Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2013.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, moramo neke stvari da raščistimo, ako već hoćemo da pričamo ko je za šta nadležan.
Prvo, Poslovnik je niži pravni akt od zakona, tako da se nešto može sprovoditi i na osnovu zakona. Da li je Poslovnik nešto što je definitivno? Ovakav kakav jeste i kakav je napisan, definitivno nije nešto što treba da ima svoj kraj. Upravo sada kroz njegovu primenu vidimo da tu nešto nije u redu.
Sada tu je bila i to je jedna jako velika polemika, u javnosti se napravila, oko izuzetih državnih organa, od Komisije Vlade koja će o tome da raspravlja. Hajde da vidimo koji su to državni organi i da vidimo kakva je njihova uloga?
Većina tih državnih organa koji se nalaze u tom amandmanu Odbora za finansije su organi koje je Narodna skupština osnovala zakonom i izabrala na osnovu zakona. Narodna skupština kao državni organ ima ulogu zakonodavstva, donosimo zakone kao što je to i sada prilika, ali ima i jednu takođe drugu ulogu, a to je kontrolnu ulogu nad svim državnim organima.
Da li neko stvarno misli da Narodna skupština sama, ili samo uz pomoć svojih skupštinskih radnih tela može da izvrši takvu jednu kontrolnu ulogu? Pa ne može. Zato i postoje, na primer Državna revizorska institucija. Državna revizorska institucija vrši kontrolnu ulogu o trošenju budžetskog novca, na prvom mestu da li je u skladu sa zakonom, na drugom mestu opravdanost, svrsishodnost trošenja. Sada pogledajte kako bi to izgledalo da državni revizor treba da primi stručnog saradnika, savetnika, kako god hoćete, u radni odnos i traži od onog organa koji je predmet njegove revizije saglasnost za taj prijem. Mislim da to nije logično.
Narodna skupština preko raznih regulatornih i nezavisnih tela ostvaruje svoju kontrolnu funkciju nad izvršnom vlašću. Zato nije ni bilo logično da Komisija Vlade Republike Srbije odlučuje o zapošljavanju u tim nezavisnim regulatornim telima. Za većinu tih nezavisnih regulatornih tela nadležni odbor Skupštine Republike Srbije daje saglasnost na finansijski plan.
Nadležni Odbor za administrativno-budžetska pitanja daje saglasnost na plan sistematizacije, tako da postoji pravni osnov da on odlučuje na osnovu tog plana sistematizacija, da li neko treba da zasnuje radni odnos, ili ne.
Ne znam šta je tu čudno? Da li neko želi u ovoj skupštini da se Skupština odrekne jedne od svojih izvornih nadležnosti, a to je kontrola izvršne vlasti i da kontrolu izvršne vlasti poverimo samo izvršnoj vlasti. To bi bio rezultat jednog takvog protivljenja kada je u pitanju ovaj amandman Odbora za finansije.
Gledali smo i vodili smo računa o tome da svaki od tih državnih organa ne bude pod uticajem izvršne vlasti. To može nekom da se sviđa, može nekom da se ne sviđa, možda se nešto menja, možda još uvek neko živi u iluziji da treba naređivati iz Vlade Republike Srbije šta treba da rade tužioci, šta treba da rade sudije, kakve presude da donose, pa se verovatno zbog toga i bune zašto ovo prelazi u nadležnost Narodne skupštine.
Dalje, izvršna vlast je, mogu da kažem, jedna politička tvorevina političkih interesa koja se održava kroz glasanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ali, kao što i parlament nema samo poslanike koji podržavaju Vladu Republike Srbije, tako i ta radna tela koja će da daju saglasnost nemaju samo poslanike koji podržavaju Vladu Republike Srbije, već i predstavnike i opozicije i bivšeg režima.
Sad ja ne razumem, zašto toliko otpora, pogotovo što je rad Narodne skupštine javan, što može svaki poslanik da prisustvuje i bilo kom odboru i svaki novinar može da prisustvuje bilo kom odboru, umesto da se neke stvari dešavaju u Nemanjinoj gde ne može svako da uđe. Ako je to problem žao mi je gospodo iz bivšeg režima što smo jednu jako lošu praksu prekinuli i preneli je da o nekim stvarima odlučuje Narodna skupština u skladu sa Ustavom i ovlašćenjima koja ima u skladu sa tim istim Ustavom.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Gospođo Lučić, mogu da vam dam, ne repliku, ali po amandmanu, molim vas.

Ljiljana Lučić

Demokratska stranka
Zahvaljujem predsedavajući.
Kolega je, pratila sam, iskoristio šest minuta i 36 sekundi, da priča o raznim temama iako je u prvoj rečenici rekao – da po važećem Poslovniku Narodne skupštine, Odbor za administrativno-budžetska pitanja nema nadležnosti da se bavi ovim pitanjima, ali da je zakon jači od Poslovnika, ja se sa tim slažem. Promenimo Poslovnik. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Božidar Đelić, po amandmanu i mislim da je vreme da završimo o ovome, ovaj krug.

Božidar Đelić

Demokratska stranka
Gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo i poštovani ministre. Ovde smo ponovo čuli da se sad veoma dobro uređuje sistem, da je vreme da budemo odgovorni, da ćete zaustaviti sve ono što treba da bude zaustavljeno, ali tu imate ozbiljan problem. Problem su činjenice.
Gospodine ministre, pre pauze ja sam vas tri puta pitao koliko su plate porasle do sada u budžetu za 2013. godinu, kada bih uporedili sa budžetom za 2012. godinu? U tri navrata ste odbili da mi odgovorite na to pitanje.
Tokom pauze ja sam, evo da vas citiram, ja ću vam pokloniti ove papire, pošto ste pre pauze rekli – da ste to zagubili u nekom koferu ili u tašni, pa ćemo sledeće nedelje. Evo, da vam pomognem, da vam kažem činjenice iz vašeg izveštaja.
Za 2013. godinu 22. novembra 2013. godine i prošle godine 19. oktobra 2012. godine, pa nek bude tih prvih devet meseci ako hoćete prethodna Vlada, avgust ništa se tu mnogo ne dešava.
Ovo su cifre. Prošle godine 169 milijardi ove godine ne govorimo o planu, govorimo o tvrdim ciframa iza kojih vi stojite kao starešina ovog ministarstva 187,9 milijardi dinara.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ova Vlada nam 12 meseci govori o štednji. Ova Vlada nam 12 meseci govori o odgovornosti, ova Vlada nama govori da treba da se steže kaiš, a ona je za prvih 12 meseci njihove vlasti povećala fond plata za 11,2% to su vaše cifre, i ja sam sada spreman da poklonim izveštaj koji ste hteli da sakrijete.(Narodni poslanik Božidar Đelić, prilazi ministru Lazaru Krstiću i daje mu papir.)
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima ministar Krstić.

Lazar Krstić

Samo kratko, ja nisam rekao da sam ga zagubio, samo sam rekao da nije tema za današnju diskusiju, nego za diskusiju o budžetu. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Mislim da je sada dovoljno rasprave i replike.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Teodora Vlahović i Nada Kolundžija.
Reč ima narodni poslanik Teodora Vlahović. Izvolite.

Teodora Vlahović

Demokratska stranka
Zahvaljujem se potpredsedniče, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici.
Narodna poslanica Nada Kolundžija i ja, podnele smo amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu na prvi član i praktično obrazloženje svog amandmana bih podelila u dva dela s obzirom da se radi o dve različite stvari.
Jedan deo našeg amandmana se odnosi na korekciju plata i penzija, a drugi deo se odnosi na ograničavanje zapošljavanja.
U prvom delu Vlada je u Predlogu zakona predložila linearno povećanje plata i penzija, bez obzira na veličinu za 0,5% dva puta godišnje u aprilu i oktobru.
Koleginica Nada i ja smo predložile da se napravi razlika pa prema veličini zarade, odnosno penzije da se izvrši korekcija, tako da prosto najveće korekcije imaju najmanje plate i penzije, tj. one koje imaju do 25.000 dinara. S obzirom kada gledamo da za najmanje plate i penzije korekcija od 0,5% jednokratno ne znači celih 100 dinara, znači to je jedna zanemarujuća korekcija i ne može uopšte govoriti ni o usklađivanju, ni o rastu najnižih plata i penzija.
S obzirom na standard ovih građana, smatramo da je korektno da se vrši podela do određenih nivoa i različito da se uveća plata i penzija. Mi smo to podelile na više kategorija, s time što smo smatrali da iznad 60.000 kao što ste i vi cenili, znači iznad proseka Republike da treba da bude manja korekcija, samim tim što se sa penzijom i platom kako je ona niža tako da bude i veća korekcija.
Ono što smo dobile kao odgovor jeste da bi to ugrozilo fiskalnu konsolidaciju i da bi baš upravo štednja na najnižim i najmanjim platama po mišljenju Vlade, odgovarajući na ovaj amandman izgleda doprinelo najviše fiskalnoj konsolidaciji, a kada je mandat Vlade krenuo, premijer je rekao da će štednja prvo krenuti od Vlade i od državnih organa, a ne od građana.
U skladu sa tim ekspozeom mi naš amandman očekujemo da korekcije i štednja da bude kod Vlade i državnih republičkih organa, manje kod građana, a manje posebno kod onih građana koji inače imaju najniža primanja i čija egzistencija jeste ugrožena.
Sa druge strane, predložila sam da se izuzmu lokalne vlasti od ograničavanja zapošljavanja, iz prostog razloga što smatramo da je ovo ograničenje uvedeno na više načina, tako da jedan propis više ne znači ništa. Trebalo bi primenjivati postojeće propise.
Godine 2009. je donet Zakon o ograničavanju broja zaposlenih u lokalnim samoupravama, prema broju veličine, a već nekoliko godina unazad, pa i za sledeću godinu se tako planira da masa sredstava raste za 2% za lokalne vlasti, dok za republičku vlast tu nije sporno, rekli ste i vi sami, a mi smo našli u budžetu da je 3,2%.
Postoji zakon o ograničavanju zarada, postoji inspekcija, državni revizor, postoje brojne kazne, a za mene najveća kazna bi trebalo da bude i ona je već uvedena sa prošlim izmenama ovog zakona, a to je obustava transfera za bilo kakvu grešku koje čine lokalne vlasti. Prosto nije jasno šta piše i na koji način i zašto se ne poštuju ovi propisi i da li sa propisa na propis, može da se reši ovaj problem.
Po našim saznanjima mnoge opštine su veoma disciplinovane i poštuju sve ove mere. One su kao dobre platiše struje i poreza uvek u šteti, jer će ne platišama da se otpiše dug i kamata.
Još mi je čudnije obrazloženje u kome se kaže da Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima su i plate zaposlenih u jedinicama lokalnih samouprava su došle do višestrukih povećanja zarada u lokalnim samoupravama. Na koji način su lokalne samouprave mogle da povećaju, u ovom smislu, kada Uredbu donosi samo Vlada Republike Srbije. Lokalne uprave nemaju mogućnost da donose takve uredbe. Opet, tu je neka ne logičnost.
Kao što vidimo, štednja je usmerena na građane, štednja je usmerena na lokalne vlasti, ne i na Republiku, jer obrazloženje kaže – ako bi poštedeli lokalnu upravu od ovih mera, izgubila bi se svrha predloženih mera. Znači, isključivo su njima namenjene štednje. Imajući u vidu, u kontekstu svega ovog, još jedno centralizovano telo, koje na jednom mestu odlučuje, a telo je u sklopu Vlade Republike Srbije i onda nam je jasno zašto za republičke organe postoje veće mogućnosti, veća masa za zarade od ostalih. Upravo za ove organe će se prvo odlučivati, a za neke opštine saglasnost se neće dati za dve godine, koliko će trajati ova zabrana. Zahvaljujem.