Hvala.
Na član 6. amandman je podneo poslanik Nenad Božić. Izvolite.

Hvala.
Moj amandman se odnosi na član 6. Zakona o izmenama i dopunama, tj. na član 8e koji je dodat u zakonu. Rekao bih kratko o tom članu, znači, ja pozdravljam odluku da se vrši kontrola sprovođenja programa, to je u redu. Propisali ste tamo uslove i za kontrolora i šta su dužna lica koja se kontrolišu, tj. firme da preduzmu i to je sve u redu.
Moj amandman se odnosio kao jedna dopuna na sve to, da izveštaji kontrolora se objavljuju na internet stranici nadležnog ministarstva mesečno, desetog u mesecu za prethodni mesec, naravno, ako je bilo kontrole.
Ovaj amandman je odbijen, i to uz obrazloženje da se ne prihvata iz razloga što izveštaj kontrolora predstavlja deo spisa upravnog predmeta koji sadrži službene i podatke o ličnosti, čija zaštita je uređena posebnim propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Moram sada ovde da naglasim da u ovom istom članu 8e, u poslednjem stavu, piše da „ministar bliže propisuje način i postupak obavljanja kontrole na licu mesta, kao i obrazac i sadržaj službene legitimacije kontrolora“. Znači, vi ste sad odbili amandman pozivajući se na spis upravnog dokumenta, za koji još uopšte niste ni propisali kako on treba da izgleda. Znači, i način obavljanja kontrole, kao što nije propisano ni službena legitimacija kontrolora.
Ja bih sad da vam dam jedan predlog. Prvo, smatram da nema razloga da postoje nikakvi lični podaci u tom izveštaju, a evo sada ću da vam obrazložim i zbog čega. Znači, mi u tom procesu imamo dva subjekta, to je kontrolor i kontrolisano lice. To kontrolisano lice je potpisalo ugovor da dobije sredstva po programu IPARD. Taj ugovor je verovatno zaveden u nekom registru ugovora, vodi se pod nekim brojem itd. Znači, kad kontrolor krene u kontrolu, on ide pod tim brojem ugovora i pod njim podnosi izveštaj, znači, ne upisuje sigurno matični broj lica, ako se radi o fizičkom licu, ako je to nosilac poljoprivrednog gazdinstva. Kao što znate, korisnici ne moraju biti samo fizička lica, tj. individualna, nego mogu biti i pravna, mogu biti firme, preduzetnici itd, a oni inače ne podležu sigurno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, zato što su njihovi podaci matični brojevi, PIB itd, sve javni.
E sad, da bi, recimo, vi sproveli kontrolu, hajde da pretpostavimo da se radi o individualnom poljoprivrednom gazdinstvu, gde odlazi kontrolor u kontrolu, prvo kontrolor, hajde da kažemo, i on treba da bude zaštićen. On ima službenu legitimaciju na kojoj verovatno isto ima neki broj, znači, njegovi podaci ne moraju da budu otkriveni u tom izveštaju. Znači, on je kontrolor sa imenom i prezimenom i svojim službenim nekim brojem koji ćete mu dodeliti. Isto tako, u tom izveštaju on može da napiše broj tog ugovora ili kako god vi to vodite ili pošto je to registrovano poljoprivredno gazdinstvo, verovatno isto ima neki broj pod kojim se vodi, to isto može da bude deo tog izveštaja. Tako da nema razloga da postoje bilo kakvi podaci koji podležu zaštiti ličnosti. Smatram da ako tako uredite taj akt koji će opisivati kontrolu, vi možete sve te izveštaje staviti na sajt.
Drugo, zašto je dobro da ti izveštaji budu na sajtu? Valjda treba da imamo uvid u to kako se sprovodi program. Izveštaji o kontroli su jako važni. Ja sam stvarno pozdravio ovo kada sam video, rekao sam – ovo je super stvar i dobro je što se vodi računa o tome. Ali, ako to ostane samo u Ministarstvu, ako to nemaju mogućnost da vide sve zainteresovane strane, na kraju krajeva, i svi građani Srbije, onda to nema mnogo smisla. Tako da vam dajem predlog da vi to tako uredite i da onda lepo objavljujete te izveštaje i da mi možemo, građani Srbije, pa i mi poslanici, da to lepo pratimo na sajtu Ministarstva. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Nedimović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Poštovani poslanici, naravno da će sve odluke o odobravanju sredstava iz IPARD-a biti na transparentan način predstavljene javnosti i biće čak i javno objavljene na internet prezentaciji Uprave za agrarna plaćanja. Isto tako će odobrena rešenja za plaćanje stajati na raspolaganju. Kontrola je jedan složen postupak koji zahteva, sami ste rekli, dve stranke. Imate jedan alat koji vam stoji na raspolaganju, na osnovu zahteva o dostupnosti informacija, po prethodnom odobrenju projekta, možete ući u čitavu proceduru.
Još jedna stvar koju želim da kažem je da sva plaćanja koja idu po ovom osnovu imaćete priliku, pošto postoji jedinstven portal vezan za sva plaćanja iz budžeta, koji se nalazi na sajtu parlamenta, sva plaćanja koja će ići ih Uprave za agrarna plaćanja se vide, tako da smatram da će u ove tri vrste izveštavanja javnosti apsolutno imati svi uvid.

Reč ima narodni poslanik Nenad Božić.

Hvala za repliku.
Hvala vam što ste nam to objasnili, međutim, to o čemu vi govorite, to su plaćanja, to je jedna stvar. To je u redu i pozdravljam da to bude objavljeno i to je super. Ja govorim o izveštaju o kontroli, zato što ti izveštaji o kontroli govore o tome kako se sprovodi program, da li to lice, pravno ili fizičko, koje je dobilo sredstva, da li ono radi… Mi imamo inače sijaset primera do sada iz prakse, ne znam, ako gledate privatizaciju ili bilo šta drugo, gde se često ugovori koje potpišu fizička ili pravna lica sa državom ne sprovode, a mi ne znamo koji su problemi nastali u sprovođenju tih ugovora. Kada bi možda javnost to znala, onda bi imala drugačiji odnos prema tome. Ovako stalno mislimo da se nešto krije i da se time neko ko ne sprovodi program kako treba, možda zloupotrebljava neki novac, praktično štiti. Ovo što ja govorim odnosi se isključivo na taj izveštaj, tako da vas molim da razmislite o tome da prihvatite amandman i da te izveštaje stavljate, da mi vidimo za svaki korisnik programa da li on ispunjava uslove programa onako kako su propisani. Mislim da je to u redu i da građani Srbije, a i naši partneri u Evropi koji daju novac za to treba to da znaju. Hvala.

Hvala.
Saša Radulović, izvolite.

Hvala. Po amandmanu.
Transparentnost je ključna za sve što tražimo, u svim zakonima tražimo istu stvar. Ovo kod kontrole je takođe jako važno za transparentnost. Ima veze za sve privredne oblasti, pa ima veze i za poljoprivredu. Na primer, velike su zloupotrebe, recimo, u kontrolama u bilo kojoj oblasti, gde se jedan mali set privrednih subjekata, u ovom slučaju to bi bila gazdinstva, kontroliše non-stop, a ima veliki broj njih koji se ne kontrolišu nikada. Razlog zašto tražimo punu transparentnost je da bi moglo jasno da se vidi ko se kontroliše, kako se kontroliše i koji su rezultati te kontrole. Pa kada stignu neke prijave, kontrole idu i u redovnom postupku i po prijavama, da javnost može da zna, pogotovo zainteresovana gazdinstva, koja su ta koja se kontrolišu. Recimo, znamo mnogo situacija gde se zemlja koristi bez ikakvog osnova, državna zemlja, ne znamo da li se kontrole sprovode ili ne sprovode, pošto transparentnosti nema. Zbog toga tražimo ove stvari, zbog toga tražimo transparentnost u svakoj oblasti, znači, ne samo po pitanju o kome ste govorili, sa kojim se, naravno, slažemo, potpuna transparentnost, ko je sve dobio novac, koliko novca je dobio, kada je taj novac isplaćen, to su jako dobre stvari.
Svaki korak Vlade u pravcu uvođenja transparentnosti mi podržavamo, ali gledamo da time pokrijemo i sve druge oblasti i naravno i oblast kontrole. I ponoviću još jednom, mislim da je jako važno, ovo građani Srbije znaju, kontrole se sprovode selektivno i pošto se kontrole sprovode selektivno, mi mislimo da je najbolji način da se nateraju nadležni da sprovode kontrole, jer to rade neselektivno jer da sve bude transparentno, odnosno kada bude neka kontrola da se to objavi, da se rezultati objave.
Naravno, slažemo se i sa tim, to nije ni bila naša namera, da kada postoje neki podaci koji su zaštićeni zakonom, koji štiti privatnost ljudi, da ti podaci trebaju da budu izostavljeni. Međutim, sve ostalo mora da bude objavljeno, jer na kraju, radi se o javnom novcu, znači, ne samo o evropskom novcu nego i o našem novcu i svako trošenje našeg novca i svaka kontrola trošenja našeg novca mora da bude javna. Hvala.

Na član 6. amandman su zajedno podneli poslanici Dejan Šulkić, Milan Lapčević i Gorica Gajić.
Dejan Šulkić.

Zahvaljujem, predsednice, koristiću i pet minuta, nakon ovog amandmana.
Dakle, gospodine ministre dosta toga je rečeno o ovim rokovima i vi ste dali obrazloženje usmeno, a dali ste i obrazloženje kojim ste odbili amandman, pa sam hteo samo to da pojasnim.
Dakle, ovde se govori o rokovima za donošenje rešenja za odobravanje isplate i oni su definisani kao što kažete Sektorskim sporazumom između Republike Srbije i Evropske komisije. Međutim, ovde govorimo i o rokovima za donošenje rešenja i navodi se kao jedan od razloga da skraćivanje tih rokova bi možda moglo da ugrozi, odnosno da ograniči pravo stanaka, s obzirom da duži rokovi omogućavaju stranci da blagovremeno dostavi sudu potrebnu dokumentaciju.
Dakle, rok za dostavu dokumentacije će biti definisan koliko razumem konkursom koji će biti objavljen i to nije predmet ovog zakona. Govorimo o roku za donošenje rešenja. Ako je rok za donošenje rešenja za odobravanje isplate definisan Sektorskim sporazumom ne očekujem da sad zakonom možemo da ga promenimo. Da li je tako? Dakle, na to se ne može uticati. Ali, ako je reč o roku za donošenje rešenja, odnosno odobravanje projekta to nije definisano Sporazumom, i možda bi tu nešto moglo da se uradi.
Vi, tamo u nekom članu propisujete Predlogom izmena i dopuna ovog zakona da ministar u roku od 15 dana od podnošenja žalbe dužan je da odluči o žalbi, pa, se formira komisija koja će razmatrati žalbu. Znači, komisija koja će razmatrati žalbu za ove složenije projekte, kako kažete, imaće samo 15 dana da odluči o svemu tome.
Dakle, onaj koji priprema projekat, analizira donošenje rešenja, odobravanje projekta ima devet meseci. Dakle, devet i šest 15 meseci, to su gotovo dva vegetativna perioda u biljnoj proizvodnji.
Takođe, sam tražio da direktor objavi zahteve lica za odobravanje projekata rešenja po zahtevu za odobravanje projekta i rešenja po žalbi na internet prezentaciji. Vi ste naveli u obrazloženju kojim se odbija ovaj amandman, dakle, da je reč o ličnim podacima koji ne bi mogli da se objavljuju.
Dakle, ovaj moj zahtev, amandman je protumačen jezički, da ne kažem bukvalno. Dakle, lični podatak, ime i prezime, broj zahteva, za koju vrstu investicije se odobrava - za nabavku mehanizacije, dakle, to nije sporno da se objavi i u vidu nekog registra, dakle, po vrsti. Mislim da nije prepreka da to bude urađeno.
Što se tiče rokova, nema još gospodine ministre kaznenih mera za prekoračenje ovih rokova. U Zakonu o izmenama i dopunama ovog zakona nešto se menja i pooštrava u kaznenim odredbama, posebno kad je u pitanju nenamensko trošenje sredstava, i to je u redu, ali nemamo kaznene mere za prekoračenje rokova u proceduri.
Imamo administraciju koja treba da opsluži podnosioca zahteva, a preko podnosioca zahteva, potencijalnog korisnika tih sredstava država hoće da sredstva preusmeri na investiciju u poljoprivredi, da uloži svoja sredstva da bi se stvorila neka nova vrednost. Administracija takođe treba da bude podložna tim kaznenim merama.
Kada govorite o rokovima, vi govorite, ali, po sistemu kako bih rekao kompenzacione verbalne metode. Dakle, mi ćemo ove jednostavnije zahteve rešavati u roku od nekoliko dana, a ovaj rok od devet meseci on je predviđen za tzv. najsloženije rokove. Pa, zašto onda nisu predviđeni rokovi, niti to možete da uradite naknadno, pa da kažete – za ove najjednostavnije ako je u pitanju nabavka mehanizacije, propišite negde da se to zna, to ćemo rešavati u roku od osam dana ili 38 dana, a neka ovaj rok od devet meseci, ako već tako rešavate i opredeljujete da ostane za kasnije.
Dakle, što se tiče namera i motivacije, kao što je namera vaša da se ova sredstva iskoriste i nas podnosioca amandmana jeste namera i cilj da se sredstva u potpunosti iskoriste.
Što se tiče zainteresovanih. Ima puno zainteresovanih. Ovo o čemu vam danas govorimo prenosimo vam i neka interesovanja potencijalnih korisnika ovih sredstava. U restriktivnim uslovima, kada se iz godine u godinu, iz razloga koji su navođeni ovde, da sada ne otvaramo raspravu na tu temu, dakle restriktivna politika, subvencija budžetskih izdvajanja, državnih budžetskih izdvajanja je sve restriktivnija, da kažem da je gotovo ravna nuli u odnosu na samo pre nekoliko godina u uslovima kada su rizici poljoprivredne proizvodnje visoki.
Mislim i na troškove, rast troškova proizvodnje, dakle, inputa, na rizike od protivgradne odbrane. Rizici od protivgradne odbrane nisu visoki zato što se Bog dragi na Srbe razljutio već zato što se ne ulaže u protivgradnu odbranu godinama. Da ne govorim o ne održavanju vodotokova i prvog i drugog reda, naravno, koji ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju. I, naravno rizici, koje tržište na tržište poljoprivrednih proizvoda donosi za naše proizvođače.
Mi ne možemo da se pohvalimo, istine radi, visokim stepenom konkurentnosti ali se ni naša poljoprivredna proizvodnja i ne štiti možda na način i u meri kojoj bi to trebalo da se čini sigurno. Kada se oslanjamo na neko uporedno zakonodavstvo, kada se oslanjamo na praksu uporednu u politici subvencija, malo čas smo čuli od bivše ministarke da ne treba da se razvija i produbljuje politika subvencija na uštrb investicija. Naravno, ali ne treba ni investicija da bude na uštrb subvencija zato što su subvencije u ovom trenutku potrebne. Zašto? Zato što najveći broj poljoprivrednih proizvođača posebno govorim o malim i srednjim proizvođačima nisu sposobni da konzumiraju ni osnovne neke oblike investiranja na svojim gazdinstvima, a da ne govorimo o pravilima pod kojima se raspoređuju sredstva IPARD programa.
Dakle, uvek se u prvi plan stavlja materija i stavljaju se procedure a zanemarujemo da se to ne može sprovesti niti se prirodna bogatstva niti se sredstva materijalna mogu iskoristiti sama po sebi, dakle, bez ljudi se ne mogu iskoristiti. Nešto moramo da uradimo po tom pitanju.
Kada govorimo o transparentnosti ili možda bolje da koristimo javnosti rada, poljoprivredni proizvođači nemaju mogućnost da možda na način kako to čine neke organizovane strukture, mislim na lekare, na urbaniste, na arhitekte, nisu u prilici da učestvuju u javnoj raspravi pri izmeni donošenju ili izmeni zakona koji uređuju oblast poljoprivredne proizvodnje. Jedini način na koji oni mogu da učestvuju ali kao posmatrači u javnoj raspravi jeste upravo da odgledaju skupštinski prenos.