Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 10.10.2013.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Božidar Đelić

Demokratska stranka
Gospodine predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas imamo na dnevnom redu naizgled raznorodne i različite teme. Ovo je, da upotrebim narodski izraz, kupus sednica. Ne znam da li je to zbog toga što je i organizacija Vlade u tom pravcu jer znamo kako se formirala. Što se tiče gospodina Ljajića, možda smo mogli o ovome da pričamo juče. Nije valjda da ste i vi bili u Vrbasu juče. Nadam se da niste išli sa zvaničnim automobilima i rotacijama.
Bilo kako bilo, ovo su bitne stavke. U ime DS želim da ukažem da regulisanje određenih oblasti ne može biti zamena za uspešno vođenje tih samih oblasti, jer situacija, i to ću pokušati da prikažem kroz razne zakonske predloge, u suštini čini nam se da prioriteti nisu dobro postavljeni, da umesto da nam danas govorite kako bi bilo uputno da bolje regulišemo funkciju posrednika u prodaji i zakupu nekretnina, da malo pričamo o haosu i apsolutnoj smrti naše građevinske industrije, jer je činjenica da nijedan investitor trenutno ne gradi i da je to tržište zamrlo.
Istovremeno, kada govorimo o drugom zakonu, to se zove izvoz i uvoz robe dvostruke namene, to je naoružanje, to je sve dobro, ali istovremeno moramo priznati da „Krušik“ u Valjevu i mnoge druge firme iz te industrije su u veoma teškoj situaciji ponovo. Sjajno je što danas raspravljamo o dodatnom malom uređenju Zakona o elektronskoj trgovini. Gospodine potpredsedniče, da li ćete vi i poslanici vaše stranke i vaše Ministarstvo podržati da se stopa PDV, kao što je jutros najavio ministar finansija, poveća sa 8 na 20% za informatičku robu, da li je to softver, hardver, tu je isto i onaj proizvedeni softver kao i svi periferni uređaji? Da se podsetimo, Srbija je taj izuzetak i pošto sam pregovarač sa EU niko nam neće prodati priču da za ulazak u EU baš sve moramo do tančina i svaku zapetu da poštujemo. Neke standarde da, ali sigurno je da u domenu PDV ni zemlje članice, one stare, se nisu uskladile.
Daću primer Francuske koja je izvojevala mogućnost da spusti stopu na hotelijerstvo, koje ćete takođe da ubijete u ovim kriznim vremenima kroz povećanje stope PDV sa 8 na 20%. Ta Francuska je obezbedila da se što se tiče njihovog famoznog hotelijerstva i restorana stopa PDV spusti na nižu stopu. Podsećam, kao ministar finansija predložio sam, i čini mi se i vaša partija i mnoge partije u tadašnjoj skupštini su podržale da se ukine porez na promet u domenu informatike. Bilo je bar tri pokušaja da se ta stopa kada se uveo PDV poveća na višu stopu i svaki put smo uspeli zajedno da se odupremo jer iza toga postoji jedna politička bitna poruka, a to je da je ekonomija znanje koje se najbolje prikazuje. Njeno otelotvorenje je u tome da sva naša deca imaju kompjuter, da u kućama to bude prisutno kao televizor, da softver bude manje ilegalno kopiran i u tom domenu činjenica da je PDV niži pomaže. To su nam rekli svi oni koji to proizvode.
Jednostavno, čini mi se, i sada ću preći u pojedinosti oko ovih zakona, da raspravljajući danas o ovim stvarima smo u nekoj kabini Titanika. Ponovo i generalno rasprava o zakonima koje imamo u poslednje vreme liči na to. Govorimo o odlaganju Zakona o javnoj svojini, posle govorimo o tome da treba spustiti neke bodove, ali ne govorimo o tome da javna preduzeća prave velike gubitke. Ne govorimo o tome da pola naših mladih nema radno mesto i danas i u ovim domenima i u ovom najvišem domu srpske demokratije ne raspravljamo o suštini stvari.
Zbog toga, gospodine potpredsedniče, od vas očekujemo da dođete u ovaj dom uskoro i da raspravljamo o suštini stvari, da govorimo zašto i da se pitamo zašto je promet u našim trgovinama pao za 6%. Sa povećanjem niže stope PDV koji ste najavili pašće još. Nije na meni da pričam o vašoj strategiji, ali kao Socijaldemokratska partija ne znam kako se može glasati za podizanje niže stope PDV koja direktno pogađa najsiromašnije građane, jer su tu i hleb i mleko i zejtin i komunalije.
Ministar finansija nije bio određen do kraja da li će i udžbenici, pa i oni koji se bave elektronskom trgovinom… I vaš poslanik je nedavno publikovao njegovu doktorsku tezu u tom domenu, da li će njegova knjiga biti oporezovana sa 8 ili 20%. To je apel.
Vreme je teško. Sa jedne strane, javna sednica Vlade o katastrofalnoj situaciji i bankrotu do kojeg nas je dovela ova vlada. Sa druge strane, Vlada dođe u Skupštinu i pričamo o perifernim stvarima. Nije da nisu bitne, ali u ovom momentu kada i sama Vlada kaže da smo na korak do bankrota potrebne su nam drugačije mere i drugačiji zakoni, gospodine potpredsedniče.
Što se tiče ovih zakona, Zakon o posredu u prometu i zakupu nepokretnosti, rekli ste da ga je pripremila prethodna Vlada. Samim tim i nemamo neka veća sporenja oko odredaba koje se u njemu nalaze i istina jeste da veliki deo ovog esnafa podržava donošenje ovako specifičnog zakona. Moramo paziti da za svaku profesiju ne sprovedemo sopstveni zakon jer to onda ruši jedinstvo našeg sistema i u pravu je jedan naš kolega, čini mi se iz JS, koji je rekao da bi to možda bilo moguće urediti i kroz uređenje matičnog Zakona o obligacionim odnosima.
Sa druge strane, ovo jeste specifična aktivnost i mnogi poslanici su jutros to rekli i ja potvrđujem ono što su rekli. Bilo je mnogobrojnih problema i zloupotreba i uputno je da postoji jedan javni registar na internetu koji mogu svi konsultovati i videti da li je osoba koja se predstavlja kao posrednik za kupovinu ili zakup određene nepokretnosti upisana ili ne.
Iza toga postoji određeni ispit. Nećemo se složiti, možda će vas to iznenaditi, da je nužno da svi oni koji rade u tim agencijama imaju položen pravni ispit. Mislim da postoje aktivnosti gde nije potrebno imati tu kvalifikaciju. Upućujem vas na Sloveniju gde je takva slična odredba izglasana i gde danas imaju ogromne probleme. U neku ruku, ljudi sa pravnim diplomama rentiraju, izdaju, ako hoćete, u zakup njihovu biografiju, a zapravo ne rade zato što takva kvalifikacija nije najbitnija, jer to je pre svega jedna komercijalna aktivnost, dovitljivost koje treba posedovati.
Moramo reći našim građanima, koji nemaju više obrazovanje, da mogu i te kako da se bave interesantnim profesijama. U protivnom, imaćemo inflaciju lažnih diploma fakulteta. To će se desiti i ništa drugo. Ti ljudi kupiće diplome. Ako su neki na visokim pozicijama u državi bili u stanju da kupe diplome, bogami uspeće i oni. Zbog toga mi kažemo, što se tiče ovog domena, suštinsko pitanje jeste činjenica da je prema nekim procenama, nema zvanične statistike, nažalost, tržište nekretnina je palo za nekih 60%.
Imali smo u protekloj deceniji nekoliko interesantnih mera. Pomenuću bez ikakve lažne skromnosti autorstvo ukidanja poreza na kupovinu prvog stana. To je imalo određeni efekat. Mladi parovi su bili u stanju da kroz prodaju manjih stanova njihovih roditelja ili pak onoga što su kupili pre stupanja u bračnu zajednicu da formiraju veću stambenu jedinicu i da budu spremni da imaju decu, dvoje, troje i da nekako Srbija prestane da nestaje.
Problem jeste što je budžetom za ovu godinu, naročito rebalansom, ova vlada u potpunosti ukinula sredstva za stanogradnju, od obećavajućih prvih koraka socijalne stanogradnje.
Kada govorim o ovom drugom zakonu o prodaji naoružanja, Ministarstvo odbrane i druga ministarstva su našla način da formiraju veliki projekat na Voždovcu. Možemo o njemu da pričamo, ali to je bila mogućnost da se po pristupačnim cenama pojavi jedan broj stambenih jedinica koje naši građani, koji nisu imućni, mogu da kupe.
Ova vlada, ako nisam u pravu, kažite mi, nema ni jedan jedini projekat u domenu stanogradnje. Ne samo to, nego je juče na vašem mestu bio ministar nauke, obezbeđene pare, 150 porodica naučnika koje čekaju 10 godina na krov nad glavom, 85% je završena zgrada, nikako da završe. Učinak ove vlade u domenu stanogradnje je nula, čak i tamo gde ima novca i mislim da je to prva stvar koju morate da uradite, jer uči se ne samo na ekonomskom fakultetu, a to je da je građevina, odnosno stanogradnja pokreće bar 16 drugih sektora. Ako negde treba naći uporište da izvučemo Srbiju iz ove krize, sigurno da je građevina jedna od njih. Da ne govorim o tome da više od 110 hiljada naših ljudi, koliko ih je ostalo u toj operativi, su na ivici funkcionisanja.
Dosta te demagogije da se kaže da se nije izdavalo dovoljno dozvola u Beogradu. Znate li, gospodine potpredsedniče, da u ovom momentu su izdate validne dozvole za izgradnju dodatnih dva miliona kvadratnih metara. Pošto nema perspektive, nema kupaca, pa nema ni investitora. Sve je spremno, ljudi neće, ljudi oklevaju, a pošto ne grade, nema posla ni za neimare, a nema ni posla ni za posrednice o kojima danas raspravljamo. Toliko o ovom zakonu.
Što se tiče Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namere, evo drugog primera. Ovo jeste dodatno usklađivanje i setimo se da je naša zemlja proteklih godina imala određenih problema zbog toga što se jedan deo naoružanja, koji se proizvodi u našim fabrikama, našao delimično u nekim zemljama koje su bile pod sankcijama i u koje se nije smelo izvoziti, a da ne govorim o tome, delimično istinito, a delimično kroz manipulaciju koja se posle dokazala sa naše strane, da se pojavilo u predgrađima nekih zapadnjačkih zemalja. Mislim da je dobro da postoji dodatno uređenje ove veoma osetljive materije.
S druge strane, nije dobro, makar to bilo naoružanje, da se dodaju mišljenja na mišljenja. Znam da je u prethodnoj Vladi bilo velikih problema u dobijanju mišljenja BIA, koje su dugo čekane i ponekad nikad dobijene. Bilo bi dobro, uz ono što se zove rok koji ovde uvodite, od momenta dobijanja svih validnih mišljenja do mogućnosti da se izveze, uveze, da obezbedimo u ovome zakonu maksimalni rok, a ne samo onaj generalni koji postoji, tako da sve merodavne institucije daju svoje mišljenje. Da li treba da se pita BIA? Treba. Da li se često pita o ovim stvarima kao neka druga ministarstva? Ne pita se. Veoma je bitno da tu ne napravimo usko grlo za bitnu aktivnost.
Dao bih neke cifre o učinku prethodne Vlade. Prethodna Vlada je zatekla našu namensku industriju na izdisaju. Njen godišnji izvoz je bio 70 miliona dolara. U svim godinama, od 2009. do 2011. godine, izvoz je bio 250 miliona dolara. Nisu do kraja svi aranžmani sprovedeni, znamo neke u Libiji, zbog veoma poznatih okolnosti. Ako je danas ova vlada u stanju da ide u Angolu i da govori o izgradnji neke velike medicinske bolnice ili da formira nove aranžmane, to je u ogromnoj meri zbog rada prethodne Vlade i prethodnog ministra odbrane. To su neki iz ove većine priznali.
Problem je u tome što ništa nije večno. Zbog toga vas pitam, gospodine potpredsedniče, lepo je što ovo uređujemo, ali šta ćete uraditi da se „Krušik“ u Valjevu, koji je otpustio već na stotine radnika, ne ugasi. Situacija u Užicu, u Kragujevcu sa oružarima je isto mnogo teža, nego što je to bio slučaj pre 2-3 godine. Kakva je ovde perspektiva? Da nemamo samo regulativu koja reguliše dodatnu propast u jednoj grani, gde je Srbija smogla snage, kroz neke diplomatske aktivnosti koje su postojale za vreme socijalizma, da uspostavi nove veze koje su postale komercijalne.
Sada nekoliko reči o elektronskoj trgovini. Rekao sam da ključni problem jeste što ćete povećati PDV na ovo o čemu pričam. Drugi problem jeste, dobro je što ovde vidimo, da oni koji prodaju elektronski na našoj teritoriji moraju da poštuju naše zakone. Nismo mi jedina zemlja koja ima određene probleme u tom domenu. Pogledajte ogroman spor koji ima veoma razvijeni zapad sa firmama poput „Googla“ ili „Amazona“. Prave ogromne promete i profite na njihovoj teritoriji i ne plaćaju nikakav porez. To je došlo do grupe G20 najrazvijenih zemalja. Treba pratiti taj trend i obezbediti ono što mi želimo, a to je da se razvija elektronska trgovina i da ona ostane čvrsto vezana za naše propise i za našu regulativu. To je dobro u ovom zakonu.
Povećanje PDV, činjenica, prema našim saznanjima, jeste da i dan danas niste rešili pitanje „paypal“. Dan danas nije moguće platiti. Lepo je što može teoretski da se kupi i plati. Ako nemamo platežne mogućnosti i sposobnosti da to uradimo, kao u ostatku sveta, ako nas ne prepoznaju veliki svetski trgovci u tom domenu, onda je to slaba vajda i neće otvarati specifične onlajn prodavnice za nas i to će sve ponovo biti prazna stvar.
Da ne govorim o tome da prema informacijama koje sam dobio, koje ne mogu biti statistički veoma pouzdane, ali ljudi koji se bave kupovinom određene robe na inostranom tržištu kroz elektronsko poslovanje, dan danas naša carina ima veoma slabo utemeljenu praksu u ovome domenu, čas naplati veoma visoku carinu, čas ne naplati ništa. Vidim da vaši eksperti klimaju glavom. To je ozbiljan problem. Kupite robu i ona može biti 10, 20, 40% skuplja ili ništa više skuplja od onoga što ste platili vašom karticom, ukoliko imate sreću da imate međunarodnu karticu koja može da se kvalifikuje za kupovinu, jer mnoge naše se ne kvalifikuju. Gospodine potpredsedniče, možete vi to bolje. Govorimo o suštini stvari.
Najbitniji zakon ovde je Zakon o zaštiti konkurencije. Želim da kažem da se DS ne slaže sa ovim izmenama, i to iz tri razloga. Prvi i ključni razlog jeste član 15. Gospodine potpredsedniče, u ime Vlade ste rekli, zahvalan sam vam na tome što ste zvanično potvrdili da od 16 važnih odluka, kažnjavanja, ove komisije, čak 12 je palo na sudovima. Pitam, poštovane kolege narodne poslanike, ukoliko imate telo koje u ime svih nas odlučuje i preteklih godina iz raznih razloga je pokazalo da njene odluke nisu nešto što potvrđuje naš pravosudni sistem, da li stvarno mislite da je ovo momenat da im dajemo dodatnu dozu diskrecije.
Apsolutno ne, ne treba im dati dodatnu slobodu u ovom momentu. Znamo mi dobro da to postoji, da se u nekoj Americi, u nekoj Mađarskoj tako rešava ne mali broj stvari. Ali, za naše građane ću reći šta piše na srpskom jeziku u članu 15. Piše – ona firma za koju imate osnovanu sumnju da je monopolista ili da je zloupotrebila svoju poziciju na tržištu, ukoliko vam predloži sama neke uslove da vam plati neku sumu, da ukine neke prodavnice, da sklopi ovo, komisija može to da prihvati. Ne samo to, nego u postupku uopšte nije uređeno.
Ovo je mnogo lošije uređeno od javnih nabavki, a znamo da su tu i te kako bitne stvari. Piše da oni koji su zainteresovane strane mogu da daju primedbe. Šta s tim? Ništa. Komisija je totalno suverena. Ne postoji nijedan drugi stepen, nema ničega ovde što bi moglo, osim neki posle veoma dugačak sudski spor, da dovede do svrgavanja ovako date ogromne snage ničim omeđene komisije koja za sada nije pokazala da naročito pogađa metu.
Još jedna stvar, ta druga, pa kako to da odjedanput ovo i samo ovo, procesno, pošto ste rekli u vašem izlaganju, vredi odmah i za predmete koji su otpočeti po ranijem? Materijalno čekamo po našoj pravnoj tradiciji i nemojte se iznenaditi ukoliko mi izražavamo sumnju da možda ima neki predmet koji je mnogo bitan. Neki su pisali o spajanju između „Merkatora“ i „Idee“. Tačno je, formira se drugi veliki prodavac kod nas. Uskoro, ako se odobri ovo spajanje, imaćemo dva igrača sa po 30 i kusur procenata učešća u našem tržištu. I sada dajete mogućnost komisiji kada ovo stupi na snagu, da sama odluči ukoliko ti koji se spajaju daju dovoljno dobru ponudu. Mislim da nije vreme za to. Mislim da će ovo možda biti dobro za pet do 10 godina, ali svaki dobar zakon je zakon koji omogućava realni napredak, brz, ali ne tako da dajemo ogromnu snagu onima koji mnogo greše.
Poslednja stvar, DS je u ovom domu predložila zakon kojim tražimo da se dodatno regulišu bankarske usluge, jer smo ustanovili, a mediji su to potvrdili i mnogobrojni nezavisni analitičari, da poslednjih godina, naročito u domenu naknada, naše banke naplaćuju mnogo više od onih u regionu…
(Predsedavajući: Vreme.)
Zbog toga tražimo da Komisija za zaštitu konkurencije dobije ingerencije i nad finansijskim sektorom, jer ova previše bliska veza između NBS, udruženja banaka i banaka u svemu, od regulative pa do konkurentnosti i konkurencije nije dobra na nivou Evrope. U Evropi Evropska centralna banka nije ta koja odlučuje da li ima kršenja konkurencije između banaka u EU. To je Evropska komisija i to je taj isti komesar koji se bavi problemima antimonopolske politike i za realni sektor. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima ministar.

Rasim Ljajić

Samo nekoliko pojašnjenja u odnosu i na ovo izlaganje i na prethodno. Bilo je primedbi da su kazne u Zakonu o prometu nepokretnosti male s obzirom na veličinu štete koja može da se pričini. Te kazne su u skladu sa Zakonom o prekršajima. Bilo je primedbi da su i prevelike. Čuli smo i ovu koju ste vi izneli, ali one su u potpunosti usklađene sa zakonom o kojem sam govorio.
Što se tiče toga ko ispituje i sve oko stručnih ispita biće regulisano posebnim pravilnikom, kako i u zakonu kaže. Sedam pravilnika treba da bude doneto u roku od šest meseci, između ostalog, i sve ovo o čemu ste i vi govorili. Smatrali smo da ovo ne treba da bude predmet ovog zakona, već posebnog pravilnika koji je i mnogo lakše menjati.
Što se tiče iznosa koji se vezuje za polisu osiguranja, to je na godišnjem nivou nekih 70.000 dinara. Bilo je debate i oko ovoga. Velike agencije su predlagale da to bude najmanje 1500 evra. Njima odgovara za to što su jače i konkurentnije od ovih slabijih. Ovo je neko rešenje koje je, rekao bih, kompromis. U Hrvatskoj je to oko 500 evra, ali s obzirom na jaču konkurenciju kod njih, ja računam da će i ova cena padati, što bude tržište nekretnina kod nas oporavljalo i povećavao se broj agencija.
Da li je ova oblast mogla da bude regulisana Zakonom o obligacionim odnosima? Da li je uopšte bio potreban ovakav zakon? U nekim normalnijim prilikama verovatno da. Međutim, mi smo reagovali na faktičku situaciju koju imamo, da cveta sivo i crno tržište. Ovo jeste jedan odgovor upravo na tu katastrofalnu situaciju koja se stvorila na tržištu nekretnina. Smatrali smo da na celovit, objedinjen način ovu oblast treba da regulišemo.
Što se tiče mišljenja BIA vezano za saglasnosti u Zakonu o robi dvostruke namene, do sada je rok bio mesec dana. Hteli smo da zadržimo i tu formulaciju od mesec dana ukupnog roka kada dozvola treba da se izdaje. Mi ćemo i nastojati da to bude sve u roku od mesec dana, ali smo se samo ograničili na tih 10 dana od trenutka dobijanja poslednje saglasnosti Ministarstva trgovine, iz jedinog razloga zato što je to bila preporuka stručnjaka Evropske komisije koji su sa nama učestvovali u izradi ovog zakona i da nije dobro zbog komplikovane procedure, složene procedure, često kompleksnih slučajeva, da ne treba ograničiti ovaj rok.
Što se tiče PayPal, mi smo u pregovorima oko vođenja i „recieve“ opcije, pored „send“ opcije koja je već uvedena u Srbiju. PayPal traži dodatne garancije i objašnjenja NBS. Narodna banka smatra da više nema nikakvih zakonskih prepreka i da je zakonska regulativa sasvim dovoljna i za vođenje „recieve“ opcije. To objašnjenje smo prosledili PayPal-u. Očekujemo njihov odgovor, ali su izrazili spremnost da vrlo brzo uvedu i „recieve“ opciju. To je inače praksa sa PayPal-om, u svakoj zemlji gde su dolazili, da prvo krenu sa „send“ opcijom, a onda i sa ovom drugom.
Što se tiče dodatne doze diskrecije koju dajemo komisiji, rekao sam ono što je istina. Ko god da je, uopšte neću da ulazim u kompetenciju same komisije, ali činjenica jeste da je veliki broj predmeta komisije padao na sud, delimično verovatno i zbog nekih pogrešnih odluka komisije, ali nije na nama da tome sad sudimo. Sud je rekao svoje. Delimično je i zbog nekih nejasnoća koje smo imali u dosadašnjem zakonu. Ali, ovo nema nikakve veze što im dajemo dodatno diskreciono pravo. U slučaju koji ste spomenuli, tu se ne radi o ispitivanju koncentracije, u slučaju „Agrokora“ i „Merkatora“. Postupak može da se prekine samo u postupcima kada se utvrdi da je jedan od učesnika ispravio povrede konkurencije. Što se tiče koncentracije, apsolutno ne može do toga da dođe. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić, replika.

Božidar Đelić

Demokratska stranka
Hvala.
I dalje nismo čuli suštinu. Za PayPal hvala, ali to je kao i sve sa ovom vladom – evo, samo što nismo, evo biće, evo sad su rekli da je u redu, pa biće i „recieve“. Ovo je već 14 meseci tokom kojih govorite da PayPal kreće. Kada?
S druge strane niste ništa rekli o drugim elementima. Da li će te se kao resorni potpredsednik boriti, zato što to još nije odlučeno da PDV, kao što mi želimo, imaćete podršku DS, ne bude po prvi put od 5. oktobra podignut sa 8 na 20% za softver, za hardver tj. za lap top, za desk top i za sve periferne uređaje koji idu sa tim. Verujem da ako vam je stalo, a imate u vašem resoru informaciono društvo, da ćete se složiti da u ovom momentu nemaštine kada dodatno se oduzima od kupovne moći srednje klase i mnogih drugih ljudi, i najsiromašnijih, povećanja stope one niže da je veoma bitno da ostavimo taj prostor da ljudi mogu da se ekipiraju, jer naša zemlja i dalje kaska, ako je uporedimo sa nekim našim susedima, u tom veoma ključnom domenu.
Ono što nisam najbolje shvatio čitajući član 15. koliko smo mi shvatili dajete novu mogućnost komisiji. Dajete mogućnost komisiji da prihvati jednostrani predlog neke stranke. To do sada nije bila praksa. Mi znamo da to postoji u mnogim anglo saksonskim zemljama. Ti dogovori, dogovorićemo se koliku ćete vi kaznu platiti. Ali, ponavljam logični za jednu organizaciju koja je pokazala da stalno uglavnom promašuje metu. Da li imamo neku realnost i neku sigurnost da će ovaj institut dati bilo kakve bolje rezultate. Mi ne verujemo.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandra Tomić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas je veoma važan set zakona, praktično u proceduri za koji je trebalo dosta političke volje da bi uopšte došli na red. Očito imamo danas na dnevnom redu zakone koji su pripremani i 2005, i 2009. i 2010. godine, i nikada nisu praktično došli u skupštinsku proceduru na razmatranje kao tema dnevnog reda. To pokazuje da je ova Vlada, znači pored svojih reformskih mera koje se odnose na smanjenje troškova, odnosno odliva budžeta, na jedan krajnje odgovoran način rešila da stavi jedan set zakona u skupštinsku proceduru, koji bi trebali da omoguće i priliv finansijskih sredstava u budžet. Za to je naravno trebala politička volja, ali i hrabrost, jer očito je puno problema bilo u sektoru koji obuhvataju ova četiri zakona.
Pored ovoga, ono što treba odmah reći, to je da treba dati podršku svakom od ovih zakonskih predloga. Da li su u oni u globalu sada najbolje do tančina razrađeni to će na kraju, krajeva pokazati i sami amandmani, pokazaće i praksa, jer u mnogim delovima mi imamo izmene i dopune zakona. To nije ništa strašno. Na kraju, krajeva to i treba da postoji, pogotovo kada su privredne aktivnosti u pitanju.
Prvi zakon koji praktično dovodi do rešavanja pitanja, barem delimično pitanja sive ekonomije je zakon koji se odnosi na posredovanje u prometu i zakupu nepokretnosti. Problem građevinske industrije danas u Srbiji sastoji se i može se sagledati sa više aspekata. To što danas nema razvijenog građevinarstva, i što nema uopšte tog sektora u onom delu kao što je bilo pre tri, četiri, pet godina, to je pre svega razlog što smo mi kao zemlja u vidu konsolidacije finansija u jednoj jako teškoj poziciji, a to je rezultat prošlosti u kojoj nismo znali da na adekvatan način čuvamo ovaj sektor.
Pre svega, zato što su neki centri moći imali monopol, pogotovo u odlukama koje se odnose na oblast izdavanja građevinskih dozvola. Mi smo imali u periodu 2004. do 2008. godine pet izmena i dopuna Zakona o izgradnji. Prema tome, u svakom od ovih izmena i dopuna došlo se do toga da su periodu izdavanja građevinskih dozvola se produžavali, investitori postojali nezainteresovani, a s druge strane monopol na tržištu nekih izvođača radova, kao što su „Belvil“, su morali biti zaštićeni, i zbog toga gradski sekretarijati u periodu od dve godine uopšte nisu izdavali građevinske dozvole. Naravno da dolazi onda do usporavanja prometa tržišta nekretnina, i normalno je da onda dolazi do problema uopšte koji tangiraju svakog građanina ove države, kada su investicije u pitanju.
Dolazimo do toga da prvi put sada imate uvođenje ovog zakon u kojem svaki građanin treba da bude na neki način zaštićen, pre svega od prevara, pod jedan, i pod dva, od onog dela investicija koje će na neki način pokušati da smanji tu cenu kvadrata koji svaki kupac ili zakupac plaća. Sada imamo jedno umrtvljeno tržište nekretnina i to je rezultat jedne politike koja je vladala, i kao što vidite takva politika tangira i dva i tri zakona, pogotovo ovaj o posredovanju nekretnina, pa tangira i ovaj Zakon o zaštiti konkurencije, pa tangira i onaj deo koji se odnosi čak na elektronsko poslovanje.
Iz toga možemo da vidimo, da znači uopšte problemi nisu tako jednostavni. Ono što je dobro, a to je da jako puno agenata su učestvovali u tržištu prometa tržišta nekretnina i zakupa nekretnina. Dosta ljudi je u ovoj transformaciju našlo svoje radno mesto, neko i dopunsko zanimanje. Kažu, ima dosta i penzionera koji su se bavili tim poslom, i zbog toga su mnogi ljudi koji su se isključivo bavili ovom oblašću, na neki način bili uskraćeni za svoj promete, odnosno sve ono što su poštovali državu. Samim tim, jednostavno porez na neki način, za sve aktivnosti privredne je država bila uskraćena za to. Ovo je sada trenutak kojim treba na neki način da se to tržište uredi, da se pokuša da se stavi u neke legalne tokove, da ljudi koji rade se legalizuju, otprilike statistika kaže da dve trećine agenata nisu imali nikakvu evidenciju o tome da rade taj posao, niti je država imala tu evidenciju.
Na neki način sada dobijamo da oni koji će se zaista baviti tim poslom da su to ti ljudi, ali će na neki način odgovarati prema svojim klijentima i državi i neće biti baš u toj mogućnosti da prevare bilo koga. Samim tim želimo da kao zemlja pošaljemo jednu dobru poruku investitorima da se ovaj sektor uređuje. To je ono što se tiče Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti.
Onaj deo koji se odnosi na Zakon o uvozu i izvozu robe dvostruke namene pokazuje da je potreba usaglašavanja naših propisa sa evropskim standardima i harmonizacija propisa, pokazuje spremnost ministarstva da se neki period dobijanja određenih saglasnosti, papira ubrza i na neki način da državni aparat postane efikasniji. To je jako dobro. Zbog toga treba reći da to skraćivanje rokova koje će u roku od 10 dana dati svim onim zainteresovanima dozvole, treba da se naglasi kao jedan od znakova da država počinje da funkcioniše na mnogo efikasniji način nego kao pre.
Treba se zalagati za to da kako imamo uvozne, tako da postoje i izvozne dozvole i saglasnosti i da država na taj način potpuno kontroliše protok roba i usluga. Ta kontrola je jako bitna zbog ovoga što smo pričali, gde smo u prethodnom zakonu rekli da to nije bilo pod kontrolom pa sigurno da postoje mnoge oblasti koje pokriva vaše ministarstvo za koje je potrebno da se kontroliše, upravo zbog punjenja budžeta.
Zakon o elektronskoj trgovini je pokazao da treba da reguliše određene pravne aspekte, pogotovo u smislu ugovaranja i onog dela koji se odnosi na razvoj tog informatičkog tržišta.
On pokazuje da su građani Srbije vrlo nepoverljivi prema ovom sektoru. Sa donošenjem ovog zakona država treba polako da uliva to poverenje svim svojim korisnicima, samim tim dižemo i taj stepen kvaliteta usluga i pokazujemo da možemo da se nosimo sa svetom u ovoj oblasti. To će naravno prouzrokovati i mnoge edukacije, potrebe da se ljudi edukuju i obrazuju u ovoj oblasti, da se na neki način uvuče što veći spektar privrednih subjekata koji bi trebali da popune ovaj sektor i da ne bi dolazili do toga da je svega oko 180 miliona evra godišnji promet koji je bio u 2012. godini, nego da on bude znatno veći.
Najinteresantniji deo koji praktično danas imamo, Zakon o zaštiti konkurencije, je zakon koji do sada je, na neki način, pokazao kako izgleda zloupotrebiti rad jednog nezavisnog državnog organa, a koji, na kraju krajeva, glasa i ova Skupština.
Imali smo izveštaje pokojne Verice Barać koja je slala premijeru Cvetkoviću 15. decembra 2010. godine, u kome je decidno rekla da je praktično ovaj sektor, odnosno sama komisija u ovom delu funkcionisala na jedan totalno neadekvatan način, odnosno da je privatizacija u to vreme bila praktično centar zbivanja i na neki način zauzimanje tržišta i zauzimanje određenih centara moći po pitanju svih privrednih aktivnosti.
Imali smo privatizaciju „C marketa“, pa smo imali privatizaciju „Luke Beograd“, pa smo onda na osnovu toga videli da su određeni centri moći direktno pregovarali sa državom, ne tražeći mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije, koja nije ni reagovala u to vreme i samim tim smo videli da ono zbog čega je ona i osnovana, na kraju krajeva, jednostavno nije radila svoj posao. To se dešavalo 2010. godine. Kasnije, 2011. godine i 2012. godine došli smo do toga da od 16 svojih odluka, 12 je praktično palo, i na neki način svi oni pravni subjekti koji su služili, možda nisu bili u pravu i možda su izazvali svojim odlukama određene finansijske troškove iz budžeta, pa se tako dešavalo da je budžet zbog svojih loših odluka bio oštećen za 750 hiljada evra, na kontu određenih svojih presuda, odnosno odluka. Ko za to snosi odgovornost? Na kraju, ispada niko.
Ovim zakonskim rešenjem je dato da se tačno zna kako će komisija izgledati. Imali smo apsurd da u komisiji ne postoji nijedan ekonomista, a treba da propisuje odluke koje daju instrumente tržišne ekonomije. Imali smo apsurd da sa takvim svojim funkcionisanjem se prenose prava potpisa na članove saveta, da oni daju svoje određene odluke i praktično se u pravnom smislu dovodi u pitanje – kakve su te odluke i da su one apsolutno ništavne pred sudom. Samim tim mi možemo da dođemo u neku konstrukciju, da možda ta komisija ili određeni članovi namerno, na neki način, izdaju ta svoja rešenja, zarad toga da bi se napravila šteta državi i da onda rade u cilju određenih centara moći.
Zbog toga je jako važno što postoji ovaj etički kodeks ponašanja, jer treba da bude stroga kontrola rada članova saveta. Svako ko potpisuje ta dokumenta mora da snosi veliku odgovornost, ne samo materijalno, nego i krivično i materijalno, iz prostog razloga što izdavanjem određenih papira prouzrokujemo određene materijalne troškove koji, na kraju krajeva, idu preko leđa svih građana Srbije. Zato treba podržati prvo profesionalizaciju ovakve komisije, drugo, instrumente, odnosno pravilnike prema kojima će se oni ponašati i na kraju krajeva, i ovaj budžet koji im je dat, na neki način se kontroliše kroz izveštaje koji se podnose ministarstvu.
Ono što je interesantno, a što bi stvarno trebalo, podržavam moje kolege koje su dale predlog, da ti izveštaji treba da dolaze i Skupštini Srbije, na kraju krajeva, iz prostog razloga što smo ipak mi, ako gledate u nekom pravnom smislu, ja nisam pravnik, ali Skupština je neki drugostepeni organ, odnosno kome treba da se podnose ti izveštaji.
Ono što na kraju treba reći, što se tiče ovih zakonskih predloga, to je da će sigurno biti puno amandmana na odboru, u smislu naših kolega koje su davale određene predloge. Ima tu i suvislih predloga, iz prostog razloga što oni govore o tome da se neki detalji moraju tačno definisati, jer ako ostanu nedefinisani, onda daju mogućnost, veliki prostor za određene zloupotrebe. Zbog toga je jako važno da detalje koji se odnose na same odluke Komisije za zaštitu konkurencije, treba da budu tačno definisane i treba da budu tačno ograničene, u tom smislu – šta ako dođe do određenih problema u radu Komisije, odnosno u definisanju i analizi, pošto sada Komisija radi analizu toga – ko ima monopol, a ko nema, znači, taj deo, način na koji će raditi, da se tačno propiše.
Na kraju, mogu samo da kažem da ove zakone treba podržati zato što oni jesu na tom reformskom putu naše ekonomije, da će oni sigurno doživeti još nekoliko izmena i dopuna u narednih godinu, dve dana, zato što će praksa pokazati šta je to bilo dobro u njima, a šta su to mane u kojima ćemo mi morati da reagujemo.
Nadam da se u ovom delu, ovih zakona koje smo danas imali na dnevnom redu, dobićemo sigurno i rezultate kroz budžet, odnosno završni deo budžeta za 2013. godinu i za narednu godinu, jer ti efekti ovih zakona i primena ovih zakona najbolje se prelamaju kroz budžet.
Ono što još treba reći, to je da Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, koji praktično ima nadzor nad radom Komisije za zaštitu konkurencije, će sigurno pomoći da, ukoliko mislite da treba još određene instrumente uvesti, u smislu kontrolisanja rada ovakvog organa, mi ćemo vas podržati.
Zahvaljujemo vam se puno što ste danas imali vremena da odgovorite na ove detalje koje su, vidim, svi narodni poslanici krajnje odgovorno pristupili razmatranju svih ovih zakona, zato što ima dosta tih detalja koji pokušavaju da nam kažu da sve ono što je bilo u prošlosti suštinski nam pokazuje kako to izgleda kada nešto nemate definisano, kada jednostavno dolazite u situaciju da ne možete da sprovedete i onda najviše pati budžet, naravno građani Srbije i uopšte ekonomija cele naše zemlje. Zahvaljujem vam se.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala i vama.
Pošto su svi ovlašćeni predstavnici iskoristili vreme, prelazimo na listu govornika.
Prvi na listi je Mirko Čikiriz. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

SPO-DHSS
Hvala, gospodine predsedavajući.
Evropska komisija je još 2001. godine preporučila Srbiji da donese Zakon o zaštiti konkurencije, kao jedan od najbitnijih zakona o tržišnom poslovanju i kao zakon koji je trebalo da ide korak u korak sa Zakonom o privatizaciji.
U danima kada se obeležava, na neki način, ili se sećamo 5. oktobra 2000. godine, 13 godina posle toga možemo da, po ko zna koji put, konstatujemo da mi i dalje nismo izgradili tržišnu utakmicu i ravnopravne uslove za tržišnu utakmicu svih učesnika na tržištu, za šta se mi, kao desničarska stranka, zalažemo, za jednake šanse za sve, da i dalje imamo velike monopole, da smo Zakon o zaštiti konkurencije doneli tek 2009. godine, da sada vršimo njegove izmene i dopune i mi ćemo u svakom slučaju ovo podržati.
Međutim, mi i dalje nemamo u potpunosti ravnopravan status učesnika u tržišnoj utakmici, i dalje imamo monopole, posebno u proizvodnji električne energije, nekim vidovima saobraćaja, posebno se monopoli ogledaju u delovanju javnih preduzeća i to javnih preduzeća pod kontrolom uglavnom države. Ponovo dolazimo do ko zna kog zaključka, da je država najlošiji poslodavac, jer bez obzira na monopolski položaj, mnoga javna preduzeća posluju sa velikim gubitkom.
Antimonopolska komisija, čini nam se, zbog niza objektivnih razloga nije do sada dala rezultate koje smo od njih objektivno mogli da očekujemo, a i čini nam se, s obzirom na ambijent i na stanje u društvu, da je kod nas i dalje nezamislivo da, kao recimo u Americi, antimonopolska komisija, ako se ne varam, kaznila je veliki „Majkrosoft“ sa skoro milijardu evra zbog monopolskog položaja na tržištu i zloupotrebe tog položaja.
Verujem da ako bismo mi nekog našeg tajkuna, makar do skorije vreme, na taj način opomenuli, da bi u najmanju ruku unajmio nekog snajperistu, ili ako bi se Brankica Stanković u „Insajderu“ bavila istraživanjem monopolskog položaja, da bi joj ponovo glava bila u torbi.
Naprosto, država, kao i u prometu nepokretnosti, nije odigrala svoju ulogu. Ono za šta se mi zalažemo i šta očekujemo od ove Vlade, jeste da će Vlada početi ozbiljno da gradi institucije, da će sve ono što nisu uradile prethodne vlade uraditi. Jer, bez obzira što posle 5. oktobra postoje mnogi pomaci, pre svega u spoljnoj politici, u odnosima u regionu itd, na onim krupnim stvarima, kao što je privatizacija, monopolski položaj, kriminalizacija, slabost institucija, tu se uradilo najmanje.
Upravo zbog toga, kao posledica loših zakona, mita, korupcije, lošeg rada policije, pravosuđa, loše zakonske regulative, mi smo imali niz prevara kod prometa nepokretnosti. Negde oko 25.000 građana je prevareno. Jedan posrednik iz Novog Sada je jedan stan prodao 40 puta. Vrednost prevare je preko 100 miliona evra. Ko je za to odgovoran? Odgovorna je država, zato što to nije regulisala zakonom, zato što investitorima nije nametala obavezu da imaju licence da bi bili investitori i nije im nametala obavezu da imaju bankarske garancije. U tom slučaju, ako prevare potencijalne kupce tokom gradnje, kupci bi se obeštetili od banaka, a banka bi dobro razmislila kom investitoru će dati bankarsku garanciju.
Ko krajnju cenu plaća zbog neodgovornog ponašanja države? Građanin. Ali, taj isti građanin će za neku sitnu stvar brzo da dođe do zatvora i na naslovne strane novina, a svi oni koji su odgovorni, pre svega tu mislim na ljude koji su zloupotrebljavali promet nepokretnosti i najčešće se etiketira da su to posrednici. Jesu i posrednici u tome učestvovali, ali je učestvovalo i tužilaštvo koje nije na vreme reagovalo, i policija koja nije na vreme reagovala, i država koja na vreme nije ovo zakonski regulisala, ali između ostalog i posrednici.
Zbog toga je dobro što se donosi jedan ovakav zakon i mi na sam tekst zakona i na njegovu nameru nemamo nekih posebnih primedbi. Dobro je što je zadnje dve-tri godine taj broj prevara kod prometa nepokretnosti znatno opao, posebno zbog umreženosti i zbog toga što jedan ugovor u pogledu iste nepokretnosti da overite više puta. Ali, da bismo mi u potpunosti uveli jednu pravnu sigurnost za građane koji najčešće jednom, nijednom ili u proseku dva puta tokom života kupe veliku nepokretnost, za koju često radi jedna, dve ili tri generacije, a onda se pojavi država koja sa svojim pasivnim odnosom gleda kako jedna organizovana kriminalna horda vara tog običnog građanina, ipak je naš zaključak da je, pošto se zalažemo za jaku državu, za jake institucije, za ozbiljnu i odgovornu državu, odgovornost na ovome, a ne na prevarenim građanima, nego pre svega na državi. Odgovornost nije ni na investitorima koji su, naravno, koristeći monopolski položaj, mito, korupciju, način dobijanja lokacija, dozvola i način da im država omogućava prevare to maksimalno koristili. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Ne znam po kom osnovu, Dragan Nikolić se javio. Nije? Ne vidim u sali.
Znači, neko je nečiju karticu zamenio.
Reč ima Bojan Đurić. Izvolite.