Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nas ovih vaših 15 predloga zakona o kontragarancijama, nas poslanike SRS, a i građane Srbije, jako brine, kao i ovaj Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj komponente Srbije i Crne Gore, projekat Srbija. Vidite kako ovo zbunjujuće izgleda, ali iz obrazloženja ovog zakona i iz samog zakona je malo jasnije o čemu se ovde radi, na ime koga se uzima ovo zaduženje.
Međutim, nas brine još jedna stvar. Požurili ste da pre majskog referenduma u Crnoj Gori Republika Srbija da kontragarancije za zaduženje Srbije i Crne Gore. Da li vi to pretpostavljate da će se u srpskoj Crnoj Gori, prilikom izjašnjavanja na referendumu 21. maja, većina građana izjasniti za izlazak Crne Gore iz zajednice Srbija i Crna Gora. Mi srpski radikali mislimo da taj projekat separatističkog rukovodstva u Crnoj Gori sigurno neće uspeti, jer još uvek u Crnoj Gori postoji dovoljan broj onih građana koji će to svojim izlaskom na referendum osujetiti.
Brine još jedna stvar, odnosno možemo samo da pretpostavimo, što je gospodin Krasić u svom obrazlaganju amandmana na član 4. ovog zakona rekao, cena električne energije u Srbiji, imajući u vidu standard građana Srbije, veoma je visoka, iako je u odnosu na okruženje nešto niža. Ovde se kaže da je korisnik ovih sredstava Republika Srbija, a direktni korisnik EPS i EMS.
Prilikom zadnjeg poskupljenja električne energije 1. maja, a inače je električna energija poskupela 10 puta u odnosu na 2000. godinu, vi ste najveće poskupljenje odredili za one potrošače električne energije koji inače troše najmanje, a to je do 350 kilovat-časova. Tu je poskupljenje bilo 15 posto, dok je za plavu tarifnu zonu, gde je potrošnja od 350 do 1.600 kilovat-časova, poskupljenje bilo 9,8 posto, a za one potrošače koji troše više od 1.600 kilovat-časova nije bilo poskupljenja. Interesantno je i da za privredne subjekte nije bilo poskupljenja.
Najmanji broj građana će biti u crvenoj zoni, znači onih potrošača koji će trošiti više od 1.600 kilovat-časova, s obzirom da je grejna sezona prošla i većina građana koji su u prethodnom periodu imali potrošnju veću od 1.600 kilovat-časova sada će ući u drugu, odnosno plavu zonu, gde je potrošnja od 350 do 1.600 kilovata i oni će biti opterećeni. A, najveći broj potrošača je sigurno u onoj prvoj zoni - do 350 kilovata. Tu je bilo poskupljenje do 15 posto.
U privredi niste išli sa povećanjem cene električne energije. Ne mislim da bi privreda Srbije mogla da izdrži taj teret i da je došlo do poskupljenja, ali vi i ne planirate ozbiljniji rast privredne proizvodnje. Znači, neće doći do uvećanja potrošnje električne energije i samim tim ne možete ni da se namirite, odnosno da se pokriju neki troškovi.
O čemu bi trebalo razmišljati, u kom pravcu je EPS trebalo da ide? Trebalo je da ide u pravcu smanjenja gubitka na elektromreži. Gubitak na elektromreži u Srbiji sada iznosi do 16 posto, a u okruženju, i inače normalno bi bilo do osam posto. Zamislite da ste tu uštedu od 100 posto uspeli da realizujete, odnosno da dođe do smanjenja gubitka na elektromreži. Sigurno da poskupljenje električne energije ne bi moralo ni da dođe i samim tim bi građani Srbije mogli da računaju na nešto povoljniji život, iako je veoma teško da izađu na kraj.
To što ministar za finansije, koji je inače ovlašćeni predlagač, u ime Vlade, nije ovde, pretpostavljam da je i on otišao u Bor. Ovaj put će morati kompletna Vlada, sa svim ministrima zajedno, sa premijerom Vojislavom Koštunicom, da mesec dana borave u Boru, kako bi uspeli da im njihov zajednički kandidat, pored kandidata SRS gospodina Branislava Rankića, uđe bar u drugi krug. Teško će to biti.
Iz obrazloženja gospodina Krasića se vidi da će možda ovaj dug koji Republika Srbija preuzima na sebe kao direktni obveznik možda biti uračunat nekom kupcu kod privatizacije Elektroprivrede. Samo se postavlja pitanje da li će najozbiljniji konkurenti za kupovinu Elektroprivrede u Srbiji biti dvojac Hamović - Lazarević ili će to možda biti tajkun Borisa Tadića, ovaj koji nosi cipele od 600-750 evra, direktor Narodne kancelarije Dragan Đilas. Možda će se i on pojaviti, jer te cipele će sigurno biti dobar sprovodnik, pa nakon elektroudara koji on želi da napravi, možda ga ostave u životu. Ali, ako se to desi, kad bude SRS došla na vlast, sigurno će se i sa njim i sa drugim tajkunima i kriminalcima odlučno obračunati.
Verovatno ono za šta se sad vi pripremate i dolazite u malo većem broju, što pozdravljam, jeste da se skine imunitet onim kriminalcima koji su vodili neke naše sudove; sigurno ćemo takve sednice imati i ubuduće, kad SRS bude vršila vlast.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.) Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, baš u članu 5. se vidi ono što sam obrazlagao kada je bio u pitanju moj amandman na član 1. Predloga ovog zakona. Kako god da to neko tumači i da gleda, mi u osnovi zadužujemo građane Republike Srbije da ovakve kredite vraćaju. Zadužujemo ih tako što ćemo ili da povećavamo cenu struje ili ćemo da povećavamo ostala fiskalna davanja da bi ovakvi krediti bili vraćeni.
U članu 5, na koji se odnosi amandman narodnog poslanika Srete Perića, kaže se u prvom stavu: "Ako po osnovu izdate kontragarancije Republika Srbija izvrši obavezu umesto EPS-a i Elektromreže Srbije, ima pravo na povraćaj glavnice, naknade za angažovanje sredstava kredita, manipulativnih troškova kredita i ostalih troškova koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveze, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od EPS-a i EMS-a naplati obračunatu zakonsku kamatu."
To znači da na jedan prividan način Republika Srbija štiti sebe kada izdaje ovakve kontragarancije. Sada se postavlja pitanje – čija je Elektroprivreda Srbije?
Je l′ ona pripada Vladi Republike Srbije? Čije su Elektromreže Srbije? Je l′ oni pripadaju Vladi Republike Srbije? Od koga ćete vi to prinudno da naplaćujete neizmirena sredstva? Od sebe samih? Tako izgleda. Na kraju će to ipak morati da plate građani Srbije koji pune i budžet i koji plaćaju struju.
Sada imate jedan drugi problem: sve je manje i manje onih građana koji mogu da plate struju, zbog visokih cena struje, zbog porasta nezaposlenih, zbog pada životnog standarda. U tome jeste problem. Šta će preostati?
Preostaće da opet i ono malo što može da funkcioniše opteretimo nekim novim fiskalnim davanjima ili ono malo što može da plati struju da im povećamo još malo i da im izvučemo i poslednji dinar iz džepa.
Za koga? Za gospodu koja su se do sada na račun EPS-a, sada Elektroprivrede i Elektromreže, bogatili, za račun onih koji će da kupe koncesije na ove elektroenergetske pogone, za račun onih koji će da se bogate, a narod će i dalje da siromaši.
Zato ovakve kontragarancije u svakom slučaju ne treba da budu predmet rada ove skupštine, zato što u svakom slučaju imate načina kako da dođete do sredstava za EPS, za NIS, tako što ćete sve one lopuže koje su učestvovale u upropašćavanju ovog sistema, a prvenstveno mislim na Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, da zatvorite i ono što su nezakonito stekli vratite građanima Srbije.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram da izrazim sumnju da većina poslanika koji će da glasaju, uprkos upozorenjima SRS, za ovu kontragaranciju zna za šta glasa.
Moram da vas vratim na prvi član ove kontragarancije i da vam kažem o čemu mi sada razgovaramo, jer su neke kolege tek sada ušle u salu i onda da se zapitate da li znate šta znači ova skraćenica.
Nije nam ni ministar to objasnio, ali sumnjam da mnogi od vas, uz veliko razmišljanje, neki razmišljaju i satima o nečemu, a ne dođu baš do tačnog zaključka, znaju o čemu se ovde radi.
Da li vi znate da se radi o kontragaranciji Republike Srbije i Crne Gore po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj (komponenta Srbija i Crna Gora - projekat za Srbiju), odnosi se na Elektroprivredu, i da u članu 1. Republika Srbija preuzima obavezu da kao kontragarant izmiri obaveze Srbije i Crne Gore u iznosu od 13.900.000 specijalnih prava vučenja (SDR) itd.
Ako vi mislite da je to neko vučenje bez veze i da je to nešto onako tek i da je taj iznos nevezan za neku valutu, ili za dolar ili za evro, grdno ste se prešli. Trebalo je prvo ministar da kaže i da objasni javnosti šta je to specijalno pravo vučenja. Njemu je bilo jednostavno da to kaže, zato što to ne treba da krije od javnosti i da se to stručno na ovakav način i terminološki odredi, a da se ne govori o milionima evra, odnosno dinara.
Zapravo ne zna se ni šta je u pitanju, jer ako je to obraćanje bordu direktora MMF-a da se popune rezerve, devizne rezerve u konvertibilnoj valuti i da u prevodu to znači specijalno pravo vučenja, onda treba da kažete, gospodine ministre, zašto se onda vi obraćate bordu direktora MMF-a, a sa druge strane nam kažete da imate i te kako odlične devizne rezerve i suficit u budžetu, jer ovo je jedno novo zaduženje.
Naročito zbog toga što je u pitanju EPS i što je u pitanju period u kome se daje ova kontragarancija i tražite od poslanika da izglasaju kontragaranciju za 13.900.000, opet ponavljam, specijalnih prava vučenja, a struja je poskupela od 1. aprila, i to u proseku za 18,70% za domaćinstvo.
Reći ćete svuda i na konferenciji za novinare i vi i ministar Naumov i bilo koji ministar iz Vlade i poslanik iz vladajuće garniture da je to 15%. Nije, nego je skoro 20. Evo kako.
Vi sada tražite od građana da se zaduže za EPS novim kreditom, odnosno specijalnim pravom vučenja, da se obratite bordu MMF-a, da biste izvršili ono što je neophodno EPS-u, prosek poskupljenja 20% i promenjen odnos između tarifnog sistema i zona tarifiranja, o čemu građani još uvek ne znaju, jer tek su nam pristigli računi za mart mesec, a kada dođe početkom maja prvi račun za april, iako je prošla grejna sezona, neki su morali da greju i početkom aprila, videćete da je to poskupljenje 20%.
Ako sada napravite komparaciju i uporedite da je cena za kilovat-sat potrošene energije u domaćinstvu bila pre pet godina 0,9 centi po kilovat-satu, toliko za one koji ne znaju, pa kažu da se mnogo bolje danas živi, odlične su nam plate i super su penzije, a da je sada 4,6 (i to je prosek) i da je ona 10 centi u crvenoj zoni, koja je ostala ista i kod nje je poskupljenje još veće, jer u ovoj najnižoj, zelenoj tarifi umesto dosadašnjih dozvoljenih 600 kilovat-sati potrošnje za domaćinstvo sada ljudi u Srbiji mogu da koriste od 1. aprila, odlukom Jeroslava Živanića, predsednika Upravnog odbora EPS-a i direktora Đorđevića, uz aminovanje vašeg ministarstva i ministarstva gospodina Naumova, samo 350 kilovat-sati energije. U ovoj drugoj nema one razlike od 350 do 600, nego odmah se startuje sa 600 do 1.600, koliko već ulazite u crvenu tarifu.
Vi to građanima niste objasnili. Još uz to na svakom računu imaju i 300 dinara za RTS i kamatu na neplaćene račune, jer tamo lepo piše (bar je tako kod računa Elektrošumadije Kragujevac, znam jer sam pre tri dana dobila račun za mart), zamislite, da vas podstaknu uz takvo povećanje cene, ako uplatite do 20-tog u mesecu dobićete 5% popusta, a ako ne uplatite, što građani obično nemaju da plate, jer je nenormalno visoka cena, ne postoji ni u jednoj zemlji u Evropi sada ovako visoka cena struje i u odnosu na standard stanovnika i pojedinačno, kako god hoćete, onda vam je kamata od 0,2% dnevno. To nigde ne postoji i nema nikakvo utemeljenje ni u jednom zakonu i direktno je suprotstavljeno i zakonu koji je na snazi još, saveznom, o obligacionim odnosima, i to je ukinuto.
Gospodine Dinkiću, recite onima koji vrše obračun kamata i u poreskoj upravi, pošto je sada u toku plaćanje poreza i pristižu rešenja, i recite onima u javnim preduzećima da to što rade je protivzakonito i da će jednog dana neko morati da ode u zatvor.
Znate, desilo se, meni se obratio jedan gospodin, ali kaže da je preko 200 takvih malih privrednika u Kragujevcu, da su oni tražili ispravke na rešenje poreza na dodatu vrednost, da su došli ljudi koji su uložili žalbu na pristiglo rešenje za porez na imovinu i onda kada su im vratili navodno ispravku, ta gospođa, odnosno pouka je bila zaposlenih u poreskoj upravi Kragujevca – obračunajte pripadajuću kamatu, odnosno kamatu koju morate za period od tada do tada.
A koji model da primeni taj neko? Evo ajde sada vi poučite kao ministar finansija jednog prosečnog građanina Srbije da ne plati struju ili da ne plati porez, koju on to kamatu treba da primeni i gde ta kamata postoji.
Najlakše je ovako, kažete ljudima – ajde odobrite i ovih 13 miliona i 900.000 specijalnih prava vučenja, odnosno da se zaduži država za elektroprivredu, pre toga za Bešku, onda za ovo, za ono. Objasnite onda građanima po kom osnovu plaćaju zateznu kamatu.
I to shvatite sada kao moje poslaničko pitanje i tražim odgovor, jer ja vama odgovorno tvrdim da je u maju mesecu, za vreme ministrovanja Božidara Đelića, tadašnji potpredsednik Vlade koji je bio dežuran za potpisivanje izveštaja Vlade na osnovu podnetih amandmana, to je bio onaj smenjeni Vuk Obradović, zbog tadašnje afere koje je nastala o Vladi, dao odgovor u ime Vlade Republike Srbije i tadašnjeg premijera Zorana Đinđića da je opravdan amandman poslaničke grupe Srpske radikalne stranke i da će ubuduće zatezne kamate za obračun svih zateznih kamata u Srbiji da se usklađuju sa eskontnom stopom Narodne banke tada Jugoslavije sada Srbije ili rastom troškova na malo.
Ako vi primenjujete i dalje, a primenjuje se, u to budite sigurni, svuda, i u Elektroprivredi, i Upravi prihoda kamata koja nigde ne postoji ni u jednom zakonu, oni su dobili od vas odobrenje da to rade, to je protivzakonito, jednostavno vi pljačkate građane. Ne postoji mogućnost za toliko, jer ta kamata kada se izračuna za godinu dana, na primer na 100 dinara neplaćenog poreza za godinu dana ako se primeni model koji vi i dan-danas primenjujete, a ne ovaj koji je amandmanski prihvaćen 2001. na intervenciju Srpske radikalne stranke, dolazi se do zaključka da tri puta veću kamatu građani plaćaju.
Jer vi morate da pođete od toga da ljudi neki nemaju, odnosno da milioni ljudi ne mogu na vreme da plate visoke cene, odnosno račune za struju i da su retki oni, evo sad statistiku da tražite od Elektrošumadije Kragujevac, od Elektroprivrede Srbije da vidite ko su ti ljudi koji, poučeni onom zadnjom rečenicom na računu, plate do 20. u mesecu da dobiju pet posto popusta. Pa njih je ispod 5% u Srbiji, zato što ljudi nemaju.
Trenutno je u Kragujevcu prosečan dug stanovnika za struju 22.000 dinara, a ima nekih ljudi koji duguju i preko 100.000, pa mu dođu, pa mu prete, pa on pokuša da odloži. I šta radi – ode u prvu banku gde se daju keš krediti. Eto zašto se ljudi zadužuju, dođu u banku i kažu – molim vas možete li da mi odobrite kredit; oni kažu – može 1.000-2.000 evra. Koliki je rok otplate – pet godina.
Na jedan evro on najmanje vraća dva, 17% mu je godišnja efektivna kamata. Te troškovi kredita, te ovo, te ono i kada dođe u situaciju da dobije, kad mu odbiju sve one troškove, ne 170 ili 180.000 dinara, nego 160.000 u najboljem slučaju, za 2.000 evra toliko mu daju u dinarima, on u Elektroprivredu, on ode u vodovod, on ode ovde, ode onde, isplati sve dugove i grca jadan, pet godina plaća kredite.
A šta će sledeće godine – ništa. Opet nove kamate stižu, bogati se država, odnosno Ministarstvo zaračunava takve kamate, narod sve više strada i banke samo dobijaju, jer on će sledeće godine, ako nije ispunio onaj bonitet od 30%...
Sad su povećali, pa kažu možete i do 50% od plate da se zadužite. Oni jadni ljudi idu i sledeće godine moraju opet isto. Ne razmišljaju o nečem drugom. To je naš prosek življenja u Srbiji.
Evo ja sada i vi ste, gospodine Mihailoviću, predsedavajući i vas, ministre, pitam da odgovorite, i hoću pismeni odgovor na postavljeno poslaničko pitanje – koji model zatezne kamate Ministarstvo finansija i Uprava prihoda primenjuje kao javna preduzeća u Srbiji i preduzeća čiji su osnivači skupštine opštine i gradova, dakle šta je to po vama dozvoljeno i koja je to dnevna zatezna kamata za neplaćene račune?
Želim da mi odgovorite, da to imam napismeno od vas da bih znala da kažem to građanima i svakome ko dođe da me pita i da se žali na enormne zatezne kamate koje dobija po neblagovremeno plaćenim računima. Nemaju ljudi odakle da plate, snalaze se, ali bar da znaju ko ih dere za toliku kamatu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO KREDITU MEĐUNARODNOG UDRUŽENjA ZA RAZVOJ (PROJEKAT KONSOLIDACIJE NAPLATE I REFORME PENZIJSKE ADMINISTRACIJE U SRBIJI) (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Dragoljub Stamenković, Radiša Ilić, Zoran Antić, Miljko Četrović i Milan Škrbić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Vlada i Zakonodavni odbor da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, evo sada imamo prvi put jednu kontragaranciju koja u svakom slučaju ne može da se nazove razvojnom. Znači, nije ovde u pitanju ni Elektromreža ni Elektroprivreda Srbije, nema puteva, nema fabrika, nema ničega. Reč je o tome da sa ovim sredstvima treba da se završi projekat konsolidacije naplate i reforme penzijske administracije u Srbiji. Znači, ova vlada planira da zaduži građane Republike Srbije za 16.600.000, opet ne znamo čega, kaže se specijalnih prava vučenja, da bi izvršila konsolidaciju naplate i reforme penzijske administracije u Srbiji.
E sad, sećam se raznih zakonskih predloga od 5. oktobra, kada su fondovi invalidskog penzionog i socijalnog u pitanju. Sećam se prvog Zakona o radu koji je donet posle 5. oktobra, doduše na krajnji sumnjiv način, tako što su poslanici glasali daljinski iz Soluna, kada je tadašnji potpredsednik Savezne vlade, a sadašnji potpredsednik Republičke vlade, Miroljub Labus rekao da je u pitanju jedan dobar zakon i nema veze na koji je način donet, da li su poslanici glasali u Skupštini Srbije ili iz Soluna, važno je da je to reformski zakon koji je izglasan.
U tom zakonu čak je i pisalo da ukoliko poslodavac ne izmiri svoje obaveze prema penzionom i invalidskom fondu, bez obzira da li će radniku da isplate platu ili ne, biće mu zatvorena firma, objekat, subjekt njegove delatnosti, na 30 i više dana.
Postavljam pitanje da li je to ta konsolidacija reforme penzijske administracije u Srbiji? Da li ćemo opet dobiti neki takav sulud zakonski predlog, koji će neko da napiše i koji će građani Srbije da plate 16.600.000 specijalnih prava vučenja? Da li ta konsolidacija penzijske administracije u Srbiji podrazumeva da će oni nabaviti nekakvu novu opremu, tehniku, stvoriti jedinstvenu bazu podataka? Svega toga već imamo, bilo je i pre 5. oktobra, ima i sada.
Šta je onda cilj jedne ovakve reforme? Samo da se zaduže građani Srbije. Zašto, ne zna se. Ko će na kraju ovaj novac da potroši? Kaže se Vlada Republike Srbije, ali ko će stvarno da ga dobije, to se ne zna. Hoće li to biti nekakva konsultantska firma, hoće li to biti Narodna kancelarija, gospodi trebaju skupe cipele, zašto ne još malo od građana Srbije, treba još neki koji su održavali staru vladu DOS-a, poput Baneta Ivkovića, da primaju plate itd. Na određene načine moramo da im obezbedimo sredstva za sve njihove lopovluke i mahinacije koje su imali.
Da li reforma penzijske administracije u Srbiji znači otpuštanje radnika? Hoće li kada dođe do otpuštanja radnika ovaj novac da bude korišćen za isplatu otpremnina? Siguran sam da neće, jer i tamo gde obećavate otpremnine teško ih isplaćujete, a najlakše je bilo do sada proglasiti stečaj ili privatizovati neko preduzeće bez ikakvog socijalnog programa.
Dalje, postavlja se pitanje zašto vršiti reformu penzijske administracije u Srbiji kada je program i stav ove vlade da taj posao treba da rade privatna penziona osiguranja. Da li vi sad njih shvatate kao konkurenciju ili ne?
Kako to naplatu želite efikasnije da izvršite? Efikasnija naplata može da se izvrši samo ukoliko privreda počne da radi, ukoliko privredni subjekti imaju posla, ukoliko imaju novca. Tada ćete puniti i budžet Republike Srbije i fondove Republike Srbije, samo na taj način.
Inače, nekom ovakvom reformom ništa drugo nećete da postignete, samo ćete još više da zadužujete građane, da stvarate veći broj nezaposlenih, a sve zbog, navodno, nekakvih programa i projekata koji ko zna kome i ko zna čemu služe, svakako ne građanima Republike Srbije.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Vlada i Zakonodavni odbor da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovi predlozi zakona su stvarno dragoceni jer daju mogućnost da SRS obavesti javnost o tome šta i kako radi Vlada Republike Srbije.

Da vas obavestimo, ako vam to nije svakim danom sve jasnije i jasnije, Vlada Republike Srbije nema ekonomsku politiku. Ona u suštini nema politiku, tu je sve isparcelisano prema ministarstvima i prema interesnim sferama nekih stranaka, ne baš toliko stranaka nego pojedinaca koji možda zloupotrebljavaju te stranke.

Mi ovim amandmanom, gde tražimo brisanje ovog člana, želimo da skrenemo pažnju javnosti Republike Srbije na jednu pojavu od 2001. godine do danas: kako se povećava zaduživanje Republike Srbije u inostranstvu, tako se povećavaju i devizne rezerve kod Narodne banke Srbije.

Pošto je to tako, onda se izvlači samo jedan od mogućih zaključaka, a to je da su devizne rezerve Republike Srbije u funkciji servisiranja kredita i dugova Republike Srbije, pogotovo onih dugova i kredita koji su formirani kao dugovi i uzeti krediti od 2001. godine do danas.

Zaduživanje je nekontrolisano, ono se obavlja po svaku cenu, a kako će da se zove kredit, kako će da se zove sporazum i sa kim će biti zaključen, apsolutno su nebitna pitanja.

Gospodin Arsić je pokušao, povodom amandmana na 1. član, da objasni da projekat konsolidacije naplate i reforme penzijske administracije u Srbiji može u suštini da znači sve i svašta.

Da li se to odnosi samo na službu penzijsko-invalidskog osiguranja, da li se to odnosi na njihovo tehničko opremanje, da li se to odnosi na prikupljanje sredstava kojima bi se popunile rupe u penzionim fondovima ili se odnosi na nešto drugo, treće, peto ili dvadeseto, to se ne vidi iz Predloga zakona.

Ako neko ima nameru da poboljša efikasnost naplate doprinosa onda oni koji su nadležni za taj posao neka krenu sa naplatom doprinosa. Setimo se da je prećeno onim preduzećima koja ne uplaćuju doprinose da će doći pod udar zakona, ne samo u smislu prekršajne odgovornosti, nego i onemogućavanja daljeg rada, jer kakav je to rad ukoliko firma ne može uredno da servisira svoje obaveze prema državi.

Onda se pojavila i druga kategorija, poput onih kao što je recimo B92, gde se konstatuje inspekcijskim nadzorom i kontrolom da neki koje vrlo često vidite na televiziji ili čujete na njihovom radiju uopšte i nisu u radnom odnosu, da se za njih ne plaćaju doprinosi i kada dođe pod udar zakona Veran Matić da treba da se naplati doprinos, pa čak i prinudnim putem, onda ide nagodba, inspektori se povlače, stupaju na njihovo mesto neki drugi i B92 menja svoju uređivačku koncepciju, više ne dira G17 plus, a pitanje neuplaćenih doprinosa pegla se na drugi način.

Ako treba da se poveća efikasnost naplate doprinosa u smislu postojanja nekog rezervnog fonda koji će da kreditira firme za taj deo, onda bi verovatno takav kredit i aranžman sa inostranim partnerom imao neki drugi naziv. Ali, moram da vas upozorim na još jednu stvar – da je u toku prošle godine, pretprošle, naročito 2003. godine, kada je donet Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju, rečeno da će usklađivanje penzija da pretrpi promene, da neće da prati mesečna kretanja rasta troškova života ili cena na malo, već da će u jednom periodu da se usklađuje sa uprosečenom stopom, 50% jednog faktora, 50% drugog faktora, pa je onda bilo na tri meseca, pa je nedavnim izmenama to sa godinu dana svedeno na šest meseci, dva puta godišnje.

Sećate se da je MMF krajem prošle godine, kada je dignuta temperatura u Republici Srbiji da li će da se dobije neko pozitivno mišljenje, a od tog pozitivnog mišljenja zavisilo je da li će 700 miliona da se otpiše nekog duga, takođe je bila informacija da MMF, Svetska banka i ovi naši kreditori iz inostranstva zahtevaju od Vlade Republike Srbije da što manje ili da uopšte ne interveniše budžetskim sredstvima za saniranje nedostajućih sredstava u fondovima PIO. Samo da vas podsetim.

Na ovaj način želim da potenciram da je mnogo veći problem u PIO nedostatak sredstava, i to hronični nedostatak, po osnovu doprinosa, stezanje države da kao garant penzija ne može da interveniše, već da moraju da se dovijaju na razne načine.

Iz toga se izvlači zaključak da ekonomska politika Vlade Republike Srbije treba da bude u funkciji što većeg zapošljavanja građana i čuvanja tržišta, kako bi njihov rad i rezultati i usluge na tržištu dobile svoju novčanu satisfakciju, a ne da se naše tržište prepusti inostranoj robi i uslugama i da se potiskuje domaća proizvodnja i domaći rad.

Tu je formula kako da se poveća uplata doprinosa i da se stabilizuju fondovi PIO.

Ako neko smatra da sa 16,6 miliona specijalnih prava vučenja, što treba da bude otprilike 24 miliona evra, ako se uzme da se svakodnevno menja vrednost pojedinačnog specijalnog prava vučenja kod ovog fonda, onda s pravom postavljamo pitanje – zar je za promenu sistema, za neki novi koncept naplate doprinosa, za uvođenje evidencije, za sređivanje administracije koja treba da vodi računa o naplati doprinosa, potrebno ovoliko sredstava.

Dolazimo na teren da je ovde termin "projekat konsolidacije naplate i reforme penzijske administracije u Srbiji" nešto izmišljeno. Ako administracija treba da se sredi sa ovolikim parama, onda nam takva administracija ne treba.

Mi ionako u ovoj zemlji imamo 29 posebnih paradržavnih institucija koje su nepotrebne i imamo devet institucija koje su duple samo u Srbiji, u okviru nadležnosti Republike Srbije. Znači, ne ona varijanta da postoji na saveznom i da isto postoji na republičkom nivou, ne, nego samo na republičkom nivou imamo devet paralelnih institucija. Neko je namnožio te institucije.

Naravno, neko je došao do koncepta da svoje nastojanje ka evropskim integracijama i blagonaklon stav, kako oni kažu, svojih prijatelja iz inostranstva, manifestuje ovakvim sporazumima o zaduživanju, garancijama i kontragarancijama, navodno nešto se dešava.

Dešava se da se država zadužuje mnogo više, da devizne rezerve rastu mnogo više, da se ne otvaraju neka nova radna mesta i da ljudi i dalje gube radni odnos, da je privatizacija problematična, da i dalje imamo rupu u PIO u pogledu sredstava doprinosa i sada neko razmišlja da se zaduži da bi tim sredstvima koje dobije iz inostranstva organizovao bi svoju službu i napravio novi sistem naplate doprinosa.

Koga vi u ovo možete da ubedite? Verovatno ćete na kraju te operacije, pokušaj DOS-a da bude vlast u Srbiji, koja traje već pet godina, a verovatno još nekoliko meseci, biti u prilici da podvučete crtu i da sabirate i da kažete – direktne investicije pa nađete stotinu miliona evra, pa ćete da kažete da je prihod čak i ono što je otpisano, a otpisano je ono što je bilo nenaplativo.

Verovatno ćete doći do neke cifre od nekoliko milijardi dolara, da biste potvrdili da je 6,5 milijardi stvarno bilo na granicama Republike Srbije 5. oktobra, ali nisu odmah ušle u Republiku Srbiju kao žive pare ili investicije, ili nešto što može odmah da se oseti, nego je ušlo na raznorazne načine, sačuvano kod Jelašića, da se, ukoliko ova vlast ode, to vrati u inostranstvo, jer očigledno je pokušaj uspostavljanja vlasti DOS-a bio neuspešan na duži rok.

Rezultati ovakve ekonomske politike biće samo minusi. Oni građani koji smatraju da kada ministri izađu ovde i počnu da licitiraju i govore o nekim iznosima sredstava koja su došla iz inostranstva... Samo postavljam pitanje – ako je toliko para došlo iz inostranstva, u čemu se ogleda makar jedna korist, beneficija, popust ili nešto što je bolje za građane Republike Srbije, za privredu, za institucije? Sa tolikim parama uništava se vojska, da ne pričamo o policiji, da ne pričamo o privredi, energetici, o putevima, da ne pričam o mnogim stvarima.

Verovatno je i ova kiša što pada neki signal da je i nebu teška ova vlast Vojislava Koštunice.