korisnik kredita Republika Srbija. Kredit je na ime Republike Srbije uzela SRJ, i sada sami sebi dajemo kontragaranciju.
Kako ćemo, ako ne otplaćujemo tu garanciju, da aktiviramo kontragaranciju, sami sebi? Ovo su gluposti od ovakvih zakonskih predloga.
Voleo bih da je tu ministar finansija, koji je ovlašćen predstavnik Vlade po ovim tačkama dnevnog reda. Vrlo malo je pričao o ovim zakonima. Izgleda da juri Kljajevića. Zahvaljujući ovoj skupštinskoj većini taj sudija Kljajević nije razrešen 2004. godine. Sada ga hapsite. Imao je čovek vremena još dve godine, još kojih 10-20 miliona evra, da još nekoliko privrednih subjekata privatizuje kroz stečaj, gde će opet i Đilas i kompanija, zajedno sa Borisom Tadićem, još kojih 10-20 miliona evra da stave u džep. Izgleda da je to malo prevršilo meru, pa ste eto rešili da ga sklonite, izgleda da nije dovoljno dobro delio novac sa nekima. To je razlog.
Znači, 70 miliona dolara se troši tako što ćemo preduzeća da guramo u stečaj, tako što ćemo od njih da pravimo manje celine da bi ih za što manje pare prodali ko zna kome.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.