Gospodine Markoviću, samo da vas podsetim, kada se usvajao budžet za 2006. godinu nama je dat mini izveštaj u kome je konstatovano da je i 2005. bila suficitarna sa gledišta budžeta, tako da vaša intervencija da je ovaj kredit potreban da bi se pokrio deficit u 2005. godini ne stoji.
Moram da vam kažem da je ova vlada, kada je krenula sa svojim mandatom u 2004. godini, tada konstatovala, na kraju 2004. godine, da je deficit budžeta manji nego deficit koji je bio 2003. godine, za vreme Živkovićeve vlade. Nemojte da okrećete činjenice. Po informacijama Mlađana Dinkića, 2005. smo dobro završili, bila je suficitarna. Za 2006. je epohalno najavljeno da možemo da planiramo mnogo veći suficit, sa vraćanjem zajmova inostranstvu.
Nemojte loše da interpretirate moje reči koje sam ovde izneo, a podrška za te reči se nalazi u stenogramima Narodne skupštine i onome ko je šta rekao. Čekao sam gospodina Dinkića da raspravimo neke stvari, jer smo mi napadani zbog toga što smo osporavali uopšte postojanje suficita. Međutim, nema junaka na megdanu. Mi smo se samo pripremili da čitamo ono što je gospodin Dinkić ovde rekao i što je napisala Vlada. Znači, računajte da je kviz "ko laže" još uvek otvoren, možete da se javite.

Gospodine Krasiću, zahvaljujem na dodatnom pojašnjenju. Još jednom, branim sve poslanike Narodne skupštine iznoseći tačne podatke o onome o čemu se u Skupštini glasalo, ne o onome šta je rečeno u pledoajeu nekoga za govornicom, svejedno da li je to predstavnik predlagača ili narodni poslanik. Kao što znate, zbog toga i postoji imunitet, jer nije neophodno iznositi tačne podatke za govornicom, već se zalagati za jasno tumačenje uverenja, kaže Poslovnik.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE NEMAČKOJ FINANSIJSKOJ ORGANIZACIJI KFW PO ZADUŽENjU JP "ELEKTROPRIVREDA SRBIJE" ZA FINANSIRANjE PROJEKTA ZA NABAVKU RUDARSKE OPREME ZA POTREBE POVRŠINSKOG KOPA "TAMNAVA - ZAPADNO POLjE" (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Sulejman Spaho, Paja Momčilov, Goran Cvetanović, Zlatko Radić i Tomislav Penezić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Ako se slažete da imamo jednu petominutnu pauzu, pa da nastavimo.
(Posle pauze.)

Hvala vam svima na razumevanju.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Vlada i Zakonodavni odbor da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, posle ove kratke pauze još više se smanji broj narodnih poslanika u ovoj sali i ovo zaista već postaje alarmantno.
Govorimo o Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj organizaciji KFW po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije" za finansiranje projekta za nabavku rudarske opreme za potrebe površinskog kopa "Tamnava - Zapadno polje". Podnela sam amandman na član 1. ovog predloga zakona, predložila da se taj član briše, jer on zadužuje Republiku Srbiju za 16 miliona evra, odnosno Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri obaveze Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" po zaduženju kod nemačke finansijske organizacije KFW, u iznosu od 16 miliona evra.
Kasnije ću da se vratim na ovaj član i na ovaj amandman, čekala sam da dođe gospodin Krasić, koji je ovde postavljao kviz pitanje – ko laže. Evo ja imam odgovor kada je u pitanju sve ono što ste govorili, gospodine Krasiću – laže Mlađan Dinkić. Sinoć, kada su ga onako hermetički zatvorili u studio, kada je bio sasvim siguran da osim voditelja i kamera nema nikoga više u njegovoj blizini, onda se osmelio da priča ono što je ispričao: kako mi srpski radikali lažemo, kako on uživa kada mi ga za ovom govornicom kritikujemo. Ne znam što čovek sebi uskrati takav užitak danas, evo mogao je ceo dan da uživa, ali on izgleda ima tu hrabrost samo kada je negde hermetički zatvoren i udaljen od poslanika Srpske radikalne stranke.
Gospodine Markoviću, predlažem vam da zamolite službe da vam naprave još jedan rezervni sinopsis; kada završimo jednu tačku dnevnog reda vama tu piše – da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč, a neka vam naprave i onu varijantu kada je predstavnik predlagača Mlađan Dinkić da lepo kažete – pošto predstavnik predlagača Mlađan Dinkić nije u sali, nema ko u ime predlagača Vlade Republike Srbije da narodnim poslanicima da završnu reč po određenom predlogu. Nadam da ćete ovu dobronamernu sugestiju da prihvatite.
Malopre je ovde skoro došlo do neke zabune gde se nalazi cementara Popovac.
Ja ću da objasnim, znaju svi, zna i gospodin Mita Avramov koji je govorio o tome, kao i vi, gospodine Markoviću, i svi mi, da je cementara Popovac u Paraćinu.
Ali, možda svi građani Srbije ne znaju da tu cementaru, čija je inače privatizacija sporna, pa evo i nadležni organi su krenuli u neka rasvetljavanja te sporne privatizacije, pa se tu nešto spominju Kolesar, Janjušević, a građani Paraćina kažu da tu cementaru redovno, bar jedanput mesečno, posećuje Ružica Đinđić.
U kojoj je ona tu šemi, kakva je njena uloga, da li prikuplja kao naslednica od svoje privatizacije neke dividende ili šta je u pitanju, nadam se da će i to da izađe na videlo u okviru ovog postupka otkrivanja malverzacija u privatizaciji cementare Popovac.
Naravno, osim ako se ne desi, kao što je inače uobičajeno, da se samo začačka vrh ledenog brega i da kada se dođe do nekog ovako zvučnijeg imena da se tu naglo zaustave sve istražne radnje i da se zaboravi u nečijoj fioci neki predmet.
Ne znam da li će tako biti i sa ovim današnjim, odnosno jučerašnjim hapšenjima. Naravno, ono što smo mi znali konkretno i govorili o Goranu Kljajeviću, mislim da nikome tu više nema ničeg nejasnog, ali ima mnogo toga što je povezano sa Goranom Kljajevićem, pa se zaista i tu pitamo, s pravom, kakav će biti krajnji ishod tog postupka.
Prva moja asocijacija kada sam čula da je uhapšen Goran Kljajević bila je da hapse šefove kriznih štabova, dobro se setili, mislim ja, i kažem – evo uhapšen Goran Kljajević, neka se pripremi Mlađan Dinkić.
Izgleda da nije to u pitanju. Onda sam pomislila možda ga hapse zbog ovih spornih privatizacija u kojima je učestvovao, a u koje je podobro prste umešao i Labus. Ni to nije, izgleda, u pitanju. Zaista sada ostaje da vidimo šta je pravi razlog.
Naravno, nemam nameru da prejudiciram, niti da se mešam u rad nadležnih organa, ali zaista očekujem da ćemo da dođemo do nekih konkretnih, odnosno da će javnost Srbije biti upoznata sa više detalja vezanih za ovaj postupak, kada za to dođe vreme, normalno.
Bojim se i ne bih volela da to bude samo nečija lična osveta zbog nekog neraščišćenog posla; onda to zaista ne bi bilo dobro i to bi bila instrumentalizacija pravosudnih organa u političke svrhe, ali se nadam da ipak u pravosudnim organima ima dovoljno časnih i stručnih da neće dozvoliti da se neko na taj način poigra njima.
Ovaj amandman je predlog da se član 1. Predloga zakona briše, zato što mi u SRS mislimo da uopšte ne treba da se donosi ovakav zakon. Prvo, zato što nam nije potrebno još 16 miliona evra kredita.
Drugo, zato što je Vlada ovde napisala, između ostalog, u razlozima za donošenje zakona – prema odredbama ovog ugovora, sredstva zajma i finansijske pomoći imaju se koristiti (odakle li je ovo prepisano, nešto mi je baš poznato, ovo izgleda kada su pisali onaj ugovor o kojem smo danas govorili, vezano za carine) isključivo za nabavku rudarske opreme za potrebe zapadnog rudnika Tamnava u cilju realizacije projekta, čija priprema i sprovođenje predstavljaju obavezu Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", u skladu sa koncesijom dogovorenom sa ovom frankfurtskom firmom.
O čemu se ovde radi? O kakvoj koncesiji se radi, šta je tu dogovoreno, za šta se uzima kredit, ovo je zaista krajnje nejasno, a onda nam kaže Vlada – razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku između ostalog su izdavanje garancije Republike Srbije, kako bi Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije", kao zajmoprimac, a ujedno i korisnik zajma, što pre počelo da koristi sredstva po ovom zajmu.
Kada Vlada obrazlaže zbog čega ne prihvata ovaj amandman imamo neku petu priču; kaže Vlada – amandman se ne prihvata iz razloga što se Predlogom zakona zajmoprimac, u konkretnom slučaju JP "Elektroprivreda Srbije", obavezuje da obezbedi sredstva za otplatu zajma i to iz sopstvenih prihoda, jer bi u protivnom Republika Srbija imala direktnu obavezu otplate zajma, što bi izazvalo dodatno opterećenje budžeta.
Stvarno ne razumem ko je ovde nepismen, ko je ovde lud. Obrazloženje zbog čega se amandman odbija govori u prilog potrebe prihvatanja amandmana. Zaista, da li je ovo neko nekom podmetnuo?
Dalje kaže – takođe, sredstvima ovog zajma realizovaće se modernizacija određenog segmenta Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", što će pospešiti proizvodnju električne energije, sa dugoročnim pozitivnim efektima.
U obrazloženju sam rekla da ovaj amandman treba da se usvoji, jer potrebno je prestati sa daljim zaduživanjima države, to smo danas već više puta rekli, i njenih privrednih subjekata, a posredno svih građana Srbije, jer sve ovo jednog dana vraćaju građani Srbije. Jedan od uslova zaduživanja kod ovakvih finansijskih institucija jeste povećanje cene električne energije koje sve teže podnosi i privreda i stanovništvo itd.
E sad valjda postoji objašnjenje zbog čega je struja skoro ponovo poskupela, zbog čega nam se i dalje najavljuje poskupljenje i naravno napomena da je od kad je u Srbiju uvezena demokratija, a zaboravili onih 6 milijardi sa one strane granice koje su obećali građanima Srbije kad demokratija uđe u Srbiju da će ući i te milijarde... Znači ta takozvana demokratija je ušla i od dolaska te demokratije do dana današnjeg struja u Srbiji je poskupela deset puta, ljudi moji.
A ekonomsko stanje, socijalna beda u Srbiji je na tako drastičnom nivou da to normalne ljude zaista plaši.
I onda se pojavi ministar, ovaj koji je juče došao takođe sa zakašnjenjem, Radomir M. Naumov i kaže, komentariše izjavu Miroljuba Labusa, vezano za uvođenje privremenih mera, odnosno raspuštanje Skupštine opštine Novi Pazar, kada je Labus rekao da je odluka Vlade o raspuštanju Skupštine opštine Novi Pazar skandalozna...
Pa, pošto vi ne kapirate baš najbolje, baš zbog vas ovo ponavljam, ali sedmi put; znala sam da ste jedanput prespavali, ali sada dok popunjavate ukrštenicu slučajno vam baš ovo zape za uvo. I, za vašu informaciju, ja se i ne obraćam onima koji ne slušaju ovo što ja ovde govorim.
Dakle, evo još jedanput, osmi put: Miroljub Labus, potpredsednik Vlade, rekao je da je skandalozna odluka Vlade Republike Srbije da se raspusti Skupština opštine Novi Pazar i onda, kao nemoralan čovek, uzme i takvu vladinu odluku potpiše. E to je zaista skandalozno. Ako kolega nije zapamtio mogu ja još jedanput da ponovim. Ima li potrebe?
E, onda je gospodin ministar Naumov rekao, pošto Vlada funkcioniše kao rogovi u vreći, svaka vaška obaška, svako se drži svog resora i nisu u toku šta se u onim ostalim resorima dešava, jednu genijalnu rečenicu, citirala sam, prepisala sam je iz novina: "Ništa što odluči Vlada ne može biti skandalozno". E ovo je, mislim, vrhunac gluposti, a pogotovo kada je u pitanju Vlada Vojislava Koštunice.

Hvala vam. Upućujem vas na mogućnost da koristite stenograme; nemate razloga da rizikujete sa netačnim iznošenjem u novinama, ili tačnim, svejedno. Još neka poslanička grupa? Ne. Hvala.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Sulejman Spaho.
Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Vlada i Zakonodavni odbor da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Krasiću.

Gospodine Markoviću, malo ćemo da ubrzamo ovo, pošto se nadamo da je kviz uspeo, da smo rešili osnovni problem. E sad, to je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj organizaciji KFW po zaduženju Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" za finansiranje Projekta za nabavku rudarske opreme za potrebe površinskog kopa "Tamnava - Zapadno polje".
Verovatno najviše pažnje mami ovaj deo naslova ovog zakona – površinski kop "Tamnava - Zapadno polje" i verovatno da neko opravdanje za modernizaciju postoji. Mislim da se tu završava sa istinom. Sve drugo što stoji moralo bi da se zaboravi.
Da bi se to stvarno shvatilo, bez potrebe da se više puta ponavlja, ja ću da pročitam ono što je napisala Vlada u svom obrazloženju Predloga ovog zakona. Ona daje retrospektivu šta se sve dešavalo povodom inicijative da treba da se osavremeni površinski kop.
Molim vas za malo pažnje. "II. Razlozi za donošenje zakona – naime, na osnovu Protokola od 13. maja 2003. godine", znači još malo pa tri godine pune, "dogovorenog između Vlade Savezne Republike Nemačke i Vlade Republike Srbije", znači Vlada Zorana Živkovića sa Vladom Gerharda Šredera, "24. decembra 2003. godine zaključen je ugovor o zajmu i finansiranju između KFW, Frankfurt na Majni, i Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" na iznos do 25 miliona evra, s tim da KFW dodeljuje Javnom preduzeću "Elektroprivreda Srbije" zajam koji ne prelazi iznos od 16 miliona evra i finansijsku pomoć koja ne prelazi iznos od devet miliona evra.
Prema odredbama ovog ugovora, sredstva zajma i finansijske pomoći imaju se koristiti isključivo za nabavku rudarske opreme za potrebe Zapadnog rudnika Tamnava u cilju realizacije Projekta, čija priprema i sprovođenje predstavljaju obavezu Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", u skladu sa koncepcijom dogovorenom sa KFW.
Takođe, ugovorne strane utvrđuju detalje u vezi sa Projektom, nabavkom roba i usluga koje će se na ovaj način obezbediti, i to na osnovu izvoznih ugovora koji će se zaključiti u vezi sa istim. Ovim ugovorom se, između ostalog, utvrđuje visina provizije na nepovučeni deo zajma, provizije na organizaciju zajma, kamata i otplata."
I sad ide ono što je država radila povodom ovog burazerskog oblika dogovaranja, ili kumovskog. "Zakonom o zaduženju državne zajednice Srbija i Crna Gora kod nemačke finansijske institucije KFW po ugovoru o zajmu i finansiranju između JP "Elektroprivreda Srbije", Beograd, i KFW, Frankfurt na Majni, zaključenog 24. decembra 2003. godine koji je objavljen u Službenom listu SCG, broj 7/05", što znači na početku 2005. godine, "propisano je da se Srbija i Crna Gora zadužuje kod nemačke finansijske institucije KFW u iznosu od 16 miliona evra i garantuje otplatu obaveza nastalih po osnovu ugovora o zajmu i finansiranju između KFW i JP "Elektroprivreda Srbije", zaključenog 24. decembra 2003. godine i da se Republika Srbija obavezuje da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izda Srbiji i Crnoj Gori kontragaranciju o redovnom obezbeđenju sredstava radi blagovremenog plaćanja dospelih obaveza."
I to se desilo što se desilo. A sad malo da preskočimo ovaj deo gde se ponavlja ovo isto. Međutim, Zakon o zaduženju nije bio prihvatljiv za KFW.
Znači, jedna finansijska organizacija u Nemačkoj može da kaže da je Zakon o zaduženju neprihvatljiv za njih.
Oni ne prihvataju ono što su prethodno dogovorili, oni ne prihvataju ono što je Vlada Nemačke razgovarala i dogovorila sa Vladom Zorana Živkovića.
Mene to ne čudi, kakav je on bio, dobro su i pristali da sednu da razgovaraju, ali verovatno se kupovalo nešto. Znači, jedna finansijska organizacija u inostranstvu može da kaže – to što radite vi u Srbiji, kao država, vežite mački o rep, to nas ne obavezuje.
Čitamo dalje, samo zbog onog kviza "ko laže": "Međutim, Zakon o zaduženju nije bio prihvatljiv za KFW sa stanovišta obezbeđenja adekvatne državne garancije." Oni sumnjaju da li je to država što je njima dalo garanciju, državna zajednica.
Mi smo ovde morali na silu da damo kontragaranciju, pa je zatim i ta kontragarancija ukinuta, jer finansijska organizacija KFW smatra da ni kontragarancija Republike Srbije za korisnika kredita, državno javno preduzeće nije dovoljan oblik obezbeđenja njihovih budućih potraživanja po osnovu finansijskog zajma, pa čak i neke donacije od devet miliona evra, mada se vidi da su tu u pitanju neke provizije i verovatno pranje para za potrebe nekog iz KFW.
Kada se sve ovo sabere i oduzme onda dolazimo u situaciju da je pre nekoliko meseci ova Narodna skupština stavila van snage svoj zakon o davanju kontragarancije i danas se nudi zakon kojim Republika Srbija daje garanciju za ovaj finansijski kredit i za ovu pomoć; dobro, pomoć se ne garantuje pošto je to donacija, ali za ovaj aranžman sada Srbija daje garanciju.
Znači, ne prihvata se garancija državne zajednice, već Srbija istupa kao međunarodno pravni subjekt, ali ne prema nekoj državi, nego prema običnoj finansijskoj organizaciji.
Zbog čega je sve ovo značajno? Zbog toga što kada se u Skupštini državne zajednice pristupa jednom ovakvom aranžmanu pa se traži od Skupštine Srbije i Crne Gore da ona donese zakon o davanju garancije, onda se u obrazloženju takvog predloga zakona i u prilogu daje sporazum koji je potpisan, za koji Srbija i Crna Gora daju garanciju.
Zašto ovo pričam? Zbog toga što je sastavni deo ovog predloga zakona morao da bude i ovaj sporazum koji je zaključen između zajmodavca KFW i Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", sa saglasnošću Vlade Republike Srbije, jer znate i sami da ne može, po Zakonu o javnom dugu Republike Srbije, svako da se zadužuje kako želi, već se pita Vlada Republike Srbije.
Znači, potrebna je poprilično velika dokumentacija. Mi tu dokumentaciju nemamo.
Samo imamo Predlog zakona, gde Srbija daje garanciju da ukoliko "Elektroprivreda Srbije" ne servisira zajam od 16 miliona evra prema KFW, zajmodavac iz inostranstva može svoje potraživanje da naplati tako što će da se obrati Vladi Republike Srbije, a ona će ili iz budžeta ili jednostavno da pusti niz doboš površinski kop "Tamnava - Zapadno polje", a to je predmet celokupne koprodukcije koja je napravljena sa KFW, čitaj ga kako god hoćeš, pošto je neki investicioni fond, tu mogu da budu i neki sa "ić" na kraju prezimena.
Vidite kako se vidi kontinuitet jednog delovanja. On je krenuo 2003. godine, da se sada ne vraćamo na to ko je bio ministar energetike i rudarstva, ali nezaobilazno je da kažemo da je kompletan DOS u ovoj koprodukciji. On je toliko devalvirao položaj i značaj i SRJ, i državne zajednice i Republike Srbije da jedan investicioni fond iz inostranstva, koji će verovatno na lizing da obezbedi rudarsku opremu i da ostvari neku beneficiju i stratešku poziciju u našoj Elektroprivredi, a ovo je drugi ili treći zakon koji danas razmatramo koji ima nekih dodirnih tačaka sa Elektroprivredom Srbije.
Podsetiću vas da smo pre tri sata takođe pričali o jednom zakonu, pa je tamo bilo – Elektroprivreda i Elektromreža. Nešto se tu muva, postoji veliko interesovanje za energetski sektor u Republici Srbiji.
Kao što sam na početku rekao, verovatno u celokupnom ovom tekstu istinu predstavlja da postoji neka potreba za modernizacijom mehanizacije površinskog kopa "Tamnava - Zapadno polje" i tu se završava sa istinom, a ovo drugo možemo samo nepogrešivo da predvidimo o čemu se radi.
Još jedna stvar, gospodine predsedniče, kao iskrenom borcu za istinu i pravdu moram da vam kažem da je ovaj predlog zakona došao u Narodnu skupštinu 24. marta 2006. godine, da je predloženo da se donese po hitnom postupku. Samo da vas podsetim, gospodine predsedniče, da kada je Narodna skupština donosila Zakon o kontragaranciji, takođe povodom ovog KFW, takođe je bio hitan postupak. Kada je donet Zakon o prestanku važenja zakona o davanju kontragarancije takođe je bio hitan postupak.
I sada se predlaže hitan postupak i to stoji u obrazloženju, razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, a moram da vam kažem da procenjenih efekata povodom ovog zakona i te procene uopšte nema u ovom predlogu zakona, što znači da verovatno predlagač zakona nije ni pravio analizu i verovatno nema neku studiju koja bi pratila opravdanost jedne ovakve investicije i ne zna kakve su efekti od ovoga, jer u stvari njega i ne interesuju efekti, takav je nalog došao sa strane, nalog mora da se bespogovorno izvrši, vi radikali ćete malo da se bunite, 126 postoji, to je najveći domet ekspertskog znanja.
U razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku između ostalog stoji da su ispunjeni uslovi iz člana 161. i da to proizilazi iz činjenice da je uslov za povlačenje sredstava po zaduženju kod nemačke finansijske organizacije do 16 miliona evra izdavanje garancije Republike Srbije, kako bi "Elektroprivreda Srbije", kao zajmoprimac a ujedno i korisnik zajma, što pre počela da koristi sredstva po ovom zajmu.
Znači, hitan postupak počinje praktično od kada je došao DOS na vlast, aktivnosti 2003, 2004, 2005. i evo opet hitno u 2006. godini. Šta može da se kaže za ovo što je jedino istina u naslovu zakona, a to je verovatno neka potreba površinskog kopa "Tamnava - Zapadno polje" za osavremenjivanjem – radi se o klasičnom komercijalnom kreditu. Na mnogo veće iznose završavaju se komercijalni aranžmani. Ovde se traži garancija Republike Srbije, jer Srbija treba da garantuje kada dođe do rasturanja Elektroprivrede i našeg sistema; onaj ko je prvi stavio čarapu na glavu, u vidu KFW, mora da ima zagarantovanu prednost. E pa vi saučestvujte u tome, radikali ne žele.

Samo da podsetim da su ovaj zakon o garanciji, kao i nekoliko zakona o kontragaranciji uvršteni u dnevni red glasovima narodnih poslanika, jer su traženi po hitnom postupku, a kao što znate, o zahtevu za hitan postupak odlučuje isključivo predlagač.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Zamoljen samo od nekoliko inženjera iz "Tamnave - Zapadno polje" da kažem nešto. Dakle, ovaj aranžman ima svoju predistoriju. Podsećam vas da je 3. oktobra 2000. godine u izveštaju koji je slao pukovnik, a sada pokojni general Boško Buha, stajalo da je stanje redovno u "Tamnavi - Zapadno polje", a za to vreme veliki broj ljudi je fizički onesposobljavao postrojenje "Tamnava - Zapadno polje". Sada da ne objašnjavam zašto, to su poznati događaji. To je jedan od ključnih događaja koji je prethodio 5. oktobru. Postoji zapisnik u vezi sa nastalom štetom, u vezi s tim dešavanjem, koja je procenjena tada na sedam miliona maraka. Dakle, kasnije je došlo do konvertovanja novca u evre.
Glasaćemo za ovu kontragaranciju zato što je neophodno da Srbija ovo postrojenje ima u kondiciji potrebnoj da obezbedi sve ono što je Srbiji potrebno kada je energija u pitanju, ali sam takođe dužan da ovde kažem i da se prosto zna kakva je to cena, ne sporeći i ne ulazeći u polemiku ni sa kim u vezi sa tim. Moja obaveza je bila i obećao sam da to kažem i izvinjavam se, gospodine predsedniče, što sam zloupotrebio amandman, mogao sam po Poslovniku. Dakle, ovaj aranžman ima predistoriju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Hvala vama na spremnosti da kažete podatke koje znate. Bio sam 4. oktobra uveče i nisam znao za te podatke i ne znam ni sada da li su i koliko su tačni, ali vi ste preneli podatke koje ste vi dobili.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Vlada i Zakonodavni odbor da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Vlada i Zakonodavni odbor da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zlatko Radić.
Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Vlada i Zakonodavni odbor da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zlatko Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj organizaciji KFW po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije" za finansiranje Projekta za nabavku rudarske opreme za potrebe površinskog kopa "Tamnava - Zapadno polje".
Predloženim amandmanom zahtevam brisanje člana 5. ovog zakona, a iz razloga što SRS i ja lično nismo za dodatno zaduženje građana Srbije, jer ste ih već previše zadužili i učinili im život nepodnošljivim. Mi jesmo za modernizaciju naše lepe Srbije i površinskog kopa "Tamnava - Zapadno polje", ali ovo što predlažete, da se EPS zaduži za novih 16 miliona evra, direktno će uticati na povećanje cene električne energije koju će plaćati siromašniji građani Srbije koji već odavno nemaju sredstva ni za osnovne životne potrebe.
To nije kraj, jer ste već planirali da te resurse prodate budzašto svojim kumovima ili kumovima onih koji su vama pomogli da dođete na vlast.