Dame i gospodo narodni poslanici, neko je juče rekao da ministar za kapitalne investicije, pošto je korisnik polovine budžeta Republike Srbije, po sistemu "pola pije pola Šarcu daje", završava poslove u Srbiji.
U toj proporciji on malo više što se ovog prvog dela tiče vuče na svoju stranu.
Kada je u pitanju celokupni srpski budžet i kada su pitanju ove pare i ovi milioni evra kojima se Republika Srbija zadužuje, ovlašćeni za ovu tačku dnevnog reda, i ministar finansija i predsednik Vlade, koji je potpisao odluku o ovoj kontragaranciji, svakako moraju da imaju u vidu da Velimir Ilić, koji je krajnji korisnik, uzgred budi rečeno, ovih sredstava, onaj koji odlučuje kada će i po kojim fazama, da li je to most u Beškoj, da li je to rekonstrukcija dela autoputa, onog istog koji je Čume radio, vaš zaštićeni svedok, a vidim da se šeta tamo, da li je tako Vjerice, po Surčinu, a pre toga je koštao državu na milione dinara kao zaštićeni svedok. Moram da vam kažem da ulazite ne samo u opasan aranžman, nego nama, budućoj vlasti ostavljate jedan veliki teret.
Gospodine Dinkiću, prošle godine ste došli u Skupštinu i predložili nam pola milijardi evra raznih kontragarancija koje će direktno da koristi, dakle, preko vas, Ministarstvo za kapitalne investicije. Moram da vas upozorim da novac u ruke dobija jedan veoma rizičan čovek, čovek koji nam do dana današnjeg nije dostavio izveštaj, ni Odboru za saobraćaj i veze, o trošenju sredstava od strane Republičke direkcije za puteve.
Ako je u pitanju bilo koja deonica, sad ću vam reći, Požega - Užice, stoji ovaj jedan iz Požege ispred mene, izađite kolega iz kadra, ometate me...
Koleginice, hoćete molim vas, zaista, pominjem Požegu, budite toliko ljubazni pa saslušajte šta se u vašem kraju dešava.
Dakle, ako je u pitanju Požega - Užice, ako je u pitanju Grocka, Bubanj potok, ako je u pitanju bilo koja deonica gde je vršena rekonstrukcija za vreme Čumeta, za vreme vladavine Đinđića, Zorana Živkovića, nema tog izveštaja, ministre Dinkiću, ispred narodnih poslanika. Ako i postoji, to je sve zabašureno; mi pitamo o utrošku materijala, nije prikazano kako treba.
Mi se onda uopšte ne čudimo kada dođu vanredni lokalni izbori ili inicirani opozivom predsednika opštine, i kada se pojavi Velimir Ilić kao ministar za kapitalne investicije, koji šakom i kapom obećava, pa dođe u jedno selo, pa kaže – ne dva kilometra, četiri kilometra puta ću vam dati, šta je to za mene, i još pet novih. Evo odakle, od ovih para.
Što se tiče Evropske banke za obnovu i razvoj, oni su se i te kako ponudili i Iliću i vašoj vladi da daju ove kredite, kao što je za rekonstrukciju mosta u Beškoj, videćemo kakav će izveštaj da bude, da li je to većinski, o čemu je govorio profesor Simonović, za tu stavku ili će usput da se uradi još nešto.
Znate u čemu je problem? Vi tražite od narodnih poslanika da odobre kontragarancije za 72 miliona evra, a izveštaja nema, od odbora do odbora, šestomesečnog, godišnjeg izveštaja nema uopšte o utrošenim sredstvima i o tome se ovde radi.
Naročito to što smo mi kao stranka, mislim da tako oseća ceo narod koji ozbiljno razmišlja, protiv takve vrste zaduživanja.
Ako ste govorili o mostu u Beškoj, a probleme tog mosta i izviđanja oko toga u kakvom je stanju je više puta apostrofirao poslanik Dišić iz SRS, onda je i to moglo da se obuhvati procesom koncesije koja je već urađena za ovu deonicu.
Zašto zemlju uvodite u novu vrstu avanturizma i koliko ćemo mi do kraja godine da imamo ovakvih kontragarancija?
Kada ste prošle godine došli sa kontragarancija sa setom za tih pola milijardi, najpre 200 miliona, pa 300 miliona, vi ste rekli, to je meni nasleđe od one prethodne vlasti, od onog DOS-ovskog režima, ja jednostavno zbog obaveze Republike, sada je to došlo na dnevni red, to moram da stavim.
Ovo je sada ono što vi predlažete i nema nikakve razlike između vas i Đelića i bivšeg ministra i bivše vlade. Na isti način delujete i isto radite.
Mi smatramo da to nije dobro, zato što i sve da ste izvršili ekonomske proračune i da ste imali u vidu ove parametre kako se kreće naša privreda i gde se nalazi država, mogli ste da dođete do podatka da pre svega ove 2006. godine nećete moći da imate toliki ubir prihoda kao što ste to računali prošle godine, jer u prvoj godini je naplata poreza na dodatu vrednost bila mnogo veća uz svu vašu fiskalnu presiju.
Ekonomisti i ovi ljudi iz Instituta za tržišna istraživanja, koji su ovih dana objavili kako će to da izgleda 2006. godine, a to su vaše kolege po struci, morate da uzmete u obzir i njihovo mišljenje, a pre svega bojazan naroda i nas koji predstavljamo taj narod, lepo kažu da će ova godina po mnogo čemu da bude mnogo gora od prethodne.
Urednijom evidencijom i pre svega preciznom evidencijom PDV-a zbog visokih kazni, zbog činjenice da su vaši inspektori i poreska uprava vršili presiju na preduzetnike, na ono malo privrede što radi i da je petina privrede još u to u mogućnosti da posluje samo zato što uzima kredite.
Kao što vi uzimate ovaj kredit za rekonstrukciju ove deonice, takao i petina srpske privrede da bi isplatila plate, jer niste smanjili ona davanja od 73% na 60 i nešto obećanih za zaposlene, i dalje je ta stopa za zaposlene za poreze i doprinose najviša od svih zemalja u okruženju...
Dakle, to obećanje niste ispunili i sada tražite od građana koji pune budžet da budu kontragaranti, odnosno Republika u kojoj oni žive, gde posluju ili ne posluju, gde su bez posla, za ovakav jedan projekat.
Vi ste verovatno razmišljali, pošto ste onaj koji kroji budžet i pravi godišnju konstrukciju stavki prihoda i rashoda, šta biste to mogli, ako već imate neke strateške planove za državu, mi ne kažemo da ne treba da se radi, taman posla, ova deonica, i da se uradi rekonstrukcija mosta u Beškoj, naročito zbog činjenice da mi ne možemo da predvidimo u ovom nabujalom toku Dunava ili neke sledeće godine, ne daj bože, da će to da ide takvim tokom.
Znate, ovi ljudi koji su kao mali doživeli ovako nešto i na Dunavu i na Tisi jednostavno se čude otkud se to desilo.
Ali, nesreća i nepogoda zadesi jedan narod, pa tako i nas, mi sada moramo da se borimo i vidite da i tu država ne preduzima korake odsečne i odlučne kakve treba, nego to radi vojska i dobrovoljci građani, kao što je slučaj danas u Zemunu, 13. aprila kada je, kao i mnogi članovi naše stranke, kada je danas najkritičniji dan i kada je već u Gradištu na 917 santimetara nezabeleženi rast Dunava.
Kada je već to sve tako, onda ste mogli da razmišljate po principu da uštedom na jednoj strani i smanjenjem troškova i birokratizacijom javne potrošnje, da ne dajete toliko para ovim lopovima iz Narodne kancelarije, jer to su na desetine miliona evra. Vi ste to dali u ruke ovom Tadićevom tajkunu Đilasu i Šutanovcu, i ko sve to ne krčmi tamo.
Onda ste osnovali Agenciju za promociju izvoza, a to je bilo oko 50 miliona.
Ne kažem da je potpuno trebalo da izbrišete te stavke, ali malo po malo nađete uštedu i kažete – to će da ide za taj projekat, a onda da jedinicama lokalne samouprave, koje su tražile i koje su u nemogućnosti da dobiju aranžmane neke povoljne, baš i od ove Evropske banke za obnovu i razvoj, omogućite kao Vlada...
A to vam govorim zbog grada iz koga dolazim, takvog kredita nema, nego je Stevanović išao da se zaduži kod poslovnih banaka za 500 miliona dinara za prošlu godinu, da li je tako, kolega Vučićeviću, pola milijardi dinara zaduženja jednog grada i vi sada idete dalje u nešto što će da nas neizbežno dovede u dužničko ropstvo.
Kako vi da vratite te kredite i tako ćete nama novi balast da natovarite kao budućoj vlasti, kada vam je realni rast bruto društvenog proizvoda za 2006. godinu, a 2005. godine to je bilo 6,1%, a sada vam predviđaju da će to da bude ispod 4% iz onih malopre nabrojanih razloga.
Dakle, i zbog činjenice da je ovaj iznos kredita u evrima, zapamtite, u evrima, i kao takav se vraća u njegovoj protivvrednosti, a da je dinar danas potcenjen i da je njegova realna vrednost sto za jedan evro, umesto sadašnjih 88,7 ili 89 koliko se kreće.
Time ste učinili još dodatnu stvar da ste potpuno destimulisali naše izvoznike, jer ko će da se muči da proizvede neki proizvod, ili povrće ili neko prerađeno meso ili bilo šta drugo ili živu stoku da izvozi, da mu neko vrati, odnosno država po onom srednjem kursu koliko je, to je otprilike 88 dinara, a on zna da najmanje vredi 100 dinara. Ceo koncept ekonomije i ovakvog zaduživanja je haos za srpsku privredu i za ono što će da nas zadesi ove godine. Time šaljete pogrešnu poruku biračima, u stvari to rade ovi vaši poslanici, a i vi ste spremni gde god se pojavite da hvalite ovaj bankarski sektor, zato što je to lobi koji vas drži i koji vi kontrolišete.
Onda kažete – nije nikakav problem, uzmemo kredit, mi ćemo to da vratimo. Građani su prezaduženi, da više ne znaju, naročito kroz ovu ekonomsku kategoriju - trošak kredita, od banke do banke se ne zna koliko je to, a to je u procentima, koliko su se stvarno zadužili.
Mi smo protiv ovoga i smatramo da iz realnih izvora i kroz mnogobrojne uštede svi poslovi i ključni poslovi infrastrukture u jednoj zemlji mogu da se urade i da ovakvi aranžmani ne mogu da doprinesu stabilnosti naše privrede, zato što iz duga u dug mi upadamo sve više i na kraju se ne zna koliko mi to dugujemo. Možemo da se nagađamo i da baratamo ciframa. Unutrašnji dug je zaista mnogo veliki. Pitanje je da li i vi u ovom trenutku znate koliko je unutrašnji dug, kad računate sve ono što građani duguju državi i što duguju bankama koje su veoma rigorozne. Nemojte da nas zadesi stanje, kao što je to slučaj u Kanadi, recimo, da ne pričate da govorim samo o ovim zemljama koje su prošle tranziciju, ali što je slučaj i u Češkoj, u Rumuniji, u Bugarskoj, da ljudi moraju da rasprodaju sve, jer su toliko hipotekarno opterećeni i kroz kredite banaka. Naša država ne sme to da dozvoli, već mora stabilno, pokretanjem privrede da krene u razvoj i infrastrukture i svega onoga što nam je neophodno.
Kada imate konstantan privredni rast, koji vam je u padu zato što imate uvoz samo robe široke potrošnje u januaru mesecu za 392 miliona dinara, što je zaista velika cifra, pa tako iz meseca u mesec, onda dolazite u situaciju da pokazatelji ne mogu da opravdaju ovakvo zaduženje, da to nije dobro.
Što biste vi to na kraju radili kada ste vi predvodnik onog dosovskog konglomerata koji je došao na vlast tako jer je obećao šest milijardi dolara bespovratne pomoći? Od tih šest milijardi dolara bespovratne pomoći, koje samo što nisu, čekale su na mađarskoj granici, a nikada nisu ušli u našu zemlju, mogli ste pet mostova u Beškoj da napravite, ne znam koliko autoputeva i autostrada, da nam pozavide Španci, Italijani, Nemci i sve razvijene zemlje na Zapadu.
Ovako, ovo je jedan rizičan i opasan aranžman za građane Srbije, zato što je Republika garant svih ovih zaduživanja.
Mi smo izričito protiv toga i zato sam predložila, u ime poslaničke grupe SRS, da se član 2. ove kontragarancije izbriše.