Nije po amandmanu. Gospodin Krstin je verovatno slučajno izrekao nešto što ne odgovara istini. Niko iz Odbora za poljoprivredu nije dobio kredit, bar koliko ja znam.

Hvala vam. Nisam ni ja tako shvatio. Shvatio sam iz Odbora koji je odlučivao, da li je to? Objasniće gospodin Krstin.

Gospodine Vlaoviću, pitajte gospodina Rafailovića koliko je njegov sin dobio kredita.

Ne verujem da je ičiji sin član odbora. Hvala vam.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Kakve veze čovek ima sa svojim sinom, on mu je samo otac i ništa drugo. Dete nema pravo da uzme kredit ako mu je otac u tom odboru. Neumesno je što neko to traži. To je kao ona priča – nije to moja benzinska pumpa, to je ženina, šta ja imam sa njom.
To je gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović; šta on ima sa ženinim benzinskim pumpama, to je za njega, izgleda mi, sitna lova. Dobro, to rade zajedno, složna porodica, nema šta.
(Predsednik: Molim vas, bez dobacivanja, nije u redu. Nastavite, gospodine Arsiću.)
Želim da kažem u neku ruku da su ovi zakoni u principu i besmisleni, jer po Zakonu o budžetskom sistemu Republike Srbije i Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu ova sredstva su već opredeljena. Ili tek treba da radimo izmene i dopune Zakona o budžetu, pa onda da predvidimo ova sredstva za otplatu ovih kredita.
Postavlja se pitanje šta je starije – kokoška ili jaje; ako je već budžetom Republike Srbije predviđeno i ako postoje predviđena sredstva, onda je sasvim besmisleno donositi zakon o davanju kontragarancije. Lepo se kaže u članu 4. da će sredstva za kredit biti vraćena iz budžeta Republike Srbije. Ili, ako izglasamo ovo, a sredstva nisu opredeljena u budžetu Republike Srbije, da li to znači da ćemo biti u obavezi i takav budžet da prihvatimo? Šta ako se ne prihvati u budžetu Republike Srbije?
Ovakvi zakonski predlozi su, u pravom smislu reči, besmisleni, a pogotovo, ponovo to ponavljam, što ne znamo u koju će svrhu biti trošen ovaj novac, kakav je to programski razvoj, koji mu je cilj, da li će novac dobiti privreda, da li će dobiti samo oni koji osmisle taj program, na razne analize efekata itd. Najčešće po onom – znate šta, završiću ti jedan posao, ali prvo moraš da se zadužiš kod mene, pa ćeš dobiti to što si tražio i na kraju ćeš to platiti, i uslugu, i kredit, i kamatu i glavnicu, znači, za jednu stvar nekoliko puta. Tako da ovakve zakonske predloge, pogotovo sada kada nema ovlašćenog predstavnika predlagača, Vlade Republike Srbije, koju u ovoj skupštini po ovoj tački dnevnog reda predstavlja Mlađan Dinkić, nema ga ovde u sali, jedino da je spiritualno ovde prisutan...
Da li to znači da onaj ko nam daje ova sredstva, odnosno kredit, postavlja i druge uslove, osim da kredit bude vraćen i da namenski bude potrošen? Da li ćemo morati da koristimo i neke druge njihove usluge za koje ćemo takođe izdvojiti značajna materijalna sredstva, da li imaju povlašćene proizvođače razne opreme, da li nas uslovljavaju da ovim novcem ta njihova oprema bude kupljena itd.
Mnogo pitanja, a na ta pitanja nema ko da odgovori, a nema ko ni da odgovori da li se u ime Vlade Republike Srbije, pred narodnim poslanicima, ovaj amandman prihvata ili odbija.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu, koji je Vlada odbila? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.) Nije prisutan, molim vas, nema razloga da vam se priviđa.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 16. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO KREDITU MEĐUNARODNOG UDRUŽENjA ZA RAZVOJ (PRVI KREDIT ZA PROGRAMSKI RAZVOJ POLITIKE U PRIVATNOM I FINANSIJSKOM SEKTORU) (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zlatan Jovanović, Milorad Mirčić, Boban Vojinović, Mita Avramov i Dragan Čolić.
Primili se izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Boban Vojinović.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Mita Avramov.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mita Avramov.
Još jednom javno upozoravam i priključujem se upozorenju koje su neki poslanici dali svim članovima Zakonodavnog odbora: amandmani mogu da se odbace ili da se kaže da li su pravno mogući. Formulacija da se amandman odbija na Zakonodavnom odboru nije moguća. Hvala vam. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se radi o Predlogu zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj (prvi kredit za programski razvoj politike u privatnom i finansijskom sektoru), SRS je i u ovom slučaju, kao i u prethodnim, predložila da se ove tačke brišu.
Takođe, predložio sam da se član 4. briše uz obrazloženje – potrebno je prestati sa daljim zaduživanjem, pogotovo iz razloga što je ova vlada, kao i prethodna, nesposobna da vodi državu, što se vidi u povećanju broja nezaposlenih, padu životnog standarda, proizvodnje u celini, tako da ovi krediti postaju besmisleni i samo predstavljaju teret državi i narodu. Očigledno je da Međunarodno udruženje za razvoj više ne priznaje Srbiju i Crnu Goru kao državu, pa se prihvatanjem ovakvih zakonskih predloga od strane Skupštine Srbije unapred rastura i ponižava država.
Razumeo bih da se dižu krediti, najverovatnije i građani, da mi gradimo industriju, fabrike, da upošljavamo ljude, da nešto proizvedemo i da to nešto što proizvedemo prodamo na tržištu, da se vrati deo sredstava i da ima iz čega da se otplaćuje kredit. Ovakvo naknadno zaduženje, ne znam odakle i iz čega ćemo vratiti sve te pare za koje ova vlada želi da zaduži kompletnu državu.
Nekome će biti sigurno dobro, neko će da postane, i iz ove vlade, kao i prethodne, veliki kapitalista i da ima svoju firmu, svoju fabriku, da radi i da ga baš briga. A ni za jednog ne može da se dokaže odakle mu te pare, a zna se da je bio, recimo predsednik prethodne vlade. On sada ima firmu, čovek radi, sposoban je, zarađuje ogromne pare, ali ne znam odakle mu pare da otvori tu firmu.
Takođe, kada se radi o ovim kreditima, SRS ima stav da se ne dižu više krediti, da se okrenemo sami sebi i da vidimo kakve imamo resurse, da nešto radimo, da nešto proizvedemo, da prodamo, da dođemo do zdravih para kako bismo mogli da vratimo one kredite sa kojima smo već zaduženi, a ne da se zadužujemo još naknadno.
Mislim da se ti krediti nikada neće moći vratiti na ovakav način, jednostavno će biti samo ustupaka; prave se ustupci za prodaju raznih firmi, najverovatnije iz ovih kredita, jer se kaže – daćemo vam kredit ako vi nama date da kupimo Železaru "Smederevo", navodim primer. Ta cena mora da se obezvredi, da se kupi za što manje para, kako bi neko mogao da te pare koje je uložio u tu fabriku izvuče već za prvih šest meseci, a ne godinu dana, i to mu je dugo, i kasnije samo da zarađuje; ako mu se to dalje ne sviđa, da nađe jednog partnera, pošto su oni tamo svi zajedno u tim klubovima, da preproda tu firmu po pravoj vrednosti, a neko uvek iza svega toga profitira.
Kao što se profitiralo iz cementara, i beočinske i ove dole u Srbiji, mislim na Popovac... Obe su, ali mislio sam dole na jugu. Zna se ko je profitirao...
(Predsednik: Molim vas, gospodine Avramov, da ne uznemiravamo građane. Dakle, u centralnoj Srbiji je Popovac, budite ljubazni i molim vas, gospodine Krasiću, da ne dobacujemo. Izvolite.)
Zahvaljujem. Tako se i ovde želi na sličan način. Imam jednu interesantnu priču: zamislite, u Šidu se prodaje "Srem", mesna industrija, već duže vreme; "Srem" mesna industrija je bio gigant i u ondašnjoj Jugoslaviji, fabrika koja je imala certifikat za izvoz, ali nikako da se proda i sve ovih će dana, te do kraja ove, do kraja one godine, ali ni do dan-danas firma se još nije prodala, čeka se da se što više obezvredi. Firma koja je zapošljavala 1.700 radnika i koja je imala od njive do trpeze apsolutno sve zaokruženo, celokupnu proizvodnju.
Pojavi se "Delta banka", počne da otkupljuje akcije, otera tamo nekog stranca koji je došao, pa onda stane i ona, neće dalje da otkupljuje, ne zna se šta će, pa najbolje da oni odu u stečaj, pa ako se u stečaju kupi fabrika, radnici neće dobiti svoje deonice koje imaju u toj fabrici i tako dalje. Pa se pojavi "Viktorija grupa", hoće oni da kupe tu fabriku, pa "Delta banka" kaže, dođe Mišković i opet kaže – ne može, to ćemo mi da kupimo, pa su stalno prepiranja ko će da uzme, ko neće, a njena vrednost pada svakog dana.
Desiće se to da će opet neko kupiti za male pare, da će uložiti takođe male pare da se to nešto malo renovira, da se samo okreči, kako oni to znaju, da se ošiša trava i da se proda za mnogo veće pare, pa da se te pare vrate u banku od koje su uzete, a ona razlika za prodaju ne zna se gde je. To smo već videli do sada u iks slučajeva, tako će se to desiti najverovatnije i ovde, što je nama mnogo žao, jer imamo želju, pokušali smo i preko lokalne samouprave da napravimo tu pravu priču, da se nađe pravi kupac koji će kupiti tu fabriku, koji bi pokrenuo tu fabriku, ali sve ide jako teško, jer nekome to još uvek nije u interesu. Kada se pojavi neko sa interesom, to će se veoma brzo prodati.
Zašto država ne bi uložila tu deo para, pa makar i iz kredita, da se to pokrene, dakle, fabrika koja ima svoju zemlju, svoje farme, svoju fabriku stočne hrane, koja ima na Balkanu sigurno najmoderniju klanicu, koja može da pravi sve prerađevine, pa da je pokrenemo, da pravimo te prerađevine, da to izvozimo, da bismo mogli da otplaćujemo te kredite koje ćemo dobiti. Da se radi to na takav način, mislim da bi ovde bili svi zadovoljni i da bismo i mi glasali za ove kredite i da bi sigurno bila jednoglasna odluka u ovom parlamentu. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Pošto su svi ovi zakoni, bukvalno rečeno, slični, razlika je samo u iznosima sredstava i vrlo čudnoj nameni tih sredstava, kod ovog kredita u pitanju je 38 miliona specijalno vučenih prava, to je oko 50 miliona dolara, mada se u naslovu navodi da je to prvi kredit za programski razvoj politike u privatnom i finansijskom sektoru.
Ništa vam ne znači ovaj naziv, jer sada ćete da čujete šta je prava pozadina ovog kredita.
Pre nego što pročitam ovo što je Vlada napisala, čak mi ne daju ni mogućnost da lažem, samo ih citiram, želim samo da vam skrenem pažnju da i ove i prošle godine kada je usvajan budžet za 2006. godinu rečeno je da su sva sredstva planirana budžetom iz realnih izvora, da nema deficitarnog finansiranja budžeta Republike Srbije i da postoji strašan suficit. Toliko je veliki taj suficit da čuveni Lazar Paču za Mlađana Dinkića dođe kao pripravnik.
Da vam pročitam šta je Vlada napisala u obrazloženju gde se odbija ovaj naš amandman. Počeću sa ovom drugom rečenicom, jer ova prva ne odražava, samo uvodi.
Kaže – kredit predstavlja podršku budžetu Republike Srbije od strane Svetske banke za period 2005-2007. godine i usmeren je na sprovođenje reformskih mera.
Sada ću vam prevesti šta znači ovo "podrška budžetu Republike Srbije". To znači da se Republika Srbija zadužila radi svog budžeta. To onda dalje znači da je postojao deficit u budžetu, da je planiran deficit i izvor iz koga se pokrivaju ta sredstva jeste ovaj kredit, a to u prevodu znači da nas je neko prevario kada smo novembra meseca prošle godine usvajali budžet i kada je rečeno – svi prihodi su realni, domaći, oni su toliko veliki da ćemo čak na kraju godine imati višak para da ne znamo šta da radimo sa njima, pa smo rešili da od tog viška vraćamo neke dugove.
To je bilo u novembru 2005. godine. Mi koji smo kritikovali, omalovažavani smo, u medijima smo prozivani da smo primitivni i prosti, da smo lažovi. Prošlo je nepunih pet meseci, predstavnik Vlade po ovoj tački dnevnog reda, radi javnosti moram da kažem da je Mlađan Dinkić, on je napisao, a potpisao Miroljub Labus u ime Vlade, ali verovatno to zastupa Mlađan Dinkić, kao predstavnik, i ovo se tiče samo finansija. Da ponovim još jedanput rečenicu: "Kredit predstavlja podršku budžetu Republike Srbije od strane Svetske banke za period 2005-2007. godine i usmeren je na sprovođenje reformskih mera".
Svi koji učestvujete u kvizu "ko laže", javite se, iznosim dokaz da je Mlađan Dinkić prevario javnost, prevario Narodnu skupštinu, prevario je sinoć gledaoce u TV emisiji. Samo čitam ono što je on napisao i podsećam na ono o čemu smo pričali u novembru 2005. godine, kada je usvajan Zakon o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu. Ponavljam još jedanput: utvrđen je strašan suficit, rečeno je da postoje realni izvori, a realni izvori su porezi, carina, dažbine itd, toliko će na kraju 2006. godine da se nakupi, da ćemo biti u stanju da vratimo i deo inostranih dugova i da se država Srbija ne zadužuje zbog budžetske potrošnje.
Ovde imamo priznanje da se država zadužuje zbog budžetske potrošnje za period 2005-2007. godina. Samo da vas podsetim koji je naziv ovog zakona: zakon o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj; sada namena tog kredita – prvi kredit za programski razvoj politike u privatnom i finansijskom sektoru. U privatnom sektoru – pa vidite da ovo ide za budžet.
Znam da je gospodin Marković veliki borac za istinu i da on daje podršku nastojanjima SRS da sve dešifrujemo što je šifrovano u predlozima zakona koje nam dostavlja Vlada Republike Srbije. Gospodine Markoviću, molim vas da branite Narodnu skupštinu. Kada se ovde pročita ono što je napisala Vlada ne može predstavnik Vlade u medijima da kaže da poslanici lažu. Mi samo čitamo ono što je napisano i imamo samo jedan mali problem – što podsećamo šta je bilo pre pet meseci, a šta je danas. Nagradno pitanje je vrlo lako i lako može da se utvrdi ko laže i Skupštinu, i poslanike i građane Republike Srbije.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Nema razloga da drugačije branim Narodnu skupštinu, sem pozivanjem da ljudi ono što pročitaju tako i tumače. Narodna skupština je, vi ste potpuno u pravu, izglasala budžet za 2006. godinu i izglasala na osnovu predloga da se ostvaruje u 2006. godini suficit. Takođe, ako sam dobro shvatio, Narodna skupština će izglasati i kontragaranciju, kojom je omogućeno da za budžetski deficit, koji je Narodna skupština konstatovala u 2005. godini, između ostalog, bude pokriveno, ili kako se formalno kaže  2005-2007. godina, te da se na taj način omogući da se odlukom Narodne skupštine ostvari i suficit u 2006. godini.
Da li se još neko javlja za reč o amandmanu? (Ne.)
Po Poslovniku, gospodin Zoran Krasić.