Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno nisam video ličnost ovde. Učinilo mi se jednog trenutka da je Narodna skupština prekinula rad, jer za govornicom niko nije bio. Međutim, ostavimo to na stranu.
Hteo bih da iskoristim priliku – a ovo sam samo informativno SPS-u, samo sam hteo da poslanici SPS-a znaju šta se valja iza svega onoga – i da gospodinu ministru Dinkiću postavim još jedno pitanje.
Kako to, ministre, da se desi da čoveku koji je izgradio vodovod u Inđiji i kome je opština Inđija dužna milion evra i koji je zbog toga što opština Inđija tri, četiri godine se sudi sa njim i nije mogla da mu isplati, nije imao sredstava da plati porez, uvodite stečaj i uzimate pečate i zabranjujete rad, a sud je doneo odluku da se blokira žiro račun JP "Vodovod" opštine Inđija i da se ta sredstva preusmeravaju za isplatu ovog duga. Sada čoveku kome su dužni 50 puta više nego što je on dužan za porez uvodite stečaj.
Baš me zanima da objasnite kako to, ako nema neke veze sa onim Ješićem i ako nema neke veze sa nekakvim igrankama i ako nema veze sa vašom starom praksom da ne terate dužnika, nego terate poverioca. Uostalom, to se desilo i sa četiri banke, kada ste ugušili banke, ugušili ste poverioce, a cela privreda koja je bila dužna ostala je oslobođena tog duga.
Molim da se ne poigravate sa sudbinama ljudi i sa sudbinama privrede, privatne, koja jedina u ovoj državi funkcioniše.

Da li je to bilo poslaničko pitanje, gospodine Markoviću?
(Momir Marković: Da, hoću da mi se odgovori odmah.)
Dobro.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, replika u ime SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se uopšte javljao... Je l′ može malo tišine?
Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se javljao za reč uopšte da nisam čuo odavde sa ove govornice da je neko dobio batine od poštenih radikala u Surčinu.
Sada ćete da čujete zašto sam se javio. Taj pošteni radikal na kog je neko mislio ovde, pošteni, isto pošten koliko i onaj koji je to izgovarao, a uzeo mandat stranci koja ga je zaslužila na izborima, pravosnažnom presudom je osuđen za silovanje i pomaže DS danas na vlasti. Priključio se Demokratskoj stranci.
Treba da vas je stid i sramota. To su pošteni, je li? Ovakvi kakvi god da su, od takvih smo milijardu puta ne pošteniji, nego ljudi, isto kao i od ovih ovde (danas nije u farmerkama), od ovih koji kažu da su ušli u najžešću i najveću borbu protiv korupcije, a doći će dan kada će i oni, kao i ovi danas koje hapse, da odgovaraju za sva nedela iz sfere korupcije i kriminala koje su protiv našeg naroda počinili.
Znam da je vlast ta koja može da uhapsi koga hoće, kada hoće, na način na koji hoće. Znam da u svemu onome što govore uvek ima istine. Davno smo govorili i za Kljajevića i za mnoge druge.
Takođe znam da i u onima koje hapse ima odgovornih za isto teška krivična dela, da pljačkaju Srbiju već godinama, ali da njih još nema ko da uhapsi zato što do promene vlasti nije došlo. Kada dođe do promene vlasti onda će stvari izaći na videlo i onda će se svi, i tobože sukobljeni, iz kriminalnih krugova naći na istom mestu.
Tek tada ćemo Srbiju moći da oslobodimo od korupcije i da kažemo da će građani Srbije imati šansu da žive bolje.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, neko je juče rekao da ministar za kapitalne investicije, pošto je korisnik polovine budžeta Republike Srbije, po sistemu "pola pije pola Šarcu daje", završava poslove u Srbiji.
U toj proporciji on malo više što se ovog prvog dela tiče vuče na svoju stranu.
Kada je u pitanju celokupni srpski budžet i kada su pitanju ove pare i ovi milioni evra kojima se Republika Srbija zadužuje, ovlašćeni za ovu tačku dnevnog reda, i ministar finansija i predsednik Vlade, koji je potpisao odluku o ovoj kontragaranciji, svakako moraju da imaju u vidu da Velimir Ilić, koji je krajnji korisnik, uzgred budi rečeno, ovih sredstava, onaj koji odlučuje kada će i po kojim fazama, da li je to most u Beškoj, da li je to rekonstrukcija dela autoputa, onog istog koji je Čume radio, vaš zaštićeni svedok, a vidim da se šeta tamo, da li je tako Vjerice, po Surčinu, a pre toga je koštao državu na milione dinara kao zaštićeni svedok. Moram da vam kažem da ulazite ne samo u opasan aranžman, nego nama, budućoj vlasti ostavljate jedan veliki teret.
Gospodine Dinkiću, prošle godine ste došli u Skupštinu i predložili nam pola milijardi evra raznih kontragarancija koje će direktno da koristi, dakle, preko vas, Ministarstvo za kapitalne investicije. Moram da vas upozorim da novac u ruke dobija jedan veoma rizičan čovek, čovek koji nam do dana današnjeg nije dostavio izveštaj, ni Odboru za saobraćaj i veze, o trošenju sredstava od strane Republičke direkcije za puteve.
Ako je u pitanju bilo koja deonica, sad ću vam reći, Požega - Užice, stoji ovaj jedan iz Požege ispred mene, izađite kolega iz kadra, ometate me...
Koleginice, hoćete molim vas, zaista, pominjem Požegu, budite toliko ljubazni pa saslušajte šta se u vašem kraju dešava.
Dakle, ako je u pitanju Požega - Užice, ako je u pitanju Grocka, Bubanj potok, ako je u pitanju bilo koja deonica gde je vršena rekonstrukcija za vreme Čumeta, za vreme vladavine Đinđića, Zorana Živkovića, nema tog izveštaja, ministre Dinkiću, ispred narodnih poslanika. Ako i postoji, to je sve zabašureno; mi pitamo o utrošku materijala, nije prikazano kako treba.
Mi se onda uopšte ne čudimo kada dođu vanredni lokalni izbori ili inicirani opozivom predsednika opštine, i kada se pojavi Velimir Ilić kao ministar za kapitalne investicije, koji šakom i kapom obećava, pa dođe u jedno selo, pa kaže – ne dva kilometra, četiri kilometra puta ću vam dati, šta je to za mene, i još pet novih. Evo odakle, od ovih para.
Što se tiče Evropske banke za obnovu i razvoj, oni su se i te kako ponudili i Iliću i vašoj vladi da daju ove kredite, kao što je za rekonstrukciju mosta u Beškoj, videćemo kakav će izveštaj da bude, da li je to većinski, o čemu je govorio profesor Simonović, za tu stavku ili će usput da se uradi još nešto.
Znate u čemu je problem? Vi tražite od narodnih poslanika da odobre kontragarancije za 72 miliona evra, a izveštaja nema, od odbora do odbora, šestomesečnog, godišnjeg izveštaja nema uopšte o utrošenim sredstvima i o tome se ovde radi.
Naročito to što smo mi kao stranka, mislim da tako oseća ceo narod koji ozbiljno razmišlja, protiv takve vrste zaduživanja.
Ako ste govorili o mostu u Beškoj, a probleme tog mosta i izviđanja oko toga u kakvom je stanju je više puta apostrofirao poslanik Dišić iz SRS, onda je i to moglo da se obuhvati procesom koncesije koja je već urađena za ovu deonicu.
Zašto zemlju uvodite u novu vrstu avanturizma i koliko ćemo mi do kraja godine da imamo ovakvih kontragarancija?
Kada ste prošle godine došli sa kontragarancija sa setom za tih pola milijardi, najpre 200 miliona, pa 300 miliona, vi ste rekli, to je meni nasleđe od one prethodne vlasti, od onog DOS-ovskog režima, ja jednostavno zbog obaveze Republike, sada je to došlo na dnevni red, to moram da stavim.
Ovo je sada ono što vi predlažete i nema nikakve razlike između vas i Đelića i bivšeg ministra i bivše vlade. Na isti način delujete i isto radite.
Mi smatramo da to nije dobro, zato što i sve da ste izvršili ekonomske proračune i da ste imali u vidu ove parametre kako se kreće naša privreda i gde se nalazi država, mogli ste da dođete do podatka da pre svega ove 2006. godine nećete moći da imate toliki ubir prihoda kao što ste to računali prošle godine, jer u prvoj godini je naplata poreza na dodatu vrednost bila mnogo veća uz svu vašu fiskalnu presiju.
Ekonomisti i ovi ljudi iz Instituta za tržišna istraživanja, koji su ovih dana objavili kako će to da izgleda 2006. godine, a to su vaše kolege po struci, morate da uzmete u obzir i njihovo mišljenje, a pre svega bojazan naroda i nas koji predstavljamo taj narod, lepo kažu da će ova godina po mnogo čemu da bude mnogo gora od prethodne.
Urednijom evidencijom i pre svega preciznom evidencijom PDV-a zbog visokih kazni, zbog činjenice da su vaši inspektori i poreska uprava vršili presiju na preduzetnike, na ono malo privrede što radi i da je petina privrede još u to u mogućnosti da posluje samo zato što uzima kredite.
Kao što vi uzimate ovaj kredit za rekonstrukciju ove deonice, takao i petina srpske privrede da bi isplatila plate, jer niste smanjili ona davanja od 73% na 60 i nešto obećanih za zaposlene, i dalje je ta stopa za zaposlene za poreze i doprinose najviša od svih zemalja u okruženju...
Dakle, to obećanje niste ispunili i sada tražite od građana koji pune budžet da budu kontragaranti, odnosno Republika u kojoj oni žive, gde posluju ili ne posluju, gde su bez posla, za ovakav jedan projekat.
Vi ste verovatno razmišljali, pošto ste onaj koji kroji budžet i pravi godišnju konstrukciju stavki prihoda i rashoda, šta biste to mogli, ako već imate neke strateške planove za državu, mi ne kažemo da ne treba da se radi, taman posla, ova deonica, i da se uradi rekonstrukcija mosta u Beškoj, naročito zbog činjenice da mi ne možemo da predvidimo u ovom nabujalom toku Dunava ili neke sledeće godine, ne daj bože, da će to da ide takvim tokom.
Znate, ovi ljudi koji su kao mali doživeli ovako nešto i na Dunavu i na Tisi jednostavno se čude otkud se to desilo.
Ali, nesreća i nepogoda zadesi jedan narod, pa tako i nas, mi sada moramo da se borimo i vidite da i tu država ne preduzima korake odsečne i odlučne kakve treba, nego to radi vojska i dobrovoljci građani, kao što je slučaj danas u Zemunu, 13. aprila kada je, kao i mnogi članovi naše stranke, kada je danas najkritičniji dan i kada je već u Gradištu na 917 santimetara nezabeleženi rast Dunava.
Kada je već to sve tako, onda ste mogli da razmišljate po principu da uštedom na jednoj strani i smanjenjem troškova i birokratizacijom javne potrošnje, da ne dajete toliko para ovim lopovima iz Narodne kancelarije, jer to su na desetine miliona evra. Vi ste to dali u ruke ovom Tadićevom tajkunu Đilasu i Šutanovcu, i ko sve to ne krčmi tamo.
Onda ste osnovali Agenciju za promociju izvoza, a to je bilo oko 50 miliona.
Ne kažem da je potpuno trebalo da izbrišete te stavke, ali malo po malo nađete uštedu i kažete – to će da ide za taj projekat, a onda da jedinicama lokalne samouprave, koje su tražile i koje su u nemogućnosti da dobiju aranžmane neke povoljne, baš i od ove Evropske banke za obnovu i razvoj, omogućite kao Vlada...
A to vam govorim zbog grada iz koga dolazim, takvog kredita nema, nego je Stevanović išao da se zaduži kod poslovnih banaka za 500 miliona dinara za prošlu godinu, da li je tako, kolega Vučićeviću, pola milijardi dinara zaduženja jednog grada i vi sada idete dalje u nešto što će da nas neizbežno dovede u dužničko ropstvo.
Kako vi da vratite te kredite i tako ćete nama novi balast da natovarite kao budućoj vlasti, kada vam je realni rast bruto društvenog proizvoda za 2006. godinu, a 2005. godine to je bilo 6,1%, a sada vam predviđaju da će to da bude ispod 4% iz onih malopre nabrojanih razloga.
Dakle, i zbog činjenice da je ovaj iznos kredita u evrima, zapamtite, u evrima, i kao takav se vraća u njegovoj protivvrednosti, a da je dinar danas potcenjen i da je njegova realna vrednost sto za jedan evro, umesto sadašnjih 88,7 ili 89 koliko se kreće.
Time ste učinili još dodatnu stvar da ste potpuno destimulisali naše izvoznike, jer ko će da se muči da proizvede neki proizvod, ili povrće ili neko prerađeno meso ili bilo šta drugo ili živu stoku da izvozi, da mu neko vrati, odnosno država po onom srednjem kursu koliko je, to je otprilike 88 dinara, a on zna da najmanje vredi 100 dinara. Ceo koncept ekonomije i ovakvog zaduživanja je haos za srpsku privredu i za ono što će da nas zadesi ove godine. Time šaljete pogrešnu poruku biračima, u stvari to rade ovi vaši poslanici, a i vi ste spremni gde god se pojavite da hvalite ovaj bankarski sektor, zato što je to lobi koji vas drži i koji vi kontrolišete.
Onda kažete – nije nikakav problem, uzmemo kredit, mi ćemo to da vratimo. Građani su prezaduženi, da više ne znaju, naročito kroz ovu ekonomsku kategoriju - trošak kredita, od banke do banke se ne zna koliko je to, a to je u procentima, koliko su se stvarno zadužili.
Mi smo protiv ovoga i smatramo da iz realnih izvora i kroz mnogobrojne uštede svi poslovi i ključni poslovi infrastrukture u jednoj zemlji mogu da se urade i da ovakvi aranžmani ne mogu da doprinesu stabilnosti naše privrede, zato što iz duga u dug mi upadamo sve više i na kraju se ne zna koliko mi to dugujemo. Možemo da se nagađamo i da baratamo ciframa. Unutrašnji dug je zaista mnogo veliki. Pitanje je da li i vi u ovom trenutku znate koliko je unutrašnji dug, kad računate sve ono što građani duguju državi i što duguju bankama koje su veoma rigorozne. Nemojte da nas zadesi stanje, kao što je to slučaj u Kanadi, recimo, da ne pričate da govorim samo o ovim zemljama koje su prošle tranziciju, ali što je slučaj i u Češkoj, u Rumuniji, u Bugarskoj, da ljudi moraju da rasprodaju sve, jer su toliko hipotekarno opterećeni i kroz kredite banaka. Naša država ne sme to da dozvoli, već mora stabilno, pokretanjem privrede da krene u razvoj i infrastrukture i svega onoga što nam je neophodno.
Kada imate konstantan privredni rast, koji vam je u padu zato što imate uvoz samo robe široke potrošnje u januaru mesecu za 392 miliona dinara, što je zaista velika cifra, pa tako iz meseca u mesec, onda dolazite u situaciju da pokazatelji ne mogu da opravdaju ovakvo zaduženje, da to nije dobro.
Što biste vi to na kraju radili kada ste vi predvodnik onog dosovskog konglomerata koji je došao na vlast tako jer je obećao šest milijardi dolara bespovratne pomoći? Od tih šest milijardi dolara bespovratne pomoći, koje samo što nisu, čekale su na mađarskoj granici, a nikada nisu ušli u našu zemlju, mogli ste pet mostova u Beškoj da napravite, ne znam koliko autoputeva i autostrada, da nam pozavide Španci, Italijani, Nemci i sve razvijene zemlje na Zapadu.
Ovako, ovo je jedan rizičan i opasan aranžman za građane Srbije, zato što je Republika garant svih ovih zaduživanja.
Mi smo izričito protiv toga i zato sam predložila, u ime poslaničke grupe SRS, da se član 2. ove kontragarancije izbriše.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS ne može glasati za Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj za finansiranje obnove deonica autoputa Beograd - Novi Sad. Namerno sam pročitala ceo naziv ove kontragarancije, da bi se shvatilo o čemu se ovde radi i u čemu je principijelni stav SRS da za ovaj predlog zakona ne glasa.
Mi smo svoj stav izrazili tako što smo predložili, pojedinačno narodni poslanici iz naše poslaničke grupe, da se svi ovi članovi brišu i da na taj način ovaj zakon ne može da bude usvojen. Naravno, predlagali smo u načelnoj raspravi da se povuče, ali predstavnik Vlade nije reagovao. Doduše, nismo ni očekivali tako nešto.
Dakle, radi se o tome da ovim predlogom zakona Republika Srbija daje kontragaranciju Srbiji i Crnoj Gori. Mislimo da je jako opasno davati i predlagati ovakve kontragarancije, ne samo zbog ovog referenduma koji se očekuje u Crnoj Gori, mi smo sigurni da će referendum u Crnoj Gori pokazati da većina građana u Crnoj Gori želi zajedničku državu sa Srbijom, čak i čvršću od ove vaše državne zajednice, kako ste je krstili, ali je neverovatno da jedna od republika daje garanciju zajedničkoj državi.
Da li ovo znači da Vlada Republike Srbije unapred ne priznaje državnu zajednicu Srbija i Crna Gora? Da li ovo znači da Vlada Republike Srbije već pokušava da raščišćava račune sa tom zajedničkom državom?
Mi srpski radikali mislimo da je to nedopustivo i da Vlada ovako nešto nije smela da predloži. Nije ovo prva garancija ove vrste, ali je ovo svakako jedna od naših osnovnih primedbi na celokupan ovaj tekst.
Druga primedba je sadržana u obrazloženju amandmana. U obrazloženju je rečeno da je Skupština Republike Srbije dala saglasnost, podsećam na to, na predlog Vlade Republike Srbije da se deonica autoputa Beograd - Novi Sad izda na koncesiju.
Gospodine Dinkiću i gospodo koji ćete glasati za ovaj zakon, trebalo bi da se opredelite: ili ste za ovu kontragaranciju ili ste za koncesiju.
Neverovatno je da se država zaduži u ime građana Srbije, da uzme kredit da izgradi deo nekog autoputa i da ga onda da nekom na koncesiju.
Dakle, neko će da ubira prihode, a država će da otplaćuje kredite. To svakako nije dobro. I to je jedan od osnovnih razloga zbog kojih nećemo glasati za ovaj zakon.
Radi javnosti moram da kažem da je ova kontragarancija vredna 72 miliona evra. Mislimo da je građanima Srbije i državi Srbiji previše zaduženja.
Danas samo imamo 12 kontragarancija; nisu sve izražene u evrima, nego u nekim nama potpuno nepoznatim jedinicama, ali o tome ćemo govoriti kada to bude na dnevnom redu. Mislimo da je neozbiljno i neodgovorno od Vlade Republike Srbije da samo predlaže uzimanje novih kredita.
Što reče malopre koleginica Jovanović, pitam se da li i vi, ministre, u ovom momentu ili u svakom momentu ste u stanju da odgovorite kolika su zaduženja Republike Srbije, odnosno svih građana Srbije.
Teško da možete to i vi sami da pratite, iako je očigledno da ste vi jedan od glavnih predlagača ovakvih zakona.
Dosta je građanima Srbije i ovih ličnih i pojedinačnih zaduženja kod raznih inostranih banaka koje ste doveli u Srbiju kada ste pozatvarali srpske banke.
Naravno, niko građane ne tera da uzimaju te kredite; sada vi možete meni da odgovorite ovo, što i ja znam, isto kao i vi. Jednostavno, ljudi suviše teško žive, mnogo su im male plate, svakodnevna su poskupljenja i takve okolnosti ih nateraju da se možda malo lakomisleno zatrče i uzmu neki od tih kredita. Onda je pitanje kako će da ih vrate, kada će da ih vrate.
Mogu da vam kažem da se ozbiljno plašim, pogotovo od kada je stupio na snagu Zakon o hipoteci, mada smo mi tada upozoravali građane Srbije da se ne zatrčavaju u te hipotekarne kredite, plašim se da će ljudi polako početi da ostaju bez svoje nepokretne imovine.
I, onda imamo s jedne strane u medijima, prosto sluđujete građane, ne znaju kako da se ponašaju, ministre, vi hvalite banke, hvalite kredite, stambene kredite, a sa druge strane, pojavi se guverner i upozorava građane – ne uzimajte kredite ni po živu glavu, doći ćete upravo u ovu situaciju o kojoj ja govorim.
Jednostavno, građani ne znaju šta je prava informacija. Onda s druge strane pročitaju u novinama kako je taj isti guverner dobio neki veoma povoljan kredit.
Naravno, neće da kaže građanima Srbije kako je on dobio taj kredit, ne bi li još neko drugi možda na isti način rešio stambeno pitanje, s tim što građani koji su za to zainteresovani nemaju nameru da kupuju vilu na Dedinju poput Jelašića i spremni su da kredit, povoljan krediti stambeni uzmu i da uredno plate sve obaveze prema državi, da plate porez na promet, da ne prikriju porez, kao što je to uradio guverner Jelašić, ali naravno građani ne mogu da dobiju takvu informaciju.
Ovo me vrlo podseća na jednog od bivših ministara iz Đinđićeve, pa kasnije Živkovićeve vlade, kada smo mu ovde pokazivali velelepnu vilu u Zemunu, koju je napravio u vreme dok je bio ministar, vrlo interesantno.
Onda je taj ministar rekao da je on podigao veoma povoljan kredit, ali da ne može, kada smo ga pitali, da kaže i ostalim građanima kako je on to dobio, koja to banka daje tako povoljne kredite.
Taj bivši ministar je, naravno, neću da mu pominjem ime, jer je on potpuno nebitan, ako mu pomenem ime setiće se, ako ovo gleda, da je nekada bio ministar, inače toliko nevažan da ni on to više ne pamti, ali vila u Zemunu i dalje stoji.
On je tada rekao da ne može da kaže narodnim poslanicima, ni građanima koji je on to kredit dobio, od koje banke, jer je to, zamislite, službena tajna. To je bio jedan biser nad biserima, ali vremenom je sve postalo jasno, pojavljivanjem tada tajnih, sada otvorenih Tadićevih tajkuna, ovog Đilasa, koji se hvali...
Ne znam da li ste vi, ministre, to pratili i da li pratite da li taj Tadićev najveći tajkun uredno plaća porez za ono čime se hvali, jer je rekao da je Toma Nikolić slagao kada je rekao da je njegov prihod, odnosno zarada 400.000 evra mesečno; on je rekao da to nije tačno, da su u pitanju dva miliona evra.
Pa evo, ministre, za vas pitanje, da vaše službe provere, da li on zaista plaća porez na ta dva miliona evra mesečno koliko zarađuje, jer je sam u jednoj TV emisiji to rekao.
Da se vratim ponovo na ovu kontragaranciju i uopšte na kontragarancije koje nam nudite kroz ove zakone.
Čini mi se da su ove kontragarancije došle u jednom posebno specifičnom momentu, kada je u pitanju ministar za kapitalne investicije, koji je inače nadležan da troši sve ove pare koje vi u ime građana Srbije zadužite, jer ste očigledno Velimiru Iliću dali na raspolaganje pola srpskog budžeta, odnosno para građana Srbije i onda on ide lepo po Srbiji, obećava kule i gradove.
Ne bismo mi imali ništa protiv da on obeća da će nešto da izgradi i da to zaista izgradi.
Mi bismo to pohvalili, ali se radi o tome da vaš kolega Velimir Ilić ode u neku izbornu kampanju lokalnog karaktera i da tamo nudi pare iz republičkog budžeta i da kaže, pretpostavljam da ste to čuli, svi građani Republike Srbije su čuli kada je rekao – šta je meni kao ministru da ukradem pet kilometara puta i da napravim asfalt tamo u nekom selu u kojem se trenutno održavaju izbori.
Pitala sam ministra Ilića, a pitam i vas, ministre Dinkiću, šta mislite koliko je puta po pet kilometara Velja Ilić, pošto je sam rekao da mu nije problem da to ukrade, ukrao i umesto da asfaltira neke ulice u nekom selu stavi pare sebi u džep.
To je jedan od razloga zbog čega smo vrlo oprezni kada vi predlažete ovakve zakone, pogotovo što znamo da će uskoro biti aktuelni izbori u Novom Pazaru, koji su po mnogo čemu specifični, pre svega po tome što je Vlada Republike Srbije donela odluku o raspuštanju skupštine u Novom Pazaru, što je vrlo sumnjivo, s obzirom na Zakon o lokalnoj samoupravi. Takođe je poznato da je ta odluka doneta dva dana pre nego što je trebalo da se donese odluka o raspisivanju referenduma o izglasavanju nepoverenja predsedniku opštine Sulejmanu Ugljaninu.
Što se tiče SRS, mi smo u koaliciji na opštinskom nivou sa, između ostalih, strankom Rasima Ljajića, ali ovo ne govorim ni da bih štitila Rasima Ljajića i njegovu stranku, niti Sulejmana Ugljanina i njegovu stranku, već mi je nešto vrlo interesantno kada je u pitanju vaš stranački prijatelj, gospodin Labus, potpredsednik Vlade.
On reče u Nišu, čini mi se, pre dva dana, da je ova odluka Vlade skandal. Možda je u pravu, ali onda se postavlja pitanje kako se to u "Službenom glasniku" pojavila ta odluka koju je upravo Labus potpisao. To govori dovoljno o političkom moralu gospodina Labusa.
Mogu da shvatim da se on ne slaže sa nekom odlukom koju donese Vlada Republike Srbije. Mogu da shvatim i da on misli da je to skandalozna odluka. Znam da kao potpredsednik Vlade treba i obavezan je da potpiše sve odluke Vlade, ali ako mora da potpiše skandaloznu odluku, onda najmanje što bi moralan čovek učinio bilo bi da kaže – hvala, Vojislave Koštunica, hvala kolege ministri, podnosim ostavku zato što kao potpredsednik Vlade ne mogu da potpišem skandaloznu odluku. Toliko i o moralu potpredsednika Vlade.
Možda neko može da pomisli da sve ovo što sam napomenula nema veze sa ovom kontragarancijom. I te kako ima veze i sa ovom i sa svim ostalim kontragarancijama o kojima ćemo danas govoriti, kao što imaju veze i ova hapšenja o kojima slušamo na televiziji, a ne znamo još konkretno šta se dešava, ali o tome ću po nekom drugom amandmanu, jer evo već se približava petnaesti minut, odnosno kraj petnaestog minuta.
Ali, samo da kažem u jednoj rečenici zašto je sve ovo bitno.
Zato što je i ovo jedan od zakona koji znači mnogo para, 72 miliona evra i ako imamo u Vladi takve ljude koje sam spomenula, sumnjivog morala, onda zaista i poslanici SRS, a ubeđena sam i građani Srbije, imaju i te kako razloga da strahuju da se zaduže za ovoliko para i da ih daju na raspolaganje takvim ljudima.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.
Samo jedno obaveštenje pre nego što vam dam reč: 67. sednica Administrativnog odbora biće održana odmah, u sali na drugom spratu.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad god ja krenem za govornicu predsedavajući ima neko obaveštenje, neko objašnjenje, i to samo kada ja izlazim.
Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je ona floskula, izrečena tamo negde 2001. godine ili 2000. od jednog od čelnika DOS-a – ko hoće moral neka ide u crkvu, postala prvi član statuta tog DOS-a i izgleda sveto pismo. Nema morala.
O čemu se ovde u ovom amandmanu i uopšte u ovom zakonu radi? Dame i gospodo narodni poslanici sećate se kada smo pričali o autoputu, pre nego što ste vi iz vladajuće koalicije doneli odluku da se autoput Horgoš - Požega da pod koncesiju, da smo vas upozoravali u to vreme, sa podacima, dokumentima, činjenicama, da se samo od dnevne putarine može izgraditi autoput, druga traka Horgoš - Novi Sad i autoput Beograd - Požega.
Odlučili ste da date na 33 godine izgrađen autoput od Beograda do Novog Sada, odnosno do Beške, da date izgrađen polu autoput od Novog Sada do Horgoša i posle toga se pojavljuje predlog zakona o davanju kontragarancije za kredit od 120 miliona evra za izgradnju drugog mosta kod Beške. I doneli ste odluku o davanju kontragarancije na jednoj od prethodnih sednica, opet uz protivljenje poslanika Srpske radikalne stranke i opet uz objašnjenje da vi gradite nešto što bi koncesionar morao i trebalo da gradi.
Evo danas imamo ovaj predlog zakona o davanju kontragarancije za 72 miliona evra. Opet zadužujemo državu Srbiju i opet gradimo taj drugi deo autoputa i onda ćemo dovesti čoveka na "hvala lepo", dati mu autoput na 33 godine.
Pri ceni ondašnje naplate putarine od Beograda do Vrbasa od 130 i 70 dinara, dve naplatne rampe, mogao je kompletan autoput da se izgradi. Danas je putarina na tom delu duplo skuplja, 400 dinara, znači još jedan autoput.
Dame i gospodo narodni poslanici, kome se u džep slivaju ove i ovolike pare? Ako znamo da je ministar za kapitalne investicije u predizbornoj kampanji rekao da njemu nije ništa ukrasti 6 kilometara autoputa i da onda može na nekim lokalnim izborima da obeća i aerodrom u Čukojevcu i sve mostove, sve po dva mosta na istoj reci za isti put, pa biraš hoćeš na levi most, hoćeš na desni, da može da asfaltira kilometre po selu, da može šta hoće i kako hoće, ali ne može dokle hoće. Izbori se približavaju.
Znam, dame i gospodo narodni poslanici, da bi sad jedan dobar deo ministara, da ih sada pohapsite i da im kažete svi po pet godina robije, mnogi bi rekli – u, dobro sam prošao. Neverovatno, to je kleptokratija, totalna i bez ostatka.
Mislite li vi da posle izbora treba ova Srbija da živi, kada vas više ne bude na političkoj sceni, kada budete otišli na političko bunjište. Mislite li da i vaša deca neće... Doduše, vaša neće, jer ono obećanje u predizbornoj kampanji 2000. godine kad ste dali – ako nam date vlast, svi ćemo da živimo dobro; narod vam dao glasove, dao vam vlast i svi dobro živite. Kako je narodu, to je druga priča, ali ste održali obećanje.
Dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se poslanicima koji će u danu za glasanje sigurno pritisnuti crveno dugme, gledajte koliko nas do guše zadužuju i sutra će reći – evo vam sad, pa vladajte. To što je 9 milijardi dolara bila dužna ova država kada su preuzeli vlast i što je sad preko 15 milijardi dolara, naravno ne računajući ove kontragarancije... Kontragarancija znači istovremeno da preuzimate kredit sutra. O tome ćemo pričati neki drugi put.