Dame i gospodo narodni poslanici, ceneći vaše vreme neću čitati uvodni deo, niti ceo član na koji sam podneo amandman. U stvari, neću citirati zakon, ali ću član citirati. To je član 6, a zakon ima pet članova. Verujte da je moj amandman vrlo logičan.
Pod pretpostavkom da će prihvatiti sve amandmane Vlada, njen predstavnik, onda je normalno da prihvati i ovaj amandman na član 6. koji glasi - briše se, a član 6. kaže ovako: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije". Logika je u tome, ako se svi prihvate da se brišu, onda nema šta da se objavi.
Logično je i to da, što su pričali moji prethodnici, ovaj zakon utiče direktno na standard građana. Ovde sam podvukao i vrlo kratko ću vam citirati da je jedan od uslova zaduživanja kod ovakvih, kaže, finansijskih institucija i povećanje cene električne energije koje sve teže izdržavaju i privreda i stanovništvo. To je jedan citat, a izvinjavam se što vam oduzimam vreme.
Ali, šta preporučiti građanima koji sve teže žive i ne mogu da plate struju? Jedino mogu odavde da kažem, kada bih bio neki demagog, kao što je bilo nekih koji su bili u Vladi, i to njeni vrlo visoki funkcioneri sa južne pruge, on je preporučivao da njegov patent se uzme i da se nabave burad i da se bacaju računi od struje, kaže, u burad i da se ne plaća struja.
Međutim, to ne govorim odavde niti mi pada na pamet, jer on je izgovorio jednu predizbornu laž, a ja to ne smem da kažem. Samo kažem da mi je žao što građani moraju da podnose ovoliki teret finansijski, plaćajući visoke račune, a žao mi je i rudara koji rade u tom rudniku o kome je ovde reč. Međutim, zaduživanje nije dobro nikad, ko duguje on i pati. Hvala.