Dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi u pojedinostima o prethodnom zakonu, a on se zove prvi kredit za strukturno prilagođavanje Republike Srbije, a ovo se sada zove drugi kredit... Znači, nije bilo dovoljno 70 miliona dolara. Izgleda da apetiti polako rastu. Onih 70 miliona dolara trošila je vlada DOS-a, na čelu sa dva premijera, a 16. decembra 2004. godine nova DOS-ova vlada, malo krnji DOS, ali DOS ponovo uzima kredit, lepo ime mu i daje - drugi kredit, i ponovo nastavlja sa zaduživanjem Republike Srbije.
Izgleda da ona sredstva nisu bila dovoljna za tajkune u Srbiji. Potrebno je još malo para da se građani zaduže, potrebno je da se još ponegde ponešto zaradi. Eto, sada ovde imamo i zakon koji se zove zakon o davanju kontragarancija Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj (drugi kredit za strukturno prilagođavanje - Republika Srbija).
Znači, u onom prvom talasu prilagođavanja, kada su prodavane cementare, kada je prodavana hemijska industrija koja je mogla da radi i da bude prodata po većoj ceni, industrija lekova itd, to su bila ta strukturna prilagođavanja. Sa tim parama ne možemo ni prvi kredit da vratimo, koliko smo dobili od privatizacije. Sada je potrebno još malo para da se i ovo malo privrede koja je ostala rasproda, ali pre toga strukturno mora da se prilagodi.
Šta je to strukturno prilagođavanje? Da li to znači da, recimo, kada su u pitanju cene električne energije, strukturno prilagođavanje jeste povećanje cene električne energije? Da li su za to potrebni krediti? Ne, potreban je zahtev EPS-a, saglasnost Vlade Republike Srbije i eto novih cena, kao pre nekoliko dana. Je li potreban novac za rast cena nafte i naftnih derivata? Pa i nije nešto. Znači, to će uraditi NIS, podneće zahtev, Vlada Republike Srbije će dati saglasnost.
Doduše, i Vlada Republike Srbije ima veliki udeo u poskupljenju nafte i naftnih derivata, ne samo svetska cena nafte na tržištu, već i poreska politika koju ova vlada vodi kroz akcize, kroz poreze na dodatu vrednost, kroz monopol kada je u pitanju uvoz nafte i naftnih derivata. Samo Vlada može da uvozi naftne derivate, niko ne može da ih kupi na svetskom tržištu slobodno. Može da kupi, doduše, sirovu naftu, da je da ovde na preradu i opet pod nepovoljnim uslovima da je plasira na tržište.
To je strukturno prilagođavanje privrede Republike Srbije. Da li je strukturno prilagođavanje Republike Srbije to što ova vlada ima nameru da prodaje javna komunalna preduzeća, kao što su vodovod, kanalizacija, smeće. Da li je to strukturno prilagođavanje Republike Srbije, da se proda?
U zemljama koje su nam u okruženju i koje su to radile pre nekoliko godina, da ne kažem pre desetak godina i više, sada je situacija da država otkupljuje ponovo preduzeća po mnogo većoj ceni nego što ih je pre desetak godina prodala, jer je jednostavno izgubila potpuno kontrolu nad radom tih preduzeća i ta preduzeća su ugrozila životni standard njihovih građana. Hoćemo li mi da se naučimo na tuđim greškama ili moramo na svojim? Naš narod ima jednu izreku – pametan se uči na tuđim greškama, a budala na svojim. Izgleda mi da ni na svojim greškama ništa nismo naučili, a kamoli na tuđim.
Da li je strukturno prilagođavanje Republike Srbije to što ćemo da prodamo Elektroprivredu? Da li je strukturno prilagođavanje Republike Srbije što će u svim tim procesima koje sam sada nabrojao jedan veliki broj radnika da ostane bez posla? Da li će ovaj novac da bude bar korišćen za socijalni program? Neće. Završiće kod nekih nazovistručnjaka koji će da debelo naplate izradu analize, efekte itd. ovih programa; debelo da naplate, debelo da nas zaduže.
Ko je za to odgovoran? Vlada Republike Srbije. Ni ova Vlada Republike Srbije ništa nije bolja od one prethodne. Doduše, oni u prethodnoj vladi su se smejali i uništavali Republiku Srbiju, a ovi u novoj vladi se mršte, kao žao im je, ali rade isti posao.

Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milivoje Vuković.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Izvolite, gospodine Vukoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj (drugi kredit za strukturno prilagođavanje - Republika Srbija), koji glasi: "Član 3. briše se". Ko zna koliko će još biti kredita. Ovo je tek drugi, sledi treći, četvrti, ko zna.
Ovo je još jedan zakon u nizu vaših promašenih zakona i zato smo mi iz Srpske radikalne stranke morali da podnesemo amandmane na zakon, koji su istovetni, jer smo želeli da se celi zakon briše, tj. da se povuče iz procedure, jer on ne donosi ništa dobro građanima ove naše zemlje, nego samo nova zaduživanja i dalje siromašenje. Ovim zakonom se legalizuje dalja pljačka i uništavanje države.
Mnogi od vas kažu da mi radikali i nemamo neke prave amandmane, nego samo "briše se". Normalno da za svaki član predlažemo da se briše kada smo u suštini protiv celog zakona.
Ali, pitam ja vas, kako Vlada odgovara zašto se koji amandman ne prihvata. Iako su svi članovi zakona različiti, Vlada u obrazloženju zašto se ne prihvata amandman ima isti odgovor za sve članove zakona.
Po vama, to je normalno. Ja ipak mislim da je logičnije i bliže zdravom razumu to što ako smo protiv celog zakona za svaki član tražimo da se briše.
Takođe mi nije jasna žurba Vlade u vezi sa donošenjem ovakvog zakona. Zašto ovoliko žurimo, a ne sačekamo referendum u Crnoj Gori da vidimo šta će biti od zajedničke države. Donekle mi je ovo jasno ako su ovaj zakon predložili ovi eksperti iz G17 plus, jer se oni otvoreno zalažu za raspad državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Mislim da je potrebno prestati sa daljim zaduživanjem, zato što je ova vlada, kao i prethodna, nesposobna da vodi državu, što se vidi u povećanju broja nezaposlenih, padu životnog standarda i proizvodnje u celini, tako da ovakvi krediti postaju besmisleni i samo predstavljaju teret državi i narodu.
Očito je i da Međunarodno udruženje za razvoj više ne priznaje Srbiju i Crnu Goru kao državu, pa se prihvatanjem ovakvih zakonskih predloga od strane Skupštine Srbije unapred rastura i ponižava država.
U članu 3, na koji sam podneo amandman, piše: "Korisnik kredita po osnovu Sporazuma o kreditu za razvoj iz člana 1. ovog zakona je Republika Srbija (u daljem tekstu: korisnik kredita)."
Mislim da je ovo obična glupost, a to vam je u prethodnom predlogu zakona odlično objasnio moj kolega Krasić. On vam je rekao da nije moguće da sam korisnik kredita bude garant, tj. da daje kontragarancije za kredit sam sebi. Pa i radi ovoga mislim da bi Vlada trebalo da prihvati ovaj moj amandman.

Još neko? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovo je amandman gospodina Stevovića koji se odnosi na član 4. Predloga zakona. Nema razlike između ovog predloga zakona i onog o kojem smo malopre pričali. Ovo je neka druga faza, drugi kredit za strukturno prilagođavanje Republike Srbije.
Jedan jedini razlog zbog čega se odbijaju naši amandmani otprilike glasi ovako, po mišljenju Vlade... Oni se pozivaju na Zakon o zaduživanju kojim je propisano da će Republika Srbija dati Srbiji i Crnoj Gori kontragaranciju, kojom će garantovati urednu otplatu kredita.
Znači, Srbija garantuje Srbiji i Crnoj Gori da će Srbija uredno da otplaćuje kredit. Sredstvima ovog kredita realizovaće se projekti čiji je cilj jačanje finansijskog sistema i održavanje makroekonomske stabilnosti.
U prevodu znači da kredit treba da se koristi za operacije koje su u nadležnosti Narodne banke Srbije, kako bi se očuvao kurs, kako bi se blagovremeno intervenisalo da se očuva kurs i kako bi na jednom mestu bila sredstva za onaj dan kada treba da se kredit vrati. Gde su ta sredstva? Za sada ne znamo, čekamo izveštaj Narodne banke Srbije, da vidimo koliko je sredstava u kom trezoru i kakva je struktura deviznih rezervi. Ali, o tom potom.
Znači održavanje ove stvarnosti da imamo stabilan dinar. On je toliko stabilan da praktično dovodi u pitanje i obesmišljava privrednu aktivnost, ako se ima u vidu da nam je tržište otvoreno za stranu robu, a da naši izvoznici zbog ovakve politike kursa dinara gube.
To znači da u kontinuitetu imamo uništavanje domaće proizvodnje, počev od bombardovanja, preko kriznih štabova Miroljuba Labusa i Vojislava Koštunice, bar tako je rekao Miroljub Labus – da je ideja o uvođenju kriznih štabova u oktobru, novembru i decembru 2000. godine bila njegova, da je Koštunica dao saglasnost.
I onda se sećate kada je krenulo ono – ko prvi do fabrike njegova fabrika; i do suda – njemu mesto predsednika suda itd. Znači, ovo je kontinuitet jedne politike koja je svetlost dobila paljevinom Savezne skupštine.
U članu 4. reguliše se na jedan vrlo ozbiljan način kako će onaj ko daje kontragaranciju nekome ko pitanje je da li postoji kao pravno lice koje može da snosi odgovornost garantuje za sebe samog da će on uredno da vraća kredit.
U prevodu ovo znači hipoteka. Za iznos ovih sredstava ovde je stavljena hipoteka, što znači – ako se ne vrati, izvol′te zemlja, izaberite samo parcelu, izaberite količinu, to je tu.
Pa naravno da mi ne možemo da glasamo za ovo, to ne treba očekivati od nas, jer kada bismo glasali za ovaj predlog zakona mi verovatno kao stranka više ne bismo imali opravdanje da postojimo. Jednostavno, na političkoj sceni u Srbiji mora da postoji neka razlika i da postoji makar jedna stranka kojoj je stalo da se sačuva Srbija.
Verovatno oni koji prate ovaj prenos mogu da zaključe ko su oni koji uporno, povodom svake tačke dnevnog reda, povodom svakog člana predloga zakona, izlaze i skidaju ovu masku sa ovog dvojca koji vlada u Srbiji i jednostavno pokazuju građanima šta ih je to snašlo od 5. oktobra, sa manje ili više istim vladama demokratske opozicije Srbije.
Što se budemo pre orijentisali u prostoru i vremenu, verujte, biće nam lakše da izađemo iz ove krize.
Ova kriza će kod nas poprilično da potraje, to da znate, jer, opet ponavljam, Međunarodno udruženje za razvoj kada da kredit to je otprilike sa istim efektima kao zemlja preko koje prođu trupe NATO pakta. Tamo gde vojnička čizma prođe godinama ne raste ništa. Civilni aspekt vojnih cipela i vojnih čizama jeste Međunarodno udruženje za razvoj. Ono tako politički deluje, mnogo lepo samo zvuči – makroekonomska stabilnost i finansijsko tržište, ali u svakodnevnom životu i sami znate da to ništa ne znači ili da ima svoje negativno značenje.
Rešavamo ovu enigmu ko laže, a ko govori istinu, rešavamo enigmu da li postoji teorija zavere. Ona verovatno ne postoji, ali po pristalicama te teorije šta god se predvidi i kaže da će da se desi to se i desi. Tako nas je zadesila i ta elementarna nepogoda, zvana ova vlada, koja na ovakav način strukturno prilagođava da više čak ni trava ne raste kod nas.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, predstavnik predlagača ne želi da da završnu reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO KREDITU MEĐUNARODNOG UDRUŽENjA ZA RAZVOJ (KREDIT ZA RAZVOJ PRIVATNOG I FINANSIJSKOG SEKTORA) (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Lazar Čavić, Darko Glišić, Miloš Dišić, Milorad Krstin i Milovan Radovanović.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Lazar Čavić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Arsiću. Narodni poslanik Veroljub Arsić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, ne bih se složio sa konstatacijom da ovlašćeni predstavnik predlagača ne želi da da završnu reč kada je rasprava o pojedinostima u pitanju. Ovlašćeni predstavnik predlagača, ministar finansija u Vladi Republike Srbije, Mlađan Dinkić nije tu. Čak i da ne želi da da završnu reč ipak mora da bude u ovoj sali. Jedino ako niste u nekom domenu naučne fantastike, pa možda spiritualno čovek ovde prisustvuje, pa je to jedino na takav način moguće.
Slični su zakoni, predlozi, članovi, maltene samo što nisu prepisani. Razlikuje se malo iznos, razlikuje se dan, odnosno datum kada se zadužuju građani Republike Srbije, a i imena samih zakona su vrlo slična: zakon o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj (prvi kredit za programski razvoj politike u privatnom i finansijskom sektoru). Pazite, prvi, znači biće još kredita, biće još ovakvih kontragarancija. Još ćemo da zadužujemo građane Srbije.
Sad postavljam pitanje – a šta se to dešava u privatnom i finansijskom sektoru i šta mi to prilagođavamo u privatnom sektoru? Šta, hoćemo li da organizujemo seminare za privatnike, da im objašnjavamo kako se zarađuje novac? Hoćemo li da otvaramo berze i po manjim mestima? Hoćemo li da prodajemo hartije od vrednosti koje emituje Republika? Pa zna se ko je privilegovan da otkupljuje te hartije od vrednosti. Najveće količine hartija od vrednosti kupiše ona dvojica: Vuk Hamović i Vojin Lazarević. Otkupiše i staru deviznu štednju. Na 100 maraka ili evra stare devizne štednje plaćali su 60, sačekali su par godina i dobri su skoro na dinar dinar, ako ne i više.
Šta se to dešava u privatnom sektoru pa su potrebni krediti? Hoće li država da stimuliše mala i srednja preduzeća koja uspevaju da svoje proizvode plasiraju na međunarodnom tržištu? Neće. Mi smo osnovali Agenciju za promociju izvoza čisto radi toga, eto, ako se još neko zaposli, još neki organ uprave izmisli, ali pravi izvoznici, pravi preduzetnici nemaju od toga neke bitne koristi.
Da li država stimuliše izvoz? Nimalo, ni jedan jedini dinar u budžetu Republike Srbije nije predviđen za stimulisanje izvoza. A sve države, čak i u okruženju, to rade. Mi smo doneli zakon o antimonopolskom položaju i Zakon o zaštiti cena, gde pokušavamo, ali zakon je tako loše napisan da je neupotrebljiv, da zaštitimo domaću privredu od uticaja subvencija država u okruženju. Je li primenjena neka odredba tog zakona? Nije. Hoće li? Neće nikada.
Ali, zato nije problem da zadužimo državu za 38 miliona specijalnih prava vučenja.
Do sada ste pisali 38 miliona sa šest nula, sada pišete 38 pa slovima miliona, verovatno da bi se zakoni koji idu jedan za drugim razlikovali makar malo jedan od drugog. Znači, negde između 45 i 50 miliona dolara.
Nikoga nema iz Vlade Republike Srbije da nam objasni kakav je to programski razvoj, u kojim etapama će da bude osmišljen, kako će da se sprovodi, u koje namene će sredstva da budu korišćena. Kada je bila rasprava u načelu ministar u Vladi Srbije, ovde odsutan, nije ni spomenuo, ni slovo nije rekao, nije čak ni pročitao koji je zakon u pitanju. Jednostavno, čovek održa neku besedu od desetak minuta za 12 zakonskih predloga.
Očekivao sam više od jednog ministra, čak i od onih nepismenih, kao što je bio prethodni ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, koji je fakultet upisao kada sam počeo da učim da hodam pa ga još nije završio, znači, i on je znao duže da priča.
Skupština Republike Srbije, narodni poslanici, osim imena zakona i koliko građane Republike Srbije treba da zaduže, ne znaju, zato što nema predstavnika Vlade, kako će taj novac da se troši, kakav je to program i da li vredi uopšte da damo saglasnost na jedno ovakvo zaduženje.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Dišić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj (kredit za razvoj privatnog i finansijskog sektora).
Veoma je interesantno, a biće vam jasno zašto tražim da se član 4. briše. Naime, član 4. kaže: "Sredstva za otplatu kredita po osnovu Sporazuma o kreditu za razvoj iz člana 1. ovog zakona obezbediće korisnik kredita."
Valjda je logično da korisnik kredita bude taj koji će vraćati kredit. Ne može Milorad Krstin da pozajmi pare predsedniku Skupštine gospodinu Markoviću i da ja budem zadužen da vratim sam sebi te pare.
Međutim, ima tu nešto interesantnije – korisnik kredita je dužan da sredstva za otplatu kredita obezbeđuje prema planu otplate za sva povučena sredstva, u iznosu koji uključuje dospelu glavnicu, naknadu za angažovanje sredstava kredita, manipulativne troškove kredita i ostale troškove. Vidite koliko nas košta jedan takav kredit. Ovde se kaže – prvi kredit za programski razvoj politike u privatnom i finansijskom sektoru.
Juče u novinama pročitah nešto veoma interesantno, što je izjavio prof. dr Mlađan Kovačević iz Instituta ekonomskih nauka. Kaže – po kriterijumima Svetske banke Srbija je visoko zadužena zemlja, jer je njen dug na kraju godine bio više od 2,2 puta veći od izvoza robe i usluga. Izvoz iz Srbije u 2005. godini iznosio je 6,2 milijarde dolara, a spoljni dug 15,5 milijardi i nijedna od ovih 26 zemalja u tranziciji nema tako nepovoljan odnos. Govorim o nepovoljnom odnosu.
Kada bih povezao malo i 9. tačku, gde smo imali isto davanje kontragarancija, ali za revitalizaciju sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, ne mogu da ne spomenem, pošto vidim da ovde imam samo jednog kolegu koji je iz Odbora za poljoprivredu, da već godinu dana članovi Odbora za poljoprivredu traže od Ministarstva poljoprivrede da nam se dostavi, pošto je iz Fonda za razvoj za sisteme za navodnjavanje dato 180 miliona dinara i kažu da su tri subjekta dobila po 60 miliona...
Mi tražimo godinu dana na Odboru za poljoprivredu od nekoga iz Ministarstva i nisu se udostojili da nam još kažu koja su to tri subjekta. Zar nije logičnije da dobije njih 60 po tri miliona, nego troje po 60 miliona? Kada vidimo grejs-period od godinu dana, znači da ostaju četiri godine po 15 miliona da otplaćuje taj kredit.
Ne mogu da ne spomenem to isto Ministarstvo poljoprivrede, koje je na zdušan način i veoma, da kažem, za njih povoljan nateralo zemljoradnike da prijave svoja poljoprivredna gazdinstva i da registruju.
Kaže – dobićete kredite, kratkoročne, dugoročne, bespovratne. I, gle čuda, od 750.000 domaćinstava u Srbiji registrovalo se oko 150. Ove godine pustiše kratkoročni kredit 6. marta u podne, a već 9. marta pre podne su obustavili, jer je tobož traženo već 16.000 kredita, a oni su u stanju, kao, 11.000 kredita da odobre, govorim o kratkoročnim kreditima.
Međutim, u Srednjebanatskom okrugu u bankama koje daju te kratkoročne i dugoročne kredite dolazimo do saznanja da je ne hiljadu iz te banke, ne 200, ni 100 nije dobilo kratkoročne kredite, a vidite ovde donosimo zakone, kontragarancije, poljoprivreda je dobila, Ministarstvo finansija je dužno da uz Ministarstvo poljoprivrede, koje obećava putem medija, putem Skupštine... A izgleda, ovde je – ko bliži vatri taj se pre i ogreje.
Prema tome, gospodo, nemojte prolongirati neke kredite koji nisu dostupni svakom zemljoradniku. Šta će biti ako se svih 750.000 domaćinstava registruje, a dobije samo 11.000 registrovanih domaćinstava kredite? Šta ćete sa ostalih 740.000? A da ne pričam o dugoročnim kreditima, pojedini članovi Odbora koji su dobijali i po 30.000 evra kredite...
Prema tome, SRS za ovaj set zakona o kontragarancijama Srbije Srbiji i Crnoj Gori neće glasati, a dobro bi bilo da ministar, koji fizički nije prisutan, a duhovno izgleda jeste, u ovoj skupštini, dobro razmisli i da se od nekih stvari, posebno kada su u pitanju krediti, jednostavno ogradi.

Hvala, gospodine Krstin. Hvala na onoj lepoj ponudi, mada nisam razumeo, za ovih 50 godina nisam podigao nikad kredit, ali je dobra ideja. Zahvaljujem.
Po istom amandmanu narodni poslanik Mika Vlaović