Poštovane kolege, želim samo, ne dovodeći u pitanje, naravno, autonomiju Pokrajine Vojvodina i ne ulazeći u ustavnost ovakvog rešenja, da čisto principijelno kažem nekoliko stvari i svoje viđenje.
Naime, ne može da se Ustav krši manje ili više. Dakle, ako pođemo od te teze da je prekršen Ustav ovakvim jednim rešenjem, on je bio prekršen i u prethodnom budžetu. Ovde se postavlja pitanje osnovice. Pokušavam sada da iz ovog rešenja, pokušam da ga opravdam kroz jedan paradoks. Ako se za osnovicu uzima ne samo poreski prihodi, već prihodi od nefinansijske imovine, dakle i deficit i prihod od prodaje imovine, zapravo dolazimo do jednog paradoksa gde se negativna implikacija u republičkom budžetu pozitivno afektira u pokrajinskom.
Šta to zapravo znači? Ovaj mehanizam od 7% zapravo tangira i zaduženje, odnosno deficit budžeta Srbije i maltene ukoliko je on veći, utoliko više sredstava pripada AP Vojvodine. Naravno, ovo je samo moje razmišljanje kao ekonomiste i vođen nekom zdravom logikom mislim da treba ići ka nekom rešenju, što su upravo poreski prihodi jer su oni stabilni, predvidivi, dok su prihodi od nefinansijske imovine, prodaje, nešto što je nestabilno, podložno diskrecionim odlukama i u tom smislu mislim da je ovo predloženo rešenje daleko stabilnije i bolja garancija za stabilnije finansiranje. Toliko. Hvala.

Hvala.
Sledeća se za reč javila Judita Popović. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo LDP podržava amandman SVM o kojem je malopre govorila koleginica Elvira Kovač.
Podržavamo taj amandman, kao prvo iz razloga zato što je LDP zaista za suštinsku autonomiju Pokrajine Vojvodine. Ta suštinska autonomija može se postići samo tako ukoliko se bar poštuje onaj zakon iz 2006. godine, ukoliko se na neki način upodobi finansiranje Pokrajine Vojvodine.
Htela bih da skrenem pažnju poslanicima da LDP ni 2006. godine nije bila za ovaj Ustav koji je i danas na snazi. Tada smo bojkotovali referendum i rekli smo da je taj Ustav, odnosno donošenje tog Ustava i te kako kompromitovano, s obzirom, svi se sećamo na koji način je taj referendum sproveden. Međutim, kakav je, takav je, donet je kako je donet, on je trenutno aktuelni Ustav Republike Srbije. Ako je aktuelni Ustav, znači da bi trebalo da se poštuje. Trebalo bi da se poštuje i u pogledu finansiranja Vojvodine, a to član 184. važećeg Ustava i predviđa i kaže tačno o kom procentu se radi i tačno kaže na koju osnovicu, odnosno računa se na budžet. Taj član Ustava ne govori ni o rashodnom, ni o prihodnom delu Ustava. On samo govori o budžetu.
Prema tome, ukoliko oni, koji su učestvovali u kreiranju, pisanju, donošenju tog Ustava i sprovođenja cele one referendumske priče, nisu spremni da poštuju taj Ustav. Šta onda, u stvari, očekivati i od sadašnje vlasti, jer očigledno da ni ona prethodna vlast nije poštovala taj Ustav? Nije ga poštovala što se procenata tiče i što se tiče osnovice deklarativno se zalagala prethodnim rebalansima, ali u suštini nije taj transfer i realizovala. Sada imamo ogroman manjak u pokrajinskom budžetu upravo iz tog razloga što republički budžet i te kako duguje vojvođanskom budžetu, pogotovo u onom fondu koji je predviđen za kapitalna ulaganja.
Zaista se divim kolegama poslanicima koji su u prethodnom mandatu bili i deo vlasti. Kada danas govore o tome kako treba da se radi, kada govore o tome koliko se zalažu za vojvođansku autonomiju i da se poštuje Ustav u pogledu finansiranja Vojvodine, ali podsetila bih upravo na ovu činjenicu da nisu bili toliko agilni i nisu se toliko zalagali za poštovanje ustavne obaveze finansiranja Vojvodine, kada su oni bili na vlasti.
Jednostavno, moramo da prihvatimo tu činjenicu da nedostaje jedan bitan elemenat da se poštuje ovaj postojeći Ustav u pogledu finansiranja Vojvodine, a to je zakon o finansiranju Vojvodine. Sve dotle dok taj zakon ne bude donet, jednostavno, ne može da se precizno, jasno i transparentno utvrdi na šta se odnosi tih 7% i iz tog razloga cela ta priča oko finansiranja Vojvodine ostaje prilično netransparentna.
Skrenula bih vam pažnju na činjenicu da budžetom 2012. godine za Vojvodinu je predviđeno, otprilike, 64-65 milijardi dinara, a istovremeno budžet Beograda nosi 99 milijardi. Beograd ima nekih 10-ak opština, dok Vojvodina ima 45 opština. Dakle, ukoliko svemu tome dodamo i činjenicu da Vojvodina finansira republički budžet sa najmanje 28%, onda možemo da vidimo na koji način je Vojvodina i simbolički i suštinski, na neki način, ponižena i derogirana.
Dakle, autonomija ne znači da se zalažemo za to da Vojvodina ima autonomiju, da tu autonomiju, kao pojam, kao termin, unesemo u Ustav, nego to znači da se suštinski zalažemo, između ostalog, i da Vojvodina, ne samo da dobije ono što joj pripada, nego da se podrazumeva da ona na to ima pravo, a ne kako koja vlast dođe u kontinuitetu nastavi taj neki nipodaštavajući odnos prema celoj Vojvodini, a to se postiže i preko odnosa prema vojvođanskom budžetu.
Prema tome, zaista bih volela da kada se bude raspravljalo o budžetu za 2013. godinu, raspravljamo između ostalog i o tome kako učiniti najtrasparentnijim finansiranje vojvođanskog budžeta.
Još nešto bih rekla u pogledu rudne rente, koja je izuzetno bitna za finansiranje vojvođanskih opština, a ta rudna renta je, podsećam, 3%. To je ta rudna renta koja je predviđena onim sporazumom o prodaji NIS-a jednoj ruskoj državnoj kompaniji. Ta rudna renta je predviđena da se primenjuje 30 godina, a pri tom vrlo dobro znate da je rudna renta u Evropi otprilike od 15 do 20%, da je i Srbija u međuvremenu povisila procenat na sedam, međutim, ova ruska državna kompanija i dalje plaća rudnu rentu od 3%, kako je u stvari dogovoreno na državnom nivou. To je samo još jedan segment da se pokaže na koji način se republička vlast odnosi prema Vojvodini, prema toj jako bitnoj pokrajini u sastavu Republike Srbije.
Znate šta, kad se postavi pitanje da se zaista uredi ta autonomija Vojvodine, tog momenta se krene sa jednom drugom pričom i krene se sa kompromitacijom ideje Vojvodine. Ta kompromitacija ide od toga da se u stvari govori da će autonomijom da se ugrozi državnost Srbije, a sasvim moguće da se završi u stvari i sa kompromitacijom te ideje putem kompromitacije čelnih važnih ljudi u Vojvodini, i političkih i ljudi koji imaju određene ekonomske i privredne uticaje u Vojvodini.
Nažalost, nikako ne mogu isključivu krivicu i odgovornost zbog ovakvog rebalansa da svalim na aktuelnu vlast, jer potpuno razumem da se jednostavno moralo naći nekog načina da se relaksira ta prevelika budžetska potrošnja, pa se onda našlo da se preko Vojvodine dobije neka vrsta uštede. Jer, dozvolićete, ukoliko vam je budžetski deficit 68 milijardi povećan, ukoliko imate tako veliku javnu potrošnju, skoro dvocifrenu inflaciju sa tendencijom da zaista bude dvocifrena, ukoliko imate recesiju, onda je sasvim lako razumeti da se traži mogućnost da se negde i oduzme da bi se negde dalo.
Razumem da se ostalo na onoj liniji finansiranja javnih preduzeća, odnosno ostalo se na liniji tog nekog državnog intervencionizma putem silnih subvencija, jer mi smo duplirali bukvalno one subvencije za "Fijat", ali ukoliko se na taj način ophodimo prema toj javnoj potrošnji, koju u velikoj meri je generalisala prethodna vlast sa njenim budžetom, ali je nastavila isto to da radi i aktuelna vlast, onda se zaista postavlja pitanje zašto je toliko teško izaći u susret Vojvodini, pa joj bar omogućiti da se finansira kako je to Ustavom predviđeno?
Ako vi budžetski deficit bukvalno sa 50% povećavate od onog koji ste zatekli od prethodne vlasti, to samo pokazuje da vi uljem pokušavate da gasite vatru, jer kako ćete u stvari uštedeti ukoliko povećate potrošnju? Može tu mnogo priča da se ispriča, mnogo lepih želja da se iskaže, ali suština ostaje ista, ostaje ogroman budžetski deficit, koji u stvari govori o kredibilitetu onih koji su kreirali ovaj rebalans budžeta i o njihovim namerama na koji način će dalje da razmišljaju o toj velikoj javnoj potrošnji. Ujedno govorim i o tome da neki bitni segmenti tog rebalansa budžeta ostaju ne razjašnjeni i daju prilike da se na veoma netransparentan način Vojvodina ponovo ošteti. Nažalost, u poslednje vreme se često dešava da je Vojvodina u stvari žrtva takvog odnosa republičke vlasti, Ustavnog suda itd.
Dakle, mi iz Vojvodine ne želimo da ugrožavamo na bilo koji način republički budžet, ne želimo da na bilo koji način dovedemo položaj Vojvodine u odnosu na Srbiju u smislu ugrožavanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta, znate već kako ide ta mantra, ali i te kako očekujemo da oni koji su se kleli i još uvek se kunu u postojeći Ustav isti poštuju, pa makar to bilo i u korist Vojvodine, jer sigurno neće biti na štetu Republike.

Samo da vas obavestim, vi ste na početku vašeg izlaganja rekli da podržavate amandman LSV. Samo da vas podsetim, mi smo sada na ovom amandmanu DS, tako da nisam htela da vas prekidam, ali to je sledeći amandman o kome ste vi govorili.

Rekla sam da podržavam amandman SVM, s obzirom da je koleginica govorila i rekla da će ona sada govoriti o njenom amandmanu, s obzirom da je prethodni amandman u obrazloženju Vlade faktički obuhvatio sve ove amandmane i razloge zašto odbija amandman LSV i DS i SVM. Dakle, jesam bila jasna u tome da podržavam amandman SVM, a koleginica je takođe u kontekstu tog amandmana govorila o amandmanu SVM.

Hvala.
Sledeći za reč se javio narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Koristiću vreme poslaničke grupe.
Ima nekoliko stvari koje bih rekao još vezano za ovaj amandman, naravno, imajući u vidu ono što su prethodni govornici rekli.
Prvo bih se zahvalio gospodinu Palaliću na vrlo principijelnom stavu DSS, koji takođe smatra da Ustav treba poštovati u ovom delu i koji kaže da su oni Ustav za vreme Vlade Vojislava Koštunice poštovali. To treba ceniti. Naravno, na bilo koji način nisam smatrao da dogovor između republičke i pokrajinske administracije treba biti mimo Ustava Republike Srbije, ti dogovori, naravno, moraju da se kreću u okvirima Ustava Republike Srbije.
Druga stvar koja je važna, jeste da se pokuša zaštiti Ustav Republike Srbije, i u tom smislu pozivam predsednika Republike Srbije da ne potpiše ovakav zakon, jer deklarativno zalaganje za poštovanje Ustava bilo bi suprotno ukoliko bi on potpisao ovakav jedan zakon.
Treća, govorio sam o tri problema sa kojima nas ovaj zakon suočava i dovodi nas u problem, dakle, ekonomskom, političkom i ustavnom. Do sada nismo imali ovaj problem koji se tiče poštovanja Ustava kada je u pitanju prethodna Vlada i kada je u pitanju Vlada Vojislava Koštunice, dakle, Ustav se poštovao. Niko nije po ovom pitanju pokretao pitanje ustavnosti, čak ni SVM koji je večeras pokušao na neki način da nametne svoju brigu o budžetu AP Vojvodine i Ustavu Republike Srbije. Nije slučajno bilo što je gospodin Pastor insistirao da govori pre vremena, sada se sve vidi iz kog je to razloga bilo.
Razumem predstavnike SVM da se sa setom sećaju Vlade Vojislava Koštunice i da pokušavaju na neki način da budu u korektnim odnosima sa postojećom Vladom. To je sasvim razumljivo, imajući u vidu njihovu poziciju da štite poziciju, jednim delom, da tako kažem, Mađara koji žive u Srbiji, ali tu poziciju i položaj Mađara štiti i DS. Svakako da na to pretenduju i LDP, pa možda i LSV, ali ne mogu da uskrate pravo DS da traži zaštitu Ustava i ne mogu da uskrate dostignuća koja je DS napravila u zaštiti manjinskih prava.
Da ne pominjem donošenje zakona o Nacionalnim savetima, da ne pominjem implementaciju brojnim međunarodnih konvencija i brigu koju je DS imala za položaj manjina u Republici Srbiji i u tom smislu mislim da su nekorektne insinuacije i kolega iz Saveza vojvođanskih Mađara i kolega iz Liberalno-demokratske partije. U tom pogledu izjednačavnje prethodne Vlade sa postojećom na čelu koje jeste predstavnik Socijalističke partije Srbije koji imaju posebnu odgovornost da nas ne dovedu u nezgodnu situaciju zbog ovakvog neustavne odredbe.
U tom smislu, još jednom pozivam predstavnike Vlade da još jednom razmotre ovo pitanje i da još jednom razmotre mogućnost da prihvate amandman Demokratske stranke po ovom pitanju. Hvala.

Hvala. Reč ima Elvira Kovač. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, toliko puta je spominjan Savez vojvođanskih Mađara, gospodin Pastor, da mislim da imam pravo na nekoliko replika, ali trudiću se da budem što kraća.
Samo sam pitala Demokratsku stranku šta su radili u proteklih nekoliko godina i zašto je Savez vojvođanskih Mađara bio skoro usamljen kada se borio za poštovanje Ustavom zagarantovanih, ali ne samo 7%, već i 3/7 za kapitalna ulaganja što je značajno. Nije dovoljno da na papiru piše da ima dovoljno sredstava, oni samo procure kroz vojvođanski budžet, kao plate prosvetnih radnika nrp, itd.
Ali najpre, već dugo čekam da dođem na red na repliku, želela bih da repliciram gospodinu Iliću, koji se odmah javio posle mog izlaganja. Gospodine Iliću, postoje tri amandmana. Svi mi želimo isto, samo smo to formirali na tri različita načina.
Naš amandman se odnosi na to da mi razumemo da vi želite da smanjite izdatke, ako može tako da se nazove, za finansiranje redovnog rada političkih stranaka, ali ne razumemo zašto AP Vojvodina mora da ispašta zbog toga. Zato smo mi predložili amandman gde izuzetno, kada je rep o AP Vojvodini, kao što je to bilo u prethodnom zakonu koji smo svi mi podržali, stoje ukupni prihodi i primanja ostvarena na osnovu prodaje ne finansijske imovine. Kao što sam rekla, to je 829 milijarde. Mi nismo tražili, znači, Liga socijaldemokrata Vojvodine imala je nerealniji amandman kojim traže da budu to rashodi, onda bi to bilo 1.018 milijardi. Tada bi bio zaista uključen taj deficit o kome ste vi pričali. Mada, mnogo nas je govorilo o tome ko koliko poštuje Ustav i takmičimo se ovde u politikanstvu, a činjenica je da Ustav nije ispoštovan.
Iako, ne želim ovde da otvaram mnoge teme, kao što je to gospodin koji je govorio pre mene otvarao, Savez vojvođanskih Mađara je podržavao prethodnu vladu i mi smo bili ti koji su se borili da postoje ministarstva za ljudska i manjinska prava, da se donese Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina itd. Mi smo sada konkstruktivna opozicija. Ne želim da se udvaram Demokratskoj stranki Srbije, daleko od toga. Samo sam iznosila činjenice. Zaista nam je drago što se Vlada AP Vojvodine probudila i što će tražiti ocenu ustavnosti, što se zajedno borimo za dobru stvar. Hvala.

Hvala.
Reč ima Saša Milenić. Izvolite.