Nisam ni njoj dala repliku po amandmanu.
(Miladin Ševarlić: Molim vas, replika.)
Ne mogu da vam dam zato što stvarno nema osnova. Vi jedni drugima odgovarate, diskutujete o čemu god hoćete. Znači, možete po amandmanu kao i prethodna govornica.
(Miladin Ševarlić: Rekla mi je da nemam pojma.)
I vi ste njoj rekli da nema pojma. Pa, da, kad god ste vi u pitanju onda je tako. Nema nagađanja sa mnom. Možda sa drugim predsedavajućim. Replike nema. Hoćete o amandmanu ili ne?
Da li želite po amandmanu?
(Miladin Ševarlić: Povreda Poslovnika.)
Ne, ne, uzeću vam dve minute, ako uopšte imate još dve minute.
Da li želite po amandmanu da diskutujete. Molim vas, jednu po jednu stvar. Moram stvarno polako da vodim sednicu.
(Miladin Ševarlić: Povređeno je dostojanstvo skupštine.)
Vi povređujete dostojanstvo time što mi ne date….
Izričem vam opomenu poslaniče Ševarliću zato što nećete da se pridržavate pravila iz Poslovnika, ne dozvoljavate mi da vodim sednicu.
(Miladin Ševarlić: Ja vas molim da mi date reč?)
Znači, sačekajte da završim jednu radnju da bih započela drugu.
Ne znam zašto samo poslanička grupa Dveri ima potrebu nasiljem da nešto izdejstvuje. Znači, ovde ne može nasiljem ništa. Sedite, pustite me da vodim sednicu, daću vam reč, ovako ne može.
(Boško Obradović: Što ne date reč?)
Što ne damo reč? Ne damo reč. Eto, zato što smo predsedavajući i hoću da vodim sednicu.
Moje pitanju poslaniku Ševarliću je bilo i ponavljam ga, da li želi da diskutuje po amandmanu? Želite da diskutujete po amandanu?
(Boško Obradović: Želi po povredi Poslovnika?)
Nemojte molim vas. Molim poslanika Boška Obradovića da ne dobacuje.
Pitala sam vas da li želite da diskutujete po amandmanu?
(Miladin Ševarlić: Da,)
Da, dobro, daću vam reč.
Da li želite pre toga povredu Poslovnika.
(Miladin Ševarlić: Da.)
Dobro, izvolite.

Zahvaljujem poštovana predsednice i hvala što ste mi izrekli opomenu mada mislim da je potpuno neosnovana, to prepuštam vama na savest. Nikoga nisam uvredu nikada niti ću ikada uvrediti u Skupštini bilo koga, pogotovo da sam ja nešto ružno rekao bilo kome. Hvala vam.
Što se tiče povrede Poslovnika, član 107. Rečeno je da, odnosno povređeno je dostojanstvo Skupštine i rečeno je da ja pojma nemam. Dakle, molim vas, rekao sam lepo da sada poljoprivrednici dobijaju za biljnu proizvodnju četiri hiljade dinara po hektaru.

Sada ste sami sebi dali repliku, ja vam nisam dala.

Ja objašnjavam u čemu je povreda.

Ne, nego vi replicirate i govorite rekla je ovo, a ja sam rekao ovo. Ne, to nije povreda Poslovnika. Hvala lepo. Znači, član 107. nije moguće da je povređen.
Što se tiče izricanja opomene, evo, učiniću, povući ću opomenu, delimično ste u pravu, prebrzo sam to izrekla. Hvala vam.
(Miladin Ševarlić: Da li mogu da nastavim?)
Ne, reč ima Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.
Imam potrebu vas da pitam da mi se definiše po kom osnovu su neki prethodnici dobijali reč, neke ste opominjali da ne govore o amandmanu, neki su govorili o potpuno drugom zakonu koji uopšte i nije u ovom trenutku u raspravi, vrlo malo je njih govorilo o amandmanu LSV, odnosno našem amandmanu o kojem se sada raspravlja. I naročito me zanima, ja sam ispod imena koleginice Snežane Bošković Bogosavljević videla da piše SPS, i shvatila da ona treba da govori u svojstvu narodne poslanice poslaničke grupe SPS. Niti je govorila o mom amandmanu, a pri tom je sve vreme govorila u prvom licu množine - šta smo mi uradili, pa šta smo uradili. Ja apsolutno znam da njena poslanička grupa nije uradila to što je ona pričala da je uradila, i molim da se vodi računa u odnosu na potpis i u odnosu na svojstvo u kojem se ovde govori i kako su ljudi potpisani da se tako i ponašaju. I molim da se govori o ovom amandmanu.
Inače, potrudiću se samo u jednoj rečenici da odgovorim na niz inputa koji su i nama ovde upućivani, da možete bezbrojnim rečenicama i ciframa i podacima da pokušavate da mađijate naše vojvođanske, i sve druge paore. Oni su potpuno sigurni u svom uverenju da i ovaj zakon služi tome samo da se dodatno proširi i potvrdi i dodatno do kraja iskontroliše ona mreža kako poljoprivrednih udruženja, tako i pojedinačnih poljoprivrednih proizvođača, odnosno registrovanih sutra kao pravna lica, ko to bude u stanju da uradi, da bi vladajuća većina imala apsolutnu kontrolu i nad sredstvima koja će se povlačiti iz IPARD fonda. Hvala.

Dobro.
Što se tiče vašeg pitanja, Snežana Bogosavljević Bošković je isključivo govorila u svojstvu ovlašćenog u svojoj grupi i oduzimano joj je vreme.
Znači, svima koji su govorili, jedna je možda bila replika, svima sam oduzimala vreme, drugačije ne mogu da se izborim da poslanici govore isključivo o amandmanima. To se u ovom sazivu delimično izgubilo.
Znači, Snežana Bogosavljević Bošković, neću vam dati reč, ne možete da replicirate. Pitanje je bilo upućeno meni.
Da li vi, poslaniče Ševarliću, želite da nastavite diskusiju? Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.
Obaveštavam Skupštinu da ću zbog toga što ste mi povukli opomenu, koju ste mi neosnovano po meni izrekli, pripadajući deo sredstava pokloniti porodici Kovačević iz Kraljeva čija čija supruga ima 10 dece. Hvala.
(Predsednik: Hvala vama, da, vama je povučena opomena.)
Povučena je opomena, ali bez obzira na to, ja ću taj pripadajući deo sredstava, da ne mislite da sam ovde tražio povlačenje opomene zbog finansijskih razloga.
Dakle, amandman na član 6. stav 5, ministar poljoprivrede, obrazlažući zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, potpuno razumem zašto se one vrše radi ugradnje elemenata za korišćenje sredstava IPARD-a, i stvaranje osnova za akreditaciju, mada je to moglo da bude urađeno i 2014. godine, koliko sam čuo iz izlaganja prethodne ministarke na prekjučerašnjem zasedanju, jer je već tada stvoren zakonski osnov, odnosno osnov da se usvoje ove izmene.
Želim nešto drugo da kažem. Ministar poljoprivrede je rekao da će u aprilu mesecu tražiti da dođe komisija koja će izvršiti evaluaciju i akreditaciju Uprave za agrarna plaćanja, da očekuje da će ta komisija dati svoju saglasnost na jesen. Ako se primene odredbe ovog člana, kako je predložilo Ministarstvo, mi u 2017. godini nećemo biti u stanju da povučemo nijedan cent tih sredstava, jer ako treba devet meseci, od devet meseci pa nadalje, tako piše u članu, od devet meseci će se rešiti, a ne do devet meseci, mi nijedan zahtev nećemo rešiti.
Dalje me interesuje, pošto je ministar poljoprivrede rekao na prošloj sednici da ima već 21 projekat spreman za korišćenje tih sredstava. Kako je moguće da postoje spremni projekti, a da nije raspisan konkurs i ne znaju se uslovi za to? Hvala.

Hvala.
Na član 6. amandman u istovetnom tekstu podneli su Zoran Živković i Radoslav Milojičić i zajedno narodni poslanici Goran Ješić, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Naš amandman odnosi se na rokove podnosioca zahteva za sredstva i rokove koje oni kojima se zahtev podnosi imaju kao obavezu da se na zahtev odgovori.
Ministar je nekoliko puta već napomenuo da naša namera da ti rokovi budu kraći je u suštini uvršćena u zakon zbog toga što su zakoni maksimalni rokovi, a niko ne sprečava nikoga da i preda zahtev u dva dana i da se, karikiram malo, odgovori u roku od sedam dana.
To je tačno obrazloženje, samo što to neće da se desi. Dakle, naši amandmani idu iz iskustva, iz naučenih grešaka. Mislim da bi bilo dobro da ukoliko nema volje da se prihvati amandman o skraćenim rokovima, ja to razumem, ali da se propišu potpuno jasne procedure u podzakonskim aktima koje je Ministarstvo obavezno da uradi. I, kao što vi kažete nama – mogu oni to da urade i za dva meseca, kao i za devet meseci, da ih onda obavežete podzakonskim aktom da tako i bude.
Zašto obrazloženje ne stoji? Kaže – daje se vremena podnosiocu zahteva da pripremi zakon, da ima vremena i sve ostalo. Ako ja podnosim zahtev, jer mi treba novac koji je pod povoljnim uslovima kroz liniju IPARD-a, zašto bih ja gubila vreme? Zašto ja taj primer spominjem? Ličiće na digresiju, a u suštini je ilustracija ovog amandmana. Naša Skupština je donela zakon o tome da lokalne samouprave prijave šta je njihova svojina, kada smo donosili Zakon o javnoj svojini. Znači, ima li jednostavnije stvari, nema veze da li ste u Mitrovici, u Novom Sadu, u Kuršumliji i ostalo, nego da samo prijaviš – ovo je moje. I nije se desilo ništa godinu dana, pa godinu i po, pa dve, pa smo produžavali rokove.
Dakle, čak i kad imate direktan interes da prijavite svoju svojinu po zakonu koji je Skupština donela, onda se ne dešava. Ja bih volela, i ne sumnjam ne u namere, ja ne verujem u etiku namera, ali ne sumnjam da imate plan, da se i podnosioci zahteva i oni koje će stručno da organizuje do aprila Ministarstvo da odgovore na zahteve za novac, da se motivišu, da je vreme neobnovljiv resurs, jedino vreme i živi ljudi, sve ostalo se može nadoknaditi. Zbog toga smo podneli amandman.