Moj stav je jasno iznet na sednici Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Činjenica je da zbog sprečenosti nisam bio na sednici kada su druge greške prošle, pa sam onda na plenumu ovde rekao, a na današnjoj sednici, gde je bilo pokušaja da se razmatra taj član, ukazao sam na to da, ukoliko dođe do glasanja i razmatranja tog člana, mislim da Odbor treba da odbaci. Odbor se nije o tome izjašnjavao, skinuta je ta tačka dnevnog reda, a Skupština može da odluči kako hoće. Znači, nije taj amandman izbačen iz procedure.
U tom smislu, jasno sam izneo svoj stav, koji branim i ovde na plenumu – nema ni jedne ni druge prakse, na ovaj ili onaj način da se odnosim. Upravo u takvim situacijama sam insistirao kada je odbačen amandman gospođe Gordane Čomić. Ja sam bio taj koji je predložio da se odbaci i to je prihvaćeno. Isto bi i ovde insistirao da se o tome odlučivalo danas na odboru. Danas se na odboru nije o tome odlučivalo, ostalo je u proceduri. Ukazujem, dajte da nam se takve stvari ne dešavaju ubuduće, bez obzira kako ovo prođe. Već nam se desilo na par mesta da dodajemo određene članove pod a) i pod b).

Zahvaljujem.
Sami ste rekli, Skupština će u Danu za glasanje odlučiti o ovom amandmanu.
Na član 46. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman, sa ispravkom, zajedno podneli su narodni poslanici Nenad Popović, Siniša Kovačević i Ružica Igić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Ružica Igić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, mi smo takođe kao poslanička grupa podneli amandman na član 46. i zahvaljujemo se Vladi što je deo ovog amandmana prihvatila, odnosno što se saglasila da prihodi koje ostvare visokoobrazovne naučne ustanove zadržavaju karakter sopstvenih prihoda.
Međutim, naš amandman se odnosio na sledeće, da pored toga i ustanove kulture takođe ove sopstvene svoje prihode koriste za namene koje su utvrđene posebnim zakonom. Naime, Zakonom o budžetskom sistemu brišu se sopstveni prihodi i time se stvara osnov da se sopstveni prihodi korisnika uključe u opšti rashod budžeta.
Smatramo da su ustanove kulture, kao što je pozorište, kao što su muzeji i galerije, filharmonija itd, na taj način ugrožene jer su sopstvenim sredstvima finansirale neke svoje osnovne delatnosti. Sopstvena sredstva u smislu prodaje ulaznica za pojedine predstave.
Koji će motiv, pitanje je, imati ustanove kulture da se bore za publiku i ostvaruju prihode? One će biti suočene sa velikim problemom koji su uspešno rešavale koristeći ovaj sitan novac od ulaznica i drugih sopstvenih prihoda, što im je omogućavalo minimum funkcionisanja.
Smatramo da na ovaj način neće biti ugrožen budžet Republike Srbije, a da će se ustanovama kulture i uopšte kulturi u Srbiji na taj način mnogo pomoći. Zbog toga smo ovaj amandman podneli, u nadi da će Vlada imati razumevanje za ovo.
Još jednom želim da se zahvalim, u ime poslaničke grupe, ministru Dinkiću, koji nas je četiri dana slušao i bio strpljiv sa svim našim problemima. Mislim da je zaista zaslužio svaku pohvalu od poslanika svih poslaničkih grupa.
Naravno, tu je sada i ministar prosvete, kome se takođe zahvaljujemo za ovo kratko vreme, a nadamo se da ćemo u utorak imati prilike da ga vidimo ceo dan ovde sa nama. Hvala lepo.

Hvala.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 27. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANjU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marijan Rističević, dr Nenad Popović, Milica Vojić-Marković i Donka Banović.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za rad, socijalna pitanja, društveni uključenost i smanjenje siromaštva, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, smisao mog amandmana je bilo povećanje penzija. Originalnim predlogom to uvećanje je bilo za oktobar 2012. godine od 2%, a za april 2013. godine 2%. Svojim amandmanom sam predložio da to bude 5% za sve penzionere čija je penzija manja od 80% od prosečnog ličnog dohotka.
Zašto sam to uradio? Iz prostog razloga što se svakim povećanjem penzija, linearnim, povećava razlika između najmanje i najveće penzije, pa tako će penzioner sa najvećom penzijom dobiti 2% i povećanje će biti 1.500 dinara, a ovi sa poljoprivrednim penzijama, koje su izgleda manje nego socijalna pomoć, dobiće manje od 200 dinara. Svakim narednim povećanjem razlika će se povećavati u korist onih koji imaju velike penzije, a često neki nezasluženo tako velike penzije.
Mislim da starost ne sme da bude kazna, da svi stariji ljudi zaslužuju dostojanstvenu starost, a posebno oni koji imaju jako niske penzije. S toga sam svojim amandmanom pokušao da oni koji imaju niže penzije od 80% prosečnog ličnog dohotka povećanje imaju oko 5%, a da oni koji imaju veće penzije podele malo sudbinu sa svojim starijim sugrađanima koji nemaju tako velike penzije, iz prostog razloga što, ponovo podvlačim, svi ljudi zaslužuju da imaju dostojanstvenu starost.
Stoga sam svojim amandmanom pokušao da oni koji imaju niže penzije od 80% prosečnog ličnog dohotka povećanje imaju oko 5%, a da oni koji imaju veće penzije podele malo sudbinu sa svojim starijim sugrađanima koji nemaju tako velike penzije, iz prostog razloga, što ponovo podvlačim da svi ljudi zaslužuju da imaju dostojanstvenu starost.
Ukoliko moj amandman ne prođe, voleo bih da to bude polazna tačka za neko razmišljanje ubuduće. Budući da se iz budžeta za penzije izdvaja negde oko 2,3 milijarde evra ili 250 milijardi, što tako i nije sporno jer treba dotirati stare ljude, a u Srbiji je sve više starih, a malo je onih koji rade i koji uplaćuju doprinos. Kad se podelio te 2,5 milijarde dobio sam da prosečno svaki penzioner, ima ih milion i 700.000, bi samo iz budžeta imao osnovicu od 11.500 dinara. Izgleda nerazumno da neko ima penziju manju od onoga što bi prosečno dobio iz budžeta. Taj koji ima toliko malu penziju, ili je nema uopšte.
Ima ljudi zemljoradnika koji ima 80 i nešto godina a nemaju penziju, ali kupuju dizel gorivo, plaćanju poreze. Nemaju penziju ali pri tome dotiraju penzionere koji imaju penziju, a posebno im je krivi što dotiraju one koji imaju penziju koje su veće od jedno i po prosečnog ličnog dohotka. Kad ubuduće budemo razgovarali o ovome, ja ću predlagati i dalje da se ta razlika između starih osoba smanji u korist razlike između penzija, u korist onih čije su penzije bedne, mizerne i gotovo nikakve, da bi i oni imali neku šansu da obraduju svoje unuke nekim poklonom.
Dakle, sledeći put ću se zalagati da se svim penzionerima podjednako podeli ona suma koja je predviđena budžetom, a da ono što se uplaćuje iz PIO fonda, da se po koeficijentima isplaćuje kao dodatak onim penzionerima koji su više uplaćivali, da taj deo koji se uplaćuje iz PIO fonda više dobije, a da onaj deo koji ide iz budžeta ide svima ravnomerno. Tako ćemo smanjiti razlike između najveće i najmanje penzije.
Ne vidim da ću dobiti neku veliku podršku, ali moj razlog su pre svega ove mizerne i nikakve penzije, ne samo zemljoradnika, već i radnika, ima radnika čije su penzije 11.000, a seljaci i radnici su braća po znoju, braća po muci. Stoga se do kraja moram zalagati za njihova prava.
Amandman ću najverovatnije povući imajući u vidu da i Odbor za borbu protiv siromaštva nije podržao moj amandman iako je on bio u korist pre svega siromašnih, pa ću ga ostaviti za neka bolja vremena kada steknem, izlobiram neku većinu u okviru većine. Hvala vam puno.

Reč ima narodni poslanik Borislav Kovačević.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, kolege i koleginice, pobuda kod predloga ovog amandmana je sasvim prihvatljiva i ja uz nju stojim. Ja vas molim gospođo predsedavajuća, uzmite mi od vremena poslaničke grupe.

Kao čovek stojim uz to. Ovde je izrečeno u obrazloženju ovoga amandmana mnogo toga što apsolutno urušava postojeći sistem. Tu je problem. Kao prvo sve ovo o čemu je govoreno ovde u obrazloženju traži veliku raspravu i traži zadiranje u sistem i sistemski mora da se dogradi. Kao prvi i osnovni temeljni problem ovakvog postavljanja u vezi amandmana jeste i bilo bi prevođenje penzija iz ekonomske u apsolutnu socijalnu kategoriju. Priznaćete da to nije moguće.

Da ne ulazim sad u ono što je već svima poznato da su penzije kategorija i nešto što je odrađeno, zasluženo, stečeno pravo, a ne socijala. Lepo je razmišljati o tome i ja sam apsolutno za to da razmišljamo o najsiromašnijim, o onima sa najmanjim platama. Ja sam iz stranke i iz poslaničke grupe koja se upravo bori za tu nekakvu socijalnu jednakost, ali se na ovaj način to ne može postići. Jer zadirete u neprikosnoveno pravo onoga koji je zaradio svoj lični dohodak kada je radio i na osnovu toga mu je određena penzija.

Kakva će biti reakcija svih drugih kojima će biti uskraćeno to pravo? Mi možemo na način kao što smo se opredelili ovoga puta da idemo sa tom tzv. 13 penzijom, odnosno sa socijalnom pomoći na kvartalnom nivou. Možemo na taj način postizati ovo što je rečeno u obrazloženju amandmana, ali ne možemo sistemski narušiti ako hoćete Ustavno pravo penzionera.

Ovo o čemu je govoreno o terminu dotacije penzionera, dotiranja penzionera, da je penzija dotiranje itd, iz budžeta, još manje je čini mi se u ovom trenutku moguće rešavati to na način da se razlikuje penzija po tome koje se deo uzima iz budžeta, a koji se uzima na drugi način. I odakle se uzima? Nisu penzioneri potrošili to što sada država mora iz budžeta da isplaćuje, niti su krivci oni za to što smo došli u situaciju da se ovoliko mora izdvajati, država iz budžeta za penzije.

Prema tome, jedno su pobude, jedno humanizam, humana strana, socijalno opredeljenje, ali ne možemo narušavati sistem kao sistem. Iz tog razloga misli da je Vlada potpuno u pravu što je ovaj amandman odbila. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Bojim se da sam pogrešno protumačen, nije moj smisao da urušim penzijski sistem, nije moj smisao da oduzmem ljudima pravo na penzije, smisao mog amandmana je bio da smanjim razlike između najveće i najmanje penzije. Hteo sam da kažem, posebno iz razloga što se jedna polovina penzija isplaćuje iz budžeta. Dakle, od onih ljudi koji plaćaju porez i koji imaju jako mizerne penzije.
Stvarno se izvinjavam penzionerskoj partiji, ali smisao mog amandmana je bio da se povećaju penzije ljudima koji imaju penzije od 9 hiljada, 10 hiljada, 11 hiljada, 15 hiljada, 16 hiljada i 17 hiljada. Dakle, njima sam želeo da pomognem time što bih, solidarno raspodelili ono što penzioneri imaju da oni koji imaju astronomski visoke penzije ne dobiju sva povećanja od hiljadu i po, a ovi koji imaju male dobiju svega 200 dinara.
Jedina ta preraspodela je bila smisao mog amandmana i shvatio sam da neću imati većinu i to sam ostavio za neka bolja vremena, pa ćemo izračunati tu formulu koja će biti pravednija i koja će biti u korist svih starih ljudi, da ne postoji neka povlašćena kasta među ljudima koji su stariji od 75 godina. Da ne pravimo neke super penzionere, a da neki jedva preživljavaju.
Dakle, želeo sam da oni koji imaju jako male penzije, imaju priliku da obraduju svoje unuke i da oni mogu sa delom svoje penzije da izdržavaju nekog drugog. Nije mi bio smisao da urušim sistem, nije smisao mog amandmana da bilo koga od tih starih ljudi ponizim čak naprotiv hteo sam da ponižene malo unapredim. Zato se izvinjavam i svoj amandman ću povući. Ostaviću za neka bolja vremena, ili za sledeću projekciju budžeta da to nekako ispravim. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović, Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Milica Vojić Marković. Izvolite.