Nije se vama obraćao. Nije vama rekao da ste vi najmlađi.
(Miladin Ševarlić: Jeste, i mene i profesora koji je…)
Samo momenat. Molim vas.
Poslaniče Rističeviću, molim vas da se izjasnite da li ste mislili da je najmlađi odbornik podnosilac amandmana?

Gospođo, ovde ima dosta starijih profesora. Mislio sam na Atlagića, ali se prepoznao sasvim drugi.

Ipak da vam dam repliku. Shvatila sam, niste baš rekli da je profesor Atlagić vas izbacivao kao kofer. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.
Dakle, ne znam da li sam najmlađi Titov odbornik, čisto sumnjam, ali sam bio najmlađi odbornik prosvetno-kulturnog veća Skupštine grada Beograda u periodu od 1968. do 1972. godine i sedeo sam zajedno u klupi sa pokojnim glumcem Ljubom Tadićem.
Drugo, ne znam kome smeta strategija, ali ja strategiju ne usvajam. Mi smo strategiju uradili zahvaljujući učešću inostranih konsultanata i naših ljudi iz Srbije. Na konkursu smo učestvovali legitimno, legalno i taj konkurs je pozitivno ocenjen od onih koji su evaluirali iz inostranstva, kao inostrani eksperti.
Treće, uopšte mi nije jasna polemika koja iznosi neistine, više puta do sada, da je Društvo agrarnih ekonomista Srbije, to nije sada spomenuto ali na prethodnim sednicama jeste, sufinansiralo Dveri. Nikada Društvo agrarnih ekonomista nikoga nije sufinansiralo, osim 10.000 dinara koje smo dali Udruženju za borbu za pronalaženje nevinih žrtava na Kosovu i Metohiji, čiji panoi ovde stoje, posle njihovog rušenja, da mogu da nabave nove panoe. Ako je to greh, prihvatam tih 10.000 dinara da nadoknadim iz svog džepa. Ali, to nije bilo u tom periodu.
Takođe, Društvo agrarnih ekonomista je održalo pet međunarodnih skupova zajedno sa Institutom za ekonomiku poljoprivrede, sa poljoprivrednim fakultetima tri agroekonomska centra. Od toga su tri skupa bila u Skupštini Srbije, dva skupa u Skupštini Vojvodine i jedan skup u Skupštini grada Subotica. Hvala.

Hvala.
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Replika.
Dame i gospodo narodni poslanici, nešto je to mnogo para za tri skupa.
Drugo, što se strategije tiče, o tome ministar zna, time se bavi komisija, ne možeš ih uhvatiti ni za glavu ni za rep. Uglavnom, strategija nije usvojena a isplaćena je, što dovodi do sumnje da li je bila dovoljno kvalitetna.
Ja nisam spominjao ovde naziv nijedne organizacije. Rekao sam da postoji crkveno-pravoslavna organizacija i da postoji najmlađi Titov odbornik, ko se prepoznao – prepoznao, ali, nijedno ime, nijednu imenicu nisam upotrebio tog tipa.
Ne mogu da razumem ni ovo da neko bude protiv uvoza genetički modifikovanih organizama, da neko bude protiv SSP-a, da neko bude protiv evropskih integracija, ali hoće pare iz evropskih integracija, hoće pare iz STAR projekta, to mu onda nije sporno. Što se tiče genetički modifikovanih organizama, imamo transparent, bilo bi u redu da se skloni, s obzirom da je od 220 hiljada tona sojine sačme, od genetički modifikovane soje, uvezla Vlada Vojislava Koštunice i gospođa Ivana Dulić Marković, to je stranka Vojislava Koštunice, pomoću koje je neko i ušao u ovaj parlament. SSP je započet 2005. godine, za vreme Vlade Vojislava Koštunice, parafiran 2007, i to je obaveza države, za vreme iste te Vlade, i to je obaveza države koju mi moramo poštovati.
Sad ja više ne znam ko je za čega, ko je protiv čega, jednom su za jedno, drugi put su za drugo, ne valja im stranka bivšeg režima, ali očigledno da su gospodin Dragin i gospodin Petrović i te kako finansijski potpomagali profesora koji se prepoznao u najmlađem Titovom odborniku. Hvala.

Da zatvorimo krug replika. Ni ja više ne razumem ništa.
Na član 6. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Izvolite, Miroslav Aleksić ima reč.

Zahvaljujem.
Ja sam već govorio o potrebi skraćivanja administrativnih rokova i procedura, ali, ponoviću ponovo da s obzirom da se mi nismo pokazali dovoljno sposobni da u adekvatnim rokovima realizujemo i krenemo zapravo u realizaciju IPARD programa, neophodno je da sada ispravljamo te greške.
Mi smo opomenuti od Evropske unije samim iznosom sredstava koji smo dobili za ovaj program – 175 miliona evra je jedan od najmanjih iznosa koji su dobile sve zemlje koje su bile članice, zapravo kandidati za članstvo u EU, a mi smo dobili 174, čak manje od Hrvatske, a trebali smo u odnosu na nju barem dva puta više da dobijemo, negde oko 400 miliona evra. Zašto? Zato što je i Evropa sumnjala u to da smo sposobni da sa našim institucijama i našim kadrovima, i dosadašnje iskustvo koje imaju sa nama, sposobni da povučemo ta sredstva. I to se zapravo tako i dešava.
Da ne govorimo o tome da je IPARD samo vežba za ozbiljna sredstva kada uđete u EU. Na primer, Mađarska je dobijala, kao status kandidata, 53 miliona evra godišnje. Kada su postali članica, taj iznos je bio deset puta veći – 553 miliona evra. Dakle, neophodno je vrlo ozbiljno se posvetiti ovome i ispraviti greške koje smo imali.
Zašto treba da bude kraći rok od devet meseci? I zbog pretfinansiranja. Vi ovde u ovim izmenama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju nigde ne tretirate kategoriju pretfinansiranja. Ja napominjem i obraćam se poljoprivrednicima Srbije – da bi neko mogao da koristi sredstva IPARD programa, on mora da isfinansira svoj projekat. Da li želi da napravi savremenu farmu, podigne plastenik, podigne voćnjak, on mora da investira to iz svoga džepa, a zatim da konkuriše da mu neko odobri sredstva. Takođe je to skopčano i vezano za rokove, naročito što poljoprivrednici, velika većina njih, nije u stanju da sada to finansira. Moraće tražiti nove načine i izvore za finansiranje, ili ćete vi to na neki drugi način, kao što su neke druge zemlje uradile, ali nisam video u zakonu da igde tretirate kategoriju pretfinansiranja, što može biti jako veliki problem.
Dakle, suština jeste da se ne dozvoli da izgubimo ni jedan jedini dinar iz IPARD-a. Ukoliko, kao što ste najavili u aprilu mesecu očekujte da ćemo dobiti akreditaciju, nemojte da ispustimo 2017. godinu, gde ćemo izgubiti barem 15 miliona evra, koliko nam sleduje za tu godinu, jer koliko znam sredstva se povlače po pravilu N+3, dakle od nulte godine pa u trećoj godini dospevaju sredstva. Ukoliko rokovi budu bili ovoliko dugi, postoji ozbiljna opasnost da ćemo i jedan deo tih sredstava izgubiti. Zato vas molim, naš amandman je u tom smislu da se rok sa devet skrati na četiri meseca, a naravno, uvek postoje izuzeci kada nešto može da se uradi ranije ili kasnije. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Nedimović.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, još jednom ću ponoviti zbog svih u sali, zbog javnosti da je ovaj rok generički i da obuhvata sve vrste mera koje će biti sprovedene po IPARD proceduri.
Dakle, imamo one jednostavnije, imamo složenije. Naravno da ćemo našim aktima definisati kraće rokove za onu vrstu mera kroz IPARD koje će ići. Prve stvari koje nameravamo jeste nabavka mehanizacije. Tu će rokovi biti jako kratki i jako brzo će se odobravati povrat. To je ono što mora da se zna.
Druga stvar o kojoj se često priča, jeste da je krajnji rok za trošenje prve tranše kraj 2017. godine. Nije, kraj 2018. godine je prvi rok. Pre jedno mesec dana bili smo svi zajedno u Briselu, bili smo u posebnim direktoratima koji se bave ovom problematikom i data su nam uveravanja da „M plus 3“ se odnosi na period do karaj 2018. godine. Mi ćemo dati sve od sebe, ne tražeći bilo kakve alibije, mi ćemo u 2017. godini već prve mere staviti na raspolaganje i prvi novac iz IPARD-a potrošiti, prvi raspis imati.
Ono što mi je želja da kažem, jeste da ovim izmenama zakona, ovim amandmanima koje usvajamo i o kojima diskutujemo, nama je ideja da što pre u ovo uđemo, da primenimo najkraće moguće rokove za svaku od mera. Jako je važna ova priča o kontroli na licu mesta, jer od nje zavisi kojom brzinom ćemo moći da donesemo rešenja o isplati. Rešenja o isplati nisu isto što i rešenja o odobrenju. Nekom se odobri, pa kad se utvrdi na licu mesta da je sve realizovano, onda ide isplata. To je suština cele priče i treba insistirati na kontroli na licu mesta.