Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Sve zemlje na svetu koje su suočene sa finansijskom krizom i rastućim javnim dugom, rastućim troškovima za kamate, uradile su ovo što smo mi uradili kada su pravile program fiskalne konsolidacije.
Ne možete budžetski deficit koji je maltene prešao 7% BDP u avgustu mesecu, takva je bila projekcija, ne možete to da oborite na 3,6, a da zadržite sve poreske stope jednake, to je prosto nemoguće. Ako imate, morate imati mere i to smo mi uradili i na prihodnoj i na rashodnoj strani. Naša ideja je bila kako da što manje idemo sa tom prihodnom stranom i na mestima koja najmanje bole, što bi rekli, koja najmanje guše privrednu aktivnost, iako smo svesni da bilo kakvo podizanje poreza svakako ne može biti stimulativno za privredu.
Međutim, ovde se radi o slobodnim zonama, gde već postoji dovoljni podsticaj da bi neko radio u slobodnoj zoni. Samo sam rekao da niko do sada nije ostvario pravo na taj podsticaj, jer je taj zakon donet u, čini mi se, decembru ili novembru prošle godine i suštinski nije zaživeo, tako da niko ništa nije izgubio od tih privrednika, ali država bi izgubila kada bi ovaj amandman prihvatila, jer bi se to onda računalo sledeće godine i država bi imala manje prihode.
Mi smo se odlučili da napravimo jedan jednostavni zakon o porezu na profit preduzeća, kojim ćemo brojne izuzetke koji su postojali u prethodnom zakonu, ukinuti, a gde ćemo na jasan način dati podsticaje za velika preduzeća ako ulože preko deset miliona evra i ako zaposle preko 200 radnika, deset godina ne moraju ništa da plaćaju od poreza na dobit, a za mala, već sam rekao, da ukoliko imaju pravo na oslobađanje 40% od ulaganja, makar ono bilo i 100 dinara, ali to ne sme biti više od 70% obračunatog poreza. Dakle, imamo podsticaj i za mala i za srednja i za velika preduzeća, srazmerno snazi.
Smatramo da bi ovo bilo previše u uslovima kada moramo da pravimo fiskalnu konsolidaciju, a do sada to nije primenjivano pa bi to, suštinski ako idemo na povećanje stope poreza na dobit, da bismo napravili fiskalnu konsolidaciju, bilo bi potpuno suprotno od onoga što radimo, da sada ovde damo izuzetak koji nikada ranije nismo davali, a moramo da snizimo deficit. Eto to je bio razlog zašto smo taj član koji nije suštinski nikada primenjen, izbrisali iz ovog predloga zakona koji bi trebao da bude trajnog karaktera.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Dušica Morčev i Gorica Gajić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić. Izvolite.

Poštovane kolege, gospodine ministre, DSS predlaže amandman na član 21, tako što bi u članu 21. nakon reči: "…briše se", trebalo da se doda novi stav ili novi član 46a, koji bi glasio: "Sva ona pravna lica, koja u toku tekuće obračunske godine reinvestiraju više od 60% ostvarene dobiti u osnovna sredstva, odnosno u modernizaciju i proširenje materijalne osnove u delatnost koja im je primarna i ostvarena naravno u Republici Srbiji, ili se obavežu da će taj iznos reinvestirati u sledećoj godini, u celosti da se oslobode poreza na dobit preduzeća."
Svakako da bi od oslobađanja ovog poreza na ostvarenu dobit iz prethodnog stava trebalo da se izuzme reinvestiranje dobiti u nabavku putničkih vozila, svakako ako nije u firmama u kojima je to osnovna delatnost, isto tako da se izuzmu i nabavka kancelarijskog materijala, naravno, opet, ako to nije kompjuterska oprema i nameštaj za hotelske ili ugostiteljske objekte.
Obrazloženje koje bismo mi ovde dali, jeste da svi ovi zakoni koji uređuju ekonomsku i privrednu oblast, trebalo bi da budu pre svega podsticajni i stimulativni. Znači, ceo ovaj set zakona trebalo bi da služi i da bude u funkciji razvoja privrede i ekonomije, sveopšte gledano.
Svakako da bi trebalo da razmišljamo o podsticaju, u smislu bolje produktivnosti, bolje rentabilnosti, povećanje broja radnih mesta, povećanje, naravno rekla sam već, materijalne osnove, da bi se sve to moglo realizovati. Ako bi ovaj amandman bio prihvaćen,imali bismo situaciju da bi investitori koji reinvestiraju 60% imali firmu koja bi bila i te kako na tržištu mnogo skuplja, a isto tako 40% dobiti bi mogli da prisvoje bez plaćanja poreza na istu tu.
Godišnji bilansi kompanija bi svakako bili predstavljeni verodostojnije, realnije bi se iskazivali, znatno bi se smanjile skrivene dobiti kod mnogih kompanija, povećala bi se, kao što sam rekla, investiciona ulaganja u proizvodne pogone, što bi donekle uvećalo i proces proizvodnje, a samim tim i novo zapošljavanje.
Znatno bi se povećala proizvodnja robe i usluga, što bi opet uticalo na veći BDP, a samim tim i na veći porez na dodatu vrednost, znači svakako stimulativni i podsticajni zakoni treba da budu, pre svega, ovde prihvaćeni.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandmane, u istovetnom tekstu, zajedno su podneli narodni poslanici Nenad Popović, Dušica Močev, Gorica Gajić i Milan Lapčević i zajedno narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popović, Kenan Hajdarević i Miljenko Dereta.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, predloženim zakonom, član 23. se predviđa da se ukinu poreski podsticaji za ulaganja u nerazvijena područja.
Desetine puta smo u ovom parlamentu raspravljali o tome šta su najveći problemi Srbije i mislim da se u tome slažemo, da je jedan od najvećih problema Srbije jesu ogromne razlike u razvoju pojedinih regiona, gde se te razlike kreću u odnosu na Beograd, kao najrazvijeniji region, u odnosu na 1:10, a u odnosu na opštine na jugu ili istoku Srbije, čak i do 1:15.
Direktna povezanost ekonomske nerazvijenosti određenog regiona, jeste i zaostalost određenih krajeva, što direktno utiče i na ogromne emigracije stanovništva iz nerazvijenih područja. Danas imamo situaciju da u Srbiji više desetina sela je praktično nestalo sa lica zemlje. Tamo ne živi više niko, a ako se ovaj trend nastavi, verovatno će u narednih 20-30 godina taj broj biti mnogostruko veći.
Dakle, poenta priče je da država treba da svim mogućim načinima podstiče privredne subjekte da ulažu u nerazvijena područja, kako bi se obezbedila ekonomska egzistencija stanovništva, kako bi ono ostalo na tim prostorima, kako se ne bi selilo i kako bi ti krajevi preživeli.
Ne možete vi da očekujete da će mlad čovek koji je rođen u nerazvijenom području, da ostane tu da živi ako završi fakultet ili ako ostane sa srednjom školom ako nema posla. Posla će imati onda kada mu država pomogne onim investitorima da ulaže u ta područja, da zapošljava te ljude.
Neće niko da uloži u Kuršumliju, koja je daleko 300 kilometara od Beograda, zato što nema dobre puteve, zato što je obrazovna radna snaga daleko od Kuršumlije. Dakle, mora da ima neke druge podsticaje da ga privuku da tamo ulaže, da ima veću dobit, da su mu smanjeni porezi, bilo koja vrsta poreza, kako bi ostvarivao veći profit.
Dakle, mislimo da je apsolutno nedopustivo da država uskraćuje poreske olakšice na investiranje u nerazvijena područja, jer će to dodatno uticati na migracije i na opustošenje Srbije, naročito onih delova koji su nedovoljno razvijeni.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov. Izvolite.

Liberalno demokratska partija takođe smatra da je loše ukinuti podsticaje za porez na kapitalnu dobit, koja je postojala za novoosnovane  firme koje posluju u  nedovoljno razvijenim područjima.
Svima nama je jasno da će svi veliki investitori, pa i oni manji, najradije ulagati svoja sredstva u Beograd, pored auto puta, ali, nažalost, Srbija je zemlja u kojoj imamo mnogo nerazvijenih područja. Sva ta nerazvijena područja nalaze se daleko od auto puta.
Gospodine ministre, jako dobro znate da je pristup iz tih nerazvijenih područja ka auto putu izuzetno loš zato što imamo i loš put i loš železnički saobraćaj. Šta je to što država može da ponudi investitorima, bez obzira da li su oni domaći ili strani, da svoj kapital ulože u nedovoljno razvijena područja?
Takođe moramo da budemo svesni činjenice da u tim nedovoljno razvijenim područjima uglavnom žive stariji ljudi. Oni mlađi uglavnom se sele ka Beogradu ili idu u inostranstvo. Da bi to sprečili neophodno je ulaganje u nedovoljno razvijena područja. Ovo oslobađanje je bilo jedan od motiv da investitori tamo ulažu. Ako sada i to ukinemo možemo očekivati razvoj samo centralne Srbije, Beograda i možda delimično Vojvodine. Jugoistočna Srbija može da zaboravi na svoj razvoj. U tom smislu smatram da Vlada Republike Srbije, tj. narodni poslanici treba da podrže ovaj amandman. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, hoću da kažem, ako ne u ovom zakonu, makar u budućem periodu treba razmisliti o ovom amandmanu, s obzirom da je on za mene smislen. Dakle, dati povlastice nekom ruralnom području, nekom nerazvijenom području je daleko bolje i daleko smislenije bilo još u ovom zakonu to ugraditi, nego što smo dali povlastice stranim domaćim bankama.
Hoću da kažem da smo ovim zakonom predvideli da strane banke za koje garantuje domaća država, pa ih možemo smatrati domaćim bankama, kako to u ovom zakonu piše, rezidentne banke koje kupuju državne obveznice, kojima se zadužujemo kod tih banaka, one su oslobođene poreza na dobit na kamate koje ubiraju prilikom kupovine hartija od vrednosti.
S obzirom da su te banke prepune novca, s obzirom da se radi o bogatim bankarima, s obzirom da se radi i o ljudima koji u tim bankama rade i dobijaju ogromne prihode, ogromne plate zahvaljujući prihodima koje ostvaruju od države, jer se država tamo zadužuje i ove godine su prihodi od kamata u tim bankama 46 milijardi. Ako uzmemo da je porez na dobit 15%, znači ove godine su oslobođeni poreza na dobit na prihod od kamata na državne partije od vrednosti u visini od sedam milijardi. Dakle, toliko smo se sporili, čini mi se, sa Vojvođanima, a olako smo oprostili prebogatim bankarima, stranim bankama koje na ovom terenu na uštrb naše privrede i stanovništva ubiraju ogromne prihode. U ovom trenutku naše stanovništvo duguje šest milijardi, privreda 14 milijardi, a država devet ili deset. Dakle, te banke su prepune našeg novca. Naš novac nam izdaju, ubiraju debele kamate i za te prihode su oslobođeni poreza na dobit.
Mislim da ubuduće treba razmišljati da je bolje da olakšice uvedemo u ruralna područja, da stimulaciju imaju firme koje tamo ulažu, da poreske olakšice imaju te firme u smislu poreza na dobit, nego da te olakšice imaju prebogate banke, jer to meni liči na otimanje od miliona da bi se dalo milionerima. Hvala.